Stražilovo

рес. Један од заговорача словенске узајамности, ближега познавања јесте и млади словениста, др. Карасек; он почешће упознаје своје са нашим литерарним тековинама. И овом расправицом то је учинио. Проговорио је о првој штампаној књизи на Цетињу, марљиво прибравши све дотле писано о том предмету као и разна до сада необјављена мишљења. Ова књижица згодно би послужила и нашој литератури као и сваком оном, који хоће о целини да има ресултате досадашњих испитивања тога питања; с тога је топло препоручујемо. Тл. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ -Ј- „Ред" доноси у бр. 5 оцену на књигу Б. Прокића „Стара историја источних иарода а (1893, стр. 201. на 8°.), за коју вели, да је најподеснија као уџбеник за средње школе. У 7 броју II. С. Срећковић проговори подуже о пок. Јастребову. У подлиску „Одјека", у бр. 37, штампао је А. Г(авриловић) помен Вл, Васићу, прерано умрлом песнику, под натписом „ Један заборављен песиик". Ово дана штампана је последња свеска „Наставника" за прошлу годину. Од реФерата ушли су у ову свеску М. Шљивића на Шевићев Увод у философију , дра Мите Л/укића на Б. Прокића Стару историју источних народа и Љ. Давидовића на Зологију Љ. Миљковића. — У Буђејовици је у претпрошли четвртак напрасно умро вођа лужичких Срба Михајло Хорншс, о коме смо лане у „Стражилову" (у 39 броју на 624 страни) јавили да је славио шездесетгодишњицу од свога рођења и уједно четрдесетгодишњицу како ради на књижевном пољу. 1Бегова је смрт ненагснадив губитак за лужичке Србе. Михајло Хорник се родио 1 септембра 1833 у Рекелвицу у саксонској горњој Л.ужип,и, учио је у Прагу богословију и словенску филологију, године 1856 дошао је као католички свештеник у Буђејовитду, где је од 1871 амо имао парохију. Хорник је написао силне књиге за народ и за школу, основао је године 1863 књижевну задругу Ћирила и Методија, а од 1868 амо уређивао је „Часонис Маћици Сербскеје", у којем су изашли силни његови радови о старој књижевности, језику и правоиису. Са. ПФулом и Сајлером издао је године 1866 речник а са Бохуславским године 1884 историју свога народа. Д Антал Пор наставља у Фебруарској свесци органа мађарског историског друштва „бхаиа^ок" свој низ чланака под натписом „ Југословенске историске студије'"'' (в. „Књ. белешке" у „Стр," бр. 3). У тој свесци из поменутог низа чланака штампана су два чланка и то: „ Задарска побуиа против Млетака и и „ Срлско-мађарски рат 1319''''. Упозоравамо наше историчаре на та два чланка. А У исгој свесци истог часописа изашао је чланак дра ЈосиФа Тима „0 лродуктима иовије срлске књижевности". Реч је ту само о новијој историској. књижевности српској а поглавито о радовима Димитрија Руварца. Од Руварчевих радова спомиње „Нриказ 67 књиге Гласника српског ученог друштва", који је изашао у „Виделу" и одатле оштампан у засебну књигу (1887); даље чланак један, који је изашао у

„Бранику" од 1886, у којем је Руварац приказао Јиречков рад о Урошу У. (Ту др. Тим у кратко износи суштину и историју целе иолемике о Урошу V и Вукашину.) Даље приказује ове Руварчеве радове: „Владика горњокарловачки ТеоФан Живковић", „Исторично-критична црта о Вићентију Јовановићу", „Српски народни сабори" и „Да л' су били Срби или Грци оних 8 митрополита, што 1766 г. молише за укинуће пећке патријаршије" („Стражилово" 1886). Д У истој свесци истог часописа приказао је неки М. рад нашега Иларијона Руварца „О цетињској штампарији пре четири стотине година", која је књига приказана у 49 бр. „Стр." од прошле године. Приказивач се врло похвално изражава о Иларијону Руварцу и свој приказ завршује овим речима: „Своје тврђење илуструје безбројним подацима и оштром критиком. Ова књижица је нов доказ о Руварчеву историском таленту. Ми с радошћу признајемо, да је Руварац син наше отаџбине најтемељнији историчар српски". -}- У десетој свесци бечких „МН^ћеДип^еп (1ег §;ео§т. ОебеПзсћаЊ" пггамнао је Р. ХоФман свој чланак „1Ме Виг§'гите Коуо Вгс1о ип<1 ХЈт &ећип^ 1т УИауе<: Коззоуо". -|- Кеуие (1е Сгео§;гарћ1е доноси у декембарској свесци свршетак чланка А. (1е Сгегагн1о Пе (1^Ше (1и Ваз-Бапиве (1ери18 Ва21аз јизф^а Огвоуа. ОЈ Пре неки дан изађе у Паризу трошком књижаре 1леоп Уатег-а, Бе гоуаите (1е 8ег1пе, раг СодиеПе. Стаје дин. 3*50 БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНООТИ У београдском народном позоришту месеца Фебруара приказана су два Француска комада: „ Фру-Фру " и „Јовашса од Арка Крајем Фебруара прикавује се први пут „Прибислав и Божана", што поодавно написа Драгутин Ј. Илијћ и штампа у „Отаџбини". У „Цврчку" и у „Језуита и његов питомад" играла је Иличићева, кћи нашега Фотија Идичића, на опште задовољство, а у „Вукашину" и „Краљу Лиру" жена В. Миљковића Савка, обе за ангажман. — У прошли уторак 15 о. м. невала је у београдском кр. народном позоришту певачица Ванда Ленчевска, којаје с великим успехом певала у Варшави, Фијоребцији, Милану и Млецима. У Београду је певала међу чиновима а то се вече нриказивао „Језујита и његов питомац" са дебитанткињом Милком Иличићевом, која је пре десетак дана у БирхпФајФеркину „Цврчку" као Фашпона први пут изашла пред београдску публику. — Неки дан су у Хамбургу Сметанину „Нродану невесту" давали већ по десети пут. И у Бремену је та опера имала управо сензацијоналан успех. — На царској руској опери у Нетрограду приказана је пре кратког времена по тристотинити пут Глинкина опера „Руслан и Лудмила". -)- Недавно је приказан у Наризу, у Тћеа(;ге-Егапса13, нов комад СађоИпв Написао га је Пајерон, који је нама нознат са својим комадима Досадаи свет и Миш. Пајеронов први комад беше Паразит; приказан је пре тридесет и неколико година.

САДРЖАЈ: Песништво: Реалиста II. У нролеће. Управна служба. Вечити муж. — Поука: 0 нрошлости Београда. Књижевност: Немци и Французи. Књижевне оцене. — Ковчежић: Књижевни прикази. Књижевне белешке. Белешке о уметности. „СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цеи. му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину.— Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књижарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића