Stražilovo

201

ИНОРОГ ИЛИ ЈЕДНОРОГ

У светом писму напомиње се и животиња једнорог. Желећи да о њој шта више дознам, потражио сам Библијски лриродолис , мислећи да ће он колико толико и садржином својом бити налик на Шегогснсоп од С. Бошара. Али у њему не би ни када од једнорога; а јер до овога дјела (изишло је године 1663 у 10 књига) мало ко може да дође, то и мени не преостаје друго већ и без њега да исгшшем нека мјеста из светога писма, и онда да надовежем, шга се о једнорогу другдје казује. Бог га је извео из Мисира, и он му је као снага једнорогова; појешће народе који су му иепријатељи, и еости ће њихове потрти, и стријелама својим постријељати их. Красота је његова као у првенца телета, и рогови његови као рогови у једнорога; њима ће бости народе све до краја земље. Би ли ти једнорог хтио служити? би ли ноћивао за јаслима твојима? Можеш ли везати ужем једнорога да оре ? хоће ли влачити бразде за тобом? Хоћеш ли се ослонити на н>, што му је снага велика? и оставити на њему свој посао ? Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести љетину и на гумно твоје сложити? А мој рог ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новијем уљем. И једнојрози ће сићи с њима и јунци с биковима; земља ће се њихова опити од крви и прах ће њихов утити од претилине. По овоме описивању једнорог је врло срчана и јака животиња. У изворпом јеврејском тексту име је њему реем или рем; али ову ријеч нијесу преводиоци светога писма у вијек једнако преводили. Што је н. пр ЈГутер на њемачком језику казао: «НШ гшг апз г!ет Касћеп (1ев 1Јб^еп, ип(1 егге^е тгоћ уоп с1еп Е1пћбгпегп«, то је ђ. Даничић превео овако: «Сачувај ме од уста лавовијех, и од рогова биволових , чувши, избави ме». Менделсон назива ту животињу »\\ч1с1ег ВиЉ1« н »^аМвМег«, а у латинскијем пријеводима долази и »топосего8» и »гћјпосегоз«, као н у гдјекојим рјечницима. Тако у академијском рјечнику читамо, да је инорог »велика дивља животиња дебеле коже с рогом на носу што ашви у Индији и

(друга врста) у Африци. Пошто је у старо доба нијесу добро познавали, иричали су о њој свашта и сликали је као коња с лавскијем репом и с једнијем рогом на челу (таки је и дан данашњи слика на грбовима, па иримјер на британском грбу)«. Обје »врсте«, што се у овом тумачењу истичу, прибрајају се садауједан »род«, који се зове носорог; једна врста била би индијски носорог (с једним роГом на носу), а друга афрички носорог (с два рога на носу). Да је библијски једнорог једна од тијех врста, на први мах рекли бисмо и ми, јер у сприједа напоменутим примјерима истакнута су у њега и један рог и два рога. И Брем је готово поуздано мислио да је тако. Од живијех врста носорога -— у којих је кожа без длака, глатка или брЦа — не требамо овај пут оне друге; али од изумрлих или затртих, т. ј. онијех које су његда живјеле на земљи и дапаске их нема, најважнија је вунати носорог (Кћтосегоб апО^иИаОв или 1дсћогћ 1пп8). У Сибирији има замрзнутих крајева усред љета као и усред зиме, а мјестимице вири лед из онијех смрзлутака; и то је тако још из оног времена, које се у науци зове ледно доба. Па у тијем ледним тлима пашли су и дворогога вунатог носорога скупа са врстом слона, која је такођер замрла, а доби име мамут. Природњаци држе да су гдјегдје, гдје су сада те ледне тли, биле баре и у опће подводне равнине; па кад су се те животиње случајно подавиле, да се негдје па брзо следила вода до дна п тле (или тли) да су се згвоздиле од силне студени. Прем да се ове ледне тли овдје ондје само с врха љети открављују, ипак је она хладноћа те животиње очувала понајвипге с длаком и кожом, с месом и пошљедним оброком у желуцу — до данашњега дана. Но послије су наишли на остатке од жи вотиње, која није била ни мало мања од слона, а кројем тијела бјеше налик на носорога. У човјека су поздрве на ночетку претињене (преграђене) витком хрскавицом; а у вунатога носорога бјеше и тај дио претина од кости,