Student

Рад удружења југословенских медицинара

Рад стручних студентских удружења на појединим факултетима не може се посматрати ипологано од Делокупних прилика на нангем Университету. Конструктинан рад у ери сарадње и узајамног понерен.а еа универзитетским факторима покачао јс своје плодове. Лктииизација ог.их струмних удр>жен.а, заједпички рад на стручном, научном и културпом подизању студената; успешан рад па побољтању матернјалних услоиа па студирање, то су резултати оиогодишњег рада на Унииерпптету. Активцост Удружен.а југослоиенских медицинара у овој годипи мсже се такође посматрати кроп припму општих прилика на Унинерпитету. Рад оног Удружења, јединог на Медицинском Фадултету може се поделити на не|;олико дслоиа. Од почетка школске године Удружење јс нрема утврђеном нрограму радило на остварењу својих циљеиа. Глаина тачка програма била је: актинипација чланства, које треба да учествује у раду УдружеЈка с обзиром на рапгранатост његовог делопан.а. Колики је успех постигнут у том циљу ниде Ке се из дал.ег иплагаЈка. Штампање књига: Једно ОД најважнијих грана актиниости У. Л.М је рад на стнаран.у могуЈ.ности да сс студодтима помогне у погледу ола!.шан.а учења. Оскудица у стручним медицинским кн.игамг да нашем језику, приморава ме, ицииарс да или уче ип страних уџбеника уколико познају јепик, или нак да се спремају ип кратких, недопол.них бележака, чимс се отвара један кадар површно спремних медицинара, који разумљиво не могу бити добри лекари нити могу корисно служити пароду. У том циљу Удружење .се постарало да штампањем добрих и јевтиних скрипта на неки начин реши питанЈе оскудицс уџбеника. Ове скрипте обично сами г. г. професори нонрављају, донуњују или чак сами пишу. Поред осталих књига које је Удружење у току ранијих година штампало, оге године обра Кена је нарочита пажн.а издавању уџбеника најнеопходнијих, који до сад нЛсу штампани. До краја овог месеца изићиће из штампе превод Опште патологије од И. Абрикосоиа, који ће у многоме донринети олакшању учења овог предмета. Неданно је нпашла из штампе Гинекологија и Фипиологија које се својом опремом и садржином могу упоређивати са многим књигама (нарочито Физиологнја са око 1200 страна у три књиге.). Недиатрија ипрађена по предавањима професора оних дана ће бити готоио. Све књиге које издаје Удружење прода]у се по иеома ниској цепи, тако да су нриступачне сиима. Велика се нотреба осећа па једну добру Хирургију, било преиедену, било израђену но иреданан.има г. г. нрофееора и доцеиата хирургиЈе или од н.их самих. Поред свих напора да се питан.е обезбеђен.а уџбеника реши, неће се, постићи ополико колико је нотребно док се не омогућп оснивањо једне опште универзитетске штампарије, где би се под повољннм условима могле штампатн оригпиалне књиге наших чрофесора. Књижн.. а: У. Ј. М. располаже пространом и довољно снетлом читаоницом где је смештена и књижиица. Књижница има око књига, страних и наших. Сиромашне колеге који нису у могућности да купују књиге могу се елужити уџбеницима из библиотеке. До оне године организација издавања књига није била добра тако да се морало ћриступити реорганизацији књижннце из оснопа. Оногодишња пракса показала се као добра. је и попуњена новим књигама, а старе, које с обзиром на развој медицине, не могу служити више, нзбачене су из употребе. Осим тога Удружење ја дало по 10 примерака свих књига које оно продаје књижници на распи..и«чење (у вредности око 10.000 дин.) а које ће сиромашни медицинари добитн на

послугу прско летњсг распуста. Морамо напомснути жалосну чин.сницу да мнolи мсдицикари цс схватају прагилно значај јсдце онакгс кн.ижпице и не чуваlу довољно савссно кн.игс којс ћс служитп не само њима гсћ и млађим геш рацијама. Ирирсдбс: Ради прибанл.ан.а матсријалних срсетага за остнароњс спојих цил.сва, У. Ј. М. организује сваке године пиз прирсдаба којс угск уснснају, како морално тако и материјално. Онс годиие прирсђеио је уснело традиционално »Другарско нсчс студената прне годинс« које снојим карактером нретстаиља једиу нонииу у досадашњем студентском жиноту, Са одабраним нрограмом, далеко од баханатског расположења, без лумперског песел.а, показало се да се омладипа може веселити и на један други начин. Материјални успех оне приредбе је чист нриход од 3.500 динара. Дочек Ионе године, католичко и праносланне, организонало је У. .1. М. прни самостално, а други у заједници са Одбором студентских ексномских организација, чији је члаи менза Удружења. Чист приход од прве приредбе био је 2.300 дин. а од друге око 12.000 дин. које су подељене на чланоне Одбора. Преко одбо{>а студ. ек. орг. учествонало је У. Ј. М. и у припуемама Унинерзитетског Светосавс! ог бала који је донео доста прихода. Бал Медицинара: нрестанља традицију Удружења. Велика ножртвованост медицинара, интензиван рад око нрипрема, уродио је плодом. Бал је у потпуности, како одавно • јо, уснео и морално и материјално. Чахнаљујући добронољним прилозима и иеликом иитересогlан.у за бал, чист нриход је премашио суму од 38.000 динара. Материјалан успех нри|)едаба омогућује остнарење цил.ена Удружен.а. У организацији сних нриредаба радио је и доста допринео специ Јални одбор за нриредбе саставл.<чl од чланова У. Ј. М. ван упраге. Културни рал: у циљу да се културнн и стручни нино знања медицинара подигне на што нећу висину, У. Ј. М. је организовало низ прелавања, стручног и општег карактера за медицинаре. Показало се нпак да у овом погледу иије учнњено довољно. Рад на оеом пољу треба да буде најннтензишпјп. Лекарско звање претставља један одгоноран позив у животу. За њега је потребно бити спреман да би одговорио својој сврси. Лекар мора бити спреман не само гтручно већ и културно образован јер од њега чеиа народ да се нроспети у сваком ногледу. ()н има највмше услова да буде и лекар н проспетитељ јор га оп најбољс може упознати н доћи у додир с н.им. Као специјални одел.а|; стручпо културпог рада Удружење је радило на организацији курса прве помоћи. Иницијатива за опај курс дошла јо преко »Студепта« и показала се' као веома умесва и опрандана Значај оваквог рада најбоље је схватно лекарски синдикат чији су чланови одржалн овај курс. Око 100 медицинара посећнпало је курс, нарочито у ночетку. Иедовољно искуство у овом раду учинио је да се курс није завршио тако успешно као што је почео али једно јс тиме показано, да медецинарима, који ће данас сутра бити практични лекарн н ноји ће се трудити да раде за добро народа, недостајо практичног знања из медицине, да они желе да га стекну, како би још нао студенти-медицинари кад оду на село помоћи оннма који траже помоћ. Овај курс нам је показао колико је погрешан систем медицинске наставе код нас п указао нам пут којим треба да се пође при реорганизацији наставе. Потреба организације оваивих курсева је очигледна и уверени смо да ће се у току идуће године у овом погледу много више ураднти. Рад око измене кове Уредбе о Мед. факултетима: У једном од ранијих бројева изнет је сав ток рада на измени нове Уредбе о Мед. факул-

тстима. Рад јо токао у оквиру Савеза Модцципара Крадовине Југославије чнјн су чланоги Ј. М. у Београду, КлуГ» Медицпнара у Загребу н Друштно Медицинцев у ЈБуољани. Захвал.ују!»и зајодничном раду усполо је да со дође до извесних розултата нојн нас инан у нотпуности но могу задокољити Ту’. Ј. М. је по овом пнтању сазивало три нонференцијо на нојима јо дотаљно расправљано о новој редби и измени н.оној онано нано то студонти желе и мисле. Осим тога одржане су и две нонфоронцијо медицинара из Београда, Загреба и Љубл.ане, на нојима је дошло до изражаја јединство гледишта по свим питан.има ноја се тичу модицинсне наставе и њене реорганизације. Са тано изграђеним заједничним ставом ових медицинара изашло се и на инторфанултетску нонференцију грофесора медицинских факултета од 20 и 21 маја, где су претставници медицинара изнели гледиште студената по питању организације паставе. V вези са поменутом конференцијом поднета је следећа претставка интерфакултетској конференцији: Међуфакултет конференцији професора Медицинских Факултета Београд Протставницима Савеза Медицинара Краљевине Југославије част је упутити ове своје дефинитивне предлоге Међуфакултетској конференцнји професора Медицинсних Факултета: 1. По питању полагања испита сматрамо да је потребно само ограничење VI семестра. Сматрамо да први ригорозум претставља једну целину и у њему не треба стварати ограничења, а испити да буду појединачни и у три испитна рока (за предмете I и II године). Сматрамо да је нецелисходно условно уписивање 111 и V семестра кад је тај семестар редовно слушан, оверен и потписан од господе Професора. Испити из бактериологије, фармације и патологије да се полажу у слободним роковима током целог семестра с тим да се бактериологија полаже после VI семестра, како би се добило времена за спремање осталих предмета. У погледу поновног полагања предмета II и 111 ригорозума сматрамо да је потребно оставити слободу г. г. Професорима да према свом нахођењу могу кандидате одбијати и на мање од два месеца. 2. Сматрамо да је потребна само једна врста доктората без дизертације, који се добија након положеног носледњег испита. 3. По питању Медицинског Факултета у Љубљани предлажемо да сва три Деканата Медицинских Факултота узму иннцијативу да се закон о Уннверзитотима измени утолико што бе се Љубљанском Медицинском Факултоту принципијолно признати X семестара, а да се за сада поред узакоњених чотири соместра толерира V соместар. 4. Да би се могле спровести измене у закону о Универзитетима по питању Љубљанског Медицинског Факултета и у Фннаисиском закону но пнтању доктората, сматрамо да јо неопходно потребно одлаган.е Уродбе о медицинским факултетима на годииу дана За Сапез Медицинара Краљовине Југославије: Удружоње Југословенских Модицинара Београд, КтубМедицинара Загреб, Друштво Медицинцев Љубљана. Резултати ниторфакултетске конфоронције, колико су нам познати нису онакви какве би студенти медицине жолели. Став студената по том питању је одувек био јасан: ограничења уписа семестара, полагања и пријављивања испита немају своје разложне основе и као таква не слажу се са интересима студената и науке. О разменама медицинара уопште: У оквиру Савеза Медицинара Краљевине Југославије, У. Ј. М. већ низ година врши размену медицинара са словенским и пријатељским земљама. Размоне студената између поје-

линих земаља спадају у ред новијих иницијатива на пољу међународне сарадње и зближења студентске омладине. Оне су због своје инванредне практимне важности успеле да заинтересују и Стекну популарност у свим студентским редовима. Исто су тако размене побудиле највећу пажњу уноверзитетских и вануниверзитетских чинилаца. Размене медицинара заузимају код нас прво место у разменама уопште. Оне се састоје у томе да студенти медицине проведу два месеца за време летњег распуста на практичним радовима на клиникама и болницама у иностранству, док страни медицинари истовремено раде код нас. За време тога практиковања размене уживају бесплатан стан и храну у болницама где раде, макспмалне повластице на саобраћајним сретствима као и друге сличне олакшице. По завршеном практиковању студенти полазе на кружну екскурзију по земљи у којој уживају гостопримство. За све ове услове важи принцип реципроцитета између појединих земаља. Прошле године вршена је размена са Чехословачком, Пољском, Бугарском, Француском и Румунијом а ове године је проширена на Аустрију, Летонију и Иемачку а евентуално и на Италију, Грчку и Турску. Успеси постигнути у току низа годинабилису потстрек за још интензивнији рад на организацији размене у овој години, а у редовима студената изазвали су још веће интересовање. Тако се само у Београду пријавило за све горе поменуте земље око 100 кандидата који ће бити бирани према објективним условима за размену. Екскурзија у Париз: У. Ј. М. као члан С. М. К. Ј. организује ове године екскурзију на изложбу у Париз. Припреме за екскурзију се приводе крају и одзив је задовољавајући. Услови су веома повољни. За 1200 —1300 динара моћи ће медицинари из Београда, Загреба и Љубљане провести седам дана у Паризу. Поменута сума обухвата трошкове око пута, стана, хране и других повластица. Оснм тога сваки учесник добија по 5 бесплатних улазница за изложбу, бесплатне улазнице за музеје, пут до Версаја и улазнице за друге уметничке галерије. Полазак екскурзије предвиђа се за 10 јули. Колоније Удружења: У. Ј. М. организује и ове године летовалишну колонију у Улцињу, Прошле године

на колонији је било поред наншх студената и око 30 колега из Чехословачке. Ове године, захваљујући искуству из прошлогодишње организације, колонија ће бити поставл>ена на ширу и солиднију основу. Пред-' виђа се долазак колега из Чехословачке у већем броју, као и колега из Пољске и Бугарске. Удружење шалл на.сваних 10 чланова колоније по једног сиромашног медицинара бесплатно и на тај начин пружа могућност и онима најнеобезбеђенијим да се преко лета одморе од напорног рада око збрињавања за егзистенцију и за своје стручно образовање. Поред тога Удружење је ове године одредило суму од 6000 динара за помоћ колонији за повећање броја места за сиромашне. Цена за чланове Удружења за једномесечни боравак износи 800 динара а за све остале 850 подразумевајући пут преко Сарајева и Дубровника и натраг. Поред летње колоније, У. Ј. М. је у току ове године припремило зимску колоннју на Тари и пролетњи излет од 10 дана за време ускршњих празннка, такође на Тари. Међутим, због слабог одзива, ни зимска колонија ни излет на Тару нису одржани. Менза Удружења; Као најважнији део рада Удружења је одржање мензе, где студенти, за минималну могућу цену, добијају здраву и обилну храну. Мензом управллју сами медицинарн а и све остале послове врше сами студенти радећи као келнери, паркетарн и др. За свој рад дрбијају храну. Рад је организован тако да се ради у групама сваки трећи дан и на тај начин пружа се више могућности за стручан рад. Биланс мензе у току ове године је релативно добар, кад се има у виду услови под којима је радила. Удружење је за обезбеђење зимнице у идућој школској години одредило суму од 10.000 динара као помоћ мензи. У току ове године хранило се у мензи месечно просечно око 110 студената, а за свој рад добијало храну просечно по 25. У. Ј. М. је у току године било у сталној вези са свим студентским организацијама на Београдсиом Универзитету и координирало свој рад са радом остапих Удружења. Деле гати Удружења учествовали су ураду Акционог одбора, Мировног одбора, за проучавањее сла, одбора за правну заштиту студената и др.

Улцињ летовалиште У. Ј. М.

Страна 6

„С Т У Д Е Н Т“

БроЈ 5