Student

НАУКА И СТУДЕНТИ

Шта је наука, шта она означава и какав Је њен циљ, као и то шта постижу науком они који је познају, треба овде укратко изнети. Наука је позитивна знаност ко Ј°Ј Ј е и иљ »Д а нам пружи што вернију и што потпунију слику света I ’. А под светом подразумевамо све што постоји и што се дешава у свемиру, све оно што допире до нашега сазнања било директним или индиректним путем. Свет је дакле безграничан и разноврстан. Она допире у све тајне свемира и постиже џиновске успехе. Али не треба мислити да је наука рекла своју последњу реч и да млађим генерацијама не остаје ништа непознато. Ни данас нико не би погрешио ако би изговорио речи једнога Њутна: ~Ми сви личимо на децу која на обали знања нађу по неки белутак, док се пред нашим очима пружа широки окегн непознатог”. Наука је још, зианост која не трпи нејасности, никакве сумње, низаблуде. Наука је знаност истине. Ко познаје принципе науке, тај познаје истину и никад неће пасти у сумњу; никада неће бити у положају онога који бежи од научних истина ка заблудама и сумњама. Да би се сазнале научне истине потребан је напоран и дуг рад; потребно је стрпљиво студирање науке у свима њеним еманацијама. Јер наука се, у току развитка људског друштва, грана у посебне домене. Тако данас имамо домене економи је, социолигије, биологије, физике, математике, историје и друге многобрсјне секторе науке. Тако увек није било, наука се развијала према развитку људског друштва и повећању његових потреба. За познаванје сваког од појединих научних домена потребно је солидно студирање. Свима тим научним истинама бавимо се ми студенти на универзитетима. У току наших студија ми треба да стекнемо што више знања; да познамо научне истине у основи њиховој', што ћеј нам помоћи да, након студија, продужимо даље изучавање научних истина. А морамо бити способни да те истине пренесемо међу нзјшире народне слојеве из којих смо и ми поникли. Не бисмо смели дозволити да наши очеВи и мајке, наша браћа и сестре вековима остају у незнању. Не бисмо смејли дозволити да народ тражи срећу у враџбинама. Не бисмо смели дозволити да тражи лекове за своју болесну децу у „салевању трава са растопљеним оловом у води. Не бисмо смели дозволити да велики број мајки умире од тровања крви при порођају, након што им је поп очитао молитву за оздрвљење, када се зна да ту једино лекар може помоћи, нико други и никакво читање молитава У тој борби нарочиту помоћ треба да пруже колеге са теолошког факултета, који ће најодлучније устати против таквих попова којих нажалост има још у народу! Не бисмо гмели дозволити да народ остаје у заблуди у погледу природних тешкоћа са којима се бори, а особито наш сељачки народ преко лета када стрепи да му не пропадну плодови његова рада, од чега зависи опстанак његев. Ми студенти све то треба да постигнемо. Али ми све то нећемо постићи ако сами не будемо спремни; ако сами не бу-

демо знали објаснити сваку појаву у природи и друштву. Наука нам у томе свестрано стоји на расположењу, али само онда ако продремо у њене основе. То ћемо опет постићи марљивим студирањем. Половично, површно знање неће нам ништа помоћи. Ми ћемо личити на ветроказ који се стално окреће према ветру. Такво наше знање биће равно згради на песку, коју ће први ветар порушити. Површно познавање науке горе је него никакво, јер нам оно неће осигурати никада правилан став према друштвеним појавама и ми ћемо летети од ентузијасте до очајника; тражићемо излаза у нереалностима и, разуме се, никада га наћи нећемо. За себе евентуално можемо и постићи угоднији живот. али средина из које потичемо имаће штете од нас; бићемо терет више на њиховим мукама. Треба навести само неколико примера из којих ће се видети шта значе они који познају науку. Ево га, као први

се намећсј Галилео Галилен, који је отишао на ломачу а није се могао одрећи једне научне истине. А како је дошао Галилео до те истине? Није му то у сну пало на ум; ниЈ*е сазнао ни преко враџбина, већ само и Једино дугим студиран.ем науке. И наука га је довела пред једно сазнање које је било јасно и недвојбено. Јер наука никада не доводи до двојбе већ само и једино до истине. Галилео је сазнао истину и хтео јр оојзвити целоме свету дотадашњу вековну заблуду о мировању свемира, о земљи која стоји на четири ступа, а арже је читири апостола. Мислио Је Галилео да ће се цео свет радовати заједно с њим, јер је откривена једна истина од огромног значаја. Али Галилео се! преварио. Он нијс знао да ће његова истина пољуљати темеље једног система; он није знао да феудални систем не може прихватити откривену истину, јер та истина поткопава темеље феудализма. А ради те истине

не може се рушити гистем који вековима влада. И чувари темеља феудализма изведоше га на ломачу. Пре спаљивања тражили су да се одрекне ~заблуде”; поставише га на колена да моли за опроштај! Галилео јс посматрао своје судије и чудио се њихсвом захтеву. Уместо да се радују што је откривена истина, они траже да се он одрекне „заблуде ! Ако то учини, мислио је Галилео, онда ће га бити стид од науке на којој јс провео цео свој живот. И он није могао рећи неистину. И дск су судије очекивале одговор одрицања од „заблуде” Галилео јс> изговоио три речи, које ће светлити поред његсвОг имена кроз сва времена. Он је изговорио: „ипак се креће” и пошао на ломачу. Даље имамо пример једнога ГБутна са његовим законом гравитације. Он је дугим и стрпљивим студирањем науке дошао до закључка о гравитацији, а јабука је потврдила његово научно сазнање. Да

Њутн ннје радио на науци, да није познавао принципе науке не би могао опазити ни појаве у природи које су биле сагласне са његовим научним опажањем. У новије дооа имамо два велика човека ксји су својнм радом засновали ново пол>е науке и оставили поколењима да га прошире и усаврше. Та два велика човека су филозоф Павлов и ботаничар Мичурин, чија су имена позната широм целе земљинеЈ кугле. И један и други су до краја свога живота радили на науци неуморно и иесебично, и настојали да њихов домен науке не остане познат само једном кругу људи, већ да далеко пређе тзј круг, да изађе из оквира кабинетске науке. Радили су за цело човечанство. Примери би се могли ређати на хиљаде, али ова неколика нека нам послуже као доказ како се радом постижу сјајни резултати; како се стоји на путу истине када се знају принципи науке. Ми студенти морамо радити неуморно и свестрано. Ми не смемо бити шарлатани у науци већ њени познаваоци. Ми морамо допуњавати Јвдни друге. А то ћемо постићи преко заједничких предавања и дискусија. Наш заједнички рад треба да допуни наше познавгње научних истина. Дебатни клубови ће нам у томе много помоћи. Они су сада организовани само на Правном факултету. Но на томе се не сме остати, њих треба проширити на све факултете на цео универзитет. Огромне користи 6и се постигле у дебатним клубовима из медицине, агронсмијеј и ветерине. Но ни техника не би нам смела осгати непозната. Преко дебатних клубова из те научне гране упознали би се студенти са основним принципима технкке. У дискусији треба да учествујемо сви. Њу не трејба ограничавати. А колеге које учествују у дискусији морају водити рачуна о томе да ли њихово учествовање доприноси користи осталим колегама. Сваки мора бити спреман за дискусију; сваки мора радити да би могао учествовати у њој. Јер без солидног знања злочин је одузимати драгоцено време својим колегама, па и себи самом. Наше колегинице не смеју изостати иза својих колега. Оне морају учествовати у предавањима, у дискусији и свима научним радовима упоредо са колегама. Оне морају радити истрајно на свима доменима науке јер посао њихов, који ће имати у друштву, након свршених студија, неће бити ништа лакши од посла њихових 1 колега. Сви се ми морамо заједни-1 чки спремити за свој рад; за 1 ширење науке у најзабачени’ је крајеве. Јер ако ми нећемо учинити ту дужност према народу из чијих смо редова до‘ шли на студије, на изучавање : највиших наука, од кога другог можемо очекивати да то 1 учини? Каже се да смо ми уз-1 даница свога народа. Онда треба то заиста и да будемо Ми треба да извршимо своју ! дужност- према народу, коју ■ он с правом тражи. Ми ћемо 1 то учинити само неуморним и • несебичним радом на оспосо- бљавању нас самих. Ми ћемо • то постићи ако будемо студиI рали онако као што доликује > онима који жело да науку ставе у службу човечанства.

СТУДЕНТИ У БУГАРСКОЈ

Општи полоЉај У Бугарској има око 10.000 студената од којих око 8000 студирају у Софији, а остатак на осталим вишим школама у унутрашњостиВећ десет година постоји организација бугарских студената Б. Н. С. С. (Бугарски нациоџални савез студената). То је требала да буде организација којз би око себе сакупила све студенте без обзира на њихову политичку и религиозну припадност. Међутим од пре кратког времена она се је изметнула у једну потпуно шовинистичку организацију. Она је престала да буде оно чему Је била намењена и што би требала да буде тј. да студентство води и активизира у борби за његове сопствене интересе. Основни принципи Б. Н. С. С-а: бранити сталешке интересе студената, не уводити у органнзацију дух партизанства, били су брзо напуштени. Већина извршних одбора ради по директивама и у корист извесних шовинистичких група Студенти који се не налазе у овом савезу, нису остали изоловани- Они су се организовали у неколико других организација као што су БОНСС (најдисциплинованији и најмногобројнији) „Цанко Бакалов” (земљорадници), и други. Међу овим организацијама, различитих тенденција, не постоји контакт, сарадња, њихов рад није координиран. Трења и сукоби су веома чести. С времена на време удружују се, кад сарадња постане неопходна, и онда се увек дође до веома добрих резултата. Студенти су схватили да се само јединством и сарадњом може доћи до позитивних резултата те се стога и почело у том смислу да дела. Политичка и верска размимоилажења 6ачена су у други ред, и, на место неслоге и свађалаштва .наступила је пријатељска атмосфера. Приступило се решавању питања која су заједничка свима. Ову сарадњу и ово акционо јединство, поспешиле су и уСловиле прилике које су наступиле на самом Универзитету а које су студенство натерале да

се заједничким снагама заложи за своја права и интересе. Примењене су све мере да се број ученика смањи, ограничи. Студенство се нашло пред тим чињеницама, које су му наметнуле његово што брже решавање а самим тим и заједничку сарадњу. Захваљујући томе јединству, које још није дефинитивно остварено али које се налази на најбољем путу да то буде, платформа студентског рада постала је много шира а изгледи за сстварење постављених задатака мнсго повољнији.

о политичким интересима неке групе-студената као што Је у Софији један део штампе покушао да набаци вејћ о животним питањима целога студенства, о питањима од чијег ће решења зависити развој и судбина младе гецерацијс бугарских интелектуалаца. И зато је 29 марта, када је после првих окршаја око питгња права гласа који су се одиграли неколико дана раније отпочео штрајк, цело студенство напустило предавања, било јасно да је јединство бугарских студената остварено. До данас та борба траје, упорно и енергично вођена од стране наших бугарских другова, свесних да Је право на њиховој страни; они се боре разним сретствима, штрајком, митинзима, протестима, сталном мобилизацијом и будношћу свих својих снага. Ову борбу наших бугарских другова праге, са узбуђењем и симпатијама, студенти и сви напредни омладинци целога света. Априла прошле године, њихове су очи биле упрте иа Београд, где смо ми водилн ону борбу којз нам је омогућила да ове године пођемо путем решавања наших питања, путем систематског конструктивног рада, путем стварањ од нашег университета, културног жаришта на Југоистоку Европе. Данас, наши другови у Софији, бију ту исту сорбу. Ми смо уверени у њихову победу: победу којој можемо припомоћи и ми потпсром њихове борбе, слањем поздрава и израза симпатија нашим бугарским друговима, обавештавањем јзвности. Њпхова победа биће и наша победа: на основу ње моћи ће да се развију и учврсте зне везе праве и реалне солидарности младих, солидарности која нас је од увек везивала уз народну омладину Бугарске. Истрајте. бугарски другови! Истрајте, свесни да се борите не само за ваша оправдана права, за ваше студентске интересе. већ и за нас, за сзе нас, за права омладине уопште! Са том жељом, ми вам шаљемо своЈе поздраве, тврдо уверени у вашу победу.

Студентски штрајк

Решење владе д-р Кјосеиванова, донето непосредно пред општинске изборе, којим се бугарским студентима и студенткињама одузима право гласа, било је повод за велики штрајкашки покрет свог бугарског студенства. Уз протест противу оваквог лишавања академских грађана једног основног грађанског права, дошао је тада низ других питања, за чије се решење бугарски студенти већ годинама залажу: питање студентских домова, стажа, захтев за укидањем групног система полагања који је у Бугарској предвиђен на већини факултета уредбама, питања уџбеника и такса, проблем пуне правне заштите студената итд. Као ретко када, овај штрајк покренуо је све бугарске студенте, свесне да се овде не ради

Авас јавља: Одбор Удружења студената за мир организовао је јуче јавни годишњи збор студената у циљу манифестација против рата. Према саопштењима која по тичу из Одбора, око милион студената који припадају свима америчким универзитетима и средњим школама напустили су предавања за време неколико часова. Манифестације су у Њујорву прошле без инцидената, Збору је присуствовало 20.000 студената.

Страна 4

„СТУ ДЕНТ"

Број 3