Student

ЈЕДИНСТВЕН СТАВ ОМЛАДИНЕ

са пете стране) ре за независт наше земље. Ми то чинимо јер је то наша дужност, дужност према народу из кога смо поникли, према омладини са којом смосуд бински повезани. према култури за чије ширење и напредак хоћемо да радимо/ (Претставник интелектуалне омладине). „...Време је већ да покажемо силу, непобједиму силу солидарности наших бал-

канских народа. Да живи савезбалканских држава!“ (Претставних бугарских стусената). „... Дух.неугасиви дух Колара и Палацког, Хуса, Жишке и Масарика, који живи у души братских народа, одиграће у одлучним тренуцима препородилачку и ослободилачку улогу. И с тога ми и у овим тренуцима не кријемо своју пламену солидарност са Чесима, Словацима и Русинима нашим савезницима јуче и сутра. Везе братства и солидарности, братства по идеалима иоружју које нас везују за Француску данас су нарочито

живе и јаке. Данас као и увек, наша ће земља моћи успешно да брани своју независност једино у братској сарадњи са Француском (ЗГретставник омладинских Сскција Југословенско-чехосло • вачке лиге и 3)руштва пријател>а Француске). То су биле ријечи претставника двадесетдвије организације омладине наше земље, то су они пекли пред више од де-

сет хиљада окупљених омлади наца, а то је уједно рнјеч и те>рња цјелокупне омладине у нашој земљи. Те ријечи су озбиљне и истините, пуне стварности, борбености и снаге. На крају, из хиљада грла, дижу се звуци топле химне словенске солидарности „Хеј Словени", дижу се под каменим сводовима и препуна кућа одзнања њима, Зграда седуго полако празни, али су срца ове омладине пуна свете ватре, пуна самопоуздања као никад прије. Омдадина! Колика је то свага дознаке онај ко се усуди да на њу ударио

Један део посешчлаца у двориииау

СТУДЕНТКИЊЕ У ОДБРАНИ ЗЕМЉЕ

Све већоЈи брзином развија* ју се догађаји, све је ближе опасност да букне огањ новог светског рата. На лашим границама нестају слободне државе, први удар може бити намењен независности и слободи наше земље. Кад затреба, без колебања даћемо сви отпор и бранићемо сваку њену стопу, ми жене исто <ао и наши другови, јер смо се ми у угроженој земљи нашли у истом положају као и мушкарци. Данашња женска омладина, а напосе студенткиње, у непоколебљивим идеалима за лепши и човечнији живот, кроз борбу же: а за равноправност, кроз тешке услове свога развијања, ствара свој положај бољим и брани стечена права. Оне не могу и неће дозволити повратак у средњи век, одбацити сазнање да су способне за сваки рад и да на плећима оних које чине половину људског рода стоје огромни задаци у стварању боље будућности. Ми омладинке, жељне рада, радости и мирног развијања, жељне свега најлепшег што живот може пружити, мрзеле смо увек рат. Дли смо биле поносне на херојство нашег народп који је исто тако мрзео рат, пз је иплк са песмом пошао у њега, јер је то био рат одбране националне независнс-

сти, јер је то био наставак велике борбе прошлости, Поносиле смо се што смо кћери оних жена које су са пушком у руци браниле независност ове земље, које су без предомишљања пошле у болнице и умирале од заразних болести, испунивши своју дужност. Поносиле смо се што смо потомци оних жена које су у позадини замениле своје мужеве по фабрикама и на њивама и оних које су, бацајући каменице на непријатеље, дајући отпор својим сретствима, умирале на вешалима и под ножевима. Умирале су херојски јер су браниле право народа на живот и самосталност. Исто тако данас, кад опасност прети нашој земљи, ми смо спремне да је бранимо и да заузмемо одговорене положаје. У фабрикама, по болницама, превијалиштима, у организовању исхране и у одржању привреде, очекује се са правом активност жена. Сам развој ратне технике учинио је позадину и фровт подједнако опасним. Време јуначких подвига мушкараца који су се борили далеко од позадине, док је она стојала неузнемирена, давно је прошло. Примери Шпаније и Кине нам доказују да се у садашњем рату борба води свуда. Убијање жена, де-

це, бацање бомби иа школе, болнице, магацине, фабрике и музеје, постала је уобичајена ствар данашњег рата. И због тога је баш улога жана огромна: да заштнте стаиовништво, децу, целу позадину да одрже у реду, не дајући да се ствара паника. Али, није довољно бити одан, треба бити спреман: борба се мора почети још даиас. Годинама се војници вежбају да рукују оружјем, милиони излазе спремни. Тако треба и ми да се спремамо, па кад отаџбини затреба, да одмах устанемо у њену одбрану; да војска болничарки и радница на свим пољима не пропусти први момснат који може бити одлучујући. Ми, студенткиње, поћићемо одушевљено да сеупотребном часу ставимо на расположење свом народу, бранећи у исти мах свој положај слободне жене. Стотине нас је прошло већ кроз болничке течајеве, многе их данас посећују, а велика и прва дужност за сада нам је да стекнемо и пренесемо на друге потребно знање, јер ће нас народ ускоро требати.'

Из Дома студената

У духу опште преоријентације делатности свих студентских удружења на Универзитету, Академиски клуб „Студентски дом" је усмерио свој рад у циљу подизања народног одбранбеногдуха, противкапитулација и оспособљавања студеза што бољу службународу и одбрани земље. У понедељак 17-IV-1939 г. одржана је приредба у Дому на којој је г. др. Кашанин, управник Дома говорио „Оусловима народне одбране" а у име Академског клуба колега Нешић, ст. пра ва „0 улози омладине у одбрани земље". Истовремено је отпочето у сарадњи са г. Управником са припремањем курсева за народну одбрану. У том циљу извршен је упис курсиста, израђена картотека, одржан један друштвени састанак на коме'су студенти детаљно упознати са циљем ове акције и начином одржавања курсева. На истом је било говора о буду Нем раду певачког и рецитативног хора који ће припремити програм за екскурзије у духу ра да „Студентског одбора за одбрану земље“. Зидне новине Дома су добиле свој одговарајући садржај како би се што- боље могли студенти обавестити о догађајима код нас и ка страни и добити јасну слику ситуације у којој се наша земља налази. У истом циљу се ради на остнарењу радио дома, који ће наредних дана почети, Прва екскурзија коју је Академиски клуб намераво да приреди до Петровграда за суботу 29 апрала забрањена је.

Изјава:

Уредништву м Београдског студента и Београд Молим цењеио уредништво да у интересу јавности отштампа ову моју изјаву.у наредном броју „Београдског сгудента": Никакве везе нити каквих односа немам са клубом „Словенски југ“, а још мање сам учествовао у његовим акцијама на Београдском универзитету. Уредништву унапред захва* лан, Блажо Ј. Раичевик апс. иргва

Како смо провели прошли ЂУРЂЕВ-ДАН

Већ је то постала традиција нашег Универзитета Ђурђевданском уранку сгуденги се радују као неком слављу, као празнику младости. Већ неколико година ми организовано правимо походе на овај дан у природу, у околину Београда. Питање је само места. Друже, где ћемо ове године ? —упита неки неупућени колега. А, о томе воде рачуна наши планинари. Још само да се припреми нешто за јело. Не брини. Ту су наше-е-кономске организације, које су већ све предвиделе. И тако, сваке године, организовани, ми идемо, да овај празник пролећа када се буде снаге новога живота, проведемо, у природи, у зеленилу, у песми и радости. Прошли Ђурћев-дан је био један од најлепших. Већодраног јутра станица је врвела од младих излетника. Студенти и студенткиње, ведра лица, расположени и млади, чекали су на полазак воза. Правац Ресник. Воз креће, сви пролазн и прозори пуни. Песма одјекује из хиљаде грла. Носи воз три хиљаде младих срца. Станица. Силазимо и пењемо се преко њива и брежуљака. Дугачка црна поворка повукла се у даљину. По путевима и испред кућа сељаци нас поздрављају. Под Авалом велика мало нагнута пољана. Још нисунидошли задњи редови а већ су се ухватила кола, већ се разлеже песма. Треште звуци хармонике и гитаре, а хитре ноге поскакују. Прикупљају се са свих страна. Долазе г.г. професори, долазе гости, долазе сељаци из околине. И онда почиње програм. Искористили смо и последњу реч технике. Овде, у сред природе, инсталиран је аутомобил са радио-звучником. „Спикер" се

јавља сваког момента, даје упуства, објављује програм, објављује резултате такмичења. До подне: прво, поздравна реч скупу, почетак уметничког програма, играње кола свих националности, свих врста, свих специјалитета. Затим натјецање у трчању, футбалске утакмице (прворазредни тимови скрпљени на брзу руку), одбојка, скакање, бацање камена с рамена '(црногорци прваци) итд. Онда ручак. Све по реду. Свако добија свој део. Формирају се групе, камион се празни, дежурни већ малаксали. Није шала пахранити овјлико људи. После подне програм се наставља. „Сала“ се пуни. Али још би у њој могло стати. На „позорници“ се појавлЈују уметничке снаге нашег „академског циркуса 11 , приказује се „Добри војак Швејк“ ређају се хорске и индивидуалне рецитације. Ређају се хорови свих покрајина. Ни Лале нису изостале. Дан већ одмиче. Мало се облачи, али, хвала драгом 13огу, кише неће бити. Наставља се игра, песма, весело поскакивање. Фотографски апарати раде, снимају се моменти, радње, групе, одвојено, заједно. Сви желе да имају успомену на овај дан. Сви се грабе да добију што лепше место, лепшу позу. Пет сати. Људи још нису посустали. Сви 6и још хтели да остану, да још мало потрче, запевају, да удахну сзежег ваздуха, да се науживају зеленила и слободне природе. Али време је, Спикер објављује завршетак дана и полазак. Врши се мобилизација „коморе“. Руксази на леђима, гитара о рамеиу, војници су спремни. Опет се формира дугачка поворка, опет песма и смех. Онда железничка станица. И воз нас је носио ка Београду! После једног незаборавно проведеног дана.

СшуЗе нши слушају прогром

Омладина брани своју националну независност

Извршни олбор Мокрета светског омладинског конгреса, на основу другог члана Пакта Васарског, који каже: Ми свечано осуђујемо сваки нападачки рат управљен против политичке независности и територијалног или административног интегритета једне државе“, изражавајући осећање које је об) зело у свим земљама младе свих смерова пред анексијом рапном

победоносном нападачком рату, сматра да се више него ик* ад због тога треба да створн једцнство свих омладинских организација, Он позива све омладинце како великих такомалих народа, да одбаце све што их дели и да се одмах уједине на основном принципу: ОДВРАНА НЕЗАВИСНОСТИ СВИХ НАЦИЈА.

Страна 6

„БЕОГРАДСКИ СТУДЕНТ“

Број 2