Student

Медицинарска трибина

Ми медицингфи, упућегги више од свих о сталнх студената на непосрадан пракаичан расд« већ одавно ссећамо пооребу да с јавне говсрнице ннтерпреЋЧрамо природнонаучне тесрије и да у своме кругу попударишемо научие тековине на којима заснивамо своју стручну наобразбу. Уски практицизам који пружа сувопарно учење из уцбеника и површан лабораториоки рзд скривају испред нас савремвне проблеме развитка живота и њихову историју и тако нам скучавају широке перспективе и обухватдије погладе и «а људсмо друшгво. Позиата је и скоро је постала пословична фраза да ,д!едицlИlнарн иемају времека да се баве арстрактним теоријама”. То слепо и безусловно покоравање смешноlМ вероаању прави од нас једнострано образоване „специјалисте” сличне фордовим радницима који века на покретној враши чине исте но(К|рете и и:те радње, па стога отупе и постану безосећајни за друге манифестације живота и друштва. Ми не желимо да постанемо исто такви аутоматсми шарафи иа здравственој врпци пашег народа, тим пре што смо оесни строге :>граничености благотворнсг хируршког ножа, пилуле илч аспирина. Лобро видимо да је у саврененим условима живота немушта и магична моћ мадицине чссто пута јалова и недовољна, јер сна углавном не лечи узроке, него салво залечује ране. А нашем запуштском кзроду нљје доста превити рану, него га треба упутити, просвегитн и помсћи му да сам увиди уароке зла да 6и нх могао сам отклоиити. Да бисмо му то пружили, да бисмо му правилно осветлилн путељке којима се пробија до стаза живота, попгребно је да располаже но знањем, огромним знањем. И као што познајемо анатомију човека, треба да познајемо и анатомију друштва, јер човек па и његова аштомнја ннсу стварн дате једном зауввк, него и човек, па дакле и његова анатомија, као и све живо подлеже замонима развнтка. Саврамена 4 еволутивна медицина, која своју нраиссу бгзира на научиим темељима лишена тих темеља постала 6и оно што је била у почетку своје историје: врачање, надрилекзрство. А лекарска пракса још увек се добрни делом ослања ка личном искуству. Тиме ие поричемо нашем факултетском образовању научку подлогу, напротив, одушевљава нас прннцил нераздвојног повезивања теорије и праксе, који је у медицинским наукама спроведен више него у осталнм. Али школа, као свака школа, има своје норме и калупе за свачнју главу, који, учаурени у „вечне истине”, застарају и гостају преуски за свакодневнн непрекидни разг.итак. За шире, свесграније образо!вање мало је само школа. Ми не окелимо да останемо индиферентии лрвма свему аноме што нам не мооке пружиги школа. Не желимо да сстанемо слепи према многобројним ллеменнгим тековинама људског ума, које припадају целом човечанству, мсје оу саставни део наше културе, према генијалним теоријама евслуциснизма, преиа Ламарку и Даравну, Пастеру и Ксху, преиа свим мзнифестацијама живота. Хоћемо да упознамо те велинане научне мисли прошлости да се не би кзгубилн у густом лавиранту данагпњнх ткеудснаучних теорија (рагизам |н 'изопачена психопагологија јадног дела друштва) и да станемо жа страну проаресивне нстииске иауке.

Досадашњши стручним радом до-

Из наших удружења

принелн смо еконзмском псбољшању шшег положаја. Заузети свакоднввном бригом за хлеб, прирсдно, нисмо се до данас могли упусгити у продубљавање и пгоширивање нашег знања. Данас то већ можемо. И досад смо се ми, нарочито све године, посвећивали раду на културном, општем и специјалном образовању, али, то је било индивидуално, више спонтано него организсвано интересовање. Данас смо у стању да те индизидуалне напоре претворимо у плански систематски рад. Досадашња приаатна нницијатива, здружена и потпсмогнута заједничким снагама, даће нам могућност да проверимо сумирано знање из уџбеника и да му нађемд згодну цримену у друштву. Стога хоћемо да иступимо јавно с предавањима, с рефератима и с критикама, као што су и наше колеге правници на свом сектору рада, у свом Дебатном клубу, да проговориио о проблемима науке и живота, који нас интере-сују. Да бранимо напредне идгје и принципе природних наука и да отворено и јасно погледамо у савремену стварност. Бтз, то мн очекујемо од наше дебатне, днскусионе меднцинароке трибине. Р. М.

УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТА СЛАВИСТИКЕ

Средином марта ов. год. Удруже н»е студената славистике одржаћг друштвени састанак, посвећен чехословачкој књижевности, заједно с једнкм популарним предавањем о прашком лингвистичком. кружоку. Већ сам факат да је данас чехословачка књижевност на завидној висини, да је кзраа вјечних немира, струјања, покрета, гфавада и програма ;да је пуна жнвота и гибања, резултат друштвено-г.ривредннх сукоба сам тај фачат изискивао је потребу једног оваквог састанка, на каме би се упознали чланови са свим тим смјеровима, покретима, вриједнссткма, што свакако улази у домен интереса сваког културног човјеха, а поготсву оних којима је то и струка. Теме ће углавним потезима захватити развој посљератне чехослов. књижевности, све њене манифестације које су се одразиле иза рата до данас, подвлачећи и истичући нека крупнија имена (Чалек, Незвал, Водкер и др.), која нису без знзчаја и која оу ссо-

бито допринијела успону чехослов. умјетнссти уопште. Поред тога, читаће се и одабране стране из ових писаца, како би се добнла што потпунија и јаснија слика цијелсг посл>ератног, несумњиво значајног и плодног периода чешког и словачког литерарног стварања . . . Важност овог друштвеног састанка је само по себи разумљива; зато је дужност чланова Удружења да га у што већем брсју лосјете. Обавештавају се чланови Удружења студената славистике да су изашли табаци г. др. А. Белића „Општа лингвистика”. Табаци се могу добити у просторијама Удружења, по цијели од 15 дин.

1111111111!11111111111111111111111111111111111 |1 Организујте претплату 111Ш1111111111111111111111111111111111111111Н

ОСНОВАНО ЈЕ УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА

Пре неколико година енглески језик студирало је мнсго мање студената него данас. Кадг се лочело говорити о завођењу овог предмета лс средњим школама број студената се повећао тако да је данас ова трупа једна од најбројнијих на читавом Филозофском факултету. Ссећајући потребу за ширим упознавањем енглеске књижевности и културе, као и жељу за међусобним упознавањем и зближењем, гре две године почели су студенти енглеског радити на сснивању свога удружења. Израђена су правила, алн до оснивања удружења није могло доћи све до ове године. Уместо раннјих напора појединаца, који као такви нису могли донети позитивних резултата, створен је иницијативни одбор који је радио на одобрењу правила. Схвативши оебиљно своју дужност, Одбор је успео да изради одобрење правила захваљујући подршци коју су му пружили г. Владета Поповић, професор универзитета и Акдиони одбор, који је на овогодишњем општом студентском збору изнео као један од главннх задатака оснивање нашег удружења. Како су правилз одобрена тек почетхом фебруара, Окутпптина је морала бити одржана тском првог семестра да би рад почео у другом. Она је саззана за 12-Н и одржаиа је у присуству великог брсја студената и ако је тада био семсстрални раопуст. Постојала је само једна листа и Управа је конституисана од лица која су на њој била. Ми, студенти екглеског језика, иступили смо јединстзено јер желимо добра и себи и своме Удружењу. Иступили смо Јединствено, јер волњмо своје Удружење до чијег је оснивања тешко дошло. Иступили смо јединствено јер знамо да данас могу бити противници студентског јединства само они који из себичних « туђих интереса не желе никаква добра ни студентима, ни науци, ни универзитету. Рад нашег Удружења биће обиман. Предвиђено је одржавање једног практичног течаја на коме ће се применши стечено знање; на друштвеним састанцима читаће се радови из енглеске књижевности и други који ће служши за упоанавање енглеоке културе уопште. Изводиће се приредбе за јавност и приређиваће се излети, екскурзије и друте приредбе забавне врсте. Наше Удружење је најмлађе од свих студентоих удружења. До његовог оснивања дошло је пуном и искреном сарадњом студената и нашег .професора г. Владете Поповића. Ми желимо да ова сарадња постане још тешња ради дсбра свих студената наше групе.

ИЗ УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА МАТЕМАТИКЕ

Још од почетоа школске године. Удружење студенатг. математике интензивно ради. Схватајући важност друштаених сгстанака, настојало се да они заиста буду на висини и да ксрисно послуже члановима Уаружења, па су у ту сврху одржами неколико н*их с прсдавањнма г.г. професора и студената. У последње време ради се на издамњу уџбеника диференцијалних кога су сами чланоаи превели. Књига се умножава и изаћи ће око 10 марта. Сем тога, Удружење има у гројекту још неколико помоћних книга, које ће добро доћи његовим члановима. Удружење југословенских медицинара организоваће у току овог семестра курс за одбрану од отровних гасова. Претставници Удружења по* сетили су свог Декана и поједине професоре који су им обећали своју пуну потлору у тој акцији.

ИЗВЕШТАЈ СА ПЛЕНУМА Ц. У. С. Т-а

Почетком школске 1933-34 године основано је Централно удруже ње сгудената технике при Техничком факултету. По правилнику Цуста његови су чланови удружења на Техничком факултету, дакле сви студенти Техничког факултета посредно преко својих удружења. ЦУСТ има према томе четири учлањена удружења и то: УСМЕТ, УСГТ, УСТ и УСА. Свако од ових удружења шаље по четири делегата у Управни одбор а једног у Надзорни сдбор ЦУСТ-а. Двојица сд ових пет делегата морају бити чланови Управа удружења, док остали могу бити из редова чланства удружења. На пленуму Цуста од ових 20 делегата бира се часништво Цуста и то: претседник, п.претседник, I секретар, II секретар, благајник, II чланова Управног и 4 члана Надзорног одбора. Свако учлањено удружење мора бити заступљено бар са једним делегатом у часништву Цуста и то цикличком променом сваке године. Форуми Цуста су: пленуми и седнице. Пленуми могу бити редовни и ванредни и на њима присуствују сви члансви Управа удружења. Редовна оу два и то један у зимском семестру тго избору Упр>ава свих дружења, а други почетком летњег семестра. Ванредни пленуми се сазивају по потреби и на захтев једног од учлањених удружења, Седнице се одржавају најмање једанпут месечно и на њима присуствују делегати удружења. Пол»е рада Цуста је велико. Он координира рад удружења, заступа интерссе свих студената Техничког фахултета пред властима и другим факултетима у земљи, ради на зближењу и ширењу колегијалности међу студеитима, како на Техничком тако и са студентима осталих факултета. У ту сврху он шаље своје делегате у све студентске координационе одборе (Акциони одбор, Културни, Мировни и друге).

Из секретаријата ЦУСТ-а

ПОПУНА КЊИЖНИЦЕ С. П. Д. Нова Уграва Студентског правничког друштва каследила је од претходне прилично оскудну књижницу, нарочито у уџбеницима. Немајући довољно матери Јалних средстава за њену попуну, Управајеповела сабирну акцију књига код гг. професора и издавачких предузећа. Као што се могло очекивати, многи сд гг. прсфесора показали су и овог пута да су вољни помагати сва настојања нашег удружења. Тако је, међу осталњма, г. др. Б. Марковић поклонио друштву неколико свсјих уџбеника,у врелности зд26o дин; Издавачка књижгра Геце Кона дала је већи број књига, сд не баш неке научне вредности. Али је нарочита пажп>а указана нашем удружењу од стране Францулсе владе, која је поклочила Др>Јпву 50 књига висске научне вредности, у износу сд око 5000 дин. Ради тога је Управа на једнсм друштвеном састан-

ку, уз ввлико одушевл>€«>« присутних чланова, прагласила Фраицуску вла*дју чланом добротвсром, упуливши јој и јвдно захвално писмо. Оних дана ће Управа полунитм друштвену жн*гжмицу већим бројем зл. лотреба Дебатног клуба...

Како живе студенткиње у Скопљу

Малена прљава соба. Кревет. Расклиматан сто. Сандук за дрва, који служи као орман за књиге. Умиваоник. Наткасна која је истовременои креденац. Свеже је јесење јутро. У кревету аа самца стрче две чупаве главе. Једна је од н>их будна и упрла поглед у таван. И лруга је будна само нма заклопљене очи. Рушко ма, спијеш ли? Јок мори. Шо ке јадеме денеска? И ја се баш мислам, ама никако нешто да смислам, ништо не мн пађа на памет. —Мм, ти секој пат мислиш и ништо не можеш да смислиш, се ја требе да си ја чукам главата, а покрај толкува работи, денеска кмам да го саршам и семинарскијот рад. Арно Инко, нвмој да се лутиш, денеска ја ће берам гајле за ручок, а од сега за натакај, да не б« се карапе, една од на секоја фтора недела нека ги воз.и сите кућни работи. Ти се бендисује ли така да правиме. Многу арно? Свака одлази на своју страну. Доч једна или ради у соби или пак одлаг зи на Универзитет, друга се жури да што пре спреми собу, да би и она могла да ради. Интелектуални рад и домаћи послови. Кахва ироннја. Али шта би „друго" и радиле,

када не могу да плате. До бољих кондидија не могу доћи. Бол>е кондиције су ангажоване за друге. Уз то сиромашни су студенти пооглашени чак и на једном р сагтанку као „кепожељн ти за давање инспрукциј

Подне је. Рушка упада журно, сва нервозна у собу. Баца торбу с књигама на кревет и почиње: Много сам луга. Много ме лалутија. Од се ми се векје насобрало. Не можам векје да трпам. Инка је погледа благо и ништа јој не рече. Потпуно схвата своју другариду. У своје покрете труди се да унесе што више нежности да не би Рушху увредила. Пушта је док сама не почне да говори. Најачи моменат л»утње је прошао. Рушка прича Инки разлог своје л»утње. Нгјгре почиње јачнм гласом а после све тише и тише док не пређе у нормалаи тон. Разумевање Инкино је потпуно умирује и г.очело јој је изгледати чак и смешно, како је мсгла толико да се наљути. Сасвим мирним гласом пита Инка: Шо имаме данеска за ручок Попара. Е, баш ми се качи на глава таја пуста попара. Туку се едно. Не си ки ти крива за това. Па, знаеш Инха и ја сакав нешто друго, ама знаеш со колку располагаме у нашата благајна, а нема ни изгледи дека счоро ке дојдеме дс пари. Послс ручка опет свака одлази иа своју страну или одмграјући се неколико момената саопштавају једна другој најновије вести. Вече је. Долазе обе уморне кући. Инка, ајде вечер да идеме у позориште, се дават „Силе”, викајет да е арчо нешто. Имаме ли лари, а и нешто сум многу уморена. Ако, толку ке јадеме, колку кмаме. Зарем озсва е живот, шо го живееме. Универзитет, кондицији, ручок-потра, нашата соба и така. Најпосле и овова ние требно. Не живееме само затова да б« Јале! Имаш право. Одлазс. И тако свакн дан... са ман>нм пли оеКим променама, са мањнм клк већим ра костума, са мањмм илм ћин тсив оћама.

Р. X. Пвтокв

Страна 2

„СТУДЕНТ"

оро) 12