Stručna pouka za podizanje industrije i zanatlistva koje treba što pre ostvariti, da nas ne uguši ekonomska i finasijska kriza u koju smo zapali

104 ибод којих самКимао највише података, али ја бих имао још хиљадама података, ил којих се види, да школа не ствара велике умове, њих ствара сама природа, они се налазе и у нешколованим људима, и често се дешава, да највећи умови нису се могли ни школовати, и врло су ретки случајеви, да баш, ти велики умови сврше школу, баш ону која би им дала ррилике да тај њихов велики ум могу искористити на ово научно поље, са кога би могли донети неоцењиве користи народу, већ их и њина школа упућује на другу страну, одакле не могу да допринесу, што им је природа даровала, и на тај начин се губе, они велики умови и тиме губи се општа корист која би се могла имати од великих умова.

Код нас има неколико занатлиских школа, али колико је мени познато, баш из тих наших школа, ми ретко можемо наћи спремнога и способнога занатлију, зато што се у тим школама полаже више на школско него на занатлиско знање а бива и то, да онај који има дара за школовање, нема га за занат, и онда они који сврше школу, са одличним или врло добрим успехом. они добивају по Закону првенство и нико не пита шта они знаду да раде, шта су научили у занату, већ се каже да су они свршили одлично школу и тиме се запостављају они прави спо: собни занатлије, који заиста знаду да раде и да изводу продукцију рада, и тиме се причињава велика штета раду, како у погледу његове солидности, тако у погледу брже и лакие продукције и јевтинијега коштања. Рад не тражи велико школско-знање, он тражи добро занатско знање и стечено искуство. Један добар спреман занатлија, он је умни и физички радник, он мора увек да смисли па да ради, он мора да зна да кенструише да смишља начине на који ће најлакше и најбрже свој посао свршити. Међу занатлијама налазе се доста јаки умови и ако немају школе, они су способни да управљају и азводе повереке им радове, много брже него они што су школе свршили, јер они нису теоретичари већ практичари те зато занатлијама није потребна никаква већа школа, за њих је довољно, да поред есновне сврше вечерњу односно-празничну школу, у којима треба да им је главна настава: упознавање са цртежом, правилно котирање и одређивањем толеранција, какве се код које коте могу чинити и потребно је да добро срачунавати, као и особине разних машина и материјала: то је нужно да зна један занатлија

||