Stručna pouka za podizanje industrije i zanatlistva koje treba što pre ostvariti, da nas ne uguši ekonomska i finasijska kriza u koju smo zapali

– 6 ја == других држава, па да доноси новац у своју земљу, те да попуни. празнину и површи своје послове; Овакве по јаве доводе свакога свеснога човека да промисли и тражи излаза из овога несношљивога стања у који смо доведени, непромисленим путем поје; иних људи, који су били заведени тим> да се сами они обогате па су тим својим непромишљеним радом довели у опгено и себе и државу и пео наоод. Ово мора призпати и потврдити сваки опај поштен човек. који посматра и види само прошлогодишњи биланс, увоза и извоза, па ће тамо видети гешке погрешке несвесних људи од којих пати држава и народ, јер је увоз туђе робе у нашу земљу био већи од извоза за једну милијарду и неколико стотина милаона, и то значи, да смо ми ту суму новаца покупили од нашег народа, и однели у туђи свет, да се он богати а ми тоанко новаца немамо и зато наш народ на овако тешкој и неродвој години мора да се мучи и гладује.

Ово није први случај, да се код нас несвесним ралом незајажљивих људи, доводи земља и народ у овако п. спу новчану кризу. То је бивало и до сада, од кад ја памтим, више пута, довођена је наша земља и народ до просјачкога штапа, и никада се није могла избавити ни поправити, све двтле, док није добила зајам са стране а на тај начин се поврати живот народа и државе, јер треба звати и видети, да код нас кад је најбоља година, пи кад је најповољнији извоз из земље, тек да нам до. стоје за оно колико нам је увоз у тој истој години, јер се наши тргозци, свестрано заузму, да што више робе увезу, како да вам не остане ни један динар, који би нам

служуо и покрио онај мањак од ранијих година, а на такав начио ми неможемо накнади оне милијарде, које нам постовљају разлику између увоза и извози, и зато смо ми увек у тешкој несносној кризи и бићемо све дотле, док се сви еџергично не заузмемо, да се излечимо од онога црва који нашу земљу од корена подгризава им прети да нас коначио упропасти. Зато се на првом месту морамо старати и наћи начина да се паше сељаштво приволи, и прилагоди, да се оно одева домаћом народном производњом и да се остави несвесног задуживања и куповање јеврејске крпе; Ми неможемо и несмемо заборавити ни наше занатлије, да они остају увек на једној истој нози. Треба тражити пута и начина да занатлије могу појачати своју иродукцију, да што више и боље задовоље земаљску потребу; зато се више неможе ДОЗ