Stražilovo

педесет и пет година, беше човек уман и окретан, али пре свега добричина. И њихова кућа беше у потпуном смислу „као рођена кућа" за Вељчааинова, како се он сам изражаваше. Али ту бешејош нешто по зади: пре једно двадесет година у мало што није Клавдија Иетровна пошла за Вељчањинова, који је тада био још скоро дечак, још студент. То беше љубав прва, жарка, смешна и врло лепа. Али се на послетку свршило тим, да је Клавдија пошла за Иогорељцева. Иосле пет година се опет сретоше и све се свршило искреним, тихим пријатељством. У њиховим одношајима се за свагда одржала нека топлота, нека особита светлосг, која је озарила те одношаје. У успоменама Вељчањинова беше у овом случају све чисто, бесприкорно, и тим му милије беху те успомене, што су оне биле једине, које су имале та својства. Овде у овој породици беше он простосрдачан, најиван и добар, није се никад претнарао, признавао је све и исповедао све. Много пута се клео Погорељцевима, да ће само још неко време живети у свету, а онда да ће прећи са свим к њима и живети непрекидно с њима у заједници. У себи је мислио о тој ствари са свим озбиљно. Он им подробно исприча о Лизи све што је било потребно; али довољна беше већ његова молба, без сваког даљег разлагања. Клавдија Иетровна изгрли и ижљуби „сиротицу" и обећа да ће чинити од своје стране све, што буде могла. Деца прихватише Лизу и одведоше у врт, да се играју. После пола сата живахна разговора Вељчањинов се диже и поче се опраштати. Био је тако нестрпљив, да му се то могло читати на лицу. Сви се зачудише: није био три недеље и сад иде после пола сата. Он се смејао и клео се да ће сутра опет доћи. Опазише му, да је врло силно узбуђен; али он само узе за руку Клавдију Петровну и под изликом, да је заборавио нешто врло важно рећи, одведе је у другу собу. — Сећате ли се, шта сам вам говорио, — вама јединој; ни ваш муж чак не зна о том иишта, — о Т-ској години мога живота? — Сећам се врло добро; ви сте често о том говорили. — Нисам говорио, него сам се исповедао, и то једино вама! Ја вам никад не рекох име те жене: она је — Трусоцка, жена тога Трусоцкога. Она је умрла, а Лиза је њена кћи — и моја кћи! — Је ли то истина? Да се ви можда не варате, — запита Клавдија Петровна са неком узбуђеношћу. — Никако, ни најмање се не варам! ироговори усхићено Вељчањинов,

И он јој исприча све, колико је могао у брзини и у оној узбуђености. Клавдија Петровна је и пређе знала за све то, само име оне даме није знала. Вељчањинову свагда изгледаше и сама помиеао страшна, да би могао когод од његових познатих гдегод срести та^ате Трусоцку и помислити, даје могао он и тако љубити ту женскињу, да чак ни свом најприснијем пријатељу, Клавдији Петровној, не имађаше смелости да до данас каже име „те женскиње". — А отац ништа не зна о томе? — запитаће она, саслушавпш причање. — Не, он не зна. .. Оно, управо, то ме и мучи, што с тим још нисам са свим на чисто! — настави немирно Вељчањинов. — Зна он, зна; ја сам то опазио данас а и ноћас. Али ја хоћу да дознам, колико и шта он зна? За то се и журим сад. Вечерас ће и он доћи. У осталом чудим се и сам, откуда би могао знати — то јест све знати? За Багаутова зна све, о том нема сумње. Али за мене? Ви знате, како у таком случају жене знају да заварају мужеве! Да се сиђе и сам анђео с неба муж ни њему не би веровао — а жени ће веровати! Немојте климати главом нити ме осуђујте, ја сам себе осуђујем, и осудио сам се због свега давно, давно!. .. Видите јутрос, кад сам био код њега, ја сам толико био уверен, да зна све, да сам сам себе компромитовао пред њим. Верујте ми, да ме је тако стид и тако ми тешко, што сам га ноћас онако грубо предусрео. (Касније ћу вам већ о свему причати подробније!) Та он је ноћас и дошао к мени из несавладљиве пакосне жеље да ми покаже, да зна за своју срамоту и да му је познат кривац! Ето то вам је сав узрок његова глупог доласка у пијану стању. Али то је сасма природно са његове стране! Он је баш имао намеру да укори и скруши! У опште, ја сам се врло ружно понашао ноћас и јутрос! Неопрезно и глупо! Сам сам се издао! А што ми је и дошао, баш кад сам био онако растројен? Рекох вам, да је чак и Лизу мучио, мучио је дете. и то сигурно за то, да ми се освети, да искали срце ма и на детету! Јесте, он је огорчен — па ма како да је ништаван, он је огорчен; и то јако огорчен. Сам по себи није ништа него будала, и ако је пређе, заиста, имао изглед човека на свом месту, то јест колико је могао, али сад — са свим је природно што је ударио овим путем! То све треба хришћански гледати! И да знате мила и добра моја. .. ја ћу се према њему са свим променити: бићусњим добар и пријазан. То ће чак бити и „добро дело" од моје стране. Јер, кад се узме право, ја сам ипак пред њим кривац. И још ћу нешто да