Student

# СТУДЕНТ Ј РЕДАКЦИЈА И АДМИНИЈ СТРАЦИЈА НА ТЕХНИЧ-IКОМ ФАКУЛТЕТУ (УСГТ) + РЕДАКЦИЈА ПРИМА: УТОРНИКОМ И СУБОТОМ ОД 3—6 ЧАС. ♦ ПРЕТПЛАТА: . тромесечно 8 дин. Ј полугодишње 15 дин. I годишње 30 дин. Ј ♦ \ РУКОПИСЕ доносити у редакЈ лију, слати путем удру-4 жења, или ставити у орт манче у О. С. М.

Праг 1 априла

Дугогодишњу тежњу смо остварили; почели смо издавати свој, студентски лист. Неко можда мисли да смо најтеже пребрсдили, али најтеже тек сада долази:. истрајати. Наш лист не сме да буде један модни талгс који ће првих дача изазивати интерес, а касније да га покрива прашина. Наш лист мора да постане неопходан свакоме студенту, кроз њега ћемо износити наш живот, рад и стремљења, он мора бити увек савремен и близак свима нама. Постоји редакциони одбор листа. Али на његова леђа треба да падне најмањи део посла. Ми остали студенти треба да створимо од тога одбора скуп људи који ће само лело да сортира наше радове, носи их у известан уред и по том у штампу. А никако да то буду счајници који ће у последњим минутима гристи оловку и презнојавати се у муди ско ислуњавања листа. Друга ствар. Ниједан лист, оснм часних иаузетака, пе може да излази ако нема довољан број претплатника. Пошто немамо за собом никакву »Техничку унију«, то нам не преостаје ништа друго него да наш лист што више распродајемо и тако га помажемо и издржавамо. Три дана по изласку новог броја треба сваки студент да има у џепу »Студент«. Тромесечна претплата: један неизлазак у биоскоп, два дана нвпушења, три чаше пива или четири баклаве (овај курс не важи за другове келнере, млекаре и др.). Није довољно прочитати лист, треба га и купити. Прича један друг, да у Чехословачкој, у једној фабрици у којој је био на пракси, радници, за време ручка, купују сви исте новине. И ако би могли да »у-штеде« и читају бар двојица једне новине, они то не чине. Свесни људи помажу своју штампу. Прикупљајмо претплатнике: међу нама, међу г.г. професори.ма, адвокатима, лекарима, инжињерима, осталим интелектуалцима, гимназистима и свима онима који се интересују мама и нашим радом, У сваком студентском удружењу како у Београду, Загребу или Љубљани, тако и у унутрашњости, треба да се организује дописничка секција, која ће се бринути о снабдевању материјалом не само овог листа, него и осталих добрих омладинских листова; Новог студента, Нашег живота, 1551, Нове ријечи, Гласа мира и др. Координација и повезивање рада на економским и другим пољима код пас у Београду дало је тако добре резултате, да нам се чисто намеће захтев да то повезивање извршимо н на овом пољу, па и још у већим размерама: преко целе државе. Даље треба организова-

ти размену листова с другим омладинским листовима, не само код нас, него и у иностранству. Али то је већ посао управе листа. А наше је сарађивати, писати и пропагирати. (Писмо удружења наших студената у Прагу)

Проблем исхране сиромашних студената

Економско стање ситних чиновника, занагглија, трговаца, сељака и радника из чијих се породица регрутује већина студената за универзитет, сваким даном је све горе и горе. Није њнма ни раније било лако издржавати сина или ћерку на Универзитету али некако су, ипак, успевали да омогуће успешно школовање својој деци. Последњих година међутим, наши очеви и наше мајке нису зише у могућности да обезбеђују стан и храну својој деци како би ова што лакше и мирније савршила своје студије и корисно послужила народним масама. Студенти су данас принуђени да врше

све послове да би обезбедили себи егзистенцију, па чак и кући који грош да пошаљу. И као резултат тог тешког, скоро немогућвг економског стања студената долази до оснивања појединих студентских мензи и других студентских економских организација за помоћ сиромашним студентима. Ја ћу се, у тЈгавном, ограничити на оне економске студентске организације које се баве исхраном студената. Све до ове школске године ове ортанизадије, у лрвом реду мензе, радиле су сасвим самостално без икакве везе са неком другом мензом. Свака је, у своме делокругу, мислила а и хтела бар делимично решити проблем исхране сиромашних студената, један од најозбиљнијих, најболнијих и најтежих проблема наших, студентских; (пробле.ма који не чека одлагање, проблема који се мора одмах решавати. Све до ове године те мензе су могле самостално радиги захваљујући помоћи од Универзитета којима су покривале месечне дефиците. Ове године, међутим, Универзитет је располагао са врло малом сумом за помоћ студентским мензама. Будући да је материјални положај студената постао ове године гори него ма и једне до сада студентске економске организације нашле су се пред опасношћу да се презадуже па чак и ликвидирају. У таквој ситуапији остало је једино да се оне саме спасавају и да саме траже пут и начин да се одрже и да, бар донекле, по.могну сиромашне студенте, јер парче хлеба мора се обезбедити сваком поштеном студенту. Студенти се, данас, не стиде рада, али не могу да га добнју. Проблем нсхране сиромашних студената врло је озбиљан и захтева дубоко проучавање. Студентске економске организације београдског Универзитета: Општа студентска менза, Менза Удружења Југословенских медицинара, Војвођанска ака-

демска трпеза, Менза студената пољ.-шум. факултета, Мађарска студентска л\енза, Јеврејска студентска менза, Дом студенткиња као и Удр. студ. за рад и штедњу „Самапомоћ” увиделе су неопходност сасадње и заједнимког иступања при свима важнијим подухватима те су ове године новембра месеца почеле активно да сарађују по свима питањима која спадају у њихов домен. Као први позитиван резултат те сарадње јесте оснивање централног економата преко кога ће све мензе као и Дом студенткиња набављати намирнице за исхрану својих члаиова. До сада је свака менза за себе

набавл.ала намирниде и плаћала их доста скупо, међутим, осниваи>ем централног економата постигло се то да се све намирнице добијају под много повол>нијим условима, игто, свакако, иде на корист сиромашних студената. Сем тога установљен је и Одбор студ. екон. органнзација који има за дужност да проиала:мl-могућиоФ4и и срества за помоћ сиромашним студентима. У ту сврху Одбор је решио да приреди до т ек православне Нове године на Коларчевом нар. универзитету, Затим, Одбор је тражио помоћ у дрвима од београдске општине и Шипада, а тражиће још помоћ у угл>у од појединих рудника као и помоћ у шећеру од фабрика шећера и т. д..,. Овај Одбор имао је, такође, намеру да упути апел јавности за помоћ и то путем штампе, но баш у то време Универзитетски одбор за помоћ студ. мензама упутио је апел јавности да помсгне студентске мензе. Стога се овај Одбор ограничио само на најтешњу сарадњу са универз. властима у том погледу. Колеге и колегинице, ни ми који сачињавамо овај Одбор као ни укиверз. власти проблем исхране сиромашних студ. не можемо сами са успехом решавати. Ту нам треба и ваша помоћ. А ево како ћете нас помоћи: у студентским мензама у БЕОГРАДУ исхрањује се око 650 студената од којих 100 бесплатно а у домовима око 800. Свега по мензама и домовима близу 1500, од 7000 колико има уписаних студената и студенткиња на нашем Универзитету. Ако узмемо да од ових 7000 студ. има 2000 студ. права који су преко год. ван Београда остаје да се 3500 студ. хране по приватним становима, кафана.ма, народним кујнама и разноразним ћумезима. То значи да се 70% студ. не храни по мензама односно домовима. Ако би се сви студенти хранилн по менза.ма онда Ои бесплатну храну могли добијати не њих 100 него неколико стотина студ. и студенткиња. Ето, на тај начин можете ви сами допринети решавању пробле.ма исхране сир. студ. а да ипак за свој нопац добијете еквиваленат у храни. Као што са.м мало пре напоменуо око 70% студената и студенткиња не храни се по менза.ма односно домови.ма. Мн се сад питамо: Зашто је овај проценат тако огроман? Зашто се тако мали број студената и

студенткиња храни по студентским мензама? Да ли зато што на другим местима имају бољу и јефтинију храну или постоји неки други разлог? Свакако да један део ових студената неможе да плати по 240 —330 дип. месечно колико сгаје храна по студентским мензама, него се за 100 —200 дин. храни којекаквим отпатцима и поквареним јелима по народним кујнама, но велики део студената нема разлога да не долази у наше, студентске мекзе, да се ту храни. И баш на ге сту-

денте ми апелујемо да поклоне мало више поверења својим мензама, да оставе разне проблематичне кујне и да дођу у своје мензе где ће сигурно добити најздравију и релативно најјефтинију храну, где ће наићи на једно другарско расположење каквога нема у поменутим кујнама. Студенти треба да су заједно, да су удружени и само на тај начин моћи ће допринети да се у већој мери то пи'»ање исхране си ромашних студената, тај болки проблем, што повољније реши.

За време ручка у Општој студентској мензи

ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНЕ ИЗЛОЖБЕ У ПАРИЗУ

За месец дана, 1 маја, отвориће се у Паризу Међунаролна изложба, која ће трајати све до 1 новембра. Већ више месеци врше се ужурбане приттреме у целом Паризу, да 6и оза изложба заиста одговорила очекивањима која се у њу шолажу. Пре извесног времена сам претседник владе г. Леон Блум, у говору одржаном радницима, запосленим на изграђивању изложбе, рекао је у неколико речи шта ова Изложба треба да претставља и значи. »Хоћемо, рекао је он, да ова изложба, изложба француске мисли, француске уметности, француског рада, буде пред читавим светом сведочанство онога што претставља републикански народ«. Треба напоменутИ, да на супрот, настојањима владе и њених присталица, да изложба што лешне уопе и што боље буде посећена, шослодавци врше систематску саботажу њенот изграђивања, само да би спречили да Изложба буде отворена 1 маја, на дан Међународног (празника рада. Овај је дан баш оддично изабран јер ће изложба бити најлепши доказ шта је све способан да створи чсвечијн ум и рад. Исто тако велики део »информативне« штампе води кампању противу изложбе, јер јој није право што се иста одржава под владом Народног фронта. Ипак. поред све ове саботаже и кампање, непријатеља изложбе и интереса целог француског народа, она ће се отворити у већ заказано време, на дан 1 маја. Овоме је мнсго допринело и само раднишгво, запослено на изграђивању павиљона, које је хтело да својим преданим радом и дисдиплином осујети намере оних, који су хтели да то буде другојачије. Што нас нарочито интересује, то је учествовање омладине на овој изложби. Поред многобројних павиљома разних нација, павиљона који ће претстављати постигнућа модерне технике и науке, биће и павиљона посвећених жени и деци и један посвећен специјално омладини. Овим :е хтела истамнути нарочита пажња која се данас, у Француској, посвећује омладини, њеном васпитању, здрављу и разоноди. Исто тако хтело се је читавом свету показати каква је данас омладина, какав је њен положај и живот, и у чему она тежи, и шта треба она да постане. Сасвим је разумљиво да ће у овом омладинском павиљону знатно место заузети приказивање активности младих генерација на плану мира. Да би слика омладинске борбе за очување и осигурање светског мира, била што верније приказана, Међународни савет покрета Светског омладинског конгреса, узеће у овим радовима активног учешћа. Исти савет је на својој последњој седници (били су присутни и наши делегати) решио, да се ова сјајна прилика искористи за организовање међународне омладинске конферен-

ције за мир. Француском покрету Светског омладинског конгреса стављено је у дужност да за идуће заседање Савета, које ће се одржати почетком априла у Паризу, спреми Један реферат о могућностима што бројније посете омладинаца свију земаља Париској изложби. Исто је тако на француским друговима да се постарају да дође до што бољег међусобног упознавања омладинаца разних земаља, њиховог узајамног зближења чиме ће, са своје стране, много допринети уједињењу свих младих снага у циљу обезбеђења мира и омогућавања једног веселијег омладинског живота. И ми са интересовањем очекујемо овај реферат француских другова. У идућем броју, ако нам само материјал стигне на време, изнећемо како овај реферат тако и одлуке самог Савета ћо овом питању. Тада ћемо моћи да се конмретније позабавимо питањем посете наше омладине Париској изложби и феног учешћа на конференцији за мнр. Конференција би се по свим изгледима одржала I августа које је време заиста најзгод«ИЈ*е. Она би због великих материјалних олакшица, које се припремају за све посетисце изложбе, по броју учесника превазишла све досадашње сличне приредбе, и била једна величанствена и снажна манифестација воље и готовости омладине да се залаже за идеале мира и напретка, идеале који су сд увек били њој својствени. Исто тако постој'и један предлог, а надамо се да ће се он и остварити, да се за време изложбе организује један омладински логор. Не само да би се овим са материјалне стране припомогло омладини, већ би се овим много урадило за узајамно зближење и упознавање омладине. Овај логор би и био најбољи одговор свима онима који проповедају националну и расну мржњу, који говоре о неједнакости права великих и-малих народа, онима по којима се народи деле на »владајуће« и »инфериорне«, и који се труде да у томе духу, духу мржње и разарања васпитају омладину. У томе логору, на супрот свему овоме, доћиће до изражаја сасвим друга схватања,. схватзња по којима сви народи без обзира на своју величину, расу и веру, имају иста права, права на свој миран и слободан развитак. Како време брзо пролази, потребно би било да већ од сада мислимо на решење ових питања Задатак је и сувише тежак н обиман. да би могао бити решен од стране само једне студентске организације. Зато сматрамо да би се овим требас да позабави Одбор студентских удружења за мир и Културни одбор, преко којих су заступ оена сва студентска-удружења. Они би узајамно сарађујући, без сумње решили ово иитање, на најбољи и најцелисходнији начин.

Страна 2

С Т У Д Е Н Т"

орОЈ 2