Stražilovo

160

Поред неких стварних и Формалних недостатака ових „Назора", препоручујемо их ипак као прилог к теорији појезије и књижевности у ужем смислу. Рег ш1пога аД та1ога! Б. Пешта П.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Песма Лазе Костића у данашњем броју нашег листа, и ако се овде први пут штампа, већ има своју историју, која се можда још није ни свршила. Чим будемо дознали све што је и како је било, испричаћемо својим читаоцима. У овај мах имамо само да разјаснимо читаоцима, даје шупље коло, што се спомиње у песми, т. зв. С^иагге, огТзхз, као што стоји и у Вукову речнику. — ПроФееор у загрепском свенаучишту др. А. ^обмајер написао је књижицу о нервозности, у којој говори о оним болестима живчаним, за које се могу давати популарни савети, а то су: неврастенија, ипохондрија и истерија. Говори даље о дијететичном лечењу нервозности (храна, рад, одмор и сан), о психичном лечењу (електрисање, масажа, гимнастика), о лечењу зраком и о лечењу водом. — У Бечу је сад у понедељак умро немачки песник Дудвиг Август Франкл, који је и нама Србима познат, јер се интересовао за наше књижевне прилике те међу осталим живо дописивао са Милидом Стојадиновићевом Српкињом. Франкл се родио године 1810 у Храсту у Чешкој; у тринаестој својој години отишао је у пијаристанску .гимназију у •Златни Праг, за тим је у Лајтомишлу слушао филозофију а после се у Бечу одао медицинској струци но песништво, које му је омилело било већ одавна, остало му је главна забава и њему је осгао веран до издисаја. Гледаћемо да у којем од идућих бројева упознамо читаоце „Стражилова" поближе са покојним Франклом. „Стражилово" је године 1886 у преводу донело његову једну епизоду у којој покојник прича о митроносном српском песнику Његошу. — У Лавову је пре две недеље умро председник „Галичкоруске Матице", историчар Михајло Малиновски, који је много урадио на историји Црвених Руса, на пољу руског језика и литературе и права руско-словенског обреда, којега се држе Руси унијати у Галицији и Лодомерији. □ Познати Француски социјолог Бекоигпеаи штампао је своје најновије дело: I/ еуо1и1з]Оп 11Мега1ге (1апв 1ев (Нуегзез гасез ћитатез. Летурно је написао неколико монументалних дела о еволуцији брака, породице, баштине, морала и религије. Сва његова дела, као и ово последње, одликују се темељним познавањем Факата, а то је реткост, и јачином логике, која му је својствена. Његови радови, може се рећи, непознати су у нашој књижевности. Он је један од најактивнијих чланова антрополошкога друштва , под чијим протекторством и његови радови угледаше света. □ Седма је годииа како излази у Наризу породични часопис ЈЕ^а Уге сопГетрогагпе , под уредништвом познатог Француског ФилосоФа Жила Симона. Овај часопис пружа здраве и поучне хране Француским породицама Готово у

свакој другој књизи овога часописа, који излази два пут месечно, има по једно писмо из Београда од нарочитог дописника, у којима детаљно описује српске државне установе и народне обичаје. Тако је у прошлогодишњим писмима било речи о српским народним играма, слави, посту и Фашанкама, последњим политичким догађајима у Србији, организацији скупштине, политичким странкама и т. д. Ми најтоплије препоручујемо овај часопис оним српским породицама, чија деца говоре Француски. Она ће у њему наћи много више и забаве и поуке, но у разним романима и осталим умним производима наше грошићарске књижевности. Стаје за Србију и поштански савез 38 динара

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТН00ТИ — Пре осам дана прославило је београдско академско друштво „Обилић" своју десетгодишњицу беседом у дворници Велике Школе. На тој су беседи суделовале све певачке дружине београдске. „Даворје" је певало „Крстоносце на мору", „Корнелије" једну руковет Мокрањчеву, српско јевр. певачко друштво певало је „Појмо песме" од ЈосиФа Маринковића, „Јакшић" Хавласино „Падајте, браћо", „Обилић" Маринковићево Бранково Коло уз пратњу оркестра, радничко певачко друштво певало је Маринковићево „Песмом срцу", „Каћански" смесу српских народних песама од Ст. Николића, „Слога" Љкичареве Приморске напеве, хор ђара учитељске школе Јенков „Цара Душана марш", хор ђака св. савске вечерње школе китицу српских народних песама из Србије под Турцима, „Братство" је певало Маринковићева „Белог орла" и најпосле „Напредак" Јенково „Хај!" Уз то је Јанко Веселиновић певао уз гусле а потпредседник „Обилића" известио је о десетгодишњем раду истога друштва. — У Загребу је прошле недеље на ондашњем земаљском казалишту у два маха гостовала словеначка уметница Борстниковица. Приказивала је Маргиту Готијерову у Дима-овој „Ба <1ате аих сатеНаз" и натписну улогу у Ибзеновој „Нори". У будимпештанској краљ. опери певала је пре десетак дана Српкиња Адела Васиљевићева Џилду у Вердијеву „Риголету" с веома лепим успехом. Адела Васиљевићева, рођена сестра уметници на гласовиру Олги Васиљевићевој, певала је пре једно три године и у Београду, била је после тога у Немачкој а сад гостује у Будимпешти на аигажман. Будимпештански листови хвале занимљиву јој појаву и опсежни јој, свежи и звучни глас, који се без по муке пење у највише регистре. — Певачица Бронислава Волска приредила је сад у уторак у Бечу концерат, којем је програм био састављен од музикалних ироизвода свију словенских народа. Били су заступљени .Шопен, Моњушко, Сметана, Дворжак, Чајковски, Зајц, Грбић а иевале се и народне иесме из Украјине, Чешке, Србије и Бугарске. — Славна певачица Ема Турола иаумила је да прође, концертујући, сву средњу Јевропу. За две недеље концертоваће у Будимпешти а одатле ће отићи у Беч и у Златни Праг.

САДРЖАЈ: Песништво: Реалиста III. О прослави Бранкова „Ђачког Растанка". Пружи ми нехар . . . >х . * . Жена увода. Вечити муж. — Поука: 0 прошлости Београда. — Уметност: Каквих све има „јужно-словјенских иопијевака" ? Књижевност: Немци и Французи. Бранич српскога језика. — Ковчежић: Књижевии прикази. Књижевне белешке. Белешке о уметности. „СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цегп му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Дуке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књижарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића