Student

Спорт СМУЧАРСКО ПРВЕНСТВО Универзитета за пехар г. Ректора

Још Београд није ни осетио зиму а по аулама факултета, по домовима и мензама појазиле су се плакате с поекраоним зимским пејзажима и смучарским приликама. које су својим дугачким даскама шарале снежне падине.

ПРВИ УСПЕХ ПЛАНИНАРА: ПЛАКАТЕ

Никада ауле и домсви нису видели лепше плакате а ника* да ни одзив за ову врсту спорта ни.је био већи. То су »Планинари« с пуно успеха пропагирали своје смучарске колоније на Кспасинику. Смучарски сг.орт, дотле слабо раширен ка Унизерзитету, почео је дз стиче све вихпе присталица. Шездесетак учесника колонија, од којих је већина први пут ставила дугачке даске на коге, постали су највећи поборниии тога слорта. Нико од њих није сањао да на температури која је чесго пута достизала и минус 20 степени може да се развије такав живот, који је по речима једне учеснице био лепши него на МIНОГИМ и многим летњим колонијсма. После јурњаве преко падина Копаоника, које је природа обукла у најлег.ше рухо, враћало се у дсм професора Ивановића, где су песма. хумор и игранка с тешксм муклм уступали једно другом место. Нлјлеоше је било то што су сгуденти и студенткиње радили све сами: од стругања и цепања дрва, па до кувања и прања судова можда не увек са савршвним успехом, јср је многима то био први рад сличне врсте али итак увек с вољом, хумором и смехом. О дивном животу те колоније сведочи нарочито то, што су М!Ноги из (студентима скупог) »Дома Српског планинског друштва« жалили што не могу да дођу ча нашу колонију, јер нема довољно места. Али се »Планинари« нису зауставили само на томе. Они су замолили г, ректора др. Драгсслава Јоваиовића да се прими покровитељства омучарских утакмица за првенство Бео! радског универзитета, које су требале да се одрже у Бесграду. Оне су, нажалост, услед рђавнх онежних прилика, мсрале да буду премештене на Копаоник. Г. Ректор, схвативши значај по здравље, а и лепоту смучарског спорта, не само да се примио покровитељства, него је покловио и пехар за победника у дугом трчању, а г. Декан Медицинског факултета је обећао пехар Савета Медицинског факултета за победника у алпској комбинадији (смук и слалом).

УТАКМИЦЕ СУ ОДРЖАНЕ НА КОПАОНИКУ

Само смучарске утакмице су одржане 25 и 26 фебруара на падинама Сувог Рудишта, највећег врха на Копаонику, по прекраском времену и идеалном снегу, те су такмичари могли потпуно да изразе своје знање. Такмичило се у дугом трчању на 18 км. и у алпској комбинацији. У дугом трчању на 18 км. победио је талентовани смучар, колега Драгић Владимир студ. права и према томе поггао

првак Универзитета за ову годину и однео пехар г. Ректора. Друго место је заузео колега Глишић Драгугин студ. гехнике. У алпској комбинанији (смук и слалом), у кзјој долазе до изражаја знање и техника, победио је опет колега Драгић и однео за ову годину пехар Савета Медицинског факултета. Други и трећи пласирани су колеге Крстић Стеван и Глишић Драгутин.

ПРВАК УНИВЕРЗИТЕТА ВЛАДИМИР ДРАГИЋ

Колега Драгић не само да је заузео прва места у универзигетском првенству, већ је такође постигао врло добре резултате у првенству београдско-зимског Потсавеза, где је наступао за Удружење студе-

ната планинара. Драгић се у томе првенству пласирао као први у слалому, други у алпској комбинацији, а трећи у дугом трчању. Поред тога одржане су и штафетнс утакмице, на којима је штафета >Планинара« подбацила, услед болести неких такмичара, али је том приликом колега Драгић постигао боље време него сви остали такмичари, који спадају међу најбоље у Београду.

Пинг-понг турнир за дрвенство БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИЕТА

Средином фебруара УСП је органнзовао пинг-пснг турнир за првенство Београдског универзитета. Интересовање је било велико преко 40 учеокика. Резултат је следећи : а) господа појединци: 1) Петерфи Јулнјус; 2) Лајош Лајко; 3) Милан Лазнћ м 4) Раф. Михајловић. б) даме појединци: 1) Кармен Жул>; 2) Грета Рај тингер. в) дубл господа: 1) Петерфи—Лајош; 2) Михајловић —Лазић.

IV ЗИМСКА КОЛОНИЈА УСП-а

Воз, ста«, пренос ствари, огрез 150 дил. Пријаве до 18 марта у просторијама Удружења, свако вече од 6—B. Стари Универзитет мала врата до „Империјала”, УСП поново организује у зимском базвну Крсмгновића (Душанова ул.) пливачке тренинге, и то уторником сд 6—B у вече за студенте, а четвртком од 2—5.30 по подне за ггуденткиње. Цена 5 дин. Улазиице се добиј-гју у просгоријама Удружења или кид повереника по мензама и доиовимаи

СТУДЕНТИ технолози на излету

Код студената технолога до сада није било јединства. Управа је била израз половине студената а друга половина била је у немогућности да ради у Удружењу. Ове године остварено је једигнство и код технолсга, одбачене су све ситне размирице и несугла:ице и стеорена је јединствена лжгга која је на скупштини била једногласно примљена. Нова управа показала је велику вољу за рад. Направљен је први излет у Борово и посета фабрици обуће »Бата«. Имали смо прилике да видимо велику и модерну фабрику где се ради по најмодериијем оистему. Мада нас је више интересозао сам рад у фабрицн, они који су нас водили више су се задржали показујући нам своју администрацију и срганизацију рада, 'уносећи у све то пропаганду и рекламу. То нам ипак није било од штете јер смо видели како једна велика фабрика »аоди« рачуна о својим радницима, везујући кх што више уз себе. Израчунато је за сваког појединца колико му треба за живот и то: колико за храну (ахо се храни у друштвеном дому, који држн власник фабрике), кОлико за стан (ако станује у кући, чији је власник власник фабрие), колико за биоскоп (ако иде у биоскоп, који је власника фабрике) и сличне ствари. Интересантно је све ово, јер скоро сав новац који радник заради опет иде у руке онога од кога је и добијен а који на њему опет профитира. Одређујући тако за сваког колико му треба за живот, израчунато је да скоро сваки радник може и да штеди. То нам је изгледало неверкзватно али у прорачуну који фабрика вади тако стоји. Чим смо стигли код »Бате«, узели су нам меру ногу и сад се многи надају да ће их »Бата« једног дана изненадити једннм паром ципела, јер су узели и адресе од нас (осим ако нам не пошаљу неку рекламу)! Први заједнички излет студената технолога врло добро је успео.

Успех студентске забаве у Крагујевцу

Прилике под којима живи већина крагујевачких студената су заиста врло тешке, можда теже него што се може претпоставити. Махом синови радника, сељака и сиромашних грађана, немају често пута ни толико сретстава да би могли редовно плаћати школске таксе и испите. Знајући пак да се имдивидуалним путем њихов положај не може попрааити крагујевачки су студенти и поред мнсгих сметн>и предузели неке акције, чији је резултат једна успела студентска забава (22 јан. 1938 г.). По свом пробраном програму, према реду и расположењу који су владали на забави, она је у сваком случају успела. Почев од поздравне речи колеге Манојловића, интелигентног актуелног рапорта Јозановића и Л. Папандопулос, преко добро изведеног скеча »Грофица Елаира«, па до хорске рецита-

дије Шангићеве »О, класје моје« (која је на захтев публике рецитована два пута) приредба је била на висини. А бруто-приходом од 9200 дин. крунисани су напори крагујевачких студената. Крагујевачки студенти су уверени да су симпатије грађанства после ове забаве на н»иховој страни. То сведочи особито анкета коју су покренули на забави. На питање: »Треба ли одобрити студ. удружење у Крагујевцу« 598 гласова било је »за«, а само два •чге«. Ваља напоменути да је анкета вршена тајним гласањем ...

Шта смо урадиле

Мнсге и разлимите потребе захтевале су да се оонЈУЈе Удружен.е студентким.а, моје послсднунх година, корак по кораж, али оигурно ре* шава Пloстављене задатме. Неопходно је билп помоћи студвнгпмиње које економски најгоре стоје, пр>жити удобан живот онима чији -У приходи таман довољми за скроман живот, подићи кудтурни НИВО свих нас и »аЈзад ствојжти вавше могућнасти за разоиоду и спорт. Ове ми огеремамо 'ншите, интересујемо се развитком науме радимо по стручннм, културним и скономоким оргаиизацијама, дратимо ове актуелие доlгаћаје, и с миого воље и вере у уопех боримо се крчзз наше удружење за лакши и сддржајнији живот. Ннје лако било подићи Дом, овака од ттих светлих и тошгих поосторија одузела је имного времена и рада раlни)ј'их генерадија и читава зграда је симбол воље и истрајнооти студенткин>а. Ушле омо у нашу кућу да запсчнемо нови заједнички живот и искористимЈО најбоље све што смо створиле. Као што се Дом ниџе могао сазидати одједно!М, НIИ друштвеки живот у н>ему у својим најлепшим облицима није се могао лојавипи нреконоћ. Прошла је година даиа у чрилагођаван>у, за годину дана стечено је мнопо искуства, а ш-то је 'на|јважнlИ|је, показало се мнопо добре вбље за рад, за стварање другарства и топлине у Дому. Данас све ми оеећамо међусоб«у блискост, љубав и бригу за Дом. На нашим зидним новинама сарађују ове, оне су одраз свега што 'Нас интересује, кроз н»их нас стотина одушевљеио поздрављамо наиредак науме, мнр и ослобођење жене. Заједнички стварамо бнблиотеку и, поред 3.000 дин. што је Удружење издало за најбоља дела саврсманих и класичних пнсада, дајемо саоје прилоге у ковцу и књигама да што пре дођемо до солидне књижнице. Апелујемо на све студенткиње да потпомогну ову нашу акинју. Заједннчко читање књига, нов!Ина и чаоопиоа упућује нас на дискуоију и свахим даном све јаче нас вежу исте омладинкже жеље, да дамо од себе и прншшо све што је најбоље у животу. Али, решивши један задатак, Удружење мора напред. 350 студентмиња окупљено је у нашем Удружењу и свахим дансум тај број расте. Могућност за матернјално помагање чланова је све већа. Већ сада оваха студанткиња наилази на одзив Удружења кад се нађе у материјалиој незгоди, и добида моралну подршку у свахој друпгој непрнлици. Од ове године 10 студенткиња залослено је у кашем Дому за бесплатну храму, а хондиццје и послуж/ивања по славама раздају се према стварној потреби колегикица. Журимо да отплатимо Дом да 6и ускоро сав вишах пркхода употребили на помагање наших чланица.

У исто времс и култур|»и рад Удружења се лроширује. Новооснована Културна секди|ја са преко 23 чланова, најсавесније је схватила

' ||| lПllllllllllllllllllllllllll||| к

Студенткиње нам говоре

ов'o(ј згш.атаlК. Свкицјз је пртредала У авсцј гад|ишl садам друштвених састанака и сваки ад н>их ггрестав л>ао је по корак у налрад. На састаицима су држаlки реферати о научно-кулгурним и друпим проблеМ)Кlма, који нас као ннггелектуалке к жене интересују. Посета је све веКа. Сасвим је разумљиво да су, у» остала питања, велики број студонткиња интересовали реферат« о положају жвне по нашим крајевима,. и да свака жели да чу}е како жиаи Жена у Цркој Гори, како у Словеначкој а како у Србији. Или, зар није јасно што се све ичтересујемо за прадавања о наЈСтрашннЈИМ болесшма што косе народ, кад смо све ми ако не гтално на њиховом удару, а оно сведоци њиховогх жртава. Нарочито дубок утксак је пставило антиратно вече, језиви догађаји из светског рата, поразна статистика погинулнх и унесрећених и на крају сложно и одушевљено поздрављена песма мира и братства. Да рад буде што успешнији Сакдија је, користеКи се скоро приређеном аикетом, израдила читав план првдавања и разделила поједине реферате; а да 6и нам састанци били жиlвљи настав'ићвмlо са читањем слободаих књижевмих састава, песама, прlИПloведака и реттортажа, продужићемо са рецитацијама н певањем уз клавнр и гитару. Свах< суботе у 5 сати у Дому прнређујемо друштвени састанаас на који нам долази све внше чланова « на који 6и требало да дођу све сгу* денткиње, јер нм се пружа прклика да нешто науче и да се забаве. Спортока гекцнја Удружења је мало оживела. Угланном се преко зиме шрао пингнпоиг, « на том пољу ових дана постигле омо једам уопех. Јадна чламица нашег Удружења освојила је на жешсхом турннру прво месго на Унивврзмтету а треће место Београда. Чим дође пролеће наставићемо са играњем одбојке и за}едно са осталим спортсккм студентсатм сехиијама прцре* ђнваћемо излете. Показало се да .многе студеитхиње имају сми:ла за хумор и то смо искорнстиле за приређивање оеселнх вечери у Дому. Први пут намје посета студекткиња ван Дома 6и|ла прнлично мала, али се временом повећала. У ред нашнх приредаба долазе « матине-а. Како иас матернјална корист ицје могла руководити да их и даље приређујемо, јер су приходи арло иали, а д* би имало амисла да их и даље адржавамо мора-ти омо их реорганнзовати. Све смо желеле да провадемо неколико часова у игр« и добром расположењу са својим друговима и да 6и то остварили сниаили амо улазмице за студенте. Удружење од скора ради на том да уопостави сарадњу са женоким организацијама, карочито са Удру* жењем универзитетски образованих жена. Кроз наше Удружење ми сс обавештавамо о покретима и уопеонма жена у нашој земљи и ван ње, и свакако да нас те промеие не могу оставити равнодушне. Ми желнмо да се чврсто гаовежемо са удружењима с којкма исрамо иступати у одбраии и борби за права жене. Пре или после, хао свршене интелвктуалке, та ггавићемо рад кроз та удружења све до агтварења наших захтева. Кз свега овот види се да радимо, мооамо признати да у тсм раду и грешнмо, али све »ећи број нових скага, све више воље и искустаа догоси нам све чешће и веће успехе. Радујемо се свахом новом члану нашег Удружења, »ср ћемо једино онда каа све будемо окупЉече моћи сствгригги ове наше задатке. Страна 8

„СТУДЕНТ"

БроЈll