Student

МАКСИМ ГОРКИ

(Ооводол годишљице рођењај

Нема много писаца који су са с својим народом били у тако теској С везн, као што је то Максим Гор- ј ки. Он је прошао кроз све беде 1 свога народа, подносио је са н>им с све његове патње, и његово дело ; је синтеза великог, тешког бола с што га је преживљавао сељак под ! експлоатацијом ллемства и радник | г под јармом капитализма. Са ве- | 3 ром у моћну и велику Русију об- с новљену и препорођену, Русију г са новим типом друштва које сло- ; венство даје свету, стремио је Гор- г ки своме циљу. т Алексеј Максимович Пјешков с познат под псеудонимом Мак- у сим Горки родио се 27 марта 1868 год. у Нижњем Новгороду, у > коме су у то време живеле упоре- 3 до Русија XVI и XX века, а које се данас по њему зове Горко. Ма- ј ли Алексеј је остао рано сироче. у Једину нежност у младости пру- ; жила му је његова баба, она див- с на бака, коју је Горки овековечио у својим аутобиографским приповеткама. Школу није посећивао и све своје знање је стекао пролазећи кроз живот, као интелектуални самоук. Никад Горки није престајао да учи, знао ,је врло много а увек је желео да зна још више. Његов биограф Замјагин прича како је Горки често са жаљењем , осећао да у своме знању има извесних ј празнина. Кад му је овај показао ; свој рад о архитектури бродова. узвикнуо је Горки: „Дођавола! Бога ми, завидим вам. А ја ћу и умрети неписмен у математици. То ми је криво, необично криво!“. Горки је увек, каже Замјагин, прсма ономе што није знао, ммао некако нарочито детињско поштовање. Горки је променио много занимања. Најпре је био шегрт кол једног обућара, па ученик код једног цртача, а после помоћник кувара на једној лађи. После се ћа деди и баки, где зарађује хлеб скупљајући старе крпе и продаје " их са баком. , Горки је био и носач на пристаништу, трговац јабукама, тестераш, чувар, железничар, скигниза, глумац. У петнаестој годину ■ био је статиста у позоришту ка сајму '■ Нижњем Новгороду. Ту је ■ срео многе људе и од њих чус? многе животне историје. Вили су то некад људи на, положајима а сад избачени из друштвеног колосека. Они остављају трага у његовом књижевном стварању, јер јс он касније, сећајући се њих и ерећући у животу њима сличне типо рс, црпео материјал за своју при- . поветку , у Бивши људи“. Горки Је био још млад а живот је био тежак. И он уморан, покушава да изврши самоубиство У својоЈ 19 год. Метак није погодиз срце, али му је пробио плућа и он је целога века сносио последице овог непромишљеног корака. Пошто је оздравио путује у Казан где долази у додир са студентима и радницима. Ови су га увели У ред револуционара. Горки чита модерне руске писце, те: Маркса и Енгелса. Горки жели да ступи на Универзитет, али му то није било могуће јер није имао ни сведочанство о завршеној основној школиРазочаран враћа се у Њински Новгород, те ступа као писар код адвоката Ланина; који је схватио Горког и убеђује га да треба дз постане књижевник. Ту бива први пут хапшен. Његова револуционарна борба за правду н слободу приближује га људима. Горки крстари кроз Русију да позна њен прави лик... Обилази Украјину, Дон, Крим, Кавказ, Бесараsиј>. Темпераментан и човекољубив, увек на страни потлачених, планЈ.о би кад би видео какво насиље. Године 1892, кад му је било 24 године, стиже у Тифлис. Овде јс и његов први књижевни наступ. У листу „Кавказ“ изашла је прва приповетка Максима Горког „Макар Чудра“. После овога живи једно време у Самари, где се и оженио. Онда се још није веровало у његов таленат, а још мање у неку ч блиску славу. Године 1897 један критичар пише о Горком; „Талентован човек, али нема сумње да од њега неће испасти ништа крупно". А годнну дана касније Горкога је знала и славила цела Русија. Он почиње да ради све интензивније под утицајем Андрејева и Чехова. Године 1900, у Москви се упозна са Толстојем, који на њега оставља велики утисак. Ове сусрете описао је у „Сећањима на Толстоја“ са пуно жара. Године 1901 објављена је његова симболична „Песма о буревесник\“, птица која наговештана

буру. Песма слави „и безумље храбрих“ и дозива олују нека се јаче разбесни бура а претеча те оуре био је гордн буревесник, сличан Црној муњи. Стотине хиљада читалаца видели су у овоме симболичан позив на устанак. Идуће године био је изабран за почаснога члана Академије наука. За реакционарне кругове ово је био нечувен скандал: револуционар- бивши скитница да буде члан Академије наука! Избор је био поништен на захтев цара, који Је на реферат Академије иронично одговорио; „Више него оригинално“. У корист Горкога устали су Чехов и Корољенко, који су се у знак протеста одрекли избора. Због крвавих јануарских догађаја 1905 год. Горки протествује и сву кривицу баца на цара. Издаје спис у коме позива грађанство да устане против самодржав-

ља. После овога ухапшен Је у Петропавловску тврђаву. Цела културна Европа улаже протест прогив оваквог скандала... Године 1906 Горки одлази у иностранство. Из Америке бодри руске револуционаре да не поклекну у борои. У чланку „Дивља Француска“ он бесно напада Француску што помаже реакционарну руску владу и пише: „Ја пљујем на тебе пљувачко.м крви и жучи". Тек 1913 године Горки се враћа у отаџбину и прикупља око себе младе пролетере књиисевнике. После октобарске револуциЈе, Горки је преузео на себе улогу организатора свих културних радова за тадашњу интелигенцију, коју је револуција била избацила из колосека. Прилике су биле нередовне и сви су се чудили од куд Горком, тешко болесном од туберкулозе толика снага да све постигне. А радило се стварно под тешким условима. Одржавала га је само његова вера, вера у могућност савлађивања свих тешкоћа, његова мирноћа и самоувереност. На жалост, његово стање је рђаво и он ускоро, по савету Лењина одлази у Соренто на лечење. Враћа се тек 1928 године, на свој шестдесети рођендан, који је у Русији простављен на свечан начин. Изабран је за члана Академије наука, а идуће годнне и за члана Централног Извршног Комитета Совјетске Репуsлике. Године 1932 живео је у околини Москве, где је у близинн живео и Стаљин, и ова два суседа су се често носећивала. Један са нераздвојном лулом а други са цигаретом, виђани су често у дугом пријатељском разговору. „Ако непријатељ неће да се пре да, онда га треба немилосрдно у ништити“ рекао је једном Макси> Горки. Заостали непријатељи на претка и културе извршили су 1! јуна 1936 год. атентат на Максим; Горког и злочиначки га убили. Горки је по спољашности изгле дао суров и ћутљив човек. У ства ри у свим његовим поступцима о гледала се његова велика љуба према човеку. Он је човека пошто ' вао пре свега. Самгим личнос из драме „На дну“ узвикује у јед | ном моменту Т.Человјек ето зву чит гордо!“ а он сам говорио ј често; да је човек најлепша и нај • чуднија појава на нашој планетк ; да је човек светиња над свети . њама. I Волео је Максим Горки човека • нијс могао а да се ие буни шт ■ људи некада свесно пропадају ■ ништа не предузимају у своју кс | рист. „Свет се држн на акцији - !човек који Је проповедао пасива • однос према свету, ма ко то би< ј мени је непријатељ, јер сам ј

кроз читав свој живот истицао незпходност активног става пре.ма животу и према људима, \ томс :ам фанатик“ писао је Леони- ј ду Андрејеву. Тај фанатизам га је и учинио I поггуларним. Постојао Је Чехов и . њега су људи читали са ааносом I јер им је указивао на н»«хово про- | падан>е. Дошао је П>рки и њега су | читали са усхићењем и они који су већ пропали, јер им је укази- ј вао на могућност да се једном [ спасу и они који- тек пропадају, | јер их је бодрио да не падну до ; дна и помогао им да поврате веру | у себе. Говорио им је: „Све у човеку је за човека". Горки је знао да будућност лежи у онима који треба тек да се издигну са два и зато је св\ свпју делатност посветио н>има. Он је разумео н>их. а о нн С У разумели њега. Сва дотадашња руска књижевност била је посвећена племићима и пропалим интелегентима. Горки чини преокрет и наговештава нову, пролетерску књижевност, књижевност широких народских слојева. Пребацивало му се онда да је те разне нробисвете и људе са дна идеализовао, да илј је нриписао неке узвишене људске особине и да их је начинио добрим, љубазним и симпатичним индивидуама. Није Горки ни у чему претерао. Он је живео са њима и познава,о их боље дего надувени европски критичари. И као бедна и гладна скитница, није био у дру- ј штву господе критичара, већ у за- ; једници другова сапатника. Максим Горки је опробао скит- ј нички живот и имао је дубоког разумевања за ову врсту људи. Али је Макоим Горки велики део свога живота провео као радиик и није чудо што Је за њега имао још дубл>ег разумевања и љубави. И исто онако како је умео да улети у гомилу разјарених сељака и устане у одбрану жене коју су тукли, умео је и целој Европи, и оним Русима који су се хистеричним, урлајућим тоном питали: Шта се десило са тим добрим руским народом, зашто се изненада претворио у крвожедну зверку? на почетку револуције, да баци тешку оптужбу у лице, устајући у одбрану потлаченог и угњетаваног народа. Горки воли човека и у његовој побуни он само види да је устао да се бори за своја права. Горки повлађује револуционарима, и он је сам био револуционар, и пише у то време: „И зашто говоримо искрено —’ зашто да не буде народ звер? Шха сте ви учинили да не буде то? Да ли сте учили народ на што паметно, да ли сте усадили у његову душу нешто добро?“ Максим Горки је волео радника и веровао у њега. Веровао је у раднички покрет и знао је да нз њему лежи велика будућност. И Знао је да су слободз и правда у човеку, у човеку који ради и ствара нов живот. Марија Гајић, студ. фил.

ЗИДНЕ НОВИНЕ НА НАШЕМ УНИВЕРЗИТЕТУ

Зидне новине по нашим факултетнма, с малим изузетком, још увек не одговарају свом задатку, нарочито данас, у јеку такмичења када треба да буду огледало живота и рада студената. Док наша штампа свакодневно доноси резултате такмичења и примере ударника, ми имамо зидне новине у којима с о такмичењу говори врло мало или чак и никако. Академија ликовних уметности припрема, у заједници са загребачком и љубљанском академијом, изложбу поводом 111 Конгреса УСАОЈ-а. Другови су се са одушевљењем и љубављу прихватили овога рада и по досадашњим резултатима може се рећи да ће овај задатак са успехом извести до краја. Међутим у њиховим зидним новинама из четири чланка, колико их укупно има, уопште се не осеђа то такмичење, нити дух стваралаштва који је обухватио студенте. Чак се пре може доси 1 и споредан утисак тј. да другови ништа не раде (чланак „Наши нед стаци“). Технички би ове новине требало да буду најбоље обрађене (па и уметнички), међутим, оне имају само једну карикатуру. Фармацеути су издали трећи број зидних новина, које по тређи

Свима народним Универзитетима и културним и читалачким групама Коларчев народни универзитет у заједиици са Министарством просвете Србнје издаје текстове предавања из разних области нзуке и уметности за народне универзнтете у земљи, а у циљу проширења рада на народном просвећивању. Ови текстовн треба да послуже као полазни материјал за припремање предавања на народним универзитетима и за рад у читапичким групама у градовима и селнма. Просечио излазн недељно по једно предавање. Копарчев народни универзитет ће достављати ова предавања свима народним универзитетима н куптурним и читапачким групама у земљи које се буду пријавипе. Досад је изашло већ седам свезака. Цена појединнх свезака, према величнии, је од 2 до 4 дин. Позивају се сви народни универзитети и културне и читапачке групе да се пријаве Коларчевом народном универзитету, Београд, Ускочка уп. број 2, да би им се слао овај материјал. Истовремено треба уппатити на чековни рачун Поштанске штедионице у Београду број 63-465 („Књижница за народно просвећивање Копарчевог народног уннверзитета“) износ од 50. дин. Поручиоци ће редовно добијати и предавања док се уппаћени депозит не исцрпи а тада ће бити позвани да уплате нов депозит.

пут показују како другови не осећају живот око себе, не осећају своје проблеме. О такмичељу, радним бригадама, кружоцима, раду удружења, нема ништа. Централно место заузео је лодужи чланак „За или против лолитике на Универвитету“. У другом исто тако дугачком чланку (Наша кн>ига) говори се о сарадњи омладине села и града, о значају течајева, и о томе како ми, интелектуалци, треба дз помажемо селу, док о зкцији сакупљања књига за село, о томе како су је другови прихватили и колико је књига сакулљено не-ма ништа. Од ових факултета за сад најбоље зидне новине имају техничари. У току марта у оквиру такмиче«.а студенти технике су издали осам бројева зидних новина. Четврти и пети број машинаца могу у сваком погледу да лослуже за пример какве треба да изгледају добре зидне новине. Садржајно су богате Јер је редакциЈа успела да окупн педесет сарадника. Самокритички осврт на рад Је у Iпуној мери заступљен. У врло Iприкладном облику истичу се примери другова који заслужују да буду похвал>енн а исто тако подвлаче оне коЈи ие испуњавају своје обавезе. Техиолози су на својим новинама исписали мало крупнијим словима имена десетак другова, а испод тога само подвукли: ови другови су се јавили за радну бригаду а никако- не долазе ка рад. Да л.и се они у нечему разликују од оних коЈи се нису јавили? Ово делује ефикасннЈе него ма какав дуг чланак о дис; циплини, свести, обавезама итд. Бруцоши медецинари издају овоје новине „Бруцош“ које су добре ' садржајно и технички. Читање ' „Борца“ и „Политике" на вежбама ' из остеологије ,неозбил>но цонаша| ње прве и друге групе на вежбама из физике, учење хемије, рад кружока, радна бригада су кратки и живи дописи са трећег броЈа који се лако и са интересовањем чита. Има једна ствар о којој другови, који уређују новине, неће да поведу рачуна. То је истицање зиI дних новина. Агрономи, на пРимер, имају велику и лепу таблу, коЈу су ! једноставно прислонили на зид, уместо да је окаче на IнајвидниЈе место. Поједини су чла»ци Једва 15 см. од пода па се и поред најбоље воље не могу прочитати. Кад (;е већ улаже доста труда у спремању зидних новина, онда треба обратити мало пажње и где се став| л.ају, иначе не користе никоме. Правници су у својим новииама . изнели неколико примера како не > треба писати. Бво неколико фраза - коЈе су се одомаћиле у „Народном - правнику“: Духовни полет, полет- ни духови, одговорити, поставити, - конкретно, наш борбени дух, ми » нисмо урадили, торућа питања, за] то учествујмо сви у раду. Исирављању овнх грешака које су друтови сами учинили, шомогли би много састанци дописника са редакцијом новина, на којима би се заједнички читали дописи, и на примерима би се могли најбрже и најлакше научити да пишу. Техничари одржавају овакве састанке редовно и резултат Је тај да су им новине најбоље. И за остале новине карактеристично би било углавном то да се ретко иде у корак са догађајнмв факултету. У овом периоду такмичењу се недовољно посвећује пажња или ако се и пише о њему, онда је то без података, често фразерски и непотребно опширно {агрономи: у дуку такмичења). Када се пише о такмичењу «е сме се иопустити његова најважнија страна како сами студенти спроводе такмичење, шта прежнвљавају. и какво је њихово радно расположење. О овоме, поред резултата треба наЈпре писати.

Косара Штерн, ст. мед

Излет на Бањицу

...У окбиру „Омладинске недеље" % студенти су напра вили излет на Бањицу. Топ приликом су се сетизи бањичких жртава, њихове чежње за слободом кад су у дугшм затвореничким данима као једину успомену својима слали мале фигуре од хлеба. На нас су мислили кад су у делиће тканине од својих одела • везли чежњу за животом кад су је везли својом косом и бојили крвљу! Зато су, ваљда и оне боје биле тако светле и топле као заточеничка нада! Зато су, можда, они внше знали о сунцу сд оних који га нису кроз решеггке гледзти! 4 Не тугуј друже, што овом стазом где свака стопа нечија је рака сад звони смех; и нек те не боли што је ово небо плавље но неке драге очи, остави тугу данас је друкчији дап! \ Зар се не сећаш оних фигурина што су их правили од воска и хлеба? Зар не зиаш да је плава крмнолина била само део овог неба, а њезин осмех слутња наше песме? Па зар не видиш, од њеног се плашта зелени и шара пољвна цела? Не тугуј друже, ми смо данас САН светао и нов свих мртвих овде! ч

Мирјана Татић , студ. фил

Педесет књига за село

Већ двадесет дана води се на Пољопривредно-шумарском факултету акција за сакупљање кшига за село. Та акција је у пла«у такмнчења, али нажалост она не иде баш нај-боље. Врло мали број ДРУгова се одазвао акцији, с обзиром «а све то, свакако пример друга Алекса«дра Протића, студента I године, може нам послужити за углед. Друг Је дао овој акцији 5§ књига, часописа и брошура. Што више књига у. народ то је циљ ове акције. Сваки студент, свака студенткиња нека допринесе у овој акцији. ’А. 'Д.

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 3