Student
Шездесет и четири године од смрти КАРЛА МАРКСА
Четрнаестог марта, на дан шездесет и четврте годишњице смрти Карла Маркса, читаво напредно и радно човечанство осветило је своје мисли успомени на великог мислиоца, ствараоца, организатора. и учитеља радничке класе целога света. Личност и дело Карла Маркса претстављају прекретницу како у развитку филозофско-научне и политичке мисли, тако и У објашњавању закона друштвеног развитка Маркс је дао човечанству, пре свега радничкој класи, један погпуно нов научни поглед на свет и људско друштво, један филозсфски и научни систем који се заснива на свим до тада познатим позитивним резултатима филозофкје и науке, који је једино у ста-
њу да правилно постави и реши однос природних и друштвених појава у њиховом вечном кретању и непрекидном развоју, у њиховој најужој повезаности, у непрекидном прелажењу из једне форме постојања ‘у другу. Поставивши Хегелову дијалектику на ноге, ч;> стећи је од његових идеалистичких схватања и разрадивши је, оповргавши идеализам тиме што је доказао да је материја примарана, да је идеално само одраз материјалног у нашој свијести, Маркс је изградио један нови научни поглед на свијет дијалектички материјализам марксизам. Свестрано и генијално анализирајући економску подлогу капиталистичког друштва, Маркс је у ка•питалу открио дијалектику економског развитка капиталистичког система, а у теорији вишка вредности начин експлоатације најамког рада од стране капитала. На тај начин Маркс је строго научном методом открио економске узроке класне борбе, указао на руководећу улогу пролетаријата у борби против капитализма и на неминовност и неизбежност остваривања новог, социјалистичког друштва у коме неће више бити класа. Тако је социјализам, некада сан и угопија постао научни социјализам, нужна и неминовна карика у ланцу историјског развитка. Но не само као теоретичар и идеолог научног социјализма, већ и као практични организатор борбе радничке класе, Маркс је развио велику стваралачку делатност. Он је учествовао у стварању Прве интернационале, борио се протит свих могућих фракција и струја у радничком покрету које су имале више или мање утопистичко анархистички карактер, трудио се да створи јединство мисли, дела и методе рада у редовима радничке класе свога доба. Марксова личност добија нарочити смисао и величину када се посматра сада из перспективе победа над фашизмом. Његова мисао, иастављена и обогаћена делима Лењина и Стаљина нашла је своје остварење у социјалистичком систему који је одиграо одлучујућу и примарну улогу у великом ослободилачком рату целог слободољубивог човечанства против мрачњачког, друштвено и културно назадног фашизма. Овако посматран Маркс је вечно жива и актуелна личност, нз само за радничку класу, већ и за све народе света, Марксове идеје су постале стварност у Совјетском Савезу, оне целом човечанству служе као светионик у његовом прогресивном историјском кретању. Радмило Јовановић, ст. мед
Чехословачки студенти ће нам пружити највећу могућу помоћ
Универзитетски Одбор НСО је примио писмо од „Заграничног одбора савеза високошколских студената Чехословачке" , у коме се измећу осталог каже: „Намеравамо у границама својих могућности пружити највећу помоћ Вашем универзитету и техници, који су били тако тешко оштећени у рату. Организујемо ову помоћ иа најширој основи. Можемо вам са радошћу јавити, да су се све прашке високе школе придружиле тој акцији, тако да верујемо да ћемо вас у најкраћем времену моћи обавестити о конкретном резултату ове акције. Наравно, многе предмете које тражите у своме требовању, немамо ни ми по нашим школама и сами тражимо по иностранству. Па ипак имамо за вас на расположењу микроскопе, лабораториске справе и техничке књиге, већином писане немачки, зато што државно издање чешких књига напредује врло полако, а наши студенти морају употребљавати за студије књиге на страним језицима. У ове помоћне акције увешћемо веА у овој недељи и занатске
школе у верујемо, да ће они, по могућности, пружити најуспешнију помоћ. Убећујемо вас да су се наши студенти заиста с великом радошћу удубили у акцију да помогну колегама братског народа Југославије. Велики број студената би волео да доће у вашу земљу у јулу и августу. Ради се о доласку колега који би хтели да раде код вас, како би се што више упознали са вашим радним светом, нарочито омладином. С наше стране није, потребно доказивати да ћемо дочекивати са искреном радошћу све ваше колеге преко летњег одмора, који се интересују за нашу земљу. На завршетку у писму се каже: „Шаљемо наш срдачан поздрав студентима и омладини Титове Југославије! Руком у руци са њом, воћени нашим великим Совјетским Сав&зом створићемо нову, лепшу сутрашњицу словенских народа. ■ Смрт фашизму Слобода народу! ЗДЕЊЕК НОХАЧ. претседник Заграничног одбора савеза високошкол. студената
ПАРИСКА КОМУНА
На дан 18 марта, пре 75 година, француски народ срушио је у Паризу власт своје реакционарне буржоазије владу Тјера и такозвану националну скупштину и започео прву пролетерску револуцију у историји човечанства. То је било после француско-пруског рата. Трупе Наполеона 111 биле су потучене, а пруски освајачи стајали су на вратима Париза. Али радни народ Париза није капитулирао. Он је, после слома Наполеонове армије, устао сам да брани своју земљу и збацио режим Наполеона 111, који је лишио француски народ свих тековина извојеваних за време велике Француске револуције. У тим данима превирања, у тим данима борбе за национални опстанак, француска буржоазија показала је своје одвратно лице. Док су 340.000 људи националне гарде, састављене углавном од радника и занатлија, бранили прилазе Паризу, реакционарна буржоазија такозване вла\ де „народне одбране ", у страху пред париским народом, ступа у преговоре са Бизмарком ; у очитој намери да искористи примирје у своје личне класне интересе У то време, француска буржоазија је јасно показала да је она непријатељ радничке класе и заклети непријатељ интереса Француске. Париска комуна, устанак париског пролетаријата и широких слојева грађанства, 18 марта 1871 године, био је одговор народа ца издају француске буржоазије и истовремено први, светли пример у историји, када се радничка класа показала свесном своје ослободилачке улоге, као водећа сила у борби народа за слободу и демократију. У Марсељу, Тулузи и Нарбону дижу се устанци. Очи свих револуционарних кругова у свету биле су упрте у Париз. где је народна влада водила тешку борбу против пруске солдатеске и хорда француске реакцкје, скпнцентрисане у Версаљу. Реакција у свим земљама схва■ т ила је одмах важност догађаја
који су се одиграли у Паризу Француски отправиик послова при руском царском двору, I абријак, пише реакционару Жил Фавру: „Цар схвата да је неопходнс притећи нам у помоћ, како би се угушила буна која својим ширењем прети целом европском друштву.“ Реакционарне снаге у свету боцриле су све више издајннка Пјера и полагале своје наде у немачко царство, као заштитника „поретка“ у целом свету. Орган секције интернационале У Паризу писао је у априлу 1871 године да е-
вропске земље предузимају мере у циљу да спрече ширење револуције и у друге земље. Русија, Аустрија и Италија изјавиле су немачкој влади да ће интервенцију немачке војске против Париза одобрити све велике државе. Десетог маја 1871 године, издајничка француска реакција закључила је у Франкфурту мировни уговор са Бизмарком. Фрепцуска губи Елзас и Лотарингију. Према тајном усменом допунском споразуму пруска војска омогућила је прелаз својих линија француским издајничким хордама и и-
стовремено је блокирала Париз, да се никоме не дозволи да избегне крваву освету версаљских џелата. После 72 дана постојања, париска комуна била је угушена у крви. 30.000 комунара је убијено. 45.000 бачено у затворе и 13.000 осуђено на тамницу или прогонство у Нову Каледонију. Париска комуна није могла да победи разбојнички сплет пруских окупатора и домаће реакције. Још није постојала радничка партија, идеолошки спремна да предводи народ. Париска комунари нису били организовани у дисциплиновану војску. Осим тога, они нису схватили сву тежину опасности савеза пруске војске и домаће реакције, и, упркос Марксове опомене, нису очекивали да ће пруска војска омогућити версаљским хордама да кроз њихове линије проДРУ У град. Постојале су још и друге грешке које су слабиле отпорну снагу париских комуна. Париз је био усамљен у борби. Усланци у Марсељу, Тулузи и Нарбони били су кратког века. Радни народ града био је још неповезан са сељаштвом, где је реакционарна буржоазија могла лако да нађе јаку потпору. Данас, када је радничка класа на великом делу кугле земал>ске већ извојевала победу, париска комуна остаје у светској историји велики и славни догађај, који обележава прву, и ако кратку победу пролетаријата против реакционарне буржоазије. Сваке године, 18 марта париски радни народ у непрегледним поворкама, у црвеним и националним заставама, транспарентима и великим сликама својих данашњих руководилаца у борби, дефилује испред зидина Пер Лашеза, где је 1871 године стрељано десетине хиљада комунара. Сећајући се на комунаре, париски радни народ и радни народ целог света, прославља 18 март као дан борбе за слободу, борбе за јединство свих напред* них и слободољубивих снага.
Адриан Лежен једини живи „комунар“, који се сада налази у СССР
Свечано отварање конгреса шпанских добровољаца у Београду
17 ов. мес. отворен је на Коларчевом универзитету Конгрес добровољаца, који су се борили у шпанI ској републиканској војсци, величанственим митингом солидарности на коме су шпански добровољци, њихови гости из иностранства, претI ставници антифашистичких и сил' дикалних организација протестова: ли против крвавог насиља које се 1 данас врши над шпанским народом. Митингу су присуствовали, поред шпанских добровољаца, претседник Президијума Народне скупштине др Иван Рибар, потпретседници Моша Пијаде, Димитар Влахов, Марко Вујачић, Филип Лакуш и Јосип Рус, потпретседници савезне владе Едвард Кардељ и Јаша Продановић, министри савезне владе, претставници Југословенске Армије, чланови народне владе Србије, затим делегације шпанских добровољаца из Пољске, Чехословачке, Мађарске, Бугарске, Албаније, Аустрије и Италије. После избора почасног и рад-
ног претседништва, и одавања поште палим херојима борцима, генерал-лајтналт Данило Лекић је у име шпанских добровољаца из Југославије поздравио конгрес. Затим је говорио потпретседник владе Едвард Кардељ, који је из* међу осталог рекао: „Нова Југославија је захвална својим синовима који су пре осам до десет година отишли у Шпанију, да би помогли шпански народ у његовој јуначкој одбрани од фашистичких агресора. Она је захвална тим својим синовима, као земља у којој се изграђује истинска демократија, демократија у којој се речи не разилазе од дела“, Затим говорећи о политици „немешања“ као о политици оружане интервенције против демократије друг Кардељ је рекао да су се последице овакве политике виделе много касније када су фашистич’ки агресори покорили не само голоруки шпански народ него и читаву континенталну Европу осим Совјетског Савеза. „Будућа слободна демократска Шпанија, рекао је друг Кардељ на крају, и њени племенити народи имаће у Југославији испробаног и срдачног пријатеља. Тиме ће и у пуној мери бити постигнути циљев«, за које сте се борили ви, другови делегати, и за које је толико много ваших сабораца дало своје животе по пространим бојним пољима Шпа«ије.“ Осим њега су говорили генерал Кордоне, пољски делегат генералпуковник Свјерчевски, претставник Народног фронта, Влада Симић, претставници омладине, синдиката, Академије науке и Београдског универзитета. Другог дана је одржан радни део Конгреса на коме је изабрана Управа удружења шпанских добровољаца на челу са генерал-мајором Масларићем. На завршетку свога рада Конгрес је једногласно прихватио правила Удружења.
СТУДЕНТИ У СВЕТУ Студентске демонстрације
Картум. Агенција Франс-прес јавља да су студенти у Судану објавили генерални штрајк и демонстрирали улицама, захтевајући уједињење са Египтом. Говорници су такође захтевали евакуацију британских трупа и јединство долине Нила. Полиција је издала саопштање којим је забранила сваку «ову демонстрацију. Париз. Агенција Франс-прес преноси вест енглеског радија да је секретар паниндиске федерације студената прогласио штрајк свих индиских студената у знак протеста због употребе војних снага прогив наоружаног парода у Бомбају. * Солун. Рајтер јавља да је у једном сукобу студената са полицијом на универзитету у Солуну рањено 65 студената од којих 5 тешко. Полиција је зауставила предавања на универзитету.
Тринаествековни мементо
Трст априла 1945 По фабрикама и рејонима формирани су Затаљони. Словенци и Италијани. Петокрака симбол антифашиста избрисала је последњу разлику међу њима. Саботажне акције све су чешће и ушешније. Миниран је гестаповски официрски дом. Немци су за репресалију обеснли 50 антифашиста. Али ништа не плаши јуначке борце за слободу. У сјајним победама Трсту се смело приближавао IX корпус НОВ, а нреко Истре јуришала је славна IV Армија. 1. маја 1945 г. Трст су ослободиле снаге Југословенске армије: Ослобођењем Трста била је завршена двадесетседмо годишња борба херојског народа Јулиске Крајине. Над сунчаном Приморском, преко шумовите Трновске висоравни, Наноса и Пивке, преко Соче, у Брдима, па у Фурланиш завладао је мир. Слобода! Напаћени и уморни народ је једва одахнуо. Први пут у историји осетио је слободу. Речилта; Југославија!, Тито! народ Јулиске Крајине и Трста изражавао је
своју срећу. Знао је коме дугује захвалност, * Трст марта 1946 ... Генерални штрајк у коме учествује преко сто хиљада радника. У Трсту се опет води борба. Демократске народне масе против откривених и прикривених фашиста. Голе руке против машинки. Шкедењ ... Мирољубиви словеначки народ и италијански антифашисти улепшали су своје предграђе. Спремни су за дочек Међународне комисије. На високом црквеном торњу вије се словеначка застава. У то се довуку на камионима цивилни полицајци. Међу њима познати крвави фашистички елементи. Народ се брзо сакупио и на питање; Зашто су дошли? Шта хоће? одговорили су метцима. Али упорни народ не плаше жр>тве. Све чвршће стиска своје песнице. На сахрани жртава учествовало је око сто педесет хиљада Тршћана. Словенско-италијанско братско поново је манифес-
товало захтев за прикључење Југославији постаје још одлуч»ији. Борба постаје пз дана у даи жешћа. Што успе фашистима да под заштитом оружја или ноћу оборе, скину, збришу то неуморне руке обнове, напишу поново, више пута, још лепше. Из сваке куће, са сваког прозора, из уста старих и младих, радника и интелектуалаца, од Словенаца и већине Италијана, чује се јединствена жеља и захтев; Хоћемо Југославију! Хоћемо Тита! * Народ Јулиске Крајине и Трста доживљује судбоносне дане и зато је и појачао своју борбу. Међународној комисији хоће да каже оно што асећа, зашто се борио и дао жртве. Од комисије не тражи друго но да само утврди чињенице! А те чињенице би могао утврдити свако, па био он Кинез или Аустралијанац, јер на сваком камепу, на сваком комадићу крвљу натопљене земље, на сињој обали Тршћанског залива, у дубини Рашког рудника и висинама сивог Матајура, у бродоградилиштима Тржића и каменоломима Набрежине, красној Горици
и зеленим Брдима свуда се чује један глас, велика мстина: Овде је Југославија! * Зашто је све то потребно? Зар није херојски народ Јулиске Крајине одлучио већ плебиоцитом и то плебисцитом крви, шта хоће?! Четрдесет две хиљаде жртава! Стотине хиљаде интернираних! Попаљене куће и читава села! Зар Међународна комисија може прећи преко таквих споменика? ... , Зар не зна читав свет за све тејј чињеиице? " Зар не зна читав свет још и^то: Да су у Јулиској Крајини Словенци комнактно насељени, а да Италијани чине само мале оточиће. Да је једино правилно, демократско начело, да град припада залеђу, већини, јер То захтевају његови животни услови и развитак. Да је Трст био отскочна дагка фагцистичког варварства на< Балкалу. Да већина становништва Тр' ста хоће да Трст постане седм а федерална јединица Народне Републике Југославије. * , I
1Ј 1 \Л.ЈIаОПЈ^» Иво Пелицон, ст. ЕКВИ'
СТРАНА 4
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 2