Stražilovo

159

Истина у западном говору говори се и хтим, али је тај облик постао по аналогији. Да у оваким приЈгикама у источном говору долазе само сливени облици, види се и из овијех облика: умем, умеш, уме, а у трећем лицу множине нема контракције, јер су неједнаки вокали, дакле умеју. Тако само сливени облици долазе и у глагола разумети: разумем, разумеш, разуме, а треће лице множине опет рпзумеју. Да остјети мора имати сливен облик у презенту, види се из презенатскога облика ње-

гова кад Је сложен са уз: усхтем, усхтеш и т д. 3.) У акаДепх. гјестки код ријечи дггкпа стоји: песЈа (пе <1ај ?) пекакуа ј§га (ркз). Ово не ће бити добро како стоји у акасћ гјсспјки, него ће бити боље оно што сам читао у „Позиву на светосавску бесједу што приредигае Срби православни мостарски грађани у Мостару 1894". На тој бесједи играла се и игра: Неда гривне (изгубила). Дакле Неда је име женско, а не глагол. Лои. ЖипаноипК

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ Срлска краљевска академија. Глас XXXVIII. Назорц пјеснички по свима струкама сем драмске од Машије Бана, академика. Београд, штампано у краљевско-српској државној штампарији. 1893. стр. 58. — Наша књижевност нема још систематски написане ни појетике ни теорије књижевности у правоме смислу, као што би то требало. Оно што је о томе написано у најновије доба од Ст. Павловића у „Малој појетици" и Нере Ђорђевића у „Теорији књижевносги", сматра се .ипак не као савршено систематеки рад о томе, колико тек прилог и грађа за таки посао, који тражи много студије и огромна труда, да се све склопи у еистематично-методички кодекс, на који би се могао човек сваком цриликом згодно позвати. И ови „Назори пјеснички а познатог нам песника-драматурга М. Бана, који је и лани у „Гласу" XXV издао своје „Назоре драмске", несу ништа друго до прилог к појетици у нашој књижевности. Сам писац вели одмах у почетку да „не ће овај рад разгранати у свој ошпирности коју подноси; али главно ие ће изоставити, а настојаће да све буде тачно и разговетно". По томе и несу ови „Назори" ништа систематски израђено, већ готово Фрагментарне белешке пишчеве и већим делом опаске његове на поједина места у лектири песничких умотвора. Писац нам иосле врло кратка увода о песнигитву у оиће (стр. 1—3) прелази одмах на поделу песништва ио струкама, те говори снецијално о лирској и епској појезији и њиховим врстама: о оди, елегији, анакреонкама, еротичним песмама, сватовским, војничким, о еклогама и најзад о религијозним песмама, химнама, дитирамбима и др Нарочито говори о оди , (сгр. 4—17), где нам и без праве деФиниције о оди износи нешто из историје о оди, наводећи неке као примере из разних књижевности. На страни петој не можемо се сложити с оним, што вели писац о Пиндаровим одама; нешто их оцењује врло на нречац; исто тако не би рекли ни то, да је Хорацијеве оде „красно посрбио" Милош Аџић. На страни шестој нам ириказује писац у српском преводу Манцонијеву оду „Пети мај" на дан смрти Наполеонове (стр. 6 9); по том на стр. 12—16 саопћава нам превод Державинове оде „Сог" споменувши пре тога опширније суд Мицкјевићев о Державиновој оди у опће; после тога на сгр. 17—18 говори врло у кратко о елегији без и једног иримера; него за тим нам приказује веселе песме (сватовске, анакреонке), истичући нарочито Ана-

креотову „Голубицу" (стр. 19 -30.) За тим мало више расгтравља о еклози (сгр. 21 32) и спомиње највише модерну еклогу у Италији и Француској (Гворини, Бонарели, Марини, Тасо, Кортезе, Бонароти, Роти, Балби, Помпеј, Манара, Кјабрера, Саназар; Мартен, УрФе, Сегрес, Фонтнел, Дерул>је). На с. 25—31 саопћава нам писац у преводу Саназарову еклогу: Офелије и Еленко и , истичући јој лепоту и савршенство, само што то једва видимо из превода. У опће нам је писац преводе саопћио доста тешко и неспретно. Иза тога говори нам врло у кратко о баснама (стр. 33—36), истичући Лафоптепа у Француза и Ивана Крилова у Руса; приказао нам је од ЛаФонтена басну: „Храст и трска", и „Старац и три младића"; а од Крилова: „Пас, лав, вук и лисица". За тим раставља писац о сатиуш (стр. 36—48), урачунавајући амо иронију, сарказам и спиграм и разликујући сатиру жучну, киселу и слану. Подуже се бави Јувеналом, но ипак без јасна прегледа и критичног погледа на Јувеналове. сатире. На стр. 40—44, превео нам је у црози Јувеналову сатиру против Криспина; за тим испоређује с Јувеналом Француза Боалоа , доносећи у преводу његову девету сатиру „Разговор ^с духом,, (стр. 44—47 . Хорација као сатиричара спомиње писац врло овланг. На стр 48 има неколико редака о „писмима у с/гиху" и без тачне деФиииције и без примера. Најзанимљивији му је одељак „о епиграмима, епитаФима и мадригалима" (стр. 48—51), где је изнео карактеристичне особине ове три врсте. На стр. 51—52 спомиње нешто „о војничким пјесмама", истичући особито марсељезу и неке иопутнице („маршеве"), за тим „о сватовским ијесмама и о здравицама" (стр. 52—55), износећи на углед кратке одломке из Малетића и својих трагедија : „Мејриме", „Милијенка и Добриле", „Ванде". А кад је, као што сам вели на стр. 55, „исцрпено све што је главно у разним врстама лирске појезије, приступа појезији епској". „0 елу и (стр. —58) говори веома кратко и скучено, својевољно делећи еп у „ велики, осредњи и мали с ' (стр. 55). Набраја светске епе, и то без разлике у гомили, ппх*-.е сошрозИзе; између осталог вели на стр. 55 и 57 са свим категорично, да је „ Орландо Фуриозо " од Бокача , место од Аријоста. Из целога се види да су ови „Назори" у целини својој белешке, скупљене и поређане механично, без систем:а и у лапидарном стилу, који често отештава мисао. Језик је иначе у овој расправици чист; писана је јужним разречјем са неким пОсебним особинама, које пристају појетичном слогу.