Stražilovo

300

на крајевима иидукцијоног калема као грмови из каква шупљикава тла. Са оваким вибрацијама, које би се могле одржати и при потенцијалу од 3,000.000 волата, нада се Тесла да ће се једног дана моћи обавити у потпуни плашт светлуцаве ватре, која му не ће ништа моћи нашкодити. Овакве струје, што их сад употребљава, каже он, могле би нага човека топло држати и на северном полу, а њихова корист по терапију само је једна од практичних могућих примена, која је сад уведена. Окоришћавајући се сличним струјама и механизмима, Тесла је показао, да се електричне светиљке и мотори могу обрађивати само и са једном жицом, место као до сад, с разлога да се струја повраћа, што се уиотребљавале две жице; а можемо их обрађивати и тако, да се заокружени ток са свим изостави. Наша, друштва са подземним проводницама доћи ће до тога, да ће им жице и њихово занимање постати излишно. Електричне вибрације, изазване ма на којем месгу на земљи, могу ресонанцијом ма на којем другом куту служити за преношење или договора или силе. Са овим имиулзима или таласнатим испражњивањима отвара Тесла онет ново поље за електрично осветљење. Његове светиљке немају онаквих жица, каквих обично познајемо, него садржавају или равну жичицу, или рефракторно дугме, или само гас. Цеви или кугле овакове врсте, у којима затворени етир или ваздух удара о стене, одједанпут ће се расветлити, ако се унесу у про-

; стор или собу, у којима вибрирају оваке неочекиване струје. Ако су изнутра обложене фофоресцентним стварима, сијаће у потпуну сјају јутарње или вечерње црвени. Ово је само шачица идеја и изналазака из богате ризнице Теслине радијонице, у којој он сам без икаквих пријатеља и помагача размишља с узрока на факат, па са непрекидним стрпљивим маром не само да израђује своје теорије, него их доказује мукама на експерименту. Он сам је најнезадовољнији стварима како их је он створио. Не давно је било да је оставио с незадовољством своје генераторе струја са високим фреквенцијама, па се дао на осцилатор, о којем он мисли да ће моћи заменити ие само парне махине са њиховим тешким замашним точковима, пего и представљати најиростији облик издашног механичког генератора струје. Може бити да он нема право, али странпутица само ће му отворити нове путе за његове смерове. На Теслу су често нападали да се окући, да се ожени, па да ради који крај нове државе. Али хоће ли он да сељачи или да проналази? Госиодареве се њивице доста брзо дижу, прашни и истрошени друмови, посути белегама за миље и кажипутевима, доста ће брзо да воде напред. Па ако бисмо и хтели, ми не можемо да се лишимо иијонира, који дубоко осећа унутрашњу природу, у кога су чула оштра за гласе и дахе природине, од којих траг дражи кроз непокрчене шуме.

ЈОШ НЕКА 0 СИМИ МИЛУТИНОВИЋУ ПОБОДОМ РАСПРАВЕ ДРА СТЕВАПА ПАВЛОВИЋА. (Наставак)

Пре него пгго је Сима и отишао у Црпу Гору, бавио се мишљу о бележењу народних песама. Том је доказ и оно неколико народних песама, што уврсти у своје »Неколике пјеснице« од 1826 године, од којих неке (о завојевању Крима и Моба Копчић-бега) угледаше света поново у Летопису за год. 1828, св. 15, али с неким малим, већипом дијалектичним, изменама. 13 ) А кад је отишао у Црну Гору, наставио је тај посао, и као што носледња (35) свеска Летописа од 1828 године вели: тада је већ имао скупљено толико, »да би два 18 ) Прико, робље, децу и т. д. меото: преко, робје, дјецу; не можемо м. не моремо; већ, ји м. вет, иг и т. д.

велика тома у печатњи износиле, а да јошт управ купити ни започео није«. У том Летопису штампана је из Симина писма карактеристика тих иародних песама; она гласи : »Црногорске песне мање имају поезије, збиљности, историје; и то је за српство равно или више полезно. Црногорци како што су вољностроги делом, тако су точно речиви, природнодивни оратори и адвокати!« На ово надовеза писац у Летопису ово: »Ми с нестрпенијем ожидавамо то собраније црногорски народпи песана, уверени будући, да ће се со тим књижество наше заиста обогатити; знајући пак, да је купљење народни песана воопшче трудно,