Student

Светски студентски конгрес у Прагу

Према решењу Првог светског студентског колгреса одржаног новембра 1945 у Прагу, одржаће се од 18 до 31 августа Други светски студентски конгрес у Прагу. Према задацима које Је Први светски студентски конгрес предвидео да треба да се реше на ЈКонгресу, према припремама које се у читавом свету врше за Конгрес, према броју учесника на Колгресу види се да Светски студентски конгрес има огроман значај не само за студенте него и за јачање и учвршћење општих демократских омладинских снага у свету. Свим припремама за Конгрес руководио је по решењу конференције Припремни комитет, састављен од претставника 12 земаља међу којима је и претставник Југославије друг Рајко Томовић. Припремни комитет је одржао 3 састанка те је на њима размотрио сва питања припрема за Конгрес, како би Конгрес могао што брже и темељити!је да реши многа питања која су принципијелно третирана на Првом светском студентском конгресу. Припремни комитет је успоставио везе са свим великим демократским организацијама међународног значаја као што су Организација уједињених пација, Светска синдикална федерација, Светска федерација демократске омладине (СФДО), Међународна организација жена нтљ Контрес треба да донесе одлуке о природи односа Светске студентске уније са ј наведеним организацијама у циљу координације рада. Прихваћен је предлог извршног комитета СФДО да Светска студентска унија буде аутономна саставна организација СФДО. Рад Припремног комитета су потпомогле многобројне демократске студентске организације које су учествовале на Првом светском студентском конгресу, а пришле су још и неке нове организације, тако да ће на Конгресу бити заступљене све демократске студентске снате света. Припремни комнтет је израдио нацрт устава Светске студентске уније који ће бити предложен Конгресу. Тај нацрт указује већ данас «а огромну важност и значај €ветске студентске уније као организације која треба Да послужи најпре јачању и учвшћивању јединства демократских студентских оргшизаци.ја затим да допринесе чвршћем јединству демократских омдадинских организација удружених У Светској федерадији деиократске омладине. Светска студентска унија ће бити важан фактор у борби за уништавање остатака фашизма у свету, а, сем тога, она ће много допринети побољшању услова појединих студентских организација, за решавање економсмих проблема и подизање животног стандарда студената, пружајући на тај начин иогућност за што боље стручно усавршавање тих студената. Светски студентски конгрес ће имати изразито радни карактер. На Конгресу треба да се донесу дефинитивна решења по свим питањима коlја су пачелно расправљана на Првом светском студентском конгресу, треба да се створи Светска студентска унија као јединствена организација демократске студентске омладине у свету, треба да се усвоји устав те организације, као .и да се поставе смернице рада организације у смислу извршења циљева и задатака предвиђених нацртом устава. Из програма рада Светског студентског конгреса види се да су најважније теме које ће на Конгресу бити третиране у вези са улогом студеНата у борби против остатака фашизма, у обнови као и у изградн>и мира и бољег света. Комисије т Рсба да уреде питања остварења сарадње међу појединим студентским организацијама путем разме-

не штампе, путовања, културиих веза итд. Наша земља учествује на овом Конгресу са 15 делегата. Овај број је релативно велики, јер долази одмах иза четири велике земље. Оволики број делегата из Југославије одређен је зато што наш студентски покрет ужива огромно поштовање због својих традиција, а 'нарочито због своје јединствености, организованости и огромног упицаја нЗј све студенте Југославије. И чињеница да је Југославији додељено да изради три реферата који ће бити одржани на Конгресу, говори о томе да се на нашу студентску организацију гледа као ■на врло важан фактор у овој међународној студентској организациЈИ. Нароани _ хЈпјиа&нив

Неправедне париске одлуке неће да приме наши народи, а пошто то не могу да приме наши народи, то неће примити ни наша Влада!

НАШИ НАРОДИ НЕЋЕ ПРИХВАТИТИ НЕПРАВЕДНУ ПАРИСКУ ОДЛУКУ

Нико не може спријечити један народ да одлучује о својој судбини, да бира своје државно уређење и да изрази вољу о своме присаједињењу или отцепљењу, Ови принципи су били изражени у Агланској повељи, а постављени на Техеранској конференцији, али савезиици их не нзвршују до краја. Ми се осврћемо специјално на нас, јер то нас боли, јер то наше народе тангпра. Питање нашег Трста и Јулијске Крајине је такође једно од таквих питања којс би по принцштима Атланске повеље и одлукама Техеранске конфервнције требало да рјешава сам народ поменутих крајева. Народ Јулијске |КраЈине и Трста требало би да се пита кад се рјешава о томе коме треба да принадне суверенитет над њима. Ма да је већ народ ових крајева

давно изразио овоју жељу и вољу, ма да су Словенци и Хрвати као и италијански антифашисти становници Трста и Јулијске Крајине јаоно испољили своју жељу да се ови мрајеви припоје ЈугославиЈи, ипак се њиховим захтјевима није изашло у сусрет. При рјешавању овог питања наши народи су били увјерени да ће Савезници водити рачуна о вољи народа Трста и ЈулиЈске Крајине, 0 интересима овоје савезнице Југославије која Је то заиста заслужилз и која је у 01вом тешком и кр- ј вавом рату придонијела много заЈедничкој побједи Уједиlњених нација, дала сразмјерно највише жртава после Совјетског Савеза, економски највише страдала. Напосе, народ Трста и Јулијске Крајине, ма да је робовао 25 година под фишистичком ИталиЈом, ниЈе се дао покорити, а у народноо l слободилачко!м рату дао је доста бораца и руководиоца и тиме придсннио општесавезничкој побједи 1 Све чињенице, као што су страте- \ гиски, географски и етнички раз- ј лози, говоре јасно о томе да су | Трст и Јулијска Крајина саставни | дио Југославије. Све демокрзтске снаге свијета, које су се искрено бориле против фашизма и свих 1 његових огавних сретстава, а која су још и данас реликти у међународној политици, знају добро да су Трст и Јулијска Крајина нераз-1 двојни дио паше националне тери' торије. Још кад су поднессни не! гераведни гериједлози Савјету министара иностраних послова о раз| граничењу између нзс и Италије од стране а | мер!ичке, енглеске и ! француске делегациЈе, народ Ју; лијоке Крајине и Трста, као и сви I наши кароди. најодлучније су про| свједовали на својим митинзима и најенергичпије захтјевали да се исправи ова неправда. Једино је | совјетска делегација схватила во-1 љу станоеника Трста и Јулијске I Крајине и наше праведне захтјеве подупрла до крајњих граница мо-1 гућности. На приједлог Савезничке комисије о разграничењу између нас и ■ Италије Савјет министара опољних | послова на своме засједању у Па! ризу донио је такође неправедну : одлуку по питању Трста и Слове! начког Примlорја. По овим неправедним одлукама Трст би и појас ; око њета, који се пружа дуж мора од Новиграда до Девина, била би под суверенитетом Савјета безбједности, односно интернационализована, а скоро сва Бенешка СловениЈа као и Каналска Долина биле би припојене Италији. Заиста, ако мало боље анализирамо ову одлуку СавЈета министара спољних послова, донесену на Iприједлог Бидоа, видјећемо колика је неправ-

да учињ-ена нашој земљи. Нашој федералној републици Словенији затвара се прилаз мору на самих неколико километара од обале насељене Словенцlима још од прије 13 вјекоЈва, а и данас је настањена претежно словеначким живљем. Трст, Горица, као и остале вароши су одвојене од валеђа, то јест наше територи|Је одакле црпу привредну снагу. Но, није само то. Приједлог Бидао не води рачуна између осталог ни о етничком принципу. . Ове неправедЈне одлуке Савјета министара иностраних послова по питању Трста и Словеначког Приморја су дубоко разочарале наше народе. Наша влада и наши народи неће кити могу нримити овакве неправедне одлуке, које не само што крње наша нацнонална права и интересе него и наша савезниика нрава. Савезници добро знају као и сав демократоки свијет, да ми нисмо ништа више тражили нето онолико кол'Иlко нам припада, оно што је наше. Студенти Београдског универзњ тета, као што су се упорно борили нротив свих ненародних режима за вријеме преаприлске Југославије, као што су од почетка устанка диЈелили добро и зло са нашим народима, данас су нсто тако најтешње повезани са њима. Они су на својим митннзима, било заједнипким или одржаним по факултетима, протествовали против неправедних париских одлука и захтјеј вали најупорније да се поштује воља веђиве нашег становништва које живи на тој територији у На в.еликом протестном митингу у Београду којн се одржао прије неколико дана, а на коме је било присутно в(ише од 150.000 грађана, студенти Београдског универзитета су 'иопољили тежњу наших народа да коначно сви крајеви наше националне територије буду уједиСтуденти су заједно са грађаним'а Београда изразили да се никад неће помирити са овим неправедпим одлукама париске конференцнје које бацају нашу браћу Трста и Словеначког Приморја у поновно ропство, а које су супротне принципима Атланске повеље и одлукама Техеранске конфеI ренције. и које су против воље ј већине становништва Трста и Јулијске Крајине. Студенти Београдског уннверзнтета остају и остаће вјерни својој још неослобођеној браћи чија је судбина чврсто повезана са судбииом осталих народа ФНРЈ. Ми нећемо никад усвојити, као што то неће ни наши народи, одлуке које иду за тим да одвоје наше народе од народа Трста н Јулијске Крајине.

Брана Крунић, ст. права

ИЗАБРАН ЈЕ МЕЂУУНИВЕРЗИТЕТСКИ СТУДЕНТСКИ ОДБОР НОЈ-а

У циљу измене искустава и решавања опште студентских задатака и проблема одбори НОС-а београдског, загребачког и љубљанског Универзитета одржавали су сталну везу, особито после Конгреса НОЈ. Поједини факултети су такође измењивали своја искуства у раду, аЈIЈЈ,су њихове..везе бнле повремене, и састојале су се готово искључиво у међусобном дописивању. Многа питања која би се могла заједнички решити остајала су ипак нерешена. Осеђала се потреба за стварањем једног међууниверзитетског студентског одбора који би кординирао рад свих наших универзитета. Такође ради успостављања нормалних веза са иностраним студентским организацијама неопходно је било створити једно централно тело, које би могло да претставља све студенте наше земље. У том циљу 16 овог месеца састали су се у Београду делегати београдског, загребачког и љубљанског Универзитета. На састанку је константовано, да су универзитетске организације НОО-а у прошлој години стекле велику популарност и ауторитет међу студентским масама и наставницима и, да су окупиле највећи број студената у заједничком решавању политичких, економских и других чисто студентских питања. Да би се рад наших економских ■и здравствених секција побољшао и да би се правилно користила материјална средства, којима се располаже, одлучено је да се одмах у почетку наставе у новој школокој години састану руководиоци ових секција. С обзиром да на сва три универзитета пма приличан број студената са активном туберкулозом, то се предвиђа отварање једног студентског санаторијума. У току овог лета извршиће се замена студената по опоравилиштима на тај начип, што ће известан број загребачких' и љубљанских студената поћи на опоравак на Златибор, док ће студенти Београдског ј универзитета пћи на опоравак у Словенију и Опатију. Такође и неке иностране студентске организације у току овог лета прпмиће : известан број наших студената на | опоравак « летовање. Да би се ој сигурао рад студентских мензи и ј уопште рад лотпорних удружења, | предвиђено је да се у времену од ј 1 до 8 октобра спроведе сабирна I акција у корист студената, у коли] ко за то време већ није предвиђеIна нека друга сабирна акција оп| штег значаја. У погледу реорганизације рада НСО-а, према статуту НОЈ-а, донета је одлука да се она изврши одмах у почетку нове школске године. Ради решавања свнх ових заједничких питања и уопостављања нормалних веза са иностраним студентским оргнизацијама изабран је Међууниверзитетски студентски одбор НОЈ-а. Овај ће одбор претстављати наше студенте у земљи и у иностранству и раднће у име Централној већа НОЈа. У Међууниверзитетски студентски одбор НОЈ-а ушло је седам претставника Београдског, седам преставника Загребачког и пет претставника Љубљанског универзитета. За претседника Међууниверзитетског одбора НОЈ-а изабрана је другарица Вјера Ковачевић са Београдског универзитета, за потпретседника друг Саша Цвахте са Љубљанског и за секретара друг Сиротковић Јаков са Загребачког универзите'та. Одбор је изабрао и свој биро, у који су поред именованих другова, ушли другови: Стефановић Арсеније, Шкарица Ксенија и Опречник Милош.

Делегација ФНРЈ за мировну конференцију отпутовала у Париз

СиноЂ у 20 часова са београдске железничке станице, специјалним возом отпутовала је делегација Федеративне Народне Републике Југославије на конференцију мира у Париз. Отпутовали су делегати: | потпретседници Президијума Моша Пијаде и Дмитар Влахов, претседкик Савезног већа Влада Симић, министар иностраних послова Стано|е СимиЈ«, претседник Президијума Народне скупштине Црне Горе Милош Рашовић, министар финансија владе Народне Републике Босне и Херцеговине Двдо Хумо, контра-адмирал СреЂко Манола и опуномоћени министар Јоже Вилфан. Шеф делегације, потпретседник Савезке владе и претседник Контролне комисије Едвард Кардељ и чланови делегације министар индустрије и претседник Привредног савета Борис Кидрич, министар пошта Драго МарушиЂ, претседник владе Народне Републике Хрватске др Владимир Бакарић, министар просвете владе Народне Републике Хрватске д-р Златан Сремец и монсињор др. Светозар Ритиг придружиЂе се делегацији на путу кроз југословенску територију. Неколико делегата налази се веЂ у Паризу. У нашој делегацији, заједно са стручњацима и техничким персоналом има 136 лица. Делегацију су на станици испратили претставници Народне скупштине ФНРЈ, Савезне владе, Народне владе Србије, Извршни одбори Београда и дипломатски кор.

Со протестног нитиого поотив Фронкп

Око 100.000 људи учествовало је на протестном митингу против Франкрвог режима

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИпЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА нишlиииг'lllЧРЈгитм^гттћтммиимBииииЕииииинl

ГОД. X БРШ 8

Излазм двапут месечно

БЕОГРАД, петак 26 јула 1946

ЦЕНА 2 диа