Stražilovo

400

дакле првог свог приказивача у Короленку, у том веома плодовитом новом руском белетристи, који обећаје много. Баш противно Тургењеву, Михајлову, Чернишевском и свима другима, који су најрадије описивали покрет, што се од шездесетих година амо јавио у руске интелигенције, одводи Короленко нашу пажњу на покрете, што се јављају у самога простог народа, те тим отвара нов свет, о којем се у Русији још никад није ни слутило. Он први указује на то, да се у рускога простог народа, који важи као пасиван и апатичан, ночињу дизати протести против силе и неправде те да се чежња за бољим нриликама и светлијом будућношћу, која је дубоко усађена у упутрашњост човекову, не може искоренити ни у време најљуће невоље те увек нађе одушке било у религијозној занесености било у незадржавној манији исељеничкој, као што је у Русији. Владимир Короленко припада правцу, који се родио у Русији и којем се као главни заступник 1)а8 Мадаггп (иг ТлИегаРиг.

може означити Гљеб Успенски. Баш као и Успенски, одева Короленко своје приче у облик етнографских скица, али га превазилази куд и камо не само песничким даром, него и психолошком дубљином. Чудновато је, да само скице, у којима се Короленко ограничава на описивање народног живота, имају прави песнички карактер; где напротив додирне друге кругове и осећаје, ишчили му његов тако снажни дар. Његова скица „Олепи свирач", исто тако као и скица му „Ноћу" јесу тек подређени уметнички нроизводн, и тек онде, где се у тим скицама јави какав тип из народа, добију правог песничког полета. Чудно је, да је Короленко баш тим својим слабијим песничким производима стекао славе у туђини исто тако као и у самој Русији те се тек у последње време обратила пажња на велику вреднбст његових скица из народног живота, где се тај нови руски песник јавља у пуној својој величини и песничком достојанству. С немачког.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ

— Из нашег је листа у аасебну књигу оштампана расправа Тодора СтеФановића Виловског „0 прошлости Београда". Књига се може добити у самога писца у Бечу (IX. 'УУаћГ1пкег8<;га58е 37). — XXIV Споменик српске краљевске академије у Београду доноси прилог Стојана Новаковића с натписом „Србија у години 1834. Писма гро-1>а Боа-ле-Конта гроФу де Рињи, министру иностраних дела у Паризу о тадашњем стању у Србији"; Х1ЛП пак Глас академијин доноси „Белешке о архиепископу Никодиму" од Свет. Н. Вуловића. — Изашао је VII Годишњак српске кра.гвевске академије. У одељку VII тога Годишњака, где је реч о раду свечаних скупова, саопштена је рецензија дра Милана Јовановића на Комарчићева „Канта нашега доба", који је добио награду из Мариновићева Фонда. — У седници Филолошко -историскога разреда југословенске академије знаности и уметности у прошлу суботу читао је др. Миливој Шрепел своју литерарно-историску расправу „Стај према Лукрецију". Дубровчанин Бенедикт Стај стекао је међу латинисгама прошлог века особиту славу по целој Европи. Шрепел у својој расправи прича најпре о њег ову животу, осврћући се уз то на Стајеве књижевне дру-

гове у Риму. За тим оцењује Стајеву песму о Декартовој философији , коју је довршио још у 24 својој години, те доказује, да је Стај раширио границе Декартовој философији и у Фисикалном делу унео у своју пеему елементе Коперникове и Њутнове науке а у етичном делу понеке мисли хришћанске вере. У облику се Стај повео за римским песником Лукрецијем Каром. — У истој је седници предана и расправа проФесора Р. Строхала „Особине данашњег речког наречја" и принос проФесора Фр. Радића „Прилози за историју словенског југа год. 1448". □ У Задру изађоше Сапк! роро1ап 8ег1л у преводу Јована Николића. О њима је изашао реФерат у београдском „Реду", који је престао излазити. □ Женевски књижевни лист, Г^а ЗвтаГпе НИегагге, почео је доносити у своме 23 броју од 9 јуна, путописне белешке 'ВДЧШат ЕЈИег-а: бесогнЈе уоуа^е <1е Моп1;епе^го. 0 Француска Академија изабрала је за своје чланове: Раи1 Воиг^е(;-а, познатог романсјера, и АЉег(; 8оге1-а, проФесора на слободној школи политичких наука у Паризу. 8оге! је написао норед многих дела и Јјз, диез1лоп <!' Огхепб аи ХУШ-тв 81ес1е, које се сматра као ремек-дело у Француској књижевности.

САДРЖАЈ: Песништво: Мирна ноћ. Из даљине. Ноћ у Деволу. Дон Рамиро. Борис Годунов. По тишини. — Поука: Шта ће бити са Земл>ом до послетка. — Књижевност: Владимир Короленко. — Ковчежић: Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а нретплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књиисарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.