Stražilovo

334

бол-капији пред спомеником кнеза Михаида, одатле садашњом Доситејевом и Глумачком улицом до Видинкапије на изласку садашње Душанове улице, па одавде косо на Дунав ка садашњој Залији. Подграђа била су изван вароши и то једно са дунавске, а друго са савске стране. Горе на висоравну где почиње краљ-Миланова улица а изван бедема била су ноља и главни друмови, који су водили у Ерагујевац и у Смедерево.*) Доле на Сави, где се сада налази ђумрук, паробродска станица и такозвана Савска улица, није било кућа. Зидови, који се тада на томе месту налажаху, везивали су Савску капију са Нетроварадинском капијом и са мостом, о коме је већ било говора.**) Варош је тада била подељена на три главна дела. Њмачки део звао се данашњи дорћолски крај, и ту су живели махом сами Немци. Сриска варош звао се крај око садашње саборне цркве, где је била и српска митронолија. У средњем делу вароши између српске и немачке вароши с једне и друге сгране данашње кнез-Михаилове улице живели су измешано Срби, Цинцари, Грци, Немци и Мађари. Ово је био трГовачки крај. Цела варош је тада регулисана. Улице су ишле у једном иравцу од Саве

На овом иол>у с леве стране смедеревског друма стојала је тада Батал џамија, око које су за време опсаде Београда била најпре турска, а за тим немачка утврђења. Батал-џамија и данашња Маркова пијаца играју у опште ве^лику улогу у ратној историји Београда, и ми ћемо се на овај предмет вратити при онису опсаде Београда иод Лаудоном. Пред Батал-џамијом, а норед крагујевачког пута, саградили су Немци тада велику болницу са баштом. По тачном варошком нлану из год 1840, који се налази у збирци г. Ђорђа Вајферта, била је ова болница тамо, где је сада краљевски двор. Данашња Маркова иијаца била је у то доба гробље, које је ишло уз болницу. Сретен X Поповић помиње у својој књизи „Путовање ио новој Србији" такоЗ^е ову болницу, која је тамо стајала и у доба Лаудоново.

**) Потребан материјал за утвр!)ење и зграде израђивао се већим делом на земунској страии. На савском ушћу преко иута од града, мог} г се још и данас наћи остатци некадашн>их цигл>ана, у којима су нрављене п 1 игл>е за утврђивање Београда. Види о томе Сопроново дело „Мопо§тар1пе уоп 8етПп ип<1 ТЈт§е1тп&. &ет!1п. 1890".

па до окомка платоа, одакле се земљиште почиње спуштати к Дунаву, а у другом правцу од града те све до варошког градског платна. Срби су лшвели сем тога још и у два подграђа иред варошким градским платном. Једно је подграђе било на простору, где је сада вазнесенска црква, и прузкало се на ниже к Сави и одатле уза Саву до утока мокролушког потока, а друго је било ниже Ташмајдана, где се и сада налази један део Иалилуле. У вароши и у граду саградили су Немци, по што су норушили већи део турских кућа, много лепих и великих зграда. Влизу Виртембершке капије (доцније, Стамбол-капије) с десне стране споменика кнеза Михаила на уласку кнез-Михаилове улице било је велико здање са више катова, преко 100 хвати дуго а око 50 хвати широко. То је била најпре налата нринца Виртембершког, који је био неко време у Београду царски намесник, а доцније иешачка касарна. Од осталих већих зграда, што се виде на старим плановима, хоћемо да наведемо разне манастире у немачком крају, за тим здање београдског команданта и српску митрополију одмах поред старе српске цркве.*) *) Генерал Протић мисли да је оно здање у Душановој улици, пгго је постојало у развалинама све до 1882 год. а што га је народ звао Пиринчана, био Францишкански манастир. Протић вели да је народ грешио, што је доводио име ове зграде од нринца Евгенија (принчев хаи — ииринчана), за то игго принц Евгеније није имао у Београду никакво здање, нити је икада у Београду дуже време живео Ово је истина, али за то ми се ииак чини, да народ не греши, што мисли да је ово здање саграђено од принца Евгенија. Из старих слика, па чак из скица, што их је још 1859 год. правио наш вредни Ф. Каниц, види се јасно, да је здање било огромно и богато искићено у барокстилу баш као што су сва здања, која је у оно доба градио иринц Евгеније у Бечу и околини бечкој. Манастири се у оно доба нису градили тако, а сем тога морало би бити и каквога трага од манастирске цркве. По једном тачном плану из г. 1839 и 1840, који се налази у збирци г. Ђорђа Вајферта, готово се насигурно може казати, да је ,Пиринчана" било здање, у коме је нребивао командант вароши (Когшћапс1а1<иг). Г. Каниц чак мисли да је ово з^ање градио један од ученика чувеног бечког архитекта Фишера фон Ерлах. [ће се) Т. Ст. Виловски

ЛУДВИГ АВГУСТ ФРАНКЛ Јавили смо у своје време поштованим чи- вност те општио са многим нашим заслужнитаоцима »Стражилова«, да је умро немачки цима на књижевном пољу, а сад смо ради песник Лудвиг Август Франкл, који се сва- да покојника прикаж«мо овде српским читаогда живо интересовао и за српску књиже- цима по немачком једном бечком листу. Тај