Student

Београд, 6 јула Са овим, 5 бројем „Студент као последњим бројем ове шк( ске године наш лист не излазити преко лета ми : вршавамо један период наи развоја и рада. И то један л чан период: доба покретања ј ста, искључиво нашим сретст! ма, нашим радом и напорил доба првих бројева листа, борбе са најразличитијим тешг ћама. Па ипак, ми смо успели. ' данас мирне савести јасно м жемо рећи. Издали смо, иа) не онако редовно као што а желели, пет бројева. ИзнеЈ смо у њима што је било могу] вернију слику питања и пробл ма за којима се боримо и ми целокупна омладина. ОствариЈ смо контакт, дали јавности ј дан преглед нашега рада то смо и хтели постићи. А само чињеницом да смо ево кроз пр< текла три месеца издали пс бројева листа, испунили см( што није без важности и наш обавезе лрема нашим претплап ницима, онима, који су се овога пута показали најсвеснг јима, иако су до сада, са многњ омладинским листовима, мора ли, нажалост, доживети разоча рења. Овога пута, на крају наше! овогодишњег рада, хтели бисм< да нагласимо једну ствар: ак( смо успели, то је зато што нисмс усамљени. „Студент" није лисl о коме се искључиво бринуо ње гов Редакциони и Сарадничкг одбор. Он је заиста био лис! свију нас, свих студената, и доброг дела осталих омладинаца. Да је то тако, не доказује само чињеница сарадње, већ, пре свега и један јединствен пример солидарности и љубави којим се ретко који омладински лист може похвалити. Ради се о овоме; као што је познато, заплена 4 броја „Студента", је, као и свака заплена, имала тешких материјалних последица по наш лист, који је наједном навукао велики дуг. Није било могуће ући у штампу са следећим бројем пре ликвидације овога дуга. И тада, један већи број студентских удружења чији је орган „Студент", као и један број самих студената, одговорио је, у року од неколико дана на позив Редакције листа, и својим прилозима и позајмицама ликвидирао дуг и омогућио излазак овог броја! Ето прилшра како се помаже и одржава права омладинска штампа! У овоме смислу, „Студент" очекује од својих пријатеља да учине нешто и преко лета. Иако ће идући број листа изаћи тек крајем септембра, потребно је, преко целога лета, стварати претплатнике, ревизоре и купце листу, како би га у јесен што 1 боље могли раширити. Потребно је скупљати материјал о раду 1 студената преко лета, како би- г сл\о већ у 6 броју могли пока- ( зати и ту страну наше активно- } сти. Убеђен да ће сви студенти с ово учинити. „Студент“ жели сви.м својим пријатељима кори- н стан, радан и леп распуст. ј г „Ст\дснт“ |»'

Чехословачка летња школа за проучавањв проблема Централне Европе

|Државе лунавског базена играју све већу улогу у политнчком и економском животу Европе. У последње време оне су предмет пајживљег интересовања. Национални, економски, (| политички и војни проблеми који се тичу дунавског базена сматрају се I У светској штампи од велике важности. Овај базен увек је био и | остаће важан чинилац мира, економске и политичке равнотеже у том 1 делу Европе. Ако хоћете да схватите дунавске проблеме и важност политичке структуре овога дела Европе, упишите се на летње чехословачке курсеве за проучавање проблема Централне Европе. Најбољи специјалисти и најважнији претставници политичког, економског и културног живота Чехословачке и других држава Централне Европе упознаће вас у току својих предавања са свим тим проблемима, а у току слободних диску сија они ће вам помоћи да дубље схватите узајамну зависност ових држава. Тако ће о актуелним спољнополитичким проблемима од{>жати преда- I ваЈка и истакнути чехословачки др- I жавници као претседник владе г. I Хоца и министар спољних послова I г. Крофта, преданачи из Југосла- I вије биће г. Др. Милап Жујовић, 1 Др. Јован Ђорђевић и Др. Сланко Е Стојкопић. Ови курсеви употпуња- I вају систем осталих европских кур- I сева и доприносе заједно са њима I зближењу међу народима. Сем оних конференција о разним

земљама дунавског базена, на којнма ће бпти осветљен сап њпхов политички, економски и културнп лик, расправљаће се, пзмеђу осталог, и о следећим проблемима: Геополнтички проблеми Централне Европе. Положај народа у Централној Европи. Преко Мале Антанте ка Централној Европи. Мала Антанта и Балкански споразум. Политпчки споразуми држава Цетралне Европе. Централна Европа и велике силе.

Татрансна Ломница, где ће се одржати курсепи, је једно од најлепших летоиалишта у Централној Епропи. Иа падинама Иисоких Татра, на писини од 800 метара, то је идеалнн спортски центар. Секретаријат курсена органпзонаће иалете у планине (2600 метара) и у слопачка села која су интересантна са историског гледишта. Он ће се старати да им сви спортови буду приступачни. Он ће им издејствовати 50% на чехословачким железницама. Учесници ће бити смештени у једном луксузном хотелу, где ће плаћати пансион 30 фр. франака (65 дин.) днепно. Упис стаје 75 франака (160 дин.) Курс ће бити приступачан сваком ко поднесе молбу. Спа детаљнија обавештежа даје и пријаве прима Редакција »Студента«, од 10 до 12 часова, најдаље до 8 јула.

СТУДЕНТСКО УДРУЖЕЊЕ »БОКА« Студентско културно удружење »Бока«, као и остала културна удружења на нашем уноверзитету, има за циљ у првом реду културно усавршавање својих чланова, и, у колико је то могуће, материјално помагање сиромашних другова. У циљу научног и опште-културног усавршавања чланова, удружење је организовало један низ предавања која су држали само чланови удружења, а на којима су се дискутовала и третирала питања из појединих научних области. Оваква предавања показала су добре резултате, те ће удружење и даље на бази њих изграђивати културне и научне потребе својих чланова. Удружењу је, даље, циљ да у свои ирају поведе једну широку и планску акцију у циљу културне пропагашде, да, у колико је то год могуће, одговори потребама народннх слојева за културним и научним тековинама. Неколико акција, нажалост, до сада је пропало, као и последњи покушај са органпзовањем Усмених новина које су од јавности биле топло поздрављене. Али, удружење ће свакако и даље настојати и радити на томе да одговори културним потребама и стремљењима свога краја.

Шта пишу о нама

Студентфорум, орган енглесгих студената за Мир и Иапредак до-Iоси кратку белешку о иашем листу: Одбор од 28 стручних, Културиих 1 економскнх студентских организа(ија из Београда отпочео Је од пре ;ратКог времспа да издаје свој лист Студент са врло иптересантнм иоостима и нпформалпјама о актнности београдскпх студепата. Лист > како од студептства тако и од шие Јавности одлично примљен, с об-Iром на то да у истипи ваступа ин»ресе и мишљењс огромне всћине удената . —оРедакциЈа Студент -а Је доонла од кретара Свстскс студентске заЈедгце пнсмо из кога доносимо следе-

ћи пасус: „Примилп смо три прва примерка вашсга листа и ми вам се извињавамо што вам се рапијс писмо захвалили и испоручнли наша наЈсрдачнија честитања за ваш у сваком поглсду успели лист. Убеђени смо да сте изражавајући мисли и тежње бсоградскпх студсната, успеаи да створите студентски лист коЈи ће озпачавати датум у нсторији међународне студентске штампе н коЈи ће као прнмср служити мпогобројннм другим етудентским листовнма. Желимо Студент -у велнки усисх и стални напредак и ми ћсмо са наше стране допрннети да студснтске оргаиизације из осталпх земаља преко вашег листа буду упознате са вашим радом“.

»НОВА КЊИГА« наклада књимсара Загреб Масарикооа 21 Препоручује сваремене књиге уз повољне цене: Дин. Д-р Живковић: Људско друштво и расна ‘георија 20. Томашић: Друштвени развитак Хрвата 8_ Енгелс: Сељачки рат 10. Иљић: Аграрно питање B. Маркс: Биједа филозофије ... 12. Хорабин: Основи економске географије 15_ Ленски: Увод у политичку економију ....'. 15. Набављамо и све остале књиге уз оригиналне цене. Поштарину рачунамо према стварним трошковима. Нова Књига Загреб, Масарикова 21. Број чековног рачуна 46.904

АСЕН ЗЛАТАРОВ

Тачно пре шест месеци, 22 децем• бра 1936 год. бугарска наука, бугарска култура и јавност, бугарскп университет и студентство претр[ пели су тежак губитак, сасвим 1 неочекивано и пре времена напусти ! нас жарки, неуморни н смели борац за широку народну просвету, мпр и културу професор Д-р Асен Златаров. Он је отишао баш онда кад наш мучни и тегобни јавни живот има највеће осећање потребе за људима као што је био он. За собом проф. Д-р Асем Златаров оставио је богато и најразноврсиије наследство:, око 40 научних радова и публпкацпја на бугарском језику и око 30 на немачком и француском јсзику; такође много књига уџбеника п уметнчких дела. Узимао је учешћа на чптавом низу међународних научних конгреса. Последње његово учешће бпло је на XV међународном конгресу фпзпологије п биолошке хемије, који се одржао у Лењинграду (1935), ода- | кле се вратио препун утисака, мпсли, , оссћања и идеја. , Као стварнп научник, Златароп < нијо признзгао границе измеђ> науко ( п жигота. Њсгога лабораторија није бпла одвојсна кинсски.м зп см о:; ј

- брига и борби напаћеног мноштва. - »Ноно време писао је он одли-1 кује се демократизовањем науке, - њеним спајањем с масама. понираI њем у живот и њеним искоришћаI вањем од стране мовечанства које се I бори за ново друштво«. У Златарову * научник и јапни радник били су нераздвојни, ишли су руку под руку. И то је било најдраже у њему. То је учинило да Златаров постане једна од иајкрупнијих научних и културних личности у нашем, бугарском, савременом животу, ла постане фонус лруштвеног живота, ла буде оласвуда тражен, одасвуда цењен. Стотине прича нз живота земље, хиљаде чланака у напрелним листовима и часописима. То је било даноноћно стварање, међу напрелним делом пнтелпгенције и међу народом; даноноћна мука за стварање јелне лепше, праведнпје и са више социјалне правле лруштвене стварности. Златаров је ралио, стварао и борио се са ентузијазмом омлалпне, чпјп је он био најоданији пријатељ и од које је он био највпше во.љен. »Оно што млали зажеле то ће битп истппа сутрашњег гана«. Он ни за тргц нпје престао га терује а је ићипа смла инс за ~обро б\-

гарске науке, бугарске културе, бугарског иарола. II зато он је ју поткрепљивао на њеном мучпом путу, саветовао је, волио је, иадахњујући јој своју неисцрпиву веру у победу сунчане сутрашњице. Основни услов за културни и соцнјални напредак Златаров је пидео у успостављању иајшире, истинске итрајне лемократије и с п.ом везаног мира. Отуда и његова страсна борба против рата и његових потпаљивача. »Диктатура и лемократија« —то је била његова последња књига, лабудова песма јелног великог срца које је непрестано било пулсом народних болова и тежњи. \ послелње време Златароп је прежпвљавао процес брзог и одлучног илеолошког разбистратања. Можла му је прегтојало да олигра оллучну улогу у области нашег политичког живота. Али смрт га је спречила. Златаров је умро у јеку своје иадарености. IВегов погреб био је лалеко од буке н официјелиости, али ои је приковао пажњу, тргао искреним болом срца нарола, будног дела интелигемције и омладинс.

М. Фаннн

ПРЕГЛЕД ШТАМПЕ

Уо(х Еигорееппез. и, мај-јуни. Салржи чланке: Мир и Демократија (Мишел Лореи: интервју са Жаком I Кајзером,), Резултати општинских избора у Румунији (Васил Јордаш), Албанија (Настас Петровић), Нови турски закон о раду (Сабиха Зекерија)- Међу белешкама налази се писмо из Загреба, судбина н уније, Међународна изложба у Паризу, Ситуација у Албанији, Немачка културна пропаганда у Буа - гарској итд. гз IЈпмегзНу ЕогшгД. Лист енгле1. ских студената социјалиста. Хеј руп! Главни чланак посвећен - је смрти професора Шалде који је недавно умро и чијом је смрћу чехо- словачка омладина изгубила великог - пријатеља, Наш живот. Јулски број. Дру- штвена мисао Војводине, Репортажа о Македонији, Учите и о себи, Кин- ђа од Јована Поповића итд. Књиге примљеие на приказ. Незапосленост. Издање ралничке з коморе у Сарајеву. Писци Бранко Талић и Владета Билбија. Цртежи и опрема Романа Петровића. 8-, 270 с. Нов омладински лист у Београду. Графичка омладина почела је да издаје свој лист „Графички ученик,“ чија су два броЈ а До сада изашла. Желимо нашим младим друговима много успеха! ПАРИСКУ ИЗЛОЖБУ ПОСЕТИЛО ЈЕ ЗА МЕСЕЦ ДАПА ДВА И ПО МИЛИОНА ЉУДИ Париз, 26 јуна Данас се навршило мессц дана откако јс отворена Париска изложба. Прилип посетилаца спе је всћи. Првог дана већ изложбу, онако недовршсну, посетило је око 50.000 особа. Другог дана било је 30.000, а трећег 75.000, и број посетилаца једнако је растао. Сад јс ра;цпш даном број посетилаца око 100.000, а недељом и празником преко 200.000 Сматра се ла је за првих месец даиа изложбу посетило око два и по милиона људи.

Страна 2

„С Т У Д Е Н Т“

Број 5

СТУДЕНТ РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА СИМИНА 14 • РЕДАКЦИЈА ПРИМА: СВАИОДНЕВНО ОДlO—l2 ЧАСОВА • ПРЕТПЛАТА: тромесечно 8 дин. полугодишње 15 дин. годишње ЗОдин. • РУКОПИСЕ доносити у редакцију, слати путем удружења или ставити у орманче у О. С. М.

Претплата на 3 м. истекла је обновите |е