Stražilovo

235

рему или се у лову забављао, док му се војници борили и гинули за веру, кривили су за неудаће. Јаничари стадоше захтевати да се он свргне те Сулејман III постане султан. Еад је Карло од Лотрингије добио врховно заповедништво над немачком државном силом против Француске, командовао је цареву војску у Угарској маркијон Лудвиг Баденски. Царска је војска назорце ишла за великим везиром. Већ је царски око био у Бачкој међу Сомбором и Бечејом, на осам сахата од Бетроварадина. Велики је везир са својом војском био код Илока. Тада се изроди буна међу његовим четама. Он побегне у Петроварадин, оданде у Београд и у Цариград. Кад су чете опазиле његово бегство, изабраше другог великог везира, са којим се дигоше у Цариград. Свугде у турској држави избише распре и побуне. Тако се у Београду Јеген Осман наметне за сераскира а кад га Порта хтеде да збаци те с тога посла опуномоћеника, да београдском паши однесе диплому и почасно рухо као новоименованом сераскиру, даде Јеген Осман опуномоћеника ухватити те самовољно свргне београдског Хасан-пашу са команде. Тако су стојале ствари у том граду, кад му се царска војска приближивала џиновским корацима. Оставили смо Београд, кад је још био у хришћанским рукама и кад се нрви иут предао Турцима. Какав је значај имао тај град за турскога времена и како је изгледао, пре но што му опет би суђено да игра светскоисториску улогу? Одговор на то питање није тако лак, кад човек помисли, да нам о том из оног времена не стоји на расположењу готово никакав податак. У Будиму, који је после иокорења Угарске био главни бранич Турака, седео је заповедник са везирским рангом, а Темишвар као престоница санџакбегова истоимене провинције имао је задатак, да Ердељ држи у корди. Према великом политичком и милитарном значају ова два утврђена места нестало је дакле значаја Београду, који је у току година постао био прост депб и одмориште за војске, које пролазе у Угарску. У њему је био заповедник нижега ранга и незнатан гарнизон. Па ипак је канда у њему прилично било живота. Некадашња Србија припадала је у то време многим пашалуцима, ма да територијална подела није била стална. Неки делови некадашње деспотовине припадали су у то време пашалуцима босанским, други опет пашалуцима скадарским, видинским и румелиским. Сам Београд био је дуго времена главно место у такозваном београдском пашалуку. Свакако само слабих вести даје нам о турском

Београду онога времена гроф Херман Чернин од Худеница, који је године 1644 као велики изасланик цара Фердинанда III са великом свитом путовао у Цариград те неколико дана остао у Београду. У свом дневнику*) пише он под 8 августом ово: „У Београду сам се одмарао, подробно сам се упознао са господином кајмакамом, похвалио сам његову управу, ред и лепе салве топова и војника". 9 августа изјахао је гроф, по сопствену признању, те је свугде мало погледао. Унаоколо је наишао на лепе винограде са особитим чокоћем. По што се о начину ондашњег обрађивања лозе онако по вољи наговорио, уверава нас под 12 августом, да је ујахао у варош Београд, одстојао литургију код Фрање^аца и господина оца гвардијана на својој лађи повео на ручак.**) Из овога, зацело иеважног, описа, у којем „лепе салве" топова и „господин отац гвардијан" изгледају да су најважнија карактерна знамења Београда, не могу се извести никакви закључци на етнографске, социјалне, меркантилне и друге прилике Београда, но ја их при свем том наводим, не бих ли показао, за што о тадашњем Београду има тако мало података, који би се могли употребити. 0 нешто више даје иам енглески путник др. Ес1лтагс1 Вго\то, који је био у Београду наскоро пре но што је Београд био освојен.***) Он га хвали као велику, пуну народа трговачку варош у Србији. Улице варошке, где је највећа трговина, покривене су дрвима, тако да роба не пати ни од сунца ни од кише. Спомиње као нарочиту особеност обичај, који још и данас постоји по свим турским базарима, да купац никад не улази у болту. „Осим тога сам онде" вели Вголтп „видео два широка места, назидана од камена, која личе берзи или скупилишту

*) Сиегшп уоп Сћцс1етс, Негт. Ога^ v. %У7еИв СЈ-евапс!8сћаЊзге1зе пасћ Сопв4ап<;торе1 т Јаћге 1644. (Бгиск ипс1 Уег1а§ уоп А. 1<аи&а88 т Леићаиа). **) И ако овај записник није бог зна како занимљив, опет нас као Србе може интересовати Факт да је гроФ Чернин у околини београдској по свој прилици на данашњем топџидерском брду и околним висовима наишао на лозу, чију обраду веома хвали. Како је тада изван градских зидова у такозваном српском подграђу на Сави а и у околним селима становао чисто српски елеменат, који се бавио земљорадњом па и виноделством, то је без сумње оорађивање лозе, о којем гроФ Чернин са похвалом говори, заслуга српског становништва из београдског подграђа и његове околине. ГроФ Чернин помиње у своме дневнику још да је вино врло добро и да је начин обрађивања лозе прибележио у својим списима, да се не би заборавио. ***ј Вгоетп Е<3чуагс1. Ее1а41оп8 <1ез рЈинхеигз уоуа^ев &,Нз еп Ноп^пе, 8егу1е, Ви1^апе екс. 1;га<1ш8 (1е 1' ап^1а1з. РаП8 1674