Stražilovo

333

битна доказа, колики је значај ондашњи образрвани свет придавао ослобођењу Београда и како су великога војсковођу са тога славили и узносили. * * * Промене, које су после освојења Веограда, нарочито после закључења пожаревачког мира (1718), у граду и вароши извршеие, биле су такве природе да су људи, који су Београд из ранијих времена познавали, једва могли веровати да је то једна те иста варопг. Принц Евгеније озбиљно је мислио да у Београду створи средиште трговине и саобраћаја са истоком и да га начини највећом вароши у тим крајевима, која би с поносом могла носити назив „престонице истока", а која би по положају и утврђењу свом могла бити прави „бранич хришћанству."*) Утврђивање Београда поверио је Евгеније вредном и енергичном заповеднику Београда, генералу Одвиру, који је стари турски град претворио у модерну тврђаву, уиотребивши овом приликом фортификацијони систем чувеног Француза Вобана (УаиТзап). Сва она неправилна утврђења од варошке стране пред бедемом, на којем се сада налази такозвана Сахат-кула, порушена су, па је подигнут на томе месту бастијони фронт, испод кога су у такозваној куртини и у фланкама озидане казамате за становање војника и за одбрану града. Фланке су повучене мало у назад и заклоњене заокругљеним крајевима. Ови бастијони, који се и данас могу видети, добили су имена и називе. Тако се звао бастијон према Сави Св. Карло, а бастијон према Дунаву Св. Јелисавета. Испред куртине бастијона озидан је равелен са „блокхаузом". Они стари градски фронтови са дунавске и савске стране, што су за време Турака и пре њих били окићени кулама, које су биле слабе и опале, са свим су иорушене па је Београд и са ових страна изнова утврђен јаким земљаним бедемима, који су били облолсени зидовима, или јаким зидовима од камена и цигаља са урезаним отворима за пушке и топове за одбрану. У град се улазило од варошке стране кроз три капије. Један је улаз био доле на Сави а други на дунавској страни. Оба ова улаза били су споредни а главни улаз је био у средини куртине бастијоног фронта, ту, где се и данас налази. Цео град од Дунава до Саве био је опшанчен дубоким ровом са врло стрмим странама. Пред ровом саграђен је прикривен пут са пространим збориштима, са излазима за испаде из града и са тавницама за одбраиу града са минама. У градски ров силазило се испод градских бедема *) АгпеЉ, Рг1П2 Еидеп е1с. II. део, етр. 454. Извештај принца Евгенија цару Карлу VI.

а из њих се излазило на прикривени пут по озиданим степеницама. И онај други градски део, што је био одвојен од правога града и што је опасивао и заклањао варош, утврђен је сада изнова са правилним бастијоним деловима свуд унаоколо око вароши од Саве до Дунава. Имена тим бастијонима била су: бастијон Св. Марија, Св. Јелисавета, Св Евгеније, Св. Венедикт, Св. Карло, Св. Јосиф и Св. Леополд. ГЈред овим нлатном било је у два реда већих и мањих флеша; пред овим ирикривен пут са гласијом и даље засебна и одвојена утврђења у виду отворених и затворених линета. Кроз ово градско илатно улазило се у подграђе или варош кроз четир капије. Прва капија била је на Сави и звала се шабачка капија. То је она капија, што је постојала до 1867 године а која се звала Сава-капија; друга се звала Виртембершка капија (до 1867 године Стамбол-капија, тамо, где је сада народно позориште), трећа је била царска капија (до 1867 Видин-капија) и четврта темишварска капија, која се налазила доле у дунавској равници. Све ове касарне биле су зидане, а виртембершка (Стамболкапија) и шабачка (Сава-капија) изгледале су као мале касарне, у којима беху смештене повеће страже. Простор међу градом и подградским или варошким платном био је обграђен од савске и дунавске стране јаким зидовима за одбрану. На савској страни било је два зида. Један је ишао долином крај воде, а други венцем крај Калимегдана. Онај први зид био је у вези са такозваном петроварадинском капијом, кроз коју се пролазило на сталну ћунрију, која је везивала земунску страну са Београдом. Сем тога је било градских утврђења и с оне стране Саве и Дунава и на великом острву на Дунаву према граду (ратно острво, Кпе^втзе!). Од ових утврђења било је највеће оно на Сави, које је имало засебна и одвојена утврђења пред собом.*) Када све ове податке добро уочимо, добићемо тачну слику простора градског и варошког. Град је задржао само са малим изменама онај облик, што га још и данас има. Варош пак пружала се од Савакапије, коју данашња генерација још добро иамти, ка садашњој митрополији па одатле Косанчићевим венцем ка Варош-капији, а одавде садашњим Тћили ииим и Обилићевим венцем (булеваром) ка Стам-

*) Нетроварадинска капија и стални мост били су од прилике тамо где се сада налази Хаџи-Томина кућа. Мостобран с оне стране Саве био је по свој прилици тамо где се сада налази стражара аустриских царинара. Све главније податке у овом опису градских и варошких утврђења узео сам из Протикева дела: Одломци из историје Београда , јер ми се чине врло тачни.