Stražilovo

496

КЊИЖЕВНА ПОЛЕМИКА

ПРБА БИТКА Н А. СЕ Томе, што нам г. А. ђукић тврди, да на дан првог непријатељског наггадаја на Сентомаш није у њему заповедао Тодор Боснић, већ Стеван Сурдучки, и што је међу нама, који смо за Боснића, несугласје се изродило, мислим, да сам ушао у траг. Сурдучки апсолутно није био лично у Сентомашу тога дана, већ у свом хауптквартиру у Чуругу; али се он сматрао номинално као врховни заповедник десног крила целе наше позиције на Јарку и у Бачкој, међер и оне у Сентомашу. То и ђукић вели. Са тог гледишта он 8 (20) јула 1848 јавља о битци и победи на Сентомашу у Карловце. Ја сам убеђен, да Сурдучки у тој релацији није изреком рекао, да је он лично заповедао битком, већ да је та победа под његовим врховним заповедништвом извојевана. Канда ће бити, да се тај бој на Сентомашу у један и исти дан догодио, кад и Сурдучкога нападај и јуриш на Фелдварац. Е, онда, како је Сурдучки овај лично предводио, пе може бити, да је он истог дана и на Сентомашу. Али ми имамо још неких разлога, уз опих пет, које сам навео у 29 броју „Стражилова", те можемо поуздано рећи, да је Теодор Воснић нрви нападај на Сентомаш одбио. Нек нам служи као основа дан Преображења, 6 (18) августа 1848. Ту је у вече приспео ц. к оберлајтнант Пера Бига са шест официра и са четир стотине граничара варадинске регименте, и одмах узео заповедништво у своје руке. Кога је нашао као дојакошња заповедника те тврђаве? Ц. к. стражмештра и народнога капетана Теодора Боснића и с њиме до двеста граничара Варадинаца. Међер Бига није нашао ту ц к. капетана и народног пуковника Стевана Сурдучког, јер иначе не би Бига ни смео узимати од старијег од себе — заповедништво, нити би га овај дао из својих руку. Узмимо, да је Сурдучки при првом нападају био лично у Сентомашу. Онда је њега просто нестало са лица бојишта у доба између те прве сјајне битке У Бечу 17 (29) јула 1894.

НТОМАШУ ГОД. 1848 и Преображења. Сад да питамо: којим поводом и којим начином ганестаде? Својевољно? Или по налогу натријархову ? Да је он себи при првом нападају и победи лично неувеле славе задобио, где би он својевољно то дивно место напустио! Метнимо руку на срце па се запитајмо, да ли би ко од нас тако што учинио? Никад. А зар је патријах хтео и смео, таквог славом окићеног заповедника просто збацити и команду у руке ц. к. стражмештру и народном капетану предати? И зар би ц. к. капетан и народни пуковник Стеван Сурдучки поднео ту увреду и то понижење? Никад. И зар би иатријарх послао за команданта граду Сентомашу — ако и врло честитог — ал у ватри још неопробаног ц. к. оберлајтнанта Перу Бигу, кад је онде већ Стеван Сурдучки? Биће дакле онако, као што ја рекох: Сурдучки је био на дан прве битке на Сентомашу лично у Чуругу или при јуришу на Фелдварцу, али како се сматрао као врховни заповедник целог оног простора, у који спадаше и Сентомаш, ондаје он написао ону релацију о битци на дан 8(20)јула 1848 год. као номинални врховни зановедник. А да је тако, види се и по том, што је његова релација писана и датирана из Чуруга. То нам и госп. ђукић вели. Да је Сурдучки био лично командант при првом нападају на Сентомаш, онда би он, но дужности и по пропису, одмах сутрадан писао на патријарха релацију и јавио своју сјајну победу па би датирао из Сентомаша, а не из Чуруга. Овако он јавља у Карловце сјајну победу на Сентомашу тек на шест дана после битке из Чуруга, а то за то, јер је чекао поуздана извештаја о току боја. И овим мислим да је то питање решено. Јован Стефановић Нилокски

САДРЖАЈ: Песништво: Црича. Сејина реч. Дневник једне жене. — Поука: Прадомовина Срба. Телесни и душевни рад у равнотежи. — Књижевност: ВаеШиа его^сиз. Књижевна полемика: Нрва битка на Сентомашу год. 1848

„СТРАЖИЛОВО" И8лази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. на по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима нретплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књимсарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.