Student

генцији морала је повећати активност и ван универзитета и што тешње се повезати са својим народом. Наша борба била је део опште народне борбе за бољи живот, за слободу и права човека и као таква израз схватања да народна интелигенција мора бити са на' родом. Постизали смо све нове и нове успехе. Данас мир влада на нашој школи, мир који је нужно потребан и нашој земљи, јер само у миру, развијајући своје снаге, моћи ћемо дспринети делу стварања лепше будућности својој земљи и народу. Живот на универзитету постао је сношљив*. атмосфера реда и рада завладала је иа нашој школи. За ово имамо захвалити нашој снази и јединству а у великом и нашем пок. Ректору Јовановићу и добром делу г. г. професора ко* ји су нам пружили подршку у тешким данима напада и прогона. И данас, кад имамо на челу универзитета новот ректора, ми очекујемо и чврсто верујемо да ћемо наставити онде, где смо стали са пок. Ректором Јовановићем: сарађујући са г. ректором и г. г. професорима решити многа студ. питања, борити се за слободу науке, за добро и »лпредак маше школе, омладине и народа. Кроз рад и борбу, снажнији него икади ићи ћемо напред новим успесима и они неће изостати.

ИЗГРАЂЕНА ЈЕ ОПШТА АКАДЕМСКА ТРПЕЗА

64.000 обеда I

Велики део нашег студентства живео је под врло тешким околностима. Цепање дрва» ношење млека, прање суђа, није нимало завидан посао ни за оне који не морај'у поврх тога да уче и студирају. Врло често наши студенти су у том послу били изложени понижењу и вређању. Морало се стати томе на пут, морало се олакшати студирање, омогућити лакши и бољи живот студентима. Студенти су први себи притекли у помоћ, организујући се и стварајући своје организације. Гако данас у Београду постоји ј‘еданаест студентских економских организација којима студенти сами управљају, у њима раде, од њих се помажу и користе. Што ]е нзјважније, посао који они раде у својим организацијама нималоихне вређа, није сувише тежак, раде и одмарају се у њима у пријатељској и другарској атмосфери. Студентске су економске установе олакшале једном великом делу сиромашних студената студирање, другима опет осигурале здраву, јевтину и хигијенску храну. Само за осам месеци рада прошле школске године студентске мензе и Дом удоужења студенткиња разделилн су студентниа 64 000 бесплатннх обеда нлн 416.000 дввара. Хнљаду осаи стотнна и седамдесет два студенатН је помогпуто! Али, ниједна студентска менза нема својих просторија, а оне што их закупљују сувише су скупе, гесне и неподсбне. За саму кирију издаје се око 270.000 динара годишње, а то значи месечно храна, за хиљаду студената. Најзад, изграђена је Општа академска трпеза. Хигијенски и модерно уређена, довољно прострагна, трпеза ће углавном задовољити потребе просторија. Али, питање прав-

ног положаја трпезе још нијс решено. Ми очекујемо да ће њен правни положај, бити и остатњ онакав како ће најбоље користити студентима којима је намењена. Мв хоћеио да општа студентска трпеза буде нзраз сарадње професора в студената. Пуна управа сту доната уз сарад&у професора н пуиа контрола професора в студената над радои трвезе, то је наша реч о њемом положају. Мислимо да је сваком јасно да су студенти показали да умеју да воде рачуна о својим установама, да знају савршено тачно и исправно да послују, да најбоље знају и познају студентске потребе и да ће најбоље знати да чувају своје интересе. Пословне књиге и контрола на коју Универзитет има право јасно то илуструју. Студенти имају пуно поверење у своје економске установе, које су располажући милионским сумама студентског новца, стекле поверење свих студената. Јер у нашим удружењима нема фалсификата, у нашем Дому студенткиња и нашим мензама нема крађа и проневера нити студентске мензе личе на неке назови студентске кујне које и нису биле друго до експозитуре разних ненародних режима преко којих су студентима забадали каме у леђа и изазивали неред и нерад на нашем Универзитету. То се у нашим мензама не би могло десити и није се никад десило јер у нашим организацијама п лада другарство, љубав и рад, јер наше мензе раде и радиле су по принципима општег интереса и жељама свег пошгеног и радног студентства. Зато ми хоћемо да нашим властитим новцем управљаЈу сами студетни. Наша општа академска трпеза мора да буде још један доказ о аутоноиноств нашег Универзнтета. Борба, мучна и крвава, показала је несумњиве резултате, али и више од тога, та борба је дала велико искуство сту дентима. Она је за све студенте који хоће поправку свога положаја велики и живи пример како се треба борити и шта се све заједничком борбом може постоћи. Студентски покрет је данас више него икад јединствен и моћан, толико моћан и способањ да се одупре свему ономе што је против интереса студената. Моћан и спреман да се још већом жестином заложи за оправданестудентске захтеве. Студенти су и те како осетили сву тежину диктаторских режима у нашој земљи; они су својом борбом доста допринели борби противу тих режима и зато студенти с правом очекују да се исправе све неправде по чишене од тих режима. Студенти хоће да се уклоне све препреке које стоје на путу слободног развоја студентског покрета, а пре свега да се управљање студентском имовином повери студентима. Стога студенти очекују да се Општа академска трпеза повери Универзитету и студентима да би се омогућило правилно руковање студентском имовином. Једино таква Општа академска трпеза којом ће управљати студенти под надзором својих професор?, може да буде корисна за студенте и да служи на част Универзитета и студената. „Мисија наше омладине"

Мушице и илузује „Словенског Југа“

То што се студентска омладина већ поодавно и са доста стара сама о себи то, наравно, не мора сваком бити угодно. „Словенски Југ“, на* пример са своје стране и на свој начин, уби се од бриге за наш академски ред и поредак. Па ни та његова брига није баш нешто ново и непознато трудио се он, и те ка ко, „во времја оно“, да се како било пришуља на универзитет и да ту удеси ствари по своме (читај по „вођином“) нахођењу. У време студентских штрајкова за одбрану аутономије универзитета „С. Југ“ је покушао у „отвореној борби", додуше без икаква успеха да сломи штрајкове а с њима и аутономију, Већ при изборима за Потпорни фонд променио је „тактику" и покушао да се ушуња помоћу фалсцфикованих листа ! Наравно, и овај покушај му је испао баксузно и завршио се не баш часним неуспехом. Но ипак не треба мислити да је „С. Југ* од почетка до краја оперисао самим неуспесима. Једном је чак успео да провали у затворену зграду Правног факултета... Што су при томе страдали потпуно невини објекти биолошког института то није ништа, јер при тнко триумфалним походима неко ваљда мора страдати. Нчпад на Технички факулгет I«ало жалосније се расплинуо, а као једине успомене на мензу коју је водио „С Југ“ стоје још само тужбе обманутих трЈОВаца. Наравно да се „С, Југ“ не сећа баш радо те своје исто рије. У својој прирођеној скромности он даиас радије прави предике и програмске чланке са звучним насловима .као например „Мисија наше омладине“. Уосталом, ни то није

штета, јер како би друкчије дознали у чему је та њихова „мисија“. „Сваки омладинац треба да је свестан тога, да њихово место није тамо где се налазе декструктивни елементи, већ је њихово место у странкама које имају свој програм, свој одређени циљ у странкама које су за постојећи друштвени ред и покедак“, тако пише „С. Југ“. Ова сјајна терминологија („елементи", „циљ и програм", „странке") каквомсе служе још само јунаци Нушићевих комедија српски капетани обреновићевских времена, иако упада у очи она нас на прво место не занима. Занимљивије је то како „идеолози“ „С. Југа“ замишљају универзитет. По њима то је политичко разбојиште где се боре странке и програми и где неки зли духови никако не пристају да се униформишу и да у хору вичу „вођа-вођа“. „С Југ“ ће се ипак као и до сад постарати да их укроти: „Универзитет и сва студентска удружења треба да буду у рукама наших омладинаца.“ Како? Помоћу млађих колега чије главе нису напуњене напуњене „познатим паролама и демагошким фразама". Тако ли се то резонује? На кривим претпоставкама, наравно криви закључци. Свакоме су познате чињенице: с једне стране успеси студентског покрета, с друге подухвати „С. Југа“, а богме и њихова позадина. Па докле ће „С. Југ“ продужавати да засмејава својс ретке читаоце оваквим и сличним мушицама? „Наши академичари треба да покажу нашим осталим организацијама како се за странку ради“. Онда је и у осталим организацијама права дивота без икаквих „деструктивних" и „елемената!"

Стање у коме се налазе студенти агрономије и шумарства после ступања на снагу нове уредбе пољопривредно - шумарских факултета у Земуну и Загребу

На почетку расматрања ове нове уредбе морамо имати у виду више момената од којих ћемо поменути само најважније, који ће најбоље објаснити побуде оних који су ову уредбу стварали, као и начин на који је она донешена. Нова уредба је ступила на снагу 30 маја 1939 год. и под њене одредбе потпадају већ студенти који су се ове године уписали на псљопривредно-шумарски факултет. Морамо нагласити да је за нас врло интересантан датум ступања ове уредбе на снагу јер она долази баш пред почетак припрема за испите када су студенти сувише ангажовани у раду. Истина. ми смо ипак нашли времена да одговоримо и изнесемо свој став али смо се узгредно упитали да ли постоји озбиљна аргументација за „пуку случајност" доношења ове уредбе баш у ово време?! Ми не би смо хтели на ово питање да дамо такав одговор који би нас нагнао да скре* немо са линије студентске по-

литике коју смо спроводили у току овог периода сарадње са г.г. професорима чак и када се пред нама испречава још једна врло непријатна чињеница: ми смо добили коначно корегиран примерак нсве уредбе на расматрање онда, када је он већ био пред универзитетским сенатом а када је наше учествовање у изради те уредбе било више него илузорно. Уз овакву чињеницу, ми желимо да нагласимо да ово ниЈе пут који смо ми заједно са г.г. професорима изабрали, изграђујући нов живот на нашем универзитету. Последице су свега овога, да данас нова уредба доводи студенте пољопривреде и шумарства у ситуацију нужне одбране од нечега што није у њиховом интересу и што они ни по коју цену не могу примити. Ово вероватно није ни у интересу г. г. професора чија се настојања поклапају са нашим настојањима да продужимо и продубимо сарадњу приликом решавања свих питања хоја се

појављују пред нама. Али ми сматрамо, да резултати нашег узајамног настојања неће бити задовољавајући ако се не при* ступи послу свесрдно са искреношћу нашег неумрлог Ректора Драгослава Јовановића. Да је се све ово имало у виду у току изградње те нове уредбе, ми смо чврсто убеђени, да се данас ми не бисмо налазили у овој ситуацији. У чему нова уредба не одговара нама ? До сада је на нашем факултету било 36 предмвта. По новој уредби има их 45. Истина од овог броја су неки (6) факултативни али ми сматрамо да ово увођење нових и распарчавање старих предмета није учињено у циљу уздизања нивоа стручности, него зато да се спречи долазак већег броја студената на овај факултет, а у колико они ипак дођу да се на овај начин вежу за вежбаонице и слушаонице. Не треба нас погрешно разумети. Ми смо на делу показали да желимо да радимо (дебатни клуб, секције за приредбе, предавања итд.) али ми истотако желимо да задовољимо како основне потребе тако и културне потребе једнога новека. Овакав режим то никако не дозвољава и ми га не можемо примити а још мање подносити. Ми би смо се можда и могли сложити са оволиким бројем предмета када би постојали слободни испитни рокови и када би била решена друга питања која условљавају наше студирање. Оснивање разних отсека (ратарски, сточарски, код агронома; експлоатација, подизање шума код шумара) било би добро решење по нашем мишљењу. Нова уредба предвиђа даља ограничења односно уписивања петог и седмог семестра. Могли бисмо то примити у сдучају да постоје слободни испитни рокови који би били олакшица јер би студенти могли да на време положе предвиђени број прелмета. Групна зависност предмета, како то предвиђа нова уредба, само непотребно отежава студије. Ми би смо се пре сложили са старом природном зависношћу предмета јер заиста је несхватљиво да се не може полагати микобиологија ако се претходно не положи геодезија која савршено нема никакве везе са њом. Даље, уредба повезује завршно стручни испит са дипломслим радом и тиме ствара немогућност полагања завршностручног испита ако дипломски рад није примљен, што се не може схватити као стварна потреба већ као намерно компли-1 ковање и отежавања студија. 1 Наведене чињенице указују : на велике недостатке нове у-1 редбе и ми не износимо њене 1 ситније грешке које би само 1 јаче нагласиле њену неоснова• ност, једино из тога разлога ! што нам простор листа то не • дозвољава. По нашем мишљењу нова је } уредба пишегиа сЈаигиз, истина г у увијеној форми, и ми веру• јемо да она није дошла да реши * проблем стварањем солиднијег ' кадра стручњака агронома и * шумара а још мање је водила ' рачуна о привредним и друштвеним приликама и потребама > наше државе а што је нарочито * наглашеноу првомњеномчлану. После свега овога, студентима агрономије и шумарства намеће се једно велико питање, питање да ли ова октроисана уредба има свој гајаоп Јеlге? Ми одмах одговарамо не! Ми овакву, и на овакав начин, донету уредбу не можемо и . не смеио пвнмвтв!

Гајик Рашко

Страна 2

»Н А Ш СТУДЕНТ-

Број 1