Student

Оветски студентски конгрес у Прагу је замишљен као јединствена радна манифестација студената света за њихово интензивно учешће у изградњи истински демократоког мира. Он ће престављати круну напора и тежњи за остворење масовне јединствене ортанизације студената целота света. Први пут ће се у историји студентског покрета остварити међународна студентска организација у духу слободе и напретка. Више момената је условило сазивање Конгреса у Прагу. Он проистиче из осећања потребе за стварањем једне организације која би била утицајни фактор у развијању демократских снага у свим земљама; тароистиче из свесности да само јединство демократских снага у свету и борба до IПотпуног уништења остатака фашизма може да учврсти трајан и праведан мир и осигура бољу и срећнију будућност генерацијама које долазе. Светски студентски конгрес има своје корене у прослављању Међународног студентског дана у знак сећања на прве студентске жртве пале у Прагу 17 новембра 1939 године, као израз солидарности студената света у борби и миру. Он има своје дубоке разлоте у јединству интереса свих напредних студената света које би преко оформљене светске студентске организације повезало и зближило студенте читавог света. ЈХгљо., његов би задатак био развијање трајног пријатељства међу студентима, обезбеђење материјалне независности студената од економског и социјалног угрожавања. а преко везе са другим органнзацимаја међународног карактера. Први Контрес. одржан 17 новембра 1945 године у Прагу, указао је поверење Припремном комитету поставивнги пред њега велики задатак: организовање Светског студентског конгреса, тј. омогућавање и остварење успешног спровођења припрема за сазив Конгреса. На Конгресу ће се ускладити многобројни предлози и дискутоваће се о заједничким проблемима који 'буду стављени на дневни ред, како 6и Конгрес заиста био одраз светске студентске стварности и њихових настојања за један бољи свет. Имајући у Iвиду све разлоге који су проузроковали његово сазивање, користећи све примљене предлоге о проблемима који највише интересују студенте и на основу манифеста Првог конгреса, Припремни комитет у току своја три заседања донео је детаљно израђен дневни ред. Два основна и главна задатка Конпреса јесу: постављање нове међународне студентске организације и 'одређивање политичког смера овога тела за следећу годину. Карактер Конгреса треба да буде, као што смо на почетку напоменули радни. Иакоје већ, утлавном, тачно п.редвиђен дневнп ред Конгреса, биће допуштене многе измене и допуне на основу предлога који могу бити достављени од стране националних делегацнја. ~Студенти раде“ за бољи свет Отварање Конгреса У недељу (или суботу) пре подне. 18 августа биће отварање Светског студентског конгреса у Пра-' гу. Око 400 присутних делегата | биће на овом свечаном отварању гости Националне уније чехосло- I вачких студената. У једној од нај- .

Г. Том Медн претседник Припремног иомитета

Како ће се одвијати рад Светског студентског конгреса

већих сала Праlга око 400 студената са најразличитијих страна земаљске кугле манифестоваће за успостављање нове оветске студентске организације, а под паролом која их је овде све и окупила „Студенти раде за бољи свет“. На трибини ће се смењивати говорниlци. Чуће се речи охрабрења званичких претставника Чехословачке Републике, топле речи добродошлице чешког студента, речи поздрава члана Приlпремног комитета, индуског студента Садера, поздрави из намучене али борбене Шпаније, затим из једне од колонијалних земаља, Нигерије, Сијера Леоне или Гамбије. Поздраве многобројних студената својих земаља упућиваће Француз, Скандинавац, Рус, Кинез, Југословен, Украјинац, Британац. На завршетку поздравиће и пожелеће успешан рад Конгресу претставник Светске федерације демократске омладине. , Сам 'рад Конвреса одвијаће се у три дела. У току нрве недеље предвићено је да се Конпрвс бави питањем задатака студентске омладине у послератном свету, да оствари успостављање нове светске организације студената, као и да донесе коначну редакцију Устава. Задатак студентске омладивв у послератном свету Пленарни састанак у понедељак ј 19 автуста отвара, како је пред| виђено, претседвик Припремног комитета, што треба да ооначи по| четак радног дела Когреса. После техничких послова самог Контреса, као што су читање извештаја о I раду Припремног комитета, избор Пјретседништва Конгреса, бирање ( претседннка од стране чланова ( президијума. а после прочитаног извештаја верификационог одбора. , у понедељак по подне пленум по- 1 чнње рад по питању Задатак сту- 1 дентске омладине у послератном , свету. Предвиђено је да се пленум ; том приликом упозна са самим 1 предметом и образује три комиси- ’ је за проучавање овога питања. Ове ће комисије заоедати у току , уторника и среде, а у четвртак : пре подне биће поднесене резолу- 1 ције сваке комисије, из којих ће 1 бити извучена заједничка резолу- ‘ ( ција о задатку студентоке омлади- , не. ' Као тема за прву комисију предвиђено је да се обради „Задатак * отудентске омладине у уклаљању ] фашизма“, са подтемама: Како з студенти могу потпо;Моћи демо- г кратоке покрете, Улога студената Ј у националним поретима за ослобођење, Потреба једне јаке међународне студентске организације и с Сарадња оа друтим међународним Ј демократским организацијама. Пред * другу комисију постављена је те- | с ма: „Задатак студената у обнови,“ ј . I > са нодтемама; Материјална обнова г универзитета и школа вишег обра- с зовања. Потпорна делатност и 3 Студенти у обнови својих сопстве- “ них земаља (радне бригаде итд.); за ову последњу подтему предвиђени су говори из Чехословачке, Кине, Јутославије. Фраицуске н СССР. Рад треће комнсије треба г да обухвати тему: „Задатак студентске омладине за мир и бољи овет,“ са подтемама: Демократизација науке, Борба против фалсификовања науке и културе и Учешће студената у омладинском г покрету. в р Стварање нове светске организације студената 1 За четвртак по подне предвиђен је пленарни састанак, на коме ће Уставотворни комитет поднети из- * вештај. У петак пре подне су на дневном реду дискусије амандмана ч који се предлажу за Устав. Уколико нека земља не буде задовољна оним како је Уставотворни коми- н тет поступио са њеиим раније по- г слатнм амандманима н сугестијама, т имаће могућности да то изрази у току овог пленарног састанка. За петак по подне и вече предвиђен с је рад Уставотворног комитета, а I

;- за суботу пре подне изгласавање ;- Устава. а Тнме би, ако се остваре предви- | ђања Припремног комитета, као •- што су сви нз.гледи, била постав- ( љена Светска студентска организација. Поводом прославе разасла. ј ће се многи телеграми заинтересоа ваним органнзацијама, који треба . да објаве стварање Светске сту. I дентске уније. Пленум Конгреса, . даље према програму, треба у по- недељак и у уторак, 26 и 27 авгу. ста, да изабере савет Светске сту. дентске уније и њен извршни кој м^итет. Организација и координација студентсиих активности Пленум Конгреса друге недеље углавном нма на дневном реду питање организације и координације студентских активности. Предвиђено је да се рад по овом питању обави кроз два типа комисија: опште н факултетске. Један од главвих задатака општих комисија биће да организују перманентне органе за нову органазиlцају, задужене по следећим проблемима; 1) Питање интелектуалне сарадње студената (васпитање, наука, култура и веза са факултетскнм комисијама); 2) Питање размене студената и путовања; 3) Питање штампе и публикација (филм, књиге, недељни листови, журнали итд.); 4) Потпора студентима); 5) Спорт; 6) Животни и здравствени услови студената стипендије, трошкови око васпитања, проучавање извора прихода од којих се студенти издржавају итд. Факултетске кописије ће обавити свој рад после опшгих, а одређене су по научним гранама и то: 1) медицина (укључујући фармацеуттику, зубну хирургију и ветерпнску хирургију); 2) природне науке (фиаика, хемија, затим ботаника, аграномија итд.); 3) права (укључујући политичку економнју и науку о држави); 4) уметност (укључуЈући и сликарство); 5) филозофија" (укључујући чисту филозофију, језике. историју, историју уметности итд.); 6) техничке науке (укључујући све врсте инжењерства, економске и комерцијалне науке). Предвиђено је да се могу установити и друге комнсије, ако то желе неке земље или поједине групе студената. Тако Је на захтев студензта архитектуре предвиђена једна посебна комисија, у оквиру факултетских комисија, која треба да третира стручна питања из архитектуре. Припремни комитет није заборавио још на једну страну Конгреса тј. разоноду делегата. Тако ће на Конгресу бити основан подкомнтет за забаве и студенти ће моћи да присуствују позоришним претстава- ! ма, концертима итд. према избору. Завршавамо речима делегата Националне уније чехословачких студената у Припремном комитету, Јоже Громана: „Поносни смо што ћемо опет дочекати наше другове студенте у Прагу. Обећавам, у име ј свих наших студената, да ћемо учинити све да организујемо Кон- \ грес онако како бисмо пружили ( свим учесницима најбоље услове . за уопешан рад.“

Делегација Народне омладине Југославије отпутовала у Париз

Из Београда је отпутовала делегација Народне омладине Југославије на састанак ВеЂа светске федерације демократске омладине, који је почео 18. о. м. у Паризу. Вођа делегације је друг Славко Комар, генерални секретар Централног веЂа Народне омладине Југославије. Чланови су: Брана КовачевиЂ, члан Земаљског одбора Народне омладине Босне и Херцеговине; Звонимир Кристл, студент права из Загреба; Милорад ПешиЂ, члан Централног ве&а Народне омладине Југославије, и Вјера Ковачевић председница Народне студентске омладине Београдског универзитета.

Француски студентски покрет

„Каква је данашња дитуација студената у Француској? Постоје разне тешкоће које отежавају студирање француској омладини. У првом реду то оу тешкоће материјалне природе око становања и исхране. Један стан у студентском дому или хотелу стаје најмање 1300 До 1400 франака. Узимајући у обзир да просечан студент раополаже са тр« хиљаде франака месечно, онда су нам јасни услови и могућности за рад. Осећа се велики недостатак у уџбеницима који се, нак, мсклу добити на црној берци по фантастичним ценама. Универзитеске нро!сторије, нарочито у Паризу, старе су и леподесне за савремене захтеве наставе, а поједини амфитеатри не могу примити ни једну трећину студената. Често су поједине катедре без професора и треба више месеци чекати док се не употпуне места. ПоЈедине иисоке и стручне школе још увек одржавају високе скале за школарину, чак су неке и повећале таксу, што онемогућава приступ нросечним студентима. Здравствена контрола студената је често само формалност и без конкретног дејства и помоћи. Х|игијелски услови и немогућност правилног упражњавања спорта новећавају број туберкулозних“. Овакво стање захтева једну јаку студентску организацију где 6н се сви студенти окупили и заложили у решавању својих економских, политичких и културних проблема. И на појединим универзитетима и факултетима, успело је неким удружењима да развију плодну активност као на пр. организације у Рему, Лиону и Тулузи. Конференција Националног савеза студената Францусие у Греноблу Од великог је значаја за француски студелтски покрет последњи Конгрес нациолалног савеза студената Француске, који је одржан априла месеца 1946 године у познатом студентском праду Греноблу. Конгрес Је, додуше, показао ■неактивлост многих чланова секретаријата у току протекле године рада, као и слаб рад нојединих стручних одбора и комисија. Национални савез студената није никада покушао да заинтересуЈе шире студентске масе за онште проблеме нити им Је пружио прилику да учествују у решавању конкретних задатака. Кангрес је у исто ереме показао да се студентска омладина не може одвоЈит« о|д омладинског покрета и да постоји уска повезаност са проблемима који стоје пред целим француским народом: питање обнове земље ипродукције, питање лационалне незавионости и проблем демократије. Ако потражимо узроке слабог рада наћи ћемо га не само у начину рада појединих чланова секретаријата којн су поједина питања решавали кабинетски, преко „Стручњака“, као чисто „техничка" литања, већ и у борби појединих члалова секретаријата да организација буде „неполитичка“, што их Је навело на профашистичку лнниЈу, а за време рата и на сарадњу са неприЈатељем под покровител>ством Петена и вишијеваца. Пошто су после ослобођења остали у управи исти чланови секретаријата из доба окупације, они су, природно, продужили свој посао и заузели чисто антидемо- | кратски став, што се огледало како у решавању улутрашњих пита- ј ња тако и по реакционарном ставу Претседника савеза на Студентском конгресу у Прагу 1945 гоМеђутим, иако биланс рада није сјајан, Конгрес у Греноблу, који је први после рата, и на коме су учествовал« студенти борци, партизани и студенти из заробљени-

Код наших студената увек је постојало велико интересовање За живот француских студената. Наши студенти су подједнако љубопитљиви како за борбу студената за време рата, тако и за данашњи рад и напоре у решавањ) актуелних студентских проблема. Ми се радујемо сваком напретку демократских омладинаца француске и најбољих међу њима уједињених у Француској републиканској омладини. Успех који постижу опште студентске организације у Рему, Лиону и Тулузи је дело уложеног труда и при мер који постепено усвајају остале студентске организације како треба радити. Ово је допринос у 'проналажењу таквих облика рада студентских организација који најбоље одговарају потребама француских студената и корак даље у стварању једног јаког Националног савеза студента, који ће окупити све напредне студенте без обзира на верску и политичку припадност. Доносимо у изводу чланак Жозефа Рожеа, који је објављен у мајском броју студентског часописа „Освајање“ под насловом: „Куда иде Национални савез студената Француске?"

штва веома је важан, јер је на њему дошло до шреокрета у француском студентском покрету, пречишћено дефинитивно са старим и назадним снагама које су кочиле, и постављене су могућности за даљи нормални развитак студентског покрета. Студенти који су се 6орили у позадинн и на фролту, студенти који су у заробљеннштв} г осетили бездушност фашизма, унели су више духа, живости и одушевљења за рад, више одговорности и препнућа. ; Већина студентских организација су критиковале досадашњи рад Националног савеза студената и на предлог лионске организациlЈе усвојена је декларација о правима и дужностима студената: „Претставници француских студената потерђују њихову еољу да учествуту у једнодушном напору за обнову. Верни традиционалним циљееима француске студентске омладине, верни примеру најбољих међу њима палих у току пет година рата, одричу назадњачки дух институција и изјављују да се стављају, као што су често чинили у прошлости, у предње редове француске омладине". У даљој дискусији на конгресу већи број делегата стао је на станоеиште да Национални савез студената, Да би окупио већи број студентских организаlција, треба да буде аполитичка оргаиизација. И зато се у пројекту права студената, у ставу да се „студент треба да укључи у националну и светску омладину“ стало на гледиште да треба избацити реч демократског као и став о антифашизму под изговором да је антифашистички став својина једне одређене политичке партије а што је пак неприхватљиво за једну неполитичку организацију. Резимирајући резултате студентског Конгреса У Греноблу, констатујемо да, иако нису донета прецизна решења која би од Савеза студената створила једну репрезентативну организацију, ипак један корак напред учињен је бирањем новог Секретаријата, а воља коју уноси Републиканска студентска омладина је гаранција да ће Савез брзо напредовати у окупљању напредних демократских и патриотских онага, како би Француски национални савез брзо заузео своје место у међународним студентским односима које му припада и да би на идућем Оветском студентском конгресу оправдао наде напредних студентских организација целога света.

Г. Жозеф Роже сеиретар студентске секције Савеза републиканске омладине Француске

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 8