Student

И ПОСАВСКИХ КАНАЛА

вештај је бољи од претходног. Четна заставица, иоја се свакот дана додељује најбољој чети, у велимој мери стобољшава радне резултате. Првих 6 дана рада просечни резултат по 'појединцу је 0,72 кубика. Других 10 дана овај се резутлтат пење На 1,12 кубика. Трећих десет дана се достиже већ 1,52 кубика. У задњих девет дана, идко се ради без булдозера са којстм се дотле радило, бригада достиже по појединцу дневни просечни резултат од 1,45 кубика. Бригада је радила на земљишту свих класа, од најлакше до најтехсе. Целокупан преглед рада бригаде у цифраиа изгледа овако: превучено разног материјала 28.193 мг, превучено земље на насшг 10 хиљада 934,44 кубика. ископано земље 4.651,25 кубика, набијено земље у стасип 6.703,24 кубика. Поред тога бригада је радила и на вађењу шљунка, завршно плаиирала насип, откопавала и извадила 285 пањева, очистила 22.916 кубика терена од траве, нанравила ш убацила у објекат 63 кубика бетоиа. Брвдгада је дала 9 ударника, а 15 бјригадира је стохваљено. XIV бригада је похваљеиа за ус- | пешно извршен задатак.

-1 Омладина Србије преузела је на 111 коигресу обавезу прокопавања 41 километар каналске мреже у Посавини, да би се тиме омогућила обрада 4.000 хектара стлодве земље, која је била у сталној опасности од постлава и мочвара Ови,м радов!Има добија 25.000 људи I хлеб и отклања се највеће легло маларије, чије ое дејство осећало у великом делу Посавине. Овај задатак је стзвршен месец дана пре предвиђеног оока који су поставили Iстручњаци и тиме учињено да се цео комплекс замљишта може обрадити још ове јесени пре почетка великих киша. На овстм радовима учествовале су и две бригаде 'студената медицине са 'око 400 бригадира: VIII ударна „Мирко Луковић“ и IX „др. Сима М'илашевић“. Ионапавање канала наметало је само сто себи једну велику стрепреку: појављивање воде још на стрвом ашову, коју је било веома тешко отклонити техничким сретствстма са којима се располагало. Ова тешкоћа, као и све остале на које се наилализо у раду, нијс зауставила бригадире студентоких бригада у извршавању њихових строизводних стланова, већ се улагале све снаге да се нађе решење исгих и тиме помопне не само својстм бригадама, већ и свстма бригадама на радилиштима. Свак« бригадир је уносио максимум радаог елана у стосао да би донео овојој бригади прелазну недељиу заставстцу. У тим напорима,"У недостатку алата, студенти су и кофама вадили блато и воду из канала. За ггожртвовани рад у 'извршавању обавеза Штаб омладинских радних јединица доделио Је VIII бригади

иааив ударне, а IX бригада је писмено похваљена. Обадве бригаде оовојиле оу но једанпут пралазну бригадну заставицу. Кроз ово се вид'и да су медицинари правилно схватили апште наноре омладине Србије у обновн земље и да су са својс стране учинили много да се радови заврше пре предви , ђено(г рока. Истина, у само-м н!очетк:у бригадири су морали Iпребродити нрве жуљеве и све тешкоће које доноси ф-изички рад, али пред њихов одлазак са канала био је проглашен већи број бригадира за ударнике а исто ( тако и похваљен. Поред жуљева морало се пробавити и једно крат/ко време да би се заузео и правилан став према раду и такмичењу. То је проблем -коЈи дотиче у једном свом чланку и коминдзнт радних -јединица Срета Ковачевић: „У првим данима ово-га рада појединци су читаву акцију сматрали као нужан терет, а оно радно 'ОДуш-евљен>е, -онај за-нос, који су већ дигле све бригаде, које су сни (студенти) затекли, сматрали су као ствар која нриличи деци, 'младићимlа у доба нубертета, али |не и н>има, одраслим и зрелим људима. Да овакав !Однос нрема раду није остао ни иод једне бригаде, ни код једног бригадира, о томе говоре ревултати, о томе говоре гшфре и 'оно 'строlпроцентно пребацивање норме и од но-јединаца и од читаве бригаде.“ Прошавши овај нут дошло се до резултата који су но својој висини стављали у забуну техничко руководство. Тамо је шесторка Обрадовић —Шулов-нћ —„Каћуша" успела да за седам радних часова избаци 138,8 кубних метара, што на појединца даје 23,13 кубика, или бригадир Мишљеногаић, који постиже резул-

тат од 24 кубика за исто радно време. Не сам!о у иубицима, студенти су Iпоказали добре резултате и у културно-цросветном раду и у учењу. Уз памоћ сиојих н!рофесора, ко]и су боравили скоро цело време на каналу, организовали оу курсеви и кружоци који је требало да дају 'пуну номоћ студентимга у полагању нретстојећих испита. У ово-ме се доста успело све до онога момента када су кубнци кроз обавезе морали да одузму нешто више времена. Ипак, после учења на каналу и код кућа после радова видело се да -су скоро сви студенти успели да пријаве по један или два 'испита. Културно-просветни р-ад не само да се развијао у студенсиим бригадама, већ су студенти побољшали овоЈим доласко-м цео културни рад на Посавском каналу. Кроз своје нриредбе, посете селима -и окружЈним местима, студенти су пренооили своје знање и ј искуктво на све остале брнга-дире

и 'сеоске омладинце околних села. Стручне ек)ипе за прегледе сељака лружиле су велику памоћ нашим саниггетсмим властима у помагању селу. Оваишим радом студенти су постали омиљени међу омладином ■и радо су били дочекивани у свима логорима. Предвојнlичка обука, фискултура, радо су примљене од студеиата. Маоов(ни фискултурни слет је у највећем делу организован од студеката медицине. oвlим радом била је пружена <могућност сеоским и радничмим омладинцима да се уче организацији масовних наступа и да се тиме мористе у будућем свом раду. Све укупно даје слику успеха у раду студената у Посавини. Од кубика па преко нрнредби и учења видело се настојање дати све од себе и потврдити да је Медицински факултет оа правом добио похвалу у претконгресном такмичењу иа Београдоком универзитету. Б. Благојевић, ст. тех.

Сгуденти медицикс на Посавским каналима

XVI радна бригада „Станко Мартиновић"

XVI бригада формирана је углавном од студеиата ветврине и фармације. Бројала је 180 бригадира. На Омладинокој прузи бригади је поверено извођење радова на XIII деоници. Задатак бригаде: чишћење терена, правл»ење насипа, нивелнриње и планирање насипа и шкарпе. Поред тога извршвн је читав киз других редова који оу омогућили да се паралелно ради на изграгдњи бетонских лропуста и поправкама путева. Из дне®ника једног друга: „Велиму већину другова и другарица видим први пут. Са разних смо факултета. Али нас окупља иста мисао, иста жеља. Да пролијемо аној тамо где су партизанске бригаде проливале крв, да негде између планинсмих босансмих венаца, од Мајевице до Коњуха замахнемо крампом, да наставlИмо дело које су другови из прве смене мушки и одважио започели. Тешки су ови, први дани. Не знам да рукујем алатом. А пликовм »акочили после два сата рада. Једва дишем. А изгледа мји да ни- : ко ј бригади не зна да организује рад како треба. Зар «е би било боље да се мање гомиламо?" И, коркстећи искуство осталих бригада, оавете румоводства деонкце ж оопствена искуства. увиђаЈУћ* на време све грешке и пронусте, како у раду тако и у животу ж организацији логора, бригад« је, као и све остале бригаде, бивала све боља. 3« 3.534 радна даиа. бригада је жостигла следеће резултате: исмопано земље 4.448,45 кубика, превезено земље 4.760,75 кубика, набијено земље 3.383,26 кубика. Зат»м, очешћено 8.606 м 2 терена, испланнрано наоипа 2.670 м 2 , испланирано шкарпе 3.256 м 2 и пренето разног матфијала 149.752 кг. Уз ово долазе и резултати оитниј"х радова, који оу били неопходнж приликом заједничког рада са осталиц бригадама. као утовар и истовар шљунка (273 кубика), коиање бунара за пробна иопитивав>а воде, крчење пањева, пренос грађе итд. И XVI београдска студентска бригадз похваљена је за сврј рад, а 9 другова је проглашено за ударнике. Беолрадске студентске брнгаде С У часно извршиле задатке које су Све бригаде су похваљеке. две су ударне. Сада се пред све бригаде постављају нови задаЦк. Своје знзње и нова искуства која су 'стекли на Омладинској нрузиг, пренеће бригадири на остале другове. Бригадири са пруге морају бити међу иајбољима и на својим факултетима. Друг Маршал Је рекао: ** •.. Ја не сумњам у то да ће наша омладина и у слиједећој етапи изградње ове пруге показати всте т акве примјере упорности, пои херојства у раду, као што Је показала сада у овом послу...“

М. Симоновић, ст. права

У недељу 13 ов. мес у 9 ч. одрсе «а Правном факултету иленарни састанак Универзитеског °Дбора НСО заједно са секретаРијатима НСО свих факултета, аКа демиј а и високих школа. Из секретаријата

Наши ударници - наш понос

У нашим студентским бригадама има много ударника. Ударна XIII има дванаест, а XV осам ударника. Велики број бригадира осталих бригада добио је назив ударника а многи су за свој рад похваљени. О свима њима говоре бригадири са пуно љубави. „Ударници су понос бригаде, рекао је један бригадир приликом додељивања зпачки ударницима XIII београдске ударне бригаде. И, сем тога, они су носиоци радног одушевљења, оличење пожртваности, другарства. О сваком од њих требало

би дуго и исцрпно писати јер се на њиховим примерима може много шта научити. Редовно је да ударн«к није само добар физички радник. Нису се они тек случајно на овом раду показали ударницима. Распитате ли се међу друговима о њима редоано чујете: активан члан НСО-а... руководилац секције... учесннк Народно-ослободилачке борбе... и најчешће: један од најбољих ђака на факултету А њихови резултати на изградњи Омладинске пруге стављали су их у ред најбољих градитеља.

Братољуб Миловић

Њих осам - 72 кубика

Два правника и шест студената ЕКВШ-а посталн су ударници у XV бригади. Првих дана чнтава бригада је избацивала по 60 —70 кубика, каже један бригадир, а после... ...Две четворке су успевале да избаце дневно преко 50 и једног дана 72 кубика. За овакав рад они су били похваљени. Миодраг Радовић, који је избацивао 7 кубика дневно, Спасоје Меденица, који је као најбољи бригадир ишао на свечаност пробијања тунела „Мајевица“, Јоца Мартиновић, Слободак Гајић, Бранко Шупица, који су били у тој похваљеној групи постали су ударници. Слободан Гајић је знао по читаве сате без прекида да копа или да гура колица, а Аца Лонча-

ревић је од 175 колица у почетку, | успео да избацује 316. Последњег дана су сви они избацили по 9, кубика. Мирчета Ђуровић и Мишо Кораћ су били иницијатори рада и најбољи радаици у II чети. Могло св често видети после рада како се саветују са осталим бригадири- 1

ма како још више побољшати рад, како превазићи већ |Постигнуте резултате. Обојица су учествовали у копању бунара.

У XIII ударној 0.75 кубика за минут

Братољуб Миловић је један од ударника XIII ударне. На изградњи Омладинске пруге за кратко време се истакао пожртвовањем, сталном тежњом да пронађе све боље и боље форме рада. Тако је са својом четворком успевао да пуни вагонет од 0,75 кубних метара за просечно један минут. Имао је још једну особину: умео је стално и систематски да повећава ефекат рада. Гурајући вагонете на

1 даљину од просечно 600 метара, он је успевао да пређе 20 тура за шест часова, односно претрчавао !је око 20 —24 километра дневно. Поред напорног рада на радилишту друг Миловић је учествовао у културном и у фискултурном раду, а сада, по повратку са пруге он се спрема да полаже мате

матику, Један од нзјтсжих предмета на Техничком факултету. Ни остали ударници XIII бригаде нису нзостајали иза њега: Јев-

тић, Петровић, Шарановић, Ђукановић, Чаушић, Павловић, Шећеров, Радовановић, Томић, Вукотић, Милосављевић, сви су онн како сами бригадири кажу „понос бригаде“.

Ударници Слсбодан Гајић и Бран. Шупица са својим командиром чете

Организатор аналфабетског течаја

Ђокица Миросављевић из XIV београдске бригаде поред истрајног рада на радилишту организовао је аналфабетски течај у селу Брезику за децу из шест заселака. Сваког јутра пешачио је пет километра од радилишта да би одржао деци час и враћао се у подне на рад. Кадгод је IV чета добијала заставицу као најбоља за тај дан, примао ју је у бригади најбољи бригадир Ђокица.

Најбољи економ

Живорад Јанковић један је од девет ударника XVI београдске бригаде. Од првог дана на прузи показао је необично живо интересовање за савлађивање технике посла. Увек је био незадовољан постигнутим и увек је тражио и налазио начине да још више и још боље ради. После рада обављао је дужност четног економа и био је и у томе најбољи у бригади. А поред свих дужности марљиво је и истрајно учио.

„ПоЈо интендотурп"

Паја Црнојачки, студент ЕКВШ, је отишао пре наших бригада на пругу. Истакао се као добар организатор и руководилац на радовима на пробијаљу тунела „Мајевица“. Штаб омладинских бригада поверио му је затим организовање инте.ндеитуре у Тињи* И на том послу је стекао љубав и поштовање својих другова. Причају бригадири да је та интендантура позната међу бригадирима под именом „Паја интердантура", па и Штаб омладинских радних бригада употребљава тај назив. Друг Црнојачки, који је постао ударник, остаће на прузи до краја изградње. Преко 8 кубика за оан

На квалитет рада смо обраћали велику пажњу, каже Филевски Славе, ударник VIII студентске бригаде. Његове шкарпе су билв најправилније и због тога се место где је он радио издалека познаје. Још од првих дана он је успевао да пребацује норму за 100°/о, док није достигао најбоље ударнике, односно избацио 8,25 кубика.

Вођа најбоље тројке

Вођа најбоље тројке, која је држала прелазну групну заставицу преко 20 дана, Војин Шуловић, такође је постао ударником. Они су успели да избаце за један дан сваки 23 кубика. Много већи ефекат рада постигла је ова тројка, када је на иницијативу Шуловића почела да обраћа пажњу на неке ствар.и које су им до тада изгледале као сасвим безначајне: рецимо, скидање земље на читавој дужини десетине, код скидања шкарпе итд.

Просечно 4 кубика

Једна друга тројка из VIII студентске се такође истакла. То је тројка другарице Вуке Велашевић. Сваког дана су усиевали да избаце просечно 4 кубика. Вука је sила потстрекач рзда и својим примером је предњачила и показигала осталим члановима своје тројке како и на који начин треба да се ради да би успех био бз* љи Због тога је она постата ударник. БРОЈ 1

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5