Student

ЗА ПОМОЋ ХЕРОЈСКОЈ ШПАНИЈИ

Светски студентски конгрес у Прагу на коме су били присутни претставници националних студентских организација из 51 државе једногласно је усвојио резолуцију о Шпанији у којој тражи: 1. Да сви студенти отпочну на универзитетима свих држава кампању против Фрнаковог режима са циљем да се ослободе шпански студенти смртне опасности која им прети као и сви они који су у затворима и концентрационим логорима. 2. Да се сви студенти мооилишу у својим државама са циљем да се постигне прекид свих дипломатских и трговачких односа са Франком и да се призна Шпанска република. 3. Да се захтева прекид свих културних веза са легалним институцијама Франкове Шпаније. у одговору Извршном комитету Националне уније студената републиканске Шшаније, на писмо које је он упутио Националиој унији чехословачких студената поводом светског студентског конгреса Припремни комитет, изражавајући дивљење, послао му је поздраве у име свих студената: „Ми знамо под каквим тешким условима ви настављате вашу херојску борбу. Ми изражавамо нашу солидарност са свима онима који се боре у редовима герилаца и у вашој Националној студентској унији и можете бити убеђени да сви демократски студенти широм света сада, као и пре, остају на нашој страни у борби за начела која нису само начела студената и народа Шпаније, вего начела свих слободних народа света.“ Ове речи припремног комитета су признање студената целога света о-

громним патњама и жртвама шпанског народа, оне су признање његовој херојској ослободилачкој борби, која никад није престајала од доласка фаланге на власт до данас и која се и данас води под појачаним терором. Али док ратни злочинац Франко убија антифашисте, пуни тамнице десетинама хиљада родољуба, све се више распламсава ослободилачка оорба широм целе Шпаније. Омасовљавају се герилски одреди, расте број и успех њихових акција, штрајкују хиљаде и хиљаде радника. По улицама, фабрикама, селима, на универзитетима, омладина достојно одговара на нечувени терор. Студенти су 9 фебруара бомбама разјурили малобројне учеснике фалангистичке свечаности на универзитету у Барселони. Мадрид, Валенсија, Барселона, градови и села, читава Шпанија је постала према писању шпанског демократског листа Ахора огромна побуна противу терора Али последње провокације овог крволока, стрељање шпанских антифашиста Гарсије и другова показују да фашизам који је у овом рату тучен није дотучен да живи и да је чак спреман на нове злочине. Зато његово одлучно и брзо уништење претставља неодложан 1 корак на луту учвршћења мира и сигурности у свету. Очевидно је ■нису довољне резолуције и изражавање солидарности са борбом шпанског народа већ да је потребно прећи на широке међународне акције, на прекид дипломатских и економских веза са фашистичком Шпанијом што Зи Франка и његову дружину довело у безизлазан положај и дало мо-1 гућности народним снагама да се

с њим обрачунају онако како он то заслужује. Студенти Београдског универзитета заједно Са свим нашим народима нису никад заборављали херојску ослободилачку борбу шпанскрг народа у којој су дали животе и многи синови Југославије. Они никада нису делили борбу шпанског народа од опште заједничке борбе противу фашизма и зато сматрају да је брза и потпуна ликвидација фашистичкбг режима у Шпанији један од основних услова за обезбеђење трајног мира и напретка у свету. „Наши народи потпомажу доследну демократску политику наше владе која никада није одржавала никакве односе са срамним Франковим режимом у ШпаниЈи 44 и која ће, према речима друга Кардела на Конгресу шпанских добровољаца у Београду, узети учешћа у свакоЈ акциЈи за уклањање Франковог режима „ако она буде доследна и ако би стварно ШпаниЈу вратила у руке њених демократских народних снага коЈе претстављаЈу огромну већину шпанског народа.“ Међународни студентски дан за помоћ Шпанији који се спроводи на иницијативу француских студената а у сагласности са Припремним комитетом биће још једна манифестација којом ће се демокра»ски отуденти целога света придружити оштем протесту против фашистичког терора над слободољубивим шпанским народом и захеву напредног човечанства за што бржом и ефикзснијом помоћи борби републиканске Шпаније ради њеног потпуног ослобођења испод јарма злочиначке Франкове фаланге. Прије пет година

У историји народа Југославије конац марта и прва ноловина анрила 1941 били су дали судбоносних догађаја Између њих најважнији су: 25 и 27 март, 6 и 17 април, различити по својој суштини значаја, али датуми које неће народи Југославије никад заборавити. До данас се много пута говорило и истицало да је политика, коју су водиле реакционарне владе Југославије, била рђава и самоубилачка, а да је пут којим су оне ишле био противан интересима народа. То је био пут издаје основних интереса свих нзших народа, јер су реакционарни политичари старе Југославије настојали и желиле да увуку Југославију и њене народе на страну зликовачких фашистичких завојевача. Управо то је пут укопчавања у фзшистички „нови поредак", пут уништења и ропства народа Југославије. И поред тога што су демократске снаге наше земље на челу са славном Комунистичком партијом стално указивале на опасност која пријети народима Југославије од фашизма ,поред тога што су народи Јутославије тражили у слољној политици ослонац на савез са Совјетским Ј:авезом, антинародни режими су свјесно гурали народе 'Југослави],е у пропаст, понор издаје и националне срамоте. И као што су увијек радили против народа, без народа и његовог одобрења, доносили законе и одлуке против широких народних слојева, тако је 25 марта 1941 год. против воље огромне већине народа Југославије, влада Цветковић Мачек потписала орамви уговор о приступању Југославије Тројном лакту, Против овог потписивања пакта наши народи су отворено негодовали, а грађанство Београда, нарочито студенти Београдског универзитета, радници и остала омладина у демонстрацијама 26 марта, доказали су да смо ми против такве политике. Долази и 27 март 1941 г., у коме су народи Јутославије устали против издајничких планова ненародних лежима, против потписаног пакта. Тог дана пароди Југославијс су изразили своја осјећања, да су они били увијек за савез словенских народа на челу са Совјетским савезом, за сарадњу свих демократских слободољубивих народа читавог свијета. Такође и студенти Београдског универзитета заједно са радницима и осталом омладином у макифестацијама 27 марта још једанпут су доказали, да су најдоследнији бород за иародна права, за демократију. Они су тога дзна још смјелије клицали демократији, братству и јединству, упорно захтјевали савез са Совјетским Савезом. 27 март је био само почетак истинсце борбе народа Јутославије. Он је био прекретница у историји наших народа.

Капитулантска Симовићева влада, која је дошла послије владе Цветковић—Мачек, а у коју су ушли дојучерашњи потписници пакта, није учинила ништа да би се наша земља припремила за одбрану. Она такође није очистила војни, политички и административни апарат од петоколонаша и дефетистичких елемената. И разумљиво, таква Југославија руковођена од ненародвих влада морала је подлећи непријатељу. 6 априла непријатељ нас је напао мучки и изненада. Народ је желир ла брани своју земљу, а нарочито омладина која се добровољно јављала у војску. Студентн Београдског универзитета су похрлили међу првима, јер су били свјесни да бране своју земљу, слободу својих народа. Наши војници су се борили чак и онда, кад су их напустдаи н>ихови команданти. Али, све је било узалуд. Издаја припремана одавнр од стране ненародних елемената, петоколонаша. много је допринијела што се наша земља није могла одупријети непријатељу, Након једанаестоДневке борбе долази срамна капитулација 17 априла 1941 год. као вЈЈхунац издајничког капитулантског рада свих ненародних влада старе Јутославије. Алн одушевљење од 27 марта и жеља за слободом нису утаснули у џароду. На позив славне Комунистичке партије народ се латио оружја и не пусти га из руку док није протјерао фашистичке хорде ,из наше земље и очистио земљу од домаћих изрода. Наша земља послије Совјетског савеза је била поприште највећих борби. Опа је према томе и много страдала. Али захваљујући мудром руководству нашег вољеног Маршала, Комунистичкој партији, жарком патриотизму, борбености и радном елану наших народа, наша земља је изашла као побједилац у рату, она ће изаћи као побједилац и у овом

мирноЈј* периоду обноае и изградње. Зато наши народи корачају сигурно и смјело у еусрет 6ој»*ој, љепшој и срећнијој будућности. Брана Крунић, ст. права

Двадесет седми март 1941 у Београду

Резултати претконгресног такмичења

Претконгресно такмичење које Народна студентска омладина спроводи на Београдском Униврзитету дало је у току месеца марта, првог месеца таимичења следеЂе резултате: УЧЕ Њ Е готових стручњака 13 полагало нспита 3947 положило 3290 пало 280 одустало 404 средња оцена 7,32 број кружока 717 број студената у кружоцима 4293 КУЛТУРНО - ПРОСВЕТНИ РАД зидних новина 21 састанака дебатних илубова 12 број уческнка у њнма 1717 уметничких приредби 4 добровољ. читалачких група 62 сакупљено књига за радннчку и сељачку омладину 2321 ФИСКУЛТУРА фисиултурних приредби 13 ОБНОВД број студената у радним бригадама 4074 радних часова 17467 изриљано и уређено земљишта, м 2 : 800 избачено разног иепотребног материјала прилнком чишћења факултета 13 ваг. Ови резултати су устварн постмгнутн од 15—31 марта пошто је од I—ls бно семестрални распуст.

Састанак пленума Универзитетског одбора НСО-а

31 априла одржан је састанак Пленума универзитетског одоора Народне студентске омладине. Циљ и главни задатак цленума били су да укажу најкраћи пут којим ћемо доћи до бољих резултата, указујући на досадање пропусте, али и постигнуте резултате. Главно питање које је пленум поставио, sило је да се на најбољи и најбржи начин поправи ниво учења на нашим факултетима. То никако не значи да су • досадашњи пропусти изазвани дубљим разлозима. Они проистичу првенствено због недовољне координадије рада. због које не може бити ни потпуног успеха. Дебатни клубови на неким факултетима још увек се не налазе на завидној виснни. Често недовољно спремљена, једнострана предавања у којима су само у ређим случајевима учествовали и сами студенти, нису постизали свој циљ. С једне стране подизање нивоа дебатних клубова и одржавање семинара и научних кружока, а с друге стране чвршћа повезаност са професорима омогућиће нашим студентима да испуне прву и најважнију тачку такмичарског плана а то је подизање нивоа учења. Скоро формиране радне бригаде Народне студентске омладине делимично су иопуниле сво ; е обавезе. Резимирајући резултате који су постигнути у такмичењу. пле-

нум је истакао рад Техничког факултета, који је у двонедељном раду дао преко 5 ипо хиљада радних часова. Укупан број радних часова које су све бригаде дале по факултетима, пење се на 12 991. Услед тога што ће се почетком лета одржати летњи испитн, пленум је закључио да се радови орнгада спроводе до тога рока са већ тачним и предвиђеним планом, како ове акције не би ишле на штету учења. На крају састанка је констатовано да данашња студентска генерација, као скуп људи „стручно образованих и с јасним погледима на свет и прилике“ треба да одигра значајну улогу у развитку и јачању наше младе републике. Такмичења које опроводи Народна студентска омладина само је форма окупљања широких студетских маса, оно ће допринети да будућа народна интелигенција искристалише нов начин рада у интересу будућности наших народа. Стога све успехе које је она постигла и све оне још веће које ће постићи систематским и планским коришћењем досадашњих искустава, она ће маннфестовати не само на Трећем кснгресу омладине Југославије и Светском конгресу студентске омладине, већ и у сталном продубљавању веза са радничким и сељачким слојевима наше државне заједнице.

МИ У ТАКМИЧЕЊУ Са радилишта иза техничког факултета

Терен иза Техничког факултета. Огроман простор. За време окупације мирисао је на лук, поврће, на свиласта влакна младог, недозрелог кукуруза... За неки месец, под ударцима радних бригада, лепршаће се на њему разнобојни барјачићи, одјекиваће тупи ударци лопте, а раздрагани узвици: „Гол и живео“ сливаће се у снажни шум младости... Биће ту спортски стадион, стециште свих фискултурника Универзитета. ..Терен прекопан. Заједничким напорима бригада Правног, Пољопривредног Е. К. В. Ш. и Техничког факултета. Назиру се контуре одбојка и кошарка игралишта. На месту где ће оити лакоатлетска стаза је група са Е. К. В. Ш.-е. Збили се на малом простору. Будаци ломе земљу; зајапурена, нешто од сунца опаљена лица, пребацују је колицима десетак метара даље! Сунце отскочило, посао одмиче. Друтарице, јеси ли ти * вођз радне групе? Да! очи јој сјаје, прсти се припили уз дршку ашова. Колико њих имаш у бригади? Па ту пређе погледом преко групе и рече отегнутим гласом биће ваљда њих петнаест... Навнкао сам да у оваквим приликама, будем Тома. Бројим. Једном, затим још једном. Да, и-

ма их деветнаест! Нисам јој ништа рекао. Ту, у групи, срећем свог старог друга Жарка. Био је борац. Скоро Је демооилисан. Знаш, када рекоше да ће да се ради на игралишту, нисам много мислио на... руком показа стомак. Имао је надражај слепог црева, скоро је оперисан. Ватрен фис- • културник је. Та љубав према спорту довела га је овде. Колико си избацио колица? Не знам. Можда 50, Жали се. Ради се готово без плана. Снаге се рационално не искоришћују. Ето, њих деветнаест ради на простору мањем од 19 квадратних метара. Вођа групе не зна колико има људи. Сећам се. Јуче су ту радили техничари. Мало даље правници. Било је ту много мувања, много непотребних покрета. Поједине групе нису имале своје вође. Копале су се рупе, да би се пола сата касније поново пуниле. Шта више то се, и поред све њихоне „стручности“ и техничарима дешавало. Видиш гурну ме Жарко руком а може добро да се ради. Хоће људи... Ето, сви су се ознојили, свако је по неки жуљ зарадио... Повуче ме устрапу. Поглед му се заустави на смеђем, нежног изгледа, младићу. Делијанис Бранислав до скора није уопште радио. Није имао потребе да ради. А када је почео... Досада, прича радио сам само у рукавицама. Нисам навикао другачије. Хтео сам и овог пута, али... бојао сам се да ћете ми се смејати, И добро ради. И ако нема рукавица. Рука се равномерно диже и снажно спушта будак у црну, плодну земљу... Педесетак метара даље је овећа група. Сваки метар-два један. Ашов сече и разгрће земљу. Јуче је ту трактор радио. Наишао је на подземни бетонски зид, сломио завртањ. Градња игралишта не може да чека на његову поправку. И сад га људи замењују. Мерим ефекат рада. Добар је, потпуно задовољава. Двадесет метара квадратних на једног. Ух, кзкав сам плик добила жали ск једна другарица. АЦо, стегла си ту лопату, сва се накривила на једну страну рече једна кудрава глава набуситим гласом, као да се љути што лопату није ухватила при дну десном, а при врху дршке левом ру. ком. ** Кроз неки час и посао је завршен. Алат се смешта у шупу. С руку се спира мека прашина. ...Пребацили смо преко три и по вагона земље! Друже, земља се израчунава у кубицима, јер... Добро, прекида нас Живко Војновић то сад није важно! Није важно. А шта је у ствари важно? Почињемо са прозивком. Милица Петровић... Тридесетак кубика земље пребацило је њих педесет на раздаљину од десет метара; њнх деветнаест радило је на простору мањем од 19 метара квадратних. Је ли то важно или... Ђорђевић Жарко, Слободанка Јовановић... Двадесет квадратних метара на једнога, копати рупе да би се поново затрпале је ли то важно или... Јовановић Ђорђе. Ту је. Пиши четири радна часа. Петровић ЈБубица три радна часа... Четири радна часа, три радна часа, а ефекат, а колица, кубика земље, двадесет квадратних метара, зној, пликови? Колико тога, колико? „То сада није важно". Чудно. На овом истом месту јуче техничари, лре неки дан правници, тако су резоновали! Главно је записати радне часове. Главно је дати одређени број радних часова, са те стране испунити дату обавезу. А да ли они имају свога оправдања, да ли радни ефекат одговара утрошеном времену, о томе ретко која бригада води рачуна. „Главно је да се ради.“ А како? Није нам тек онако говорио учитељ: „Треба учити, треба радити. Но, треба зиати учити треба умети радити. Организација, децо, организација..." ! У глави бучи. Разилазимо се. Иза нас остаје терен, некада ораница мирисног лука и свиластих влакана недозрелог кукуруза. Биће ту спортски стадион и стециште свих фискултурника Универзитета.

Влада Митровић, студ. техн.

БРОЈ 3

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3