Student

У вишим школама Лењинграда

7 [ван Ђондаренко

Десетине хиљада младића и девојака будућих инжењера, лекара, архитекта, педагога, економиста, сликара и музичара од Јутра до мрака иопуњују слушао-Iнице многобројних виших школа IПењинграда. У огромној читаоницп Државе јавне библиотеке орично има много посетилаца и по[товина су студентска омладина. На концертима, у филхармонији, у }позориштима, на стадионима, у |парковима, на улицама Лењингра-Iда, свуда се могу видети млада лица, чути живи гласови младића и девојака. У почетку рата већину виших школа су евакуисали у унутрашњост земље. Али 1943 г. док 'Су још на улицама Лењинграда експлодирале немачке гранате, већ је поново отворено девет виших школа. Прошле јесени је отворено 17 виших школа и 62 техничке »пколе Лењинграда. На обали Неве, у историској зг.ради „12 колегијума“, која је :аграђена за време императора Iавла I, -налази се Лењинградски тржавни универзитет. Он постоји *ећ 127 година. Ове школске го-I,ине овде предају више од 200 фофесора и 150 доцената. IНемачке бомбе и гранате су анеле озбиљну штету универзитетским зградама, али оне ће да буду оправљене. Још пре годину дана су оправљени кровови, уметнута стакла у 'прозоре, оправљено централно грејање, а сада су поново окречени зидови научних |абинета и слушаоница. I У три универзитетска интерната киви више од 2,5 хиљаде студе■ата. Ту постоје мензе, клуб, у |оме се увече могу чути руске, ■срајинске и друге народне песме. Сваки студент према години коју слуШа добија државну стиИендију од 210 до 393 рубље месечно. Стан је бесплатан. Цене у иензи, берберници и перионици су триступачне студентима према н>иковим буџетским могућностима. I Нормално се одвија школска го|ина и У најстаријој школи Соајетског“€‘а«еза' - у Институту за

саобраћајне инжењере. Веома је живо у њиховим слушаоницама и у изванредно уређеним научним кабинетима и радионицама. У великој Лењиновој сали, где је октобра 1917 г. говорио Владимир Илић Лењин, предају се обично предмети који су заједнички за неколикб факултета математика, нолитичка економија и друго. Студенти могу да се служе богатом библиотеком, која има више од пола милиона књига. Лењинградски нолитехнички институт је читава варошица. Његове зграде се налазе у великом боровом парку. ДоЗро уређене слушаонице, модели сарремених |.машина, различити уџјбеници омогућавају да се спремаЈу будући висококвалификовани инжењери. По неколико хиљада студената посећују предавања у: Рударском, Електротехничком, Хемиско-инжењерском, Грађевинском, Педагошком, ПривредНо-финансиском институту, у два Медицинска института и у другим вишим школама. У Лењинградској ликовној академији сада се припрема изложба студената. Циклус успешних Јавних музичких часова Је одржан на Лењинградском. конзерваторијуму. У члану 121 Устава СССР је речено; „Грађани СССР имају права на образовање 11 . Лењинград потврђује тај члан. Само на прву годину виших школа у Лењинграду било 1е примљ**.но прошле јесени 16.500 студената. Међу њима и омладина кДа је напустила недав-но школске клупе, и млади борци Црвене армије, који су прошли тежак пут од Стаљинграда до Берлина. И једни и други марљиво уче. Посећују редовно предавања и семинаре, спремају на време задатке. СовЈетска омладина цени право на образовање к-оје јој је дато и сматра за своју дужност да добро учи. Она тежи да што више користи својој земљи.

О ДУЖНOСТИМА МЛАДИХ НАУЧНИКА

11. ЛТ. ЛСавлов

I Шта бих желео да видим код омладинаца моје домовине, који су се лосветили науци? 1 Пре свега: доследност. О овом врло важном услову плодоносног рада ја никада ие могу да говорим без узбуђења. Доследности, доследности! Од самога почетка својега рада научите се строгој доследности у прикупљању знања. Изучите основне науке пре него што покушате да се успнете на њене врхове. Никада се не мешајте за потоње, пре него што усвојите претходло. Никада не покушавајте прикривати недостатке својега знања, чак ни са смелим претпоставкама и хипотезама. Ако се ваш поглед задовољи преливима тога сапунског мехура, мехур ће неизбежно спласнути, и у вама неће остати ничега другог осим конфузије. Научите се уздржљивости и стрпљењу. Научите се да рћдите тешки посао науке. Изучавајте, скупљајте, упоређујте факта. Ма како да је савршено крило птице оно се никада не би могло попети у висине ако се 'не би опирало о ваздух. Факти то су ваздух научника. Без њих ви никада нећете моћи узлетети. Без њих су ваше „теорије" порођајне муке. Но, изучавајући, експериментишући, посматрајући, трудите се да не останете &а површини факата. Настојте да проникнете у тајну њихова настанка, непрекидно тражите законе који њима управљају. Друго то је скромност. Никада не мислите да ви све знате. Ма кодико да вас високо цене, увек имајге храбрости да кажете себи: ја сам незналица. Не допустите да гордост овлада вама. Због ње, ви нећете попуштати онде где је потребна сагласност; вбог ње, ви ћете се одрећи кориснога савета и другарске помоћи; због ње ћете изгубити и (кру објективности. 1 У овом колективу, који је мени Јипао на управу, све зависи од ат•сфере. Ми смо сви упрегнути у |рно заједничко дело, и сваки га шкреће по мери својих снага и споЈбности. Код нас се често и не *а шта је „моје“ а шта „твоје“, а г тога наше заједничко дело то- 1 рко добија.

Треће то је страст. Упамтите да наука тражи од човека сав његов жиовт. Велики напор и велику страст тражи наука од човека. Будите страсни у своме раду и својим тражењима. Наша отаџбина отвара велика поља рада пред научницима и, треба признати, у нашој држави наука се примењује у живот у пуној мери до последњих могуФности, свесрдно. Шта још да кажем о положају младога научника код нас? Овде је све јасно и онако. Њему се много даје, но од њега се много и тражи. И за младе, као « за нас, питање части је у том, да оправдамо велике наде које отаџбина полаже на науку.

Састанак припремног комитета међународне студентске организације

7 априла почео Је у Прагу 111 сгстанак Припремног комитета. На своме састанку претресано је, као најважније, питање устава будуће међународне студентске организације, који треба да оситура правилан рад и прогресиван карактер организације. Припреини комитет ће своЈ предлог изнети пред конгрес на расматрање. Поред тога ће бити говора и о припреми за конгрес, о програму конгреса, као и 0 везама са разним другим организацијама међународног карактера које имају везе са студентским покретом. Нарочита тежња ће се посветити односима са Светском федерациЈом демократске омладине. Међу претставницима 12 држава у Припремном комитету заступљена је , и ЈугославиЈа са Једним делегатом. Наши студенти у Француској

Пре три четири месеца стигло је У Париз око сто тридесет југословенских студената, којима је француска влада доделила стипендије. Мањи број студената отишао је на разне факултете у унутрашњости; у Тулузу, Нанси, Лил, Епинал, већина је остала у Паризу. Непознавање, или боље рећи, недовољно познавање француског језика, много нам је сметало у приватном животу и у студијама. Данас огромна већина нас редовно прати предавања и сви се самостално сналазимо у свакодневном животу. У колико буде каквих неуспеха на испитима ове, године, то ће бити због тога што смо ми закаснили два и по месеца. Професор Сикар, који се много брине о нама, управо ради на томе да нам се због закашњења омогући полагање испита по скраћеном курсу. 13 јануара 1945 обновљено је Удружење југословенских студената у Француској које су Немци растурили 1939 године. Претседник Удружења је друг Беговић, а секретар друг Гвидо Браниц. У оквиру Удружења постоје многе секције: преводилачка, дописничка, књижевна, дилетантска, фискултурна, певачки рецитативни хор и фолклорна група. Велику активност је показала преводилачка секција која је превела Биографију друга Тита, Експозе друга Кардеља о Конституанти, Нацрт Устава и Извод из закона о бирачким списковима. Рад наших студената у Француској није ограничен само на рад у Удружењу. Они обилазе наших исељеника у Француској. Исељеници су од наших другова студената чули оно, што су до тада дели.мично могли да сазнају из француске штампе или из писама из домовине. Неколико наших другарица раде у централном одбору И. Ј, Ф. а један друг и другарица раде са пионирима наших исељеника у Паризу и околинн. Ј. Коцковић

Ј. Коцковић

Дописниче ...

ДружеГ Ти седиш за столом. Пред тобом је хартија. А ти. Грицкаш оловку и... размишљаш. Не знаш шта да почнеш, шта да радиш. Пре неки да№ те Је руководилац твоје секције замолио да напишеш допис за лист. Ти, можда раније никад ниси тшсао дописе, и сад «е анаш како да одговориш сцом задатку, својој дужности дописника, не знаш шта и како треба да пишеш. Свестан си ипак тога да би био у стању да даш нека ав допис. Али, ти не желиш да даш макакав, него баш добар допис. Онда размишљаш: „Ето, онда кад су ми понудили дописништво, имао сам воље и мислио сам да имам ■и смисла за тај посао, а сад нити имам воље а још мање смисла, како изгледа." Али у свести појављује ти се једна мисао: пре неки дан је цео тај кружок полагао испит и постигли сте просечну оцену, рецимо 9,40. „Е, али (мислиш сад ти, то је зато што смо усавршили у току рада нашу методу учења. Пази, па то је идеја! Зашто о томе не бих писао?“ Сада си ведро и весело расположен. Али сад ти просто навиру идеје. Сад тек запажаш колико идеја унраво можеш да имаш. Данас се сећаш разних комичних ситуација са кроса, неког веселог догађаја са заједничког рада у радној бригади. „Види, молим те,“ мислиш ти, па све то могу да 6уду цртице из нашег, студекгског, живота!" Тај живот ти сад даје обиље идеја; ти га познајеш, јер тп њим живиш, и о њему најбоље, да не кажем и једино, и можеш баш ти да пишеш. Присуствовао си и Састанку дебатног клуба било је добрих мисли коЈе си можда и забележио, а које могу да ти послуже за репортажу. А био си и на приредби, коју је приредила твоја година, група или факултет на њој је било и добрих и рђавих ствари. Твој најбољи друг ради у активу агитира и у разговору, који сте имали пре неколико дана дао ти је можда не само јенду већ неколико идеја, које заслужују да се региструју, да се разраде у чланак. Тада ти пада на памет, да си у једном броју свог студентског листа прочитао, да се неки нрофесор неког факултета, пошто је написао уџбеник за своЈ предмет (што је већ само значајно) и предао га студентском удружен>у за штампање, одрекао свог хонорара, да би студенти могли што лакше и са мање трошкова набавити уџбеник. Ти се, као кроз маглу,

сећаш да је то била једна кратка реченица у једном кратком допису али ти си је онда и несвесно запазио, а сад ти Је она допрла у свест. У вези с тим се сећаш да тога раније није било на ункверзитету и да је и то један од знакова, обележја нове ере на нашем универзитету сарадња професора и студента све нове и нове теме. у вези с тим опет долази ти до свести сазнање о другојачијим условима рада и о новом значају испита и стручне спреме, и та. да видиш да ти је, такорећи, свака реч у тим размишљањима уствари идеја, не за један мали допис, већ овака за себе за низ чланака, и да их само треба заиажати и разрађивати. „Лепо, сад имам идеја и сувише“, мислиш ти, „али коју ћу да одаберем.“ „Па, да! Узећу ону која ми је најближа, која ме на више интересује“, јер њу најбоље можеш да разрадиш, већ самим тим што те је занимала и што њене елементе најбоље и познајеш, па ћеш о њима најбоље моћи и да пишеш. Додуше, увиђаш да су сви ови Ј*огађаји у вези један с дру* Iгим, а сви опет са низом других још важнијих догађаја, али ипак један је најактуелнији, најинтересантнији за тебе а вероватно и за још многе друге другове. Ако хоћеш, она баш улази у домен онога у чему си се ти, да се тако изразим, „специјализирао“. Дакле и с тим је готово. „Али, и опет то „али“, питаш се ти, „како и на који начин да је изнесем“. Да не би замарао ни себе ни своје читаоце изабрађеш вероватно најкраћи, а то је уједно и најбољи пут за једног доброг дописника. Размислиш још неколико тренутака и... на дотле празној хартији исписујеш већ наслов а затим се нижу редови, који износе твоју мисао пред читаоца у непосредном, природном тону, без поетског претеривања, реално, онако како постоји у теби, у твојој свести, пуна топлине и живота темпа. Најзад, пошто си исписао све што си имао да изнесеш, узимаш допис и читаш га. Тек тада запажаш да си био аљкав у погледу разних тачака, запета и других ре. чецичких' знакова; исправљаш, ту и тамо, граматнчке и стилске грешке и тиме су твоје „муке“ завршене, а почињу уредникове и читаочеве.

Д. И.. ст. мед

Московски педагошки институт. Студенти у лабораторији

ПОСЛЕ ПОСЕТЕ МАРШАЛА ТИТА ЧЕХОСЛОВДЧКОЈ

Под паролом „Титова ЈугославиЈа наш уаор!“ хиљаде прашких студената приредило Је одушевљене манифестациЈе чехословачкоЈугословенском братству Дописник Танјуга јавља; У чланку под насловом „Студенти за Титову Ј\тославију“, лист „Руде право“ пише да су поводом посете маршала Тита Чехословачкој на улице Прага изишле хиљаде студената, певајући словенске песме и манифестујући за пријатељство и братство ослобођених словенских народа. Студенти су носили заставе и транспаренте са натписима: „Титова Југославија наш узор!“, Вратите Трст Југославији!“, „Трст је југословенска лука!“, „Живела јуначка Југославија!", „Тито је ' наш

пример!“, као и многим другим цатписима, у којима су изразили љубав према својој словенској браћи. У чланку се затим додаје: „Манифестације су достигле врхунац пред југословенским посланством, где су студенти дуго клицали савезништву и братству. На ловратку са стадиона, уз певање партизанских песама, студенти су, пролазећи поред америчке амбасаде, спонтано клицали „Трст Југославији!“. На тај начин је наша интелигенција изразила своје позитивно становиште према словенском јединству и узаја.мности. Радосна лица и веселе очи студената најбоље су доказали њихово искрено одушевљење и веру у будућност народа ослобођених од туђинског јарма и домаћих израбљивача. Прашки студенти дали су лајбољи доказ својих осећања. Ти дани остаће свима у најбољој успомени". Студенти Штокхолма захтевају да се прекину односи са Франковои Шпанијом

ТАСС јавља: На Универзитету у Штокхолму одржан је протестни збор против Франковог режима. Збор је сазвао клуб Социјал-демократских сгудената и друштво „Светлост“. На збору су се без прекида чули повици „доле Франко!“ На збору је донета резолуццја на којој се вели; „Демократски народи су водили у току 6 год. бороу за слободу и народну власт. Ова борба још није завршена. Положај шпанских демократа не разликује се ни у чему од ситуације европских народа за време Хитлерове окупације. Франкова Шпанија не претставља само последњу» шансу фашизма, већ му исто тако може послужити као ново упориште за акцију. Стога он угрожава демократију и мир свету. Ми сматрамо да је недостојно одржавати ма какве односе са фашистичком Шпанијом. Захтевамо да шведска влада прекине све односе са Франковим режи-

БРОЈ 3

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7