Student

Студенти Индије у борби за слободу

Трн велике студентске групс (Свеиндуска студентска федерација, Свеиндуски студентски конгрес и Свеиндуска муслиманска федерација) обухватиле су у своје редове сву напредну студентску омладину данашње Индије. ј Студентска омладина, окупље- | на У ове три велике организације, ј показала је у свом раду пуно при- | мера несебичног залагања, вели- ј ких жртава и огромних напора на делу остварења великих циљева који стоје пред читавим националним покретом Индије. Крајњи циљ је: крај британском управљању у Индији. Тај циљ је заједнички, и бити члан студентске организације, значи борити се несебично за остварење тога циља заједно, раме уз раме, са својим народом. Борба за остварење овог узвишеног циља ујединила је чланове ССФ-а, ССК-а и СМФ-а. Они су увек заједно на факултету, демонстрацијама, г(риредsама, свугде где се може радити и борити. Чињеница да је оскудном расподелом фондова за наставу од стране владе било омогућено шконовање оамо малом броју студената, појачала је незадовољство студената. Онда је дошла и контрола студентског образовања која је, у тежњи да код студената створи презир према рођеној култури, ишла толико далеко да је створила једну изопачену историју у којој се умањује знача.ј Индије и слави потчињеност. Све је то учинило да су хиљадк студената напустиле студије и узеле активног учешћа у побунама двадесете и тридесете године. Већ почетком овога столећа студенти су постали најактивнији и најборбенији елементи у националном покрету. Дотада њихове акци.те нису биле организоване, нити сс ббухватале већину у покрету већ само појединце. Око године 1940 појављује се први организовани студентски покрет који има у почетку само локални, али затим добија широко народни карактер. Улазак већег броја студената у покрет створио је нове проблеме. Дошло је до преласка из широке агитације у активну и отворену борбу, а самим тим и до развоја студентских удружења на партијској основи. У овом периоду стварају се три организације које имају заједничке, опште циљеве, али и своја

специфична гледишта по поједи* ним тачкама, која ни мало не сметају члановима ових група да на делу, у бескомпромисној борби, покажу свој ватрени патриотизам. У време великог рата дошло је до великог развоја студентског покрета. Борба се ванредно пооштрила. Хаос у привредном стању земље неизбежно је водио слому васпитног система и отпуштању из службе хиљадв студената и учитеља. У тим тешким данима, само са скромним сретствима која су им стојала на расположењу, студенти развијају своју делатност, васпитни рад за народ, старајући се за храну, становање, академске потребе и обучавања. Све то пада У период велике глади у 1942 —43 години. ГТоред ове васпитне активности, студенти су водили бригу о помоћи гладнима, стваоајући медицинске чете, распорећујући храну, одела итд. У демонстрацијама и бообама за ослобођење народних вођа, као и ’за остварење и успостављање наоодне владе, која једино може створити ред, такође су били први. Од рата наовамо, ма да постоје разлике трију студентских група, оне се ипак у једном слажу. Ово се може приметити у заједничким демонстрацијама према полицији за време поморског штрајка, демонстрацијама поводом отпора у Индиди, борбама за демократизацију Индије и признавање демократских организованич студентских тела ко.ја су радила на проширењу техничког и научног образовања. Још у првом зачетку фашизма и његове претње да ратом уништи народе целог света, индуска студентска омладина је увидела повезаност своје судбине са судбином студената целог света. Ово ; се најбоље одразило у непосредној братско.ј помоћи указаној кинеским и шпанским студентима У њиховој борби против фашизма. Индуски студенти су неколико пута већ показали своје правилно гледиште у погледу вредности и I важности односа напредне студентске омладине. Стога индуски студентски покрет схвата правилI но потребу једне јаке и солидне међународне студентске организације и учиниће све да допринесе да се до ње дође.

О студентима Кине

Многи млади Кинези и Кинескнње налазе се на вишем образовању, прате предавања на универзитетима, колеџима и вишим школама у Кини н ван ње. Свака од тих школа траје као и у другим земљама око 4 године, (тј. 8 семестара). У току те четири године студентима се пружа могућност да стекну стручно знање и солидно образовање, при чему их помаже њихова студентока организација. Она их васпитава за борбу и рад. Студентски покрет Кине претставља данас једну велику, разгранату, масовну организацију. Сваки универзитет илн њему слична установа у Кини има централни форум своје студентске о<рганизације који се састо|ји од претставника студената сваке године. Претставници се бирају општим гласањем, сваки у својој години. Кинески студенти у иностранству имају исто тако централне форуме својих студентских удружења, у свакој земљи где студирају. Сви кинески студенти учлањени у студентске организације, у Кини и ван ње, чине велико Кинеско удружење универзитетоких студената. Оно има сво*ј врховни централни форум.

Кинеско удружење универзитетских студената је јако, национално студентско удружење. Оно 'је у току овога великог рата стављало пред своје чланове тешке и одговорне задатке и свн ти задаци били су на време и успешно извршени. Кина је једна од земаља које су највише осетиле несрећу и пустошење ратног вихора. Нзени студенти су увек били тамо где се могло помоћи својој напаћеној земљи и своме намученом народу. У историји студентског покрета Кине много -је светлих примера великих прегнућа, жртава н несебичног залагања. Они речито говоре о томе како се кннеска студентска омладина борила и радила за добро ,и срећу свога народа. Они могу да служе за пример студентској омладини других земаља. У билтену Припремног комитета штампане еу ове значајне речи кинеског студента Чуан Хенг Ванга о животу и раду кинеских студената: „Најновија кинеска студентска активност обухвата учешће студената у јачању националног једииства и индустријализацији земље. Током семестара својих студија, студенти држе вечерње курсте за

неписмене из околине својих универзитета и колеџа. За вреие распуста студенти иду /у села да уче сељаке да читају и пишу, да их снабдеју санитетским артиклима, да им помажу у пољским радовима и да их <обавесте о стању у земљи. Студенти који се враћају са студија у страним индустриским земљама стоје раме уз раме са својим друговима радницима у домаћим фабрикама. Спремни и окретни студенти технике помажу позваним страним стручњацима у пројектовању хидроцентрала. Једна од првих таквих хидроцентрала, са капацитетом од 100.000 коњских снага, рећ је довршена на реци Јанг-Цеу. Студенти историје причају своме народу да не треба сматрати да је демократија увезена у Кину са стране, јер Iсмо ми Кинези ималш демократски систем у далекој прошлости још 360 година пре наше ере, када је династија Чу увела цјен-тјен систем, и када је МенгЦе научник тога доба изразио своју политичку доктрину на следећи начин: , „Основа владавине треба да буде владање помоћу народа и за народ.“ Поменута динај стија је касније доказала да је била културно најдобротворнија династија у нашој кинеској историји све до данас. Студенти историје даљвг оворе народу да никада у историји ми нисмо развилш класе у народу, као што је Ко Јапан учинио, и да будућност Кине треба поставити на темељ хармоничног стапања студената, радника и сељака у један пионирскш блок за изграиђвање нове Кине.“ Студенти Кине живо се спремају пред велики догађај у међународном студентоком животу за Свет-IСКИ студентски конгрес у Прагу, који ђе се одржати у августу 1946 године. Секретаријати удружења сакупљају податке о жнвоту, раду и борби својих студената. Бирају се делегати који ђе мођи достојно да претстављају кинески студентски покрет и најбоље да изнесу слободољубиве и напредне тежње студената Кине. Кинески делегати узеће у име свих студената своје земље активног учешћа у стварању нове светске студентске организације, Светске студентске уније, схватајуђи сву важност једног оваквог међународног тела. То су они већ и на делу доказали.

Одмор совјетских студената

Друштвене организације и Московски државни универзитет успешно организују ове године одмор студената. Синдикална подружница и ректорат Универзитета подигли су сопствени санаториум на обали Црног Мора и одмориште у Можајском реЈону, у којима се већ одмарају стотине студената и аспираната универзитета. У одмориштима и у санаториумима провешће свој летњи распуст преко 1000 лица. Око 1500 студената и аспираната направиће излет каналом Москва —'Волга. Прва група излетника је већ отпутовала. Они ће да проведу на путу око 2 недеље. Излетници ће да се заустављају у најинтересантнијим местима. Универзитетски комитет за фискултуру и спорт организовао је туристичке излете студената у различите крајеве земље. Првк. групе студената су већ кренуле. Почетком јула прве групе су крснуле пешке на обалу Цпног Мора. Оне ће да прођу од Новоросијска до Батума. Неколико група

студената ће да крену ка језеру Селигер, ка Валдајској Висоравни и обићи ће историска места борби Црвене армије против немачкофашистичких освајача. Комитет за фискултуру организује такође планинарски логор у Тебердинском рејону Кавказа. Студенти-планинари ће да се попну на врхове Кавказа, а затим ће да се спусте до Црног Мора и провешће извесно време у уннверзитетском санаториуму у циљу одмора. Студенти Географског, Геоло-. шког и Ботаничког факултета кренули су већ у експедиције на Сахалин, на Курилска Острва и у друга места Совјетског Савеза. За време свог одмора они у исто време проучавају природнм богаства своје земље. Тако изгледа веома интересантан и разноврстан одмор студената Московског државног универзитета који носи име Ломоносова. Д, Горностајев

Непомирљив став студената Египта

Фебруара и марта месеца ове године стигли су до нас извештаји о штрајковима и демонстрацијама студената Каирског универзитета. За њиховим примером пошли су и студенти осталих универзитета и високих школа у Египту. Шта је изазвало и нагнало студенте Египта да, уместо мирног рада на својим студијама после шест година рата оставе своје књиге и унивврзитете и крену у демонстрације, почну са организовањем штрајкова? Шта је руководило „млади Египат“ да заузме тако непомирљив став и крвљу својих најбољих другова залије улице Каира и Александрије? Да би смо потпуно разумели храбру борбу египатских студената, који се налазе на челу египатског народа у његовим праведним тежњама, морамо да се вратимо више година уназад. Претпоставља се да је Египат иезависна земља, на челу које се налази краљ који влада по уставу. Ла ипак, египатски народ се дигао у борбу за своју независност. Уговором о Савезу, којим су 1936 године Британци признали суверенитет Египта, била /е призната егилатска „независност“, али под условом да он ступи у савез са Великом Британијом. Под објашњењем „ради одбране Египта“ Британцима /е том приликом остављено право да имају један велики гарнизон у зони Суеца, да се служе Александријом и Порт-Саидом као поморским лукама и да њихове трупе могу да пролазе кроз Егилат у случају рата или ратне опасности. Исто тако, ништа није било учињено по питању једног од главних захтева националиста уклањања свих Британаца из егинатске војске, полиције и админиг стративног апарата. Још увек полицијом и главним центрима Египта управљају британски официри. Али, британска империја има и једну сигурнију контролу у самом Египту то /е подршка 300 великих паша и земљопоседника. Створивши данашњи устав Египта, који даје веома широка овлашћења кра-

љу (он може да распусти Мејлос парламент кад' год хоће), имајући под собом огромне комплексе површина засејаних памуком који чини основу египћанске привреде, заснивајући своју моћ на израбљивању сиромашног сељаштва, они су повезали своје интересе са страним империјализмом и омогућили Британцима интригирање. Тако је 1937, уз помоћ Британаца краљ сменио народну владу Вафди-партије; 1942 када је почело профашистичко врење Британци су довели опет Нахас-пашу, да би 1944 када је опасност од немачко-италијанског напада отклоњена, опет доввди реакционарну пробританску владу. У привредном погледу ситуација је слична оној у другим британским колонијама. Да би финансирала британски ратни напор, влада је уступила Британији 400.000.000 фунти стерлинга муку и рад египатског фелаха (сељака), док је Египат утонуо у велику беду и сиромаштво. Цене животних потреба попеле су се за преко 6ОСР/9. 1943 преко 10°/ о народа је поумирало од глади и маларије у Египту. Међутим, египатски народ се сада дигао. Дигао се у борбу за остварење својих праведних захтева: за скидање британске владавине и постизање стварне слободе. Он тражи ревизи/у уговора од 1936. По овом питању Вафдистичка странпа, главна народна египатска организација, мишљења /е да би предмет повлачења британских трупа требало покренути директно у Организацији уједињених народа. На челу свога народа, студенти Египта имају свој одређен, бескомпромисан став. 9 фебруара студенти Каирског почињу штрајк у знак подржавања горњих захтева. Тога дана на Абас мосту полиција је извршила бруталан напад на поворку од 10.000 демонстраната, који су се били упутили у центар вароши. Том приликом било је рањено око 90 студената. Тако су египатски студенти почели своју борбу. Идућих дана борба студената са полицијом настав-

љена је. Једна група студената забарикадирала се на У ниверзитету, а мање групе су нападале полициска кола која су патролирала по граду. Полиција је у заједници са војском сипала киселину на студенте или их гађала каметет. Студенти су постојано остали на својим упориштима и својим примером допринели ширењу немира по целој земљи. Ово /е проузроковало пад владе и образовање нове под претседништвом Сидки-паше, независног погитичара. Он је, иако повезан са капиталистима и земљопоседницима, био приморан услед тешке ситуације у земљи да заузме благонаклон став према студентским захтевима и демонстрацијама народа. Студенти бележе своју прву победу у борби: укида се забрана штрајкова и протестних пог ворки. Тако је завршен први део борбе. али студенти се не заустављају тиме још нису биле задовољене њихове теркње. Борба је продужена. Муслиманско братство, моћна омладинска организација, истиче борбени поклич: „Уговор треба поништити, а не ревидирати!" Затим, изјављује даље: „Синови долине Нила неће се помирити ни са каквим притиском, али ће се повезати да заједно траже своја права, готови да дају своје животе за ствар правде.“ У ово време пада оснивање Националног комитета студената и радника. То је, можда, један од најзначајнијих тренутака у новој историји Египта, јер су се најзад тада први пут у историји египатског народног покрета ујединиле две најборбеније, бескомпромисне и револуционарне снаге. 21 Фебруара 1946, на „Дан евакуације", како га је назвао Национални комитет, и по његовом позиву 20.000 студената је кренуло у Каиру ка краљевој палати и пред Сидки-пашином канцеларијом викало: „Британце напољеј" Истога дана у Александрији је дошло до тешких сукоба између народа и британских трупа, изазваних од стране Британаца. На поворку студената и радника у близини Каср-елнил барака налетели су британски војни камиони и погазили неколи-

ко људи. То је огорчило демонстранте, који су продужили свој пут. Из барака су их затим напали машинским пушкама. У нередима који су трајали два дана погинуло је 11 а рањено 200 лица. После овог крвопролића, Национални комитет студената и радника упутио је позив влади да престане са политиком и попуштања према Енглезима, „да ради брзо, како би се осигурала што скорија евакуација британских трупа.“ Осим тога, на огромном митингу студената поводом ових жалосних догађаја омиљен и веома популарни вођа студената Мустефи Мох- ; меди рекао је да „влада треба да ! ступи у преговоре са Британцима тек после потпуног повлачења њи- | хових трупа“. Студенти су одлучили да наставе са својим штрајком све док Сидки-паша не пошаље Енглезима једну ноту оваквог карактера. 4 марта који је Национални комитет био прогласио „Даном мученика“ у знак сећања на жртве пале у демонстрацијама иако је Сидки-паша био забранио прославу, сви универзитети и школе, млинови и фабрике, радње и пијаце биле су затворене. У целој земљи заставе су се лепршале на пола копља. Значајно /е да су се овом прослављању и штрајковима придружили и студенти Гордонског медицинског колеџа у Картуму (Судан), увиђајући заједничке интересе, у погледу ослобођења од британске владавине, са осталим својим друговима у Египту. * У раду Припремног комитета Светског студентског конгреса узео је учешћа и делегат студената Египта Мурзи Саис Ел-Дин. Он /е рекао: „Истина је да студенти у Египту нису узели активног учешћа у борби за време рата, али улога коју су они одиграли индиректно је њу помагала. Када је почела борба у пустињи и кад је немачко напредовање било у пуном јеку сви су очајавали и немачка пропаганда /е б ила способна да наће погодно поље за свој рад у ЕI гипту. Тада су студенти универзитета сами створили једну групу и

предузели, као свој задатак, борбу против немачке пропаганде\ Па чак и за време чувене борбе код Аламеина, коју су многи ауторитети описали као прекретницу рата, чак и за време битке, у којој је Ромел био на вратима Александрије ова група студената је и даље извршавала свој задатак: помогла је да се одржи морал у народу. Битка је била добијена. Рад наших студената се продужио после тога на другом пољу. Када је епидемија маларије избила у горњем Египту студенти су отпочели добро организовану кампању против ње. Многобројни студенти одмах су се добровољно пријавили 'за овај племенити и хумани задатак. Студенти медицинског факултета убрзо су отишли у заражене пределе, а студенткиње су се добровољно јавиле за болничарке и њиховом сарадњом епидомија /е потпуно заустављена, а затим и отклоњена. Трећи задатак који су студенти Египта испунили био је рад на отклањању неписмености. Када се влада решила на масовно васпитање народа нашла је великог одзива код студената. Започела је велика кампања какве никада у Египту није било и сада се неписменост поступно смањује. Неписмених ће потпуно нестати, према извештајима, за не више од 10 година. Студенти у Каиру и Александрији почели су са одржавањем вечерњих курсева за раднике, после завршеног њиховог дневног рада. Сада су студенти узели и важног удела у остваривању планова социјалне и културне реформе. Њихови листови и књиге круже кроз Египат ширећи њихове иапредне и-1 деје. Египатски студенти желе да сазнају што више о својим друговима из других земаља, јер верују да само ако се студенти света б уду више разумели и буду боље упознали рат може бити избегнут. Студенти Египта гледају са надом I у овај претстојећи Конгрес, верујуI ћи да ће он моћи да оствари разу! мевање и сарадњу у свету."

БРОЈ 8

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7