Student

КОНФЕРЕНЦИЈА АКТИВИСТА УСАОЈ-а НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ÍÌI Конгрес омладине Југославије развијаће се под паролом радити, учити и борити се да би се веселије живело

-9 маја о. г., на дан победе над фашнстичким завојевачима, одржаће се у Загребу 111 Конгрес Антифашистичке омладине Југославије. у циљу што бољих припрема и извршења обавеза у претконгресном такмичењу одржана је у Београду дводневна конференција активиста УСАОЈ-а Народне Републике Србије, којој је присуствовао Министар финансија Србије и члан Извршног одбора Народног фронта Србије Петар Станковић, претставник синдиката Мирко Милојевић, као и претседници односно секретари окружних и среских одбора УСАОС-а. УСАОВ-а и УСАО КОСМЕТА. У реферату „Политичке прилике код нас и рад наши.х организација“, који је дао Раденко Броћић, секретар УСАОС-а, наглашено је да је основни задатак који стоји пред нашим омладинским организацијама окупљање читаве омладине у УСАОЈ, што значи њено потпуно изоловање од непријатељског утицаја и онемогућавање цепања наше омладине на два фронта, чему су тежили поједини реакционарни елементи. Друг Стева Дороњски одржао је реферат „Задатак о.младине Србије у привредној изградњи земље“. У почетку излагања истакао је, да ако хоћемо да се успешно боримо и тучемо непријатеље нове Југославије, разне шпекуланте, црноберзијанце, саботере и бирократе, онда морамо знати да је наше најубојитије оружје у борби против њих повећање и појевтињавање производње. Зато се ми залажемо и морамо се још више залагати за нов систем рада, за развијање ударништва и радног полета на послу. Пошто се је дотакао питања стручних кадрова без којих не може да се замисли обнова земље и изнео конкретне задатке који стоје пред омладином на пољу обнове и изградње наше земље. Ми смо савладали привредни хаос у коме смо се нашли после ослобођења, обновили смо велики број наших предузећа, подигли смо много школа, подигли добар део саобраћаја итд. Друг Дороњски је завршио речима: „Кроз наше радне обавезе и њихово извршење ми треба да остваримо радни полет наше омладине на обнови и изградњи наше зем-

ље, да разгарамо такмичење пред 111 Конгрес, да преко њих нодигнемо на виши степен квалитет рада у нашим предузећима, школама, селима и другим установама, да уклопимо елан и снагу наше омладине у опште напоре у обнови и изградњи". * На крају дискусије многих делегата узео је реч Министар финансија Народне владе Србије Петар Стамболић, који је рекаој „Удео омладине у изградњи и обнови наше земље бива све већи, радни полет обухватио је најшире слојеве ом-

ладкне. Сав значај ових иапора нашег народа, а нарочито омладине, може се разумети а ако се има на уму све оно што је рекао и далисао до сада по том питању друг Тито. Дајући декларацију владе у Скупштини он је рекао да је обнова „период не мање тежак у погледу извршења наших привредних и других задатака на обнови наше земље“. Говорећи о смерницама развитка, које су дате у Уставу ФНРЈ, произишлим из духа ослободилачке борбе, нагласио је да је конкретне најближе задатке одредио друг Тито у декларацији владе.

О припремама за III Конгрес

Последњи реферат на састанку о организационо-техничким припремама за 111 Конгрес УСАОЈ-а поднела је у име секретаријата Главног одбора УСАОС-а Каја Лаловић. Она је истакла значај промене имена УСАОЈ у нови назив: Народна омладина Југославије, којиобухвата сваког поштеног омладинца који хоће да сарађује у редовима Народне омладине, и да се бори противу свега што није народно. У даљем излагању Каја Лаловнћ се дотакла организовања изложбе омладинског покрета, констатујући да до данас није посвећено довољно пажње извештајима о приликама у поједином крају и материјалу за изложбу, затим да материјал није много разноврстан и оригиналан и да по некад није довољно омладински. Следећи задатак, о коме је говорила, биле су припреме за Светску омладинску недељу, коју ће омладинске организације у читавој нашој земљи прославити од 21 до 28

марта са крајњим циљем да постигну што већи успех на пољу обнове. Затим је изнела план за сваки дан Светске омладинске недеље, напоменувши да омладинске организације за ове дане не треба да узимају никакве обавезе, јер су довољне обавезе дате за претконгресно такмичење. Истакавши потребу формирања и правилног функционисања статистичког апарата, који ће водити еведенццју у прикупљању и контролу у проверавању података у вези са такмичењем, осврнула се на избор делегата за 111 Конгрес омладине Југославије, који треба да се обави у свим омладинским организацијама. Нагласила је да свакичлан УСАОЈ-а треба да изиђе на гласање. Затим се задржала на бирању редовних делегата. на састављању бирачких спискова, који треба да буду недељу дана лре дана гласања истакнути на месту одређеном за гласање. и на одређивање почасних делегата најбољих, омладинаца ударника.

Грађевинци се такмиче

У оквиру такмичења 111 година грађевижжог отсека дала је обавезу да ће до краја месеца марта завршити графичке радове: 5 задатака мз хидраулике и пројекат из путева и дати 20% заосталих испита. Да Зи графичке радове завршили у одређеном року, организован је курс за заједничку обраду п-ројеката. Поједини другови, који немају заосталих испита, примају поједкне делове рада да обраде, а затим «а заједничком часу о6јзшњавају основнС принципе рада. После објашњења свако прилази своме графичком раду и, добивши објашњења. много лакше приступа изради.

ПРИПРЕМЕ ЗА ОБИЛАЗАК ЗАДРУГА

Студенти ЕКВШ су се ооавезали да У оквиру такмичења обиђу 35 задруга у околини Београда, да тамошње омладинце упуте у вођење администрације н књиговодства. Групе од ;з —4 друга или другарице, од.lаз.иће у задруге и тамо ће одржати по неколико предавања из области књиговодсгва и администрације. За овај посао се до сад пријавило око 20 студената и студенткиња. Да би се они оспособили, одбор НСО-а ће у заједници са нз.став.ном секцијом организовати курс једнообразног књиговодства. По завршеном курсу сви ће студенти и студенткиње почети да обилазе задруге.

М. Петровић, ст. Еквш

ИСПРАВКА

У прошлом броју „Народног студента“ омашком је отштампан: „Нога и рука“ од професора др. Бранка Шљивића, уместо „Нога и рука“ од професора др. Нике Миљанића. Реч претставника Универзитетског одбора НСО-а

Међу многим дискутантима по свим овим рефератима говорио је и члан секретаријата Универзитетског одбора НСО-а друг Алија Крпо, студент медицине. Он се осврнуо на рад Народне студентске омладине Београдског универзитета Изневши успешан рад појединих

стручних студентских удружења, формирање и учвршћење организације Народне студентске омладине на Београдском универзитету рекао је: „Она се показала способном да буде руководилаи и достојни носилац нашег студештског покрета. Одмах у почетку, када су се. појавила извесна крива схватања и накарадна тумачења нуке, како међу

професорима, тако и међу самим студентима, један од најважнијих задатака наше организације био /е у борби за чистоћу науке, у борби за преваспитање тих људи који су скоро читав свој жнвот били изложени накарадном тумачењу научних истина. Због тога је Народна студентска омладина поставила као свој најважнији задатак да на основу искуства совјетске интелигенције ради на преваспитању студената. Окупљањем око дебатних клубова и кружока не само да се студенти стручно васпитавају, већ се подижу културно, политички и друштвено Говорећи о учешћу студентске омладине у обнови земље он је рекао: „У свим обавезама око обнове и изградње наше земље ми смо радили у пуној сагласности са нашим народним властима, а у свим плановима постављали смо такве о* бавезе које сматрамо да ћемо сигурно моћи не достићи но и превазићи. Тако је МинКстарство грађевина дало оуџет да се обнови Ветеринарски факултет, затим Правни, Технички, Медицински факултет, Патолошки и Институт за рак. Ми смо се обавезали да ћемо дати до краја школске године, не рачунајуНи ту радне бригаде које ће ићи заједно са осталом омладином на изградњу наших путева и железница, 200.000 радних часова. Судећи по уписивању у радне бригаде успели смо да заинтересујемо велики број студената, јер се код свих осећа најбоља жеља да омогуће идуће године свим средњошколцима упис и студије на нашим факултетима.“ Крај говора друга Алије Крпе пропраћен је живим одобравањем.

Алија Крпо, члан секретарнјата Унив. одбора НСО

Завршна реч Мила Неорчића

Закључну реч на конференцији , дао је Миле Неорчић, члан секретаријата Централног одбора УСАОЈ-а и претседник Главног одбора УСАОС-а. Поред осталога говорио је о пројекту статута наше омладинске организације, о принципу демократског централизма који је кроз њега спроведен, о одговорности омладинских руководства вишим руководствнма и неопходности критике омладинских руководилаца од стране њених чланова. Говорећи о потреби сталне индивидуалне изградње он је нагласио: „Омладинске организације УСАОЈ-а

треба да буду школе које ће »аспитавати активне и способне Људе за живот, а то Не се постићи само онда ако они људи који руководе омладинским организацијама буду културни и имају довољно знања . Са овог састанка, на коме 'уе изабран нови секретаријат Главногодбора УСАОС-а послати су, уз бурну акламацију свих делегата поздравни телеграми Маршалу Титу, влади Народне републике Србије, Централном одбору УСАОЈ-а, омладини Јулиске Крајине и Већу светске федерације демократске омладине у Паризу.

НАСТАBЉА СЕ ЧИШЋЕЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА НАРОДА СА УНИВЕРЗИТЕТА

Народна студентска омладина Правног факултета извршила /е чишћеше свог факултета од ненародних студената, сарадника окупатора и издајица. Ови елементи су се били скупили на Правном факултету и покушавали су да бар успоре, ако већ не могу спречити развој овог факултета. Покушавали су да у правне науке увуку као истине којекакве фашистичке теорије, не слажу се са новим начином рзда, критиковали су извесне одлуке народних власти и покушавали су да омету извршење тих одлука. НСО је на својим конфервнцијама закључила да се од универзитетских и народних власти затражи искључење ових студената са универзитета. Доносимо имена неких од њих: Воркапић Спасо. У гимназији је важио као шпијун фашистичког професора и злогласног руководиоца „Националне службе“, професора Милорада Марчетића, са ким је и за време окупације одржавао најприсније цазе. За време окупације радио је у државној фабрици шећера на Чукарици, постављен на препоруку ујака ДушанаЛетице, окупаторског комесара за финансије. Одржавао је свакодневно везе са квартом. Пратио је запослене раднике који су били осумњичени као комунисти. Тако је, на пример редовно пратио инж. Немању Даничића, који /е стрељан на Бањици. Провоцирао је другове\ нудећи им забрањене књиге, летке итд., а све у намери да доцније те људе денунцира полицији. Тако је једном другу нудио око 100 примерака прогласа Ц. К. КПЈ. Почетком 1942 године агитовао је за Дангићеве четнике и послао је око 30 радника избеглица за Дангићеве четнике. 1943 године провео је око месец дана у санаторијуму на Озрену, пратећи и шпијунирајући пок. Богдана Дујића , коме је син 1941 године отишао у партизане. За време хапшења Милоша Жака, Томе Јаковљевића, Воркапић је вршио праву хајку да пронађе другарицу Лепу Михајловић, која је такође требало да буде ухапшена. Под изговором „да /е побегао у партизане“, Воркапић је стварно отишао у Немачку, бежећи пред нашом НОВ и тек кад је поверовао да се на њега заборавило или да су сви они којп га познају изгинули, враћа се са репатрирцима као „политички кривац“. Миловић Велимир Вељко. За време окупације био /е командант и руководилац равногорске омладине у Беранима. Цело време окупације, односно од 1942 до 1945 године борио се са оружјем против народноослободилачке војске. 1944 године отступао /е са Немцима н четницима из Црне Г оре. Код кућс су пронели глас да је умро. Кри с се негде у Србији, а у децембру ме сецу 1945 године уписао се наПрав ни факултет у Београду. Шиндић Србобраи. За врем( окупације био је активни члан чет ничке равногорске омладине. Стал

но је био са Љотићевцима из терористичке организације „црна рука“. На Цетињу је био у четничком „ловачком батаљону“ за „чишћење терена“ и хапшење партизанских породица. Касније /е био на служби у претседништву полиције као агент и контролор на блоковима за контролу пролазника, одводио је појединце у полицију где су их саслушавали и тукли. При повлачењу четника бежи за Скадар. Шиндић /е у почетку окупације био у логору али се тамо упису/е у четнике и врши агитацију за масовни упис у четнике. Од изласка из логора поста/е активни непријатељ НОП-а. Вељковић Владимир. Из Драча. Он и цела његова породица немају право. гласа. Дезертер је. . Када га /е један друг упитао да ли је поднео сведочанство на ре/визију, одговорио је: „Нећу да ми кваре сведочанство са петокраком". Његов отац за његове студије каже: „Не мора сада да студира, нека чека кад дође време“. Даница Ћосић. Студент права првог семестра, родом из Ваљева. За време окупације била је активни члан покрета Д. М. Слала је материјал и стајала са четницима у тесној вези. Организовала је свечане погребе четника, као „Циге" и других. После ослобођења наставља са својим радом. Крала је слике са изложбе „Злочини окупатора и њихових помагача“. Ради тога је била у затвору. Нема право гласа. Николић Топлица. Из Књажевца. Познат је под надимком. „Туре коњар\. Нема право гласа. Од 1943 године фебруара месеца налазио се у П добровољачком /у-ришном батаљону. Учествовао је у свим акцијама у Топлици и Јаб.шници. Јула месеца 1943 године ступио је у четнички књажевачки корпус, а затим је био обавештајни официр истог. На тој дужности остао је све до 20 септембра 1944 годин?. , када је ступио у НОВ. Као дражиновски функционер давао је подат| ке о „сумњивим лицима“, тј. о симпатизерима НОП-а своме брату Жики, четничком војном судији. СараI ђивао је у четничким листовима | „Глас старе планине“ и другим. Јелисавета Јовановић. Студент трећег с&местра, одмах по окупацији још док је била у Скопљу, била је свакодневно у друштву Немаца по кафанама и посласгичарницама и са Драгославом Аран' ђеловић, такође студенткињоц. > Нишу је била чешће у љотићевској униформи и са љотићевцима вршн; ла претресе по кућама. Ишла /е као | теренски орган по селима и редов\ но долазила код Живковића, шефа , полиције (специјалне) и денунцира. ј ла људе. Отац јој је био истакнути ] љотићевац и у затвору /е као такав умро. Осим наведених, још 16 студенага Правног факултета су предложени ? универзитетским властима за исте- ривање са факултета због њиховог - противнародног рада.

Курс хемије на медицинском факултету

На иницијативу др. Павла Тргтинца, а у везм са објављеним такмичењем наставног особља, органнзован је, за време семестралног распуста, курс из хемије на Медицинском факултету. Предавања су одржавана сваког дана од 15 до 17 часова и за то време је поновљено читаво градиво општег дела хемије. На курс је долазило шест до седам стотина студената, и ако у анфитеатру анатомског института има свега три стотине места. Многи од њих били су у сали два, три сата

пре почетка предаван»а г па су тамо и ручавали, само да 6и обезбедили место одакле +»е моћи да прате предавања која су била веома приступачна. Поред медицинара на предавања су долазили ветеринари, фармацеути, агрономи , техничари, па чак и неки другови са филозофског факултета. Сви су они врло пажљиво слушали предавања и поставл»ајуф>и умесна питања показали да желе да темењно савладају овај тако важан предмет.

За време часа

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 2