Student

Рад наших економских организација

Сумом од преко три милиона динара располагале су наше економске оргаиизације за осам месеци рада

Питање исхране сиромашних студената одавно већ претставља један од најважнијих проблема нашег студентства. За што успешније решавање тога проблема студенти су сами прибегли средству самопомоћи. Тежак живот којим је живео велики део студената нашега Универзитета приморао их је да се удруже и организују, како би што више олакшали себи студирање. Данас студенти у Београду имају једанајест својих економских установа. Они њима управљају, они у њима раде, они се од њих помажу и користе. Велики део сиромашних и необезбеђених студената нашао је упослење у њима: једни продају књиге, други монополске артикле, трећи преко својих економских удружења добијају кокдиције, четврти разносе у мензама храну својим колегама. Наши студенти радо прихватају овај посао који је лакши од млекарскога; што је најважније он их не понижава, не вређа; они се на овоме послу осећају као у својој кући. Али од њих са не користе само они сасвим необезбеђени, већ и остали чланови. Књиге ћете најјефтиније купити код „Самопомоћи“, а за најнижу цену здраву и хигијенску храну у нашој студентској мензи или „Дому студенткиња“. Станбено питање је опет питање огромног дела нашег студенства. У свим нашим домовима може да станује свега 750 студената, а то је веоада. мало и недовољно. Велики је обезбеде здрав и удобан стан. Становати по нездравим и мрачним становима, као већина наших студената, значи сигурну туберкулозу. Стога је потребно што пре приступити решавању овога проблема. Удружење студената против туберкулозе је некима обезбедило стан за неколико месеци. Наше Потпорно удружење ће већ идуће годи* не приступити изградњи једнога дома, али његов капацитет не може задовољити потребе свих студената. Положај у коме су биле наше економске организације у почетку ове школске године није био ни мало завидан. Многе су од њих наследиле дугове. То није долазило услед рђавог пословања, већ због великих ванредних издатака и нарочито због поскупљења жи-

вотних намирница. Зато су мензе у почетку овогодишњег рада подигле цене абонману. Ускоро се ово показало немогуће; платежна моћ наших абонираца је толико мала да ни повећање одB°/о нису могли издржати. И мензе су поново спустиле цене. Главни проблем за све наше мензе преставља питање здравих и удобних просторија. Ни једна од њих нема своје просторије, а оне што закупљује тесне су и неподесне. За саму кирију наше мензе издају мееечно 22.400 д. или око 270.000 годишње. Ако се узме да просечно оброк у нашим мензама кошта 4,38 дин. онда излази да би мензе могле да издају још око 64.000 бесплатних оброка годишње. А то је осетно. Зато се поставља питање изградње велике опште студентске мензе. Тек једном оваквом мензом, којом би стварно управљали студенти, затим помоћима од Потпорног удружења и домом који Потпорно удружење ускоро намерава да гради, студентима нашег Универзитета би веома много било олакшано студирање. Студентима треба омогућити да могу живети, а тек онда тражити редовно полагање испита. Ове године, и поред дуга који су наследиле, све наше економске' организације завршиће активно. Но, од редовних уплата то не би било могуће. Ванредни приходи претстављају за њих исто тако важан извор средстава. Приредбе, књижевне вечери, матинеа, предавања, дочек нове године, ој тпжпнање пкпуопимуфеа“, пријатељски • ручкови и друге сличне приредбе које су приређивале мензе и Дом >дружења студенткиња, у многоме су олакшале помагање сиромашних студената а тиме и самих менза. Посебно ваља поменути сабирну акцију преко заједничкогкоординационог тела, Економског одбора, као и колетивну помоћ мензама од, Потпорног удружења које је у току ове године помогло наше мензе и Дом удружења студенткиња сумом од 146.000 динара, рачунајући ту помоћ која се добила за кирију овога лета и спремање зимнице за идућу школску годину. Како су пословале наше економске организације за ових осам месеци рада од 1 октобра 1938 до 1 маја 1939 год. најбоље се види из приложене табеле;

У току рада промет је био випЈе од три милиона динара. Сваке године све већи. То најбоље говори о снази наших економских установа. Преданим радом и савесним економисањем оне сваке године окупљају све већи број студената. Чињеница да је ове године издато близу пола милиона бесплатних оброка јасно то илуструје, Као и прошлих година, и ове године, све мензе и Дом удр. студенткиња набављале су на мирнице заједнички преко економског олбора. Претстављајући тако озбиљног и крупног потрошача, оне су биле у могућности да добијају намирнице уз много јефтиније цене него што би то могла свака поједина организација. Наше потпорно удружење је и ове године показало велику активност. Истина, оно је располагало много мањом сумом него прошле године зато што је цео улог из прошле годоне издат на позајмице за четири месеца. Ове године, приближно иста сума, расподељена је на девет месеци. Од 3.502 молбе за позајмицу повољно су решене 2.792 или 79%, а укупно.издана сума на позајмнице студенгима износи 486.000 динара. Број молби и расположива сретства у обрнутој су сразмери. Осиромашењем широких народних слојева све је више сиромашних студената који траже позајмнице, а средства која су намењена у ту сврху све мања. Резервни фонд који располаже. сумом од 1.300.000 дин. намењен је из градњи једног дома. Плац за дом већ је купљен и ускоро ће се почети са изградњом. Да ли ће овај дом у коме ће становати 300 —500 студената, бити готов Зс. годину, две дана, у зависи од одзива на један апел грађанству за помоћза подЈзање овога дома. Хак.ал— —г п • 1 • 1 ' ших организација, ■решење еконфског питања студаната изиск\је велике напоре. Висока свест ?тудената да заједничким налорима решавају заједничка питања и разумевањем Универзитетских власти, наше економске организације су на добром путу да још великом делу студената олакшају студије. Располажући милионским сумама, својим исправним радом, наше економске организације стекле су поверење свих студената и нови успеси неће изостати, ако на нашсм Универзитету постоји ред, рад и мир као за последње три године. Из Мировног одбора

Скоро пуне три године на нашем Универзитету постоји Студентски мировни одбор. За то сразмерно кратко време са његовим радом упозналн су се сви студенти и у њему учествовали. И најшира јавност добро је упозната са његовим ра дом. Нема тога који није барем чуо ако веН сам није учествовао у његовом раду. Сада Студентски мировни одбор престаје да постоји, Његову улогу преузеНе на себе новообразовано Удружење студената за лигу нзрода и светски мир. Његов Не задатак данас бити да одржава све везе са иностранством; да васпитава студенте у духу мира у части и достојанству, и т. сл. Дужност је свих студената да помогну рад овог новог удружења на нашем Универзитету како би очувало глас и корисно наставило рад студентског мировног одбора са исто толико успеха.

НОВА УРЕДБА пољопривредно-шумарских факултета

Како наша земља претставља скуп одвише природних иољонривредннх и шумарских реона од којих се сваки одликује климатским и зем.ЂИШним осооинама, те прсма томе и својом флором то би се наше стручно образовање морало кретати баш у правцу упознаваља спедифичности тих реона н у правиу потпуног упознавања свих услова за наЈЈ г спешније гајење одговарајућих култура. Ллн оудући да Је немогуће да појединац буде ирави стручњак у свим гранама пол.оиривреде то се специјализација т. ј. усавршавање у једној одређеноЈ гранн, поставл.а као озбиљан проблем у нашој пол.опривредној пракси. До сада та специјализација додуше није била спречавана или забрањена неким законским одредбама шта више ми имамо мањи Орој спецнјалнста али наставнн план са којнм се сусрећемо и ио ком учимо на студијама и организација пољопривредне службе с којом се сусрећемо касније у великој мери су у супротности са спецнјалнзацијом и могућностима њене рентабилне прнвреде. У најмању руку није се ништа ураднло да бн се формирао довољан кадар агронома-специјалиста. Нова уредба Пољ-шумарскнх факултета потписапа је 19 маја 1939 г. Иројект ове уредбе саставило је неколико професора београдског и загребачког Иољ-шумарског факултета. После тога, како наши, тако и загребачки ирофесори ставили су одвојене примедбе на тај првобитни заједнички пројект. Иајзад после ситних и безначајних измена од стране ван универзитетских фактора, та је уредба потписана. Мишљење студената стварно није узето у обзир ма да је оно било достављено, а иначе познато, састављачима предлога ‘ нове уредбе. Ка-I)актеристике нове уредбе јесу: 1. Огроман број предмета за агрономе 45 (рд којих се 39 полажу а шест не) и за шумаре 39. 2. Вештачка зависност предмета т. ј. ако се не положе сви предмети из прве године не може се полагати ни један из друге године без обзира на природну везу (на пр. не може се иолагати исхрана биља из друг<у?одине, ако се иретулшо не пол<уси. роцимо, геодез.цЈ С -ИО ирвв-.-Ат./1"- .. 3. упм<?и- у У-гудпотгнР VII сестар, ако.се не положе предмети из ирве друге године. 4. Иодела испита иа: Ирииремии, Општи стручни и Завршно стручни испит. сшвршни стручни исиит састоји се из једног писменог и три усмена испита. Ако професор негативно оцени или уопште не оцени писмени рад онда студент не може

полагати усмени испит. Завршни стручни испнт полаже се групно, (морају се пријавити сва три предмета). Све кад би се те набројене бране могле прескочити и кад би се на време положили испити и завршиле студије добили би смо инжиЈкера" тгронома и шумара који би се >.огао назвати увиверзални агроном или шумар, који од свих 39 предмета зна понешто. Ако пођемо од тога, да је наше мишљење на пбчетку овог чланка тачно онда се може рећи да је ова уредба далеко од тога да задовољи потребе наше земље. Мишљење највеће већине студената агрономије и шумарства види се нз резолуције која гласи:

Резолуција

студената Пољопривредно - шумарског факултета у Земуну, донета на заједничкој конференцији 7 јуна 1939 године После свестраног анализирања нове уредбе Пољ.-шумарских факултета дошли смо до јединственог уверења да та уредба, доред осталог: 1. Ограничељем т. ј. условљаваљем уписа у пети и седми семестар; 2. Завођељем неприродне, вештачке зависности предмета; 3. Непотребним па зато неоправданим повезивањем завршногстручног испита са писменим дипломским радом и свим тешкоћама које из тога следе; 4. Увођењем нових и распарчавањем досадањих предмета, те у опште постављањем прилично шематског наставног плана, који са гледишта наших пољопривредних и шумарских проблема ннје користан а са гледишта студентсхих могућности није реалан; Претставља индиректну штету за целокупну нашу пољопривреду и шумарство, а узалудно и без сврхе отежање и компликовање студија за нас. Стога ми тражимо и најенергичније ћемо се залагати да се та уредба повуче и донесе нова, која ће одговарати приликама и потребама наше пољопривреде и шум«фства, а у којој ће доћи до изразнаја и мишљење студената агронр^ “годИвлУш ‘Гл l . Ирб(ј*)Гсоре Р&ољоиривредно-шум. факултета и чвтавог У ниверзитета, све наше старије колеге, инжнњере агрономије и шумарства, све пољопринреднв коморе, сва пољоиривредна и марска друштва и сву јавност да се прикључе овом нашем захтеву и што више пораде на Јкеговом остварењу за добро нашег села и сељака и напредак наше земље.

НАШ ШТРАЈК

Студенти београдског уциверзитета прогласили су 12 маја 1939 године једнодневни штрајк, на којему је донешена следећа

РЕЗОЛУЦИЈА

Студенти београдског Универзитета окупљени на својим факултетским конференцијама 11 маја 1939 године, пошто су претресли најновије моменте у развоју нашег државног и народног живота, изјављују: 1) Верни својој досадашњој борби за народни споразум, за одбрану независности и територијалне целокупности Јутославије,' пред опасношћу ту* ђинске најезде, подвлаче још једном да је основни услов за одбрану земље решење унутрашњих питања на основи демократије и равноправности народа, братским споразумом Србт, Хрвата и Словенаца унутар државне заједнице. 2) Осуђују кобну активиост оних кругова у Београду који разним маневрима иза леђа народа и његових правих претставника покушавају да онемогуће задовољење оправданих захтева Хрватског народа, остварење правог Народног споразума Хрвата и Срба, те тиме, заједно са франковачким сепаратистима припремају братоубилачки рат, страну.интервен-

цију, комадање Југославије и ропсгво свим њеним народима. 3) Сматрају да се у данашњој ситуацији за такво, пуно и демократско решење Хрватског питања као централног проблема од кога зависи будућност земље, народа и његове омладине, морају акгивно и свим силама заложити у првом реду све демократске и родољубиве снаге српског народа. 4) Изјављују своју солидарност са борбом хрватског народа и његове омладине за задовољење њихових права у једној слободној и независној Југославији братске слоге и равноправности народа. 5) Одлучују да учине све за најпуније учешће српске омладине у тој борби од које зависи и њена будућност и као прву акцију проглашују једнодневни општи штрајк студената, као знак солидарности са хрватском омладином, у заједничкој борби младе генерације за независност, слободу и бољу будућност. Живео хрватски народ! Живело братство и слога српске и хрватске омладине! Живео народни споразум! Живела једна демократска влада Народне слоге и одбране! Живела независна Јутославија слббоде и равноправности 1

Страна 8

Власник и уредник: Божидар ПејовиН, Бојанска 13 Београд Телефон 20 164. Штампарија „Ново доба“ Николе Николића Крагујевац

„БЕОГРАДСКИ СТУД Е Н Т*

Број 3—4

1 1 © 1 Ч 1|И х ■ 8 ■ »4 Е.2 б Ци 2 8.2 5 е ■ •» ■ Ж х 1 5.1. -2 ■ I 5 е : ш * «о х во 4» , • * X н н 5 « ч <"ч ж Г • • • с о и » о м в 1 Општа менза 242.82 39 3.57 142.153.67.352.— 419.993.30 2 Медицинска менза 91.17 4.08 32.442.40.544.68 217.113.75 3 Агрон. менза 146.62 30 4.08 66.737 49.214.40 323.103.25 4 В. А. Т. 186.76 35 4.18 87.323.72.753.- 675.408.07 5 Дом студенткиња 102.23 17 4.16 49.070.40 34.149.60 474.225.6 Јеврејска менза 74.22 5.25 21.264.45.500.- 204.367.50 7 Мађарска менза 73.10 б. 13.230.- 25.200.119.560.- 8 Бугарска менза 170.15 4.67.200.- 33.600.312.446.50 9 >-Самопомоћ« 5 14.000.429.466.— 10 Антн — Т. Б. Ц. 44 ; 34.860.44.340.54 Свега за 8 ! 52' 1872 месеци | 1 4.38ј479.419.40ј41б.652.08 3.220.023.91