Student

III конгрес биће израз стваралачких снага наше омладина

од непријатељских ровова, спремкла 100 вагона жита за своју Народну армију. Од И конгреса заставицу држи личка омладина, која је својим пожртвовањем и залагањем заслужила част најбоље окружне оргализације. И данас, у такмичењу пред 111 конгрес ова застава је велики лотстрек и радни позив свој нашој омладини. Омладина је и овога пута извршавала све задатке, испуњавајући заклетву коју Је на I конгресу положио Аlаршалу Титу првоборац студентског и општеомладинског покрета друг Лола Рибар. Освојити коигресну заставнцу значи стећи признање све радне борбене народне омладине Југославије. Дух претконгресног такмичења, који је ностао систем рада стотине хиљада наше омладине, избацио је најбоље и најспособније на површину, створио нове ударнике, јунаке рада на обнови земље. Према непотпуним подацима из полодине срезова у Југославији, од 1 фебруара до 15 марта омладина је дала 358.000 добровољних радних дана. Према тим подацима поправљено је 2.421 километар путева, при чему је истуцано 30.000 кубних метара камена; очишћено је или прокопано 498.000 канала и јарака, засађено 593.000 воћки и других стабала, исечено 14.000 •кубних метара дрва за огрев и грађу. Осим тога, радило се ла поправци школа, кућа, пруга, мостова и др. Радничка омладина, коЈа је била иницијатор претконгресног такмичења, међу првим је ударницима који су пребацили норму. Она је у своме раду посветила нарочиту пажњу подизању продуктивности рада, бољем искоришћавању и штедњи материјала, као и прековременом раду. Улажући све своје напоре за испуњење обавеза које је дала другу Титу, у много случајева је превазишла своје обавезе и узела нове које ће такође испунити до Конгреса. Ово узимање нових обавеза најбољи је доказ да радни полет омладине расте и обухвата све шире слојеве омладине. У претконгресном такмичењу у средњим школама особити значај добила је обавеза за подизање средње оцене и свестраније образовање. Непосредно после примања обавеза у свим средњим школама су основане групе за учење, остварена је добрим делом помоћ наставника у раду ових и иаучних кружока, као и помоћ одличних ученика слабијим ђацима. Иако су резултати на овом пољу недовољни у односу на друге успехе средН>ошколске омладине. било је мно" го примера успешног рада. Питање сарадње са радничком и сеоском омладином, организовање аналфабетских течајева, отварање разних курсева, стварање библиотека по селима средњошколска омладина спроводи са много полета и љубави. У својим радним обавезама она је у огромној већини обухваћена у радним јединицама. У целој земљи ради се на рашчишћавању рушевнна, обнављцњу порушених школских зграда, каналисању река итд. И Народна студентска омладина је правилно схватила да улогу народне интелигенције може да одигра једино ако њени чланови буду непрекидно радили на свом стручном усавршавању. Зато је као прву обавезу у претконгресном ткамичењу поставила стручни рад. У циљу интензквнијег и ус-

пешнијег рада појзчзн јс рад круI- жока, обухваћена у н»има у току 1- такмичења већина студената и успеси иису изостали. Доказ за то 1- Је и средња оцена 7,35, .коју стуе денти постижу на испитима, а коу ја је већа од предратне. Брига за а свестрано васпитање студената је - јенда од највећих брига наше ор- ганизације. По свим факултетима, - а често и по појединим годинама, н ‘формиране су културне групе, ко- је су иступале са променљивим и успехом. Централна уметничка г група одиграће убудуће најважЈни- ју улогу у подизању културног - нивоа наших студената. Дебатни е клубови раде активно по свим факултетима, и ма да нису окупили све студенте, отварају нам нове - видике, упознају нас са правом на■ уком. Сарадња студентске омладиз не са осталом омладином огледа , се у сакупљању књига за наше се- ло, у претплати сеоских читаони• ца и појединада на дневне и неI дељне листове, као и у приредбаг ма по фабрикама и селима. На о: вом пољу су постигнути по појединим факултетима видни резул• тати. али се о томе мало писало ) и говорило тако да су многи при> мери залагања појединаца и општи 1 успеси остали непознати широким ; студентским масама. Наше радне 1 1 бригаде су окупиле внше од поло: вине студената и дале десетине 1 хиљада радних сати. Сад се на свим факултетима врши масовни упис у студентску радну бригаду која ће преко лета радити на изградњи „Омладинске пруге“ и кроз тај рад на обнови земље заједно са сеоском, радничком и средњошколском омладином свих наших нароI да учврстити јединство наше младе генерације. Залагање у извршењу преткон гресних обавеза очеличило је и у; чврстнло читаву нашу омладинску оспособило кадар I организатора и руководилаца, што , даје могућност да се пређе на крупније радове. Један од првих крупних задатака биће изградња „Омладинске пруге" Брчко—Бановићи. Омладина Југославије је са | огромним одушевљењем прихватила позив ЦО УСАОЈ-а за изградњу ове пруге. Свуда широм земље омладинци се масовно пријављују за добровољни рад на прузи и то како градска тако и сеоска омладина. Многи омладинци који неће учествовати у изградњи пруге труде се да са своје стране што више допринесу да радне јединице буду снабдевене свим потребним алатом. По фабрикама и предузећима радничка омладина прековре| меним добровољним радом изра, ђује алат за радне јединице, по градовима и селима сакупља се путем разних акција сав потребан материјал. 111 конгрес, на коме ће прису- I ствовати најбољи претставници омладине Југославије, размотриће сав досадашњи рад омладинских ј организација у земљи. Разматрајући досадашње резултате, успехе ; омладинских организација, искуство стечено на њиховом раДу нарочито у претконгресном такмичењу, као и пропусте у досадашњем раду, Конгрес ће моћи да извуче правилне закључке. Он ће усмерити рад наших омладинских ортанизација онако како ће бити најбоље по интересе наше земље, онако како ће омладина моћи најбоље да их користи у свом неуморном раду у обнови и изградњи 1 наше земље.

ДНЕВНИ РЕД 111 КОНГРЕСА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ * ДЕО 1. Отварање Конгреса; 2. Избор почасног и радног прегседништва; 3. Бирање верифнкационог одбора и записничара; 4. Поздрави; II ДЕО 5. Извештај верификационог сдбора; 6. Бирање одбора за редакцнју Статута Народне омладине Југославије и прегледање правилника; 7. Реферат о учешћу и задацима УСАОЈ-а у изградњи Федеративне народне републике Југославије; 8. Реферат о васпитном раду УСАОЈ-а; 9. Утврђивање ксмисија зз разраду реферата; Ш ДЕО 10. Рад ко.ннснја; IV ДЕО 11. Бирање кандидационог одбора; 12. Извештај комисије бр. 1 и дискусија; 13. Извештај комисије бр. 2 и дискусија; 14. ИзвештаЈ комисија бр. 4, бр. 5, бр. 6 и дискусија; 15. Извештај комисије бр. 7 и дискусија; 16. Извештај одбора за редакцију Стапгута и комисије за рад са пионирима дискусија и донсшење Статута Народне омладине Југославије; 17. Извештај о раду Централног одбора УСАОЈ-а од II до 111 конгреса и дискусија; 18. Бирање Централног већа Народне омладине ЈугославиЈе; 19. Извештај одбора за додељивање награда, дискусиЈа и додељивање награда; 20. Доношење лрогласа и резолуцнје. 8 март 1946 год. СЕКРЕТАРИЈАТ ЦЕН ТРАЛНОГ ОДБОРА 'УСАОЈ-а

1 ДЕО

10. Рад комисија;

IV ДЕО

СА И3БОРА ДЕЛЕГАТА ЗА III ОМЛАДИНСКИ КОНГРЕС

На свим факултетима нашег Универзитета. извршен је у току овог месеца избор делегата Нафодне студентске омладине. Сваки факултетски секретарија? НСО-а вршио је избор 'по тодинама тако да је на сваких 30 чланова долазио по један претставник. У овом избору узели су учешћа готово сви чланови наше организације и изабрали тајним гласањем 182 најбоља студента и студенткиње, претставншсе поједиих факултета. 13-ог априла је одржан састанак изабраних претставника ради избора 5 делегата, који ће према одлуци ЦО, УСАОЈ-а претстављати Народну студентску омладину нашег Универзитета на П1 конгресу омладине Југославије. Састанку је присуствовало 142 изабрана претставника. Пошто је, према упутствима за избор делегата, извршен избор записничара, оверача. записника и кандидационог одбора, ч

- друг АлиЈа Крпо, члан секретариI јата Универзитетског одбора НСО-а, ) поднео је реферат о задацима на■ ших делегата на 111 омладинском - конгресу. ■ Он је најпре указао на велики Ј значај овог Конгреса, изнео днев' ни 'Ред и проблеме који ће се на њему расправљати и подвукао I I значај који ће за студенте имати рад комисије бр. 5, пошто ће ова у заједници са студентским деле: гатима претресати питање како УСАОЈ може најбоље да помогне раду на Универзитету. Затим је говорио о општим програмским начелима статута Народне омладине и о задацима који су у вези са њиховим остваривањем стоје пред НС омладином; о помоћи коју НСО нашег Универзитета треба да пружи омладини других народа у њиховој борби против фашистичких и профашистичких режима; о успостављању приснијих веза са свим студентским демократским организацијама, о учешћу НСО-а у раду међународне студентске организаније. РАД НСО-а НА УНИВВРЗИТЕТУ Осврнувши се на рад по факултетима, друг Кр<|о је рекао: „На; родна студентскд омладина Је све- ; I сна да улогу народне интелиген- ј ције може да одигра једино ако буде стално радила на стручном усавршавању својих чланова. Зато је оно у нашем такмичењу и заузело прво место, и данашњи студен- ј ти см по учењу много испред предратних. Брига за васпитање студе* ната је једна од највећих брига организације. Наше уметничке екипе су почеле дз раде, масовни хор иступа са успехом, читалачке групе и дебатни клубови отварају студентима нове видике, упознају их са правом науком. Али, на том пољу нисмо довољно учинили. Још наши дебатни клубови нису постигли онај циљ који им је намењен, јер је у њима окупљен релативно мали број студената. Још и данас има прилича« број студената васпитаних у буржоаском духу који искривљују науку. Народна студентска омладина се бори против свих остатака фашизма. Она из своје средине нскључује све оне који су противнародним радом за време окупације покушали да упрљају студентско име. Чланом НОО-а може бити свако ко признаје и спроводи у дело статут НО, ради у једној од ма- 1 совних организација и редовно • плаћа члански улог, али ту морам ; да укажем на пропуст. Ми смо о- 1 купили око 90% студената; већи- 1 ну од њих можемо покренути у 1 разним акцијама. Али, и поред то-

га у оргапизацији сав терет сноси мали број људи. Ја мислим да је то пропуст руководства, које није знало наћи форму како да запосли све чланове. Да студенти хоће стварно да раде доказ су акције које смо водили.“ До сада су наша удружења имала комисије и сами студенти су израђивали табаке на гештетнерима. Колико је то стајало мука и трошкова знају најбоље они који су на томе радили. Убудуће ће се уз помоћ народних власти учинити све да би се избегло непотребно губљење времена, а сами уџбеници појевтинили и постали приступачнији студентима. Народна студентска омладила је учинила много на социјално-еколомском збрињавању студената, Отворили смо мензу у којој се данас храни преко 2.500 студената. У ојом отварању су нас помогле дру-

ге организациЈе, иарочито омладинске, које су учествовале заједио са нама у сабирној акцији. ЗАДАЦИ ДЕЛЕГАТА НА КОНГРЕСУ Пошто је у даљем излагању изнео конкретне резултате постигнуте у такмичењу, друг Аlлија Крпо је ставио примедбу по питању чланства које предвиђа статут. Ако би се тачка 20 усвојила као што је предвиђено, многи студенти би били ванредни чланови самоса саветодавним гласом. Стога је потребно да делегати траже да се ова реченица измени и да гласи: „Ванредним члановима се сматрају они који имају преко 25 година, а од овога се изузимају студенти до завршетка студија.“ „Посебну пажњу делегати треба да обрате питању „Како На-

ГРБСУ

родна омладина може иајбоље помоћ» раду на Универзитету.“ Мислим да је она одлука у статуту, по којој Универзитетском организацијом директно руководи Земаљско веће, једна од највећих помоћи, јер 'ће оно моћи да увиди све недостатке у нашој организацији, да нам укаже на њих и олакша у решавању оних проблема које Iми не бисмо 'могли сами решити. Ми у овоме видимо још један доказ колико пажње Народна омладина поклања васпитању и стручном одгајивању студентске омладине, будуће праве народне интелигенције. Та помоћ нашој организзцији била је већ и до сада остварена и захваљујући њој избегла >су се лутања по низу разних питања.“ Народна студентска омладина Београдског уливерзитета, као део Народне омладине Југославије, у даљем свом раду, почев од 111 конгреса, још више ће повећати напоре на што бољем стручном усавршавању. Она ће на тај начин испунити основни задатак. Продубљиваће своју повезаност са радничком и сељачком омладином, сједињујући своја настојања са настојањима и залагањима радничке и сељачке омладине на изградњи срећне будућности наше отаџбине. То ће бити и смер обавеза које ће наши делегати дати на 111 конгресу. ИЗБОР ДЕЛЕГАТА Пошто од присутних није било неких нарочитих примедби које би делегати имали да изнесу на Конгресу, кандидациони одбор је прдложио делегате за Конгрес. Уз опште одобравање, за 111 конгрес омладине Југославије изабрани су кар делегати Београдског универзитета: 1. Вјера Ковачевић, ст. филозофије, претседник Универзитетског одбора НОО-а; 2. Брана Јанковић, ст. медицине, секретар Универзитетског одбора НСО-|; 3. Алија Крпо, ст. медицине, члан секретаријата Универзитетског одбора НСО-а; 4. Зорица Приклмајер, ст. права, секретар НСО-а Правног факултета и 5. Предоје Зубовић, ст. технике, члан Културног одељења Универзитетског одбора НСО-а. ИСПРАВКА У прошлом броју листа у члзнку „Наша менза“ омашком је штампано: „Од те суме на расход иде 3,630.631 динара, а зарадаје 4,065.588 динара, а треба да стоји: „Од те суме на расходе иде 3,630.631 динара, а примитак је 4,065.588 динара.“ Уредништво

Делегати НСО-а за 111 конгрес (с лева на десно): Предоје Зубовић, Зорица Приклмајер, Алија Крпо, Вјера Ковачеви!« и Брана Јанкови*

Академија студената поводом Међународног дана за помоћ Шпанији

Уочи шпанског републиканског празника прослављен је на Рсој градском универзитету Међучаоод•ни студентски дан за помоћ Шпснији. Тим поводом НСО Београлског универзитета приредио је на Правном факултету свечану академију којој су присуствовали ге| нерал шпанске републиканске војске Кордоне, учесници шпанског грађанског рата другови Вељко Влаховић, генерал-мајор др. Гојко Николиш, пуковник др. Ђура Мештеровић, делегат Централног одбора УСАОЈ-а, генерал-мајор Никица Кнежевић и велики број професора и студената нашег Универзитета. Пошто је академски хор отпевао шпанску републиканску химну, госте је, у име студената, поздравио члан секретаријата НСО-а друг Мика Павловић, студент медицине. Професор Београдског универзитета д-р Радивоје Увалић говорио је о борЗи шпанског народа и истакао да Франков режим претставља сталну опасност за мир и значајан потстицај за активизирање фашистичких агената у целом свету. Данас се шпански народ опет бори. Франков режим штите преко 50.000 фашистичких ратних злочинаца који су нашли уточиште у тој последњој јазбини злочина. Крајње је време да се пружи по- | моћ јуначком шпанском народу | који већ десет година води огорчену борбу против фашизма.

I Наш Универзитет, рекао је д-р Увалић на крају свога предавања, подиже свој глас против терора у Шпанији, апелујући на све слободољубиве народе света да учине крај фашистичкој провокацији на Пиринејском полуострву. Крај предавања студенти су одушевљено поздравили клицањем борби шпанског народа и јуначко.ј шпанској омладини. После репитације „Ируна“ од Чеде Миндеровића прочитан је одломак из књиг р „Шпанија између смрги и рађања“ од Бихаљи-Мерина, а затим је хор студената Београдског универзитета отпевао једну борбену шпанску песму. На крају је са академије упућено писмо шпанским републиканским студентима у Француској. Драги другови, Са прославе међународног студентског дана за помоћ Шпанмји. ми вам упућујемо пламеие братсне поздраве уверени у вашу скору победу и потпуно ослобођење од фашистичке тираније ратног злочинца Франка. Будите сигурни да студенти Београдског универзитета гаје према вама искрено пријатељство и другарство које се исковало и испробало у ватрм борбе против заједничиог непријатеља. Смрт фашизму слобода народу! НСО Београдског уимверзитета

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 4