Student

ПOТПOРНO УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТА прва годишња скупштина

Међу најзначајније и најплод* није напоре студената Београдског универзитета у условима старе Југославије, у условима угњетавањга и'бесправља свих наших народа, а међу њима и напредних, народних студената, осим бескомпромисне борбе против реакције за народна права, опада несумњиво и борба студената за економско збрињавање својих најсиромашнијих, ваљаних и борбених другова, студената и студенткиња. Свесно и намерно, реркционарне владајуђе клике, којима* није било у интересу што боље школовање и оспособљавање студената, будуће народне интелигенције, не само да су одбијале да пруже материјалну помоћ напредним и ваљаним студентима, него су употребљавале сва средства како би онемогућиле напоре студената служећи се, почевши од директних полициских упада и пљачке студентске имовине, најперфиднијим и најлукавнјим провокацијама и убацивањем својих агената, љотићеваца, орнасоваца и других „националних“ студената, који су једино уживали благонаклону материјалну по- I моћ својих заштитника. У таквим условима студенти ј Београдског универзитета су показали сву своју снагу и сву своју моралну чврстину. „Боље је гладовати, него продати своју част и издати народне интересе“ био је основни став свих напредних студената. Но студенти нису били беспомоћни. Они су улагали велике напоре да сами себи помогну. Већ су и у причу ушли они студенти, што су резали дрва, чистили паркете, послуживали, разносили млеко у ране јутарње часове по Београду. Али, то није било решење ; ни за њих појединачно, нити за о- . стале ваљане и напредне студен- , те, којима чак, као тобоже ненационатним елементима, нису омо- . гућавана ни таква запослења. За- < то су студенти приступили ства- 1 рању својих економских органи- { зација: мензи, Потпорног удруже- I ња, друштва „Самопомоћн“ и др., ( са циљем збрињавања економски I незбринутих студената. ; Најјача економска организација I Београдских студената било је р Потпорно удружење. По учињеним напорима, организационо по- г стигнутим резултатима на по.мо- р ћи студентима, Потпорно удруже- у ње извршило је пре рата једну од ј; најзначајнијих улога у животу ч студената Београдског универзите- с та. Напори напредних студената: I да ову организацију не испусте из п својих руку, да оне не падие под м утицај профашистичких и фаши- д стичких студената, били су тешки в али увек успешни, зато што су у У тим напорима учествовали сви напредни студенти и студенткиње. и, Популарност Потпорног удруже- в; ња међу свима студентима била с; је велика. Многи сиромашни ступ денти, скоро везујући судбину б свог школовања и студирања за П помоћ Потпорног удружења, били П( су у могућности да се оружају п знањима и условима угњетавања н> да се прекаљују м челиче за буду- д; ће борце и организаторе опште- с& народне борбе. У ослобођеној Отаџбини, после доласка првих група студената на Универзитет, најпречи задатак био ј је поново створити могућности за студирање највећем Зроју сиромашних студената, синова и кћери сиро.машних сељака и радника. Значај и потреба Потпорног удружења студената у ослобођеној, ов али у опљачканој и осиромашеној земљи, је велика. Самопомоћ студената уз помоћ широких народних маса, које показују толике снмпатије и љубав према студен- Ј 1 тима, значи растерећивање напора тц наших народних власти у овом по- на гледу. Но и поред тога што су материјална средства народних та власти огра!ничена и прекопотреб- жс на за друге важне задатке, народ- та не су их власти ипак у првом ре- ј и , ду у знатној мери пружиле сту- не дентима. Потпорно удружење трс- ( ба и може и данас, док траје об- се нова и изградња наше порушене да земље, да организује и координи- ша ра напоре свНх студената у циљу ра самопомоћи, како би се што Ооље ча ' ( помогло економски незбринутим / студентима и тиме растеретили на- се пори наших народних власти. За- п р\ то је још одмах у почетку рада Н3 l нашег Универзитета образована Ш а привремена управа Потпорног у- ме\ дружења, која је преузела на себе нал остварење задатака предратно! ду, Потпорног удружења, а до избора нај сталне управе Потлорног удру-; ва/ жења. !

Д• На првој годишњој скупштини Д- Потпорног удружења, одржаној I а- апрнла о. г. у присуству претстаће- ника Ректората Универзитета, IX претставника Универзитетског ода- Зора НСО-а, а коју су сачињава|м ли 268 делегата свих Факултета, е- високих школа и академија у Бео1а граду, изнесени су резултати ра»а да привремене Управе Потпорног ј- удружења. “- Како до избора сталне управе г- Потпорног удружења привремена управа није могла располагати са 1е наслеђеном имовином Потпорног о удружења од пре рата, а која и прерачуната у динаре ФНРЈ, до е доношења Закона о валоризацији, 0 износи укупно дин. 156.828.50, то |- је Акциони одбор стручних удрум жења у сарадњи са свим стручним '• УДРУжењима факултета, високих - школа и академија у Београду ор?, ганизовао и спровео прошле јесех ни сабирну акцију у циљу економ- ског збрињавања студената. И том - приликом наши народи су показаи ли своју огромну љубав и симпа- ј - тије према студентима. Целокупна сакупљена свота у - износу од 2,596.526 дин. била је - ! стављена на расположење привременој управи Потлорног удрул | жења студеиата, која је њоме ра- сполагала до редовне Годишње ' скупштине. За пет месеци, тј. од децембра 1 1945 до априла 1946 г. привремена ) улрава Потпорног удружења из: дала је 1,080.608 дин. за исхрану студената, као и помоћи и лозајмице за куповину текстила 152.4(Ј0 што са позајмицама, са роЈчом месец јули издатим општој Студентској мензи и Студентском дому чини укупно 2,065.605 дин. У свему је било помогнуто давању Зесплатне или у лола цене исхране и помоћи за куповину текстила, просечно 550 студената и студенткиња. Помоћи су додељиване по пред Ј : лозима економских секција које I су формиране на сваком факултету, а које су ради решавања молби за помоћи сазивале у ту сврху ј посебне састанке на којима су били присутни с правом учествовања у решавању молби, сви студенти. Тиме је постигнута и највећа правичност и најЗољи начкн решавања молби. Средства којима ће управа Потпорног удружења у будуће моћи I располагати биће повећана са сумом од 1,500.000. —, коју сачињава- п ју улози студената на чековни ра- в чун Потпорног удружења у школ- 0 ској 1945/46 години. к После лримљених извештаја ° привремен управе, читања и примања нових правила Потпорног удружења, дата је разрешница привременој и изабрана нова, стална п Управа потпорног удружења. в У дискусији поведеној на крају Ј< изнесени су предлози новој Упра- к ви да се у будуће студентима о- и сим помоћи за исхрану додељује н помоћ за куповину текстила и уџ- н беника, а У границама могућности. л Подвучен је посебан значај Пот- в порног удружења и потреба настављања и појачања интересовања и напора свих студената у раду ове најјаче студентске економске оргнизације.

М. Ступар, ст. права

Студенти ветерине изграђују свој факултет

Зидање зграде ветеринарског факултета, које /е започело пре рата, овога пролећа да се продужи. За довршавање зграде одобрен /е потребан кредит и сада се врше последње припреме за преузимање радова. Радне бригаде нашег факултета, које броје 314 другова и другарица, почеле су самоиницијативно, радове на нивелисању терена испред недовршепе зграде. Са радовима се отпочело 30 нарта. Сваког дана раде по седам кружока са прве године по четири сата. Другови са старијих година, којих има знатно мање, раде једном недељно. Студенти ветерине обавезали су се да ће до краја школске године дати 6.500 радних часова на довршавању своје зграде. За пет дана рада постигли смо већ 812 радних часова. Наши суседи медвцинари брзо су се упознали са нашим тешкоћама и први нам притекли у помоћ. Они ће нам помоћи на радовима при довршавању зграде, а тиме дати пример свим осталим факултетима, да нам помогну у нашем налорном ра- ! ду, како би до идуће зиме имали најпотребније просторије за одржавање наставе.

Петар Столић, ст. вет.

...Али да ћемо с поносом говорити један о другоме сигурно је...

; Прослављајући омладннску 'не; дељу студенти медицине сетили су | се својих колега палих у Н. 6. I борби и логорима окупатора, по| сетили су 6 њихових породица у Београду и написали 57 писама родитељима у унутрашњости. „При напорима које улажемо за изградњу наше младе републике, при тежњама да јединство младе генерације света донесе срећну будућност ми увек осећамо да су са нама и наши пали другови- јер суса нама и њихова дела“, пишу студенти 111 године. „Они ће нам служити као свети примери како треба радити и волети своју домовину, заветује се IV година. „Мајке и очеви, будите срећни што сте родитељи деце која су написала крвљу златне стране наше историје“ признање је студената II го- !

дине. Искрена и топла пажња студената нашла је разумевање у болу родитеља. Ево одговора мајке ј палог друга Бате Јанковића из : Чачка. студентима IV године: „Ваше сећање на .мог драгог меI зимца и на његов рад и борбу дубоко и болно ме је дирнуло као и ваша пажња упућена мени. Мој син, мој велики мученик. издахнуо је уверен да се неће заборавити дела првоборца. Пред своју погибију на два месеца писао ми је из шуме: „Тешка су времена. Колико ће нас се скупити живих иза овога, неизвесно Је. Али да ћемо с поносом говорити једни 0 другима, сигурно је.“ Радујем се и поносим се што су се његове речи обистиниле. Све поздрављам топло, иатерински, Зорка Јанковић“. . Д. Т.

НАША МЕНЗА

Са почетком рада на Универзитету почела је са радом студентска менза. Као и све студентске организације тако је и наша мензпретрпела огромне материјалне штете. Целокупан инвентар и инсталације били су потпуно или де- , лимично оштећени. Захваљујући 1

помоћи народних универзитетских власти као и залагању Акционог одбора менза је за релативно кратко време оспособљена и отворена пре предвиђеног рока. На оправку је утрошено преко 1.000.000 динара. Од самог почетка свога рада управа мензе је морала да савлада велике тешкоће. Број абонираца је био сваког дана све већи тако да је управа морала да решава из дана у дан проблем снабдевања намирница, огревом, потребним посуђем итд! Такође се морало мислити и на спремање резервних залиха хране. Да би се смањили режиски тро-

шкови тј. да би цена хране била што мања, управа мензе је још од почетка рада увела дежурство. Сами студенти деле ручак и вечеру. У почетку одзив за дежурство није sио баш најбољи. Понекад су абонирци морали дуго да чекају док не би били услужени. Сада је то већ, углавном отклоњено; дежурни другови долазе углавном редовно тако да се оброци деле без застајкивања. Они који се не одазову дежурству бивају јавно опоменути.

За 5 месеци свога рада менза је имала цромет у износу од 7.696.418. Од те суме на расходе иде 3,630.631 динара а зарада је 4,065.588 динара. У почетку је био веома мали број абонираца свега 120, па је менза радила са дефицитом и храна је била лри-

личцо лоша. Са повечањем броја абонираца управа мензе је била у могућности да располаже са суфицитом и да га употреби за побољшање хране, тако да данас можемо да кажемо да наша менза снабдева студенте релативно добрим обедима. Управа мензе је оддучила да једну своту новца од зараде одвоји за одржавање мензе преко распуста као и за спремање зимнице која ће у многоме олакшати рад мензе у идућој школској години. Већ више од три месеца ради радио-менза, а ускоро ће почети са радом и читаоница. За сада је за уређивање и набављање по-

требних ствари за читаоницу утрсшено 101.000 дин. У овој читаоници ће се студенти после обеда моћи да одморе, да прочитају дневну штампу а они који далеко станују моћи ће ту да уче. Један од битних проблема студената је исхрана и то добра исхрана да би могли добро да уче наша студентска менза у многоме помаже решењу тога проблема. Она ће тежити да узудуће још потпуније одговори задатку који има да изврши.

За време ручка...

У кухињи се припрема дневно оио 4000 оброка здраве и укусне храие

Са факултета

Технички факултет Кружок бр. 1 грађевинског отсека На грађевинском отсеку најбољи резултат постигао је кружок број 1 У коме раде: БОРЕЛИ МЛАДЕН, ВОЈНОВИЋ МИЛОШ, ЈЕФТИЋ МИЛИСАВ И СТАНИСАВЉЕВИЋ | РАДЕ. Овај кружок успео Је да I положи Механику II с оценом 10. Заиста завидан успех! После испијт а много се говорило о успеху и начину рада овога кружока. Н>егови чланови причају: „Пре него што смо почели израђен је план У коме је било предвиђено колико ће се градива дневно прелазити. Тога смо се придржавали. Нисмо допуштали да се и најмање отступи од предвиђеног плана. О свему се дискутовало а нарочито смо се задржавали на нејаснијим местима, али је ипак највећа пажња посвећена решавању задатака, јер се на њима најлакше и најпотпуније може разумети стечено теориско знање. Тако је кружок успео да у року од 25 дана изађе на испит са једним солидним знањем које се огледа и у постигнутим оценама. Филозофски факултет Биолози на раду У оквиру такмичења студената биологије филозофског факултета отпочели су са радом иа уређивању оотаничке баште. Као и свуда, тако се и у њој виде трагови рата. Не да су многе биљке, које су раније брижљиво неговане, улиштене, већ и ровови, који су служили као склоништа за време рата, су у многоме локварили предратни изглед ботаничке баште. Биолози су предузели овај рад на своју иницијативу. Они користе прве пролећне дане да што ;пре уреде ботаничку башту, у којој ће као и до сада проводит највећи део времена на практичном раду. Првога дана се радило на затрпавању ровова и преношењу гвозделих шина. Масовно учешће студелата је доказ њихове свести и воље за радом. Радило је око четрдедесет другова и другарица прве године, док су старији другови били спречени предавањима. Раду су присуствовали и два асистента. Три часа рада неосетно су прошла у смеху и веселом расположењу студената. Једна од најмлађих и најмањих другарица, Рајна Дуњић, истакла се као ударник ла откопавању и преношењу гвоздених шина. Ово је један од првих радова које су биолози предвидели у оквиру такмичења.

В. М. студ. фил,

Агрономски факултет Ми полажемо заостале испите На IV години Пољопривредног факултета има 22 студента од којих половина ради у кружоку.. Колективно учење, спремање предмета омогућило је студентима који раде у кружоку да у мартовско.м року положе по 3 па чак и 4 предмета. Општа оцена у мартовском року на IV години агронома била је 7,80. Улазећи у такмичење студентк агрономије IV године обавезали су се да ће до августа ове године положити по 10 предмета са средњом оценом 7.

Кружок у такмичењу

Кроз кружоке може.мо најлакшеда спроведемо све акције. Искуство је показало да је ово тачно. Кружок се састоји од 9 другова и једне другарице. Када је постављена акција књиге за наша.села, кружок се договорио да и он мора учествовати у томе. Чланови кру* жока су сакупили новац између себе па су купили 20 актуелних брошура. Поред тога другови су дали још 15 књига тако да је кружок бр. 17 дао укупно 35 књига.. Ана Драшковић, ст. атр. ст. агрономије.

Такмичимо се ко ће више растурити бројева нашег листа Народна студентска омладина фармацеутског факултета на свооие састанку одлучила је да објави такмичење свим факултетима у ра* стурању „Народног студента** пропорционална броју уписаних на факултетима. Редакција „Народни студент 4 * поздравл»а овај позив на такмичење као основ за још успешнији рад нашег листа.

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 3