Student

БЕНЕШ О МАСАРИКУ

Умро је Томаш Масарик. Престало је да куца једно срце које је до последњег тренутка ударало топло и предано великим идеалима слободоумља, националне независности и слободе, људскога братаства. Томаша Масарика више нема међу живима. Али Масарик није умро тамо где се ради о одбрани цивилизације, о борби за достојанство човека, Масарик живи кбо путоказ и симбол тамо где пук осваја своја права. Кроз мрклу средњевековног варварства које су рестаурирали противници људскога рода, прете урлици. Смрт слободи, вичу дивљаци. И воде веТ. крваво коло рата. Али у тој ужасној. тами ми се не губимо. И се изгубити. У тој дугој нама претсказују зору, свитање новог дана, велики духови који светле кроз столе+на и над њима, нама светле херојске неугасиве буктиње борацз, људи, револуционара и демократа као што је био Масарик. Не ни од чега, ни од тешког живота у затвору, ни од горког хлеба емиграције, Масарик је храбро носио стег националног ослобођења чешког и словачког народа испод јарма хегемонистичке диктатуре у империјалистичкој Аустро-Угарској монархији. Као јакобинци у Француској, или као херојски шпански народ данас Масарик и народ коме је он био на челу знали су да је национализам лишен ослободилачко демократског карактера мало вредан и лажно народан, И отуда национално ослободилачка брба Масарикова, прожета љубављу за трудбенике, за оне који пате, одише сва братст-вом, слободарством. И отуда успех те борбе. Одушевљени борац за демократију и мир, Масарик на челу демократске Чехословачке Републике, ствара од своје домовине један од оних бедема демократије који је одолео и који +.е одолети насртајима реакције. Данашња Чехословачка Република, један од најјачих карика у ланцу мирољубивог човечанства, дело је слободарских народа Чехословачке Републике, одушевљених и васпитаних Масариковим хуманизмом, његовом његовим пацифизмом. У данашњој ситуацији људи Масарикова кова потребнији су него икада. Потребно је данас вратити веру у човека, омогукити му достојанство. И зато Масарикова смрт пада у овим трвнутцима тешко као море^. Над његовим одром плачу народи. Над његовим одром стојимо и ми, београдски студзнти, чврсто решени да остваримо идеале великог генија демократије и братства међу народима. Масарик живи у нама као покретна снага, као светла традиција, Масарик обавезује нас младе људе. И ми обавезу испунити. је воде!=.и борбу за слободу и мир, за своја права. Слава Томашу Масарику! Редакциони одбор » Студента «

Ко хоће да схвати значај Масарика у политнчкој еволуцији нове Европе, мора пре свега да оцени његову улогу у борби чехословачког народа за ослобођење, коју је он годинама припремао. Промене настале у европској сотуацији због руске револуције 1905, европска криза погоршана још анекисјом Босне и Херцеговине 1908, веома су болно погодиле и чехословачки народ, јер су биле у тесној иези са напорима чехословачког народа. Противсловенска политика Аустрије испољила се је шарочито у тзв. 'велеиздајничком процесу у Загребу. Овај и Фридјунгов процес дали су прилике Масарику да заузме став против ове политике и њене неморалне методе које воде неморалним сврхама. Масарикова строга критика ових метода била Је од тог тренутка од великог утицаја. Његова смела дијагноза аустријске политоке помогла му је за време светског рата. Он је могао да привуче пажњу на ултиматум Србији, на Бертхолда и рећи да је предвидео те догађаје и да 'је упозорио на намере Аустрије. И баш зато шо је већ пре рата био неумољив и оштар могао је да захтева уништење једне државе која се само одржавала помоћу идеја и начина такође немогућих и неморалних. Његов поступак је остварио јаку везу између Чехословака и Југословена. Масарик постаде чувен у иностранству, и то је била за њега за време рата најбоља препорука код страних државника. Његово животно искуство стечено овим борбама утицало Је такође и на његова политичка схватања. Масарик је дошао до уверења да је реформаторска револуција оправдана и кад треба да поправи неиздржљиво моралне прилике она је чак морално потребна. Босанска криза била је кулминациона тачка Масариковог живота. Масарик се од тада посвећује пажљивије него икада проучавању руског питања и испитује улогу коју ће Русија играти у еволуцији словенских народа, чим Средња Европа буде увучена у рат. Он је објашњавао значај Русије анализирајући руски апсолутизам и на тај начин могао је да наведе европским политичким круговима разлоге због којих ’је мислио да ова земља неће моћи да издржи рат. Развој догађаја у Русији још од почетка рата дакле није изненадио. Он Је био подесио према томе своје политичке планове. Видело се да не жели да везује судбину Чехословачке са руским апсолутистичким режимом или са ма којим другим режимом те врсте. Видео је да је предратни руски апсолутизам био опасан морално и према томе правно, да јс ретко могуће мирним путем уразумити апсолутистички режим; тако је дошао до закључка да оружани отпор мора започети против Аустро-Угарске, јер се више није надао некој промени мирним путем с њене стране.

Он је спојио Чехословачку судбину са политиком западних држава, са судбином демократије западне Европе; он се данас чак сматра за њен највећи ауторитет у свету. Пре него што је избио рат он га није желео. Бојао се његових страхота, губитака људских живота а исто тако и недовољне припремности чехословачког народа. Он 1912 настојава да изглади несугласице између Белтхолда и Пашића мада је већ тада предвиђао могућност сукоба. 1913 године Масарик јс својом политичком далековидошћу почео да се припрема за рат. Он се систематски трудио да ублажи размимоилажења Бугара и Југословена. Нестрпл>ење Беча и Будим-Пеште које је 1914 изненада изазвало рат, није допустило његовим напорима да доведу до резултата. ★ Масарик је политичар културни и социални радник, пионир, учитељ и вођ парода, ослободилац, поглавар нације, строги судија. Можда не постоји днуги народ који је, за време рата и после нашао тако савршено спремног и тако ретког човека да њиме управл>а. Ниједан народ нијс имао човека који је о свима проблемима размишљао и тако рећи их преживео као што је он. Нико није никад познавао сва политичка питања као он, нико није био тако храбар и доследан ни такав родољуб као он. Масариков јс живот извор поуке и практичан пример. За нас је необична срећа да нам је Масарик створио велику националну и политичку традицију, да је поставио основе

Чехословачке Републике,да он буде вођ чехословачког народа и садашњој фази његове еволулије.

Чехословачка држава се досада одупирала п вероватно ће се одупрети свима околностима и интереси.ма који су јој противни. Будућност Је у рационалној синтези националне идеје и идеје човечанства у систему и идеји демокрагиЈе у спољној и унутрашњој политици.

Садашња чехословачка демократија је осуђена да се бори за одржање разумног мира и плодова своје независности, Покољење које води ову борбу прошло је кроз рат и извојевало независност. Треба дакле приступити тој борби одлучно, са поуздањем и спокојством, јер је то велика борба која заслужује да јој се човек посвети. Велика је и зато јер мора да се заврши победом.

Изјава саучешћа београдских студената

Студенти уннверзитета упутшш су следећи телеграм Н>. Е. Рдуарду Бе/нешу, претседнику чехословачке |републике: »Вама, народу и омладнни чехословачке, изражавамо наше искрено саучешће поводом смрти Претседника Ослободиоца, великог борца за демократију и светски мир «. Истовремено, и једна студентска делегација изразила је саучешће чехословачком посланику у Београду г. др. Гирси.

Масарик као студент

БроЈ 6

„С Т У Д Е Н Г

Страна 3