Student

ИЗ ДНЕВНИКА XIII БРИГАДЕ

Субота, 27 VII 1946 Живот у бригади одвија се гго ттредвиђеном плану. У 13 чаоова бригада је првиггут изашла на градилиште. Услед неупућености у посао иојавиле су се многе грешке и проиусти, као: често 'искакање вагонета из шина због брзе вожње и недовољне пажње на скретнице и спојиице; вагомилавање људства код пуњења ручних колица као последица недовољне организације рада и погрешне раоподеле бригадира на врсти тосла; чешћи прекиди рада наступали су збаг недостатка воде за пиће и услед недостатка водоноша по четама. У петочаоовном раду бригада је дала следеће резултате: ископано 50 кубика земље, транспортовано вагонетима 50 кубика на удаљеност од 130 метара, очешћено 68 квадратних метара од хумуса. У 18 часова бригада је са necмом кренула са лрадилишта, охрабрена новим стеченим искуством. У 20 часова бригада је присуствовала митингу поводом устанка у Босни и Херцеговини, у кругу Сарајевске бригаде и учествовала у програму. Понедељак, 29 VII 1946 Конференци.ја доноси своје плодове. У логору нова недеља ш> чиње животом веће енергије. Ниче самоиницијатива, нарочито на уређењу логора. Брнгада ради у смени о;д дванаест до 10самнаест чаоова. На радилишту је велико 'одушевљење. Оно је појачамо још више када штаб бригаде објављујс да ће се сваког дана додељивати нрелазна заставица оној чети која покаже најбоље резултате рада и најбољу | радну дисцинлину. Ово је дало велики потстрек раду и такмичењу бригадира. У логору је увече владало велико узбуђење. Још нису били обј|ављени резултати и прелазна заставица није била додељена. Бригадири су још пре обзн.ане стајали у строју н чекалн знак за збор. Никад се још збор није очекивао са нестрпљењем. Заставица је додељена 111 чети. Громко „ура“ одјекивало је логором као поздрав најбољој чети. Бригадири су несебично и са одушевљењем поздравили уопех И чете, први успех бригаде, залогу нових и већих заједничких успеха. Међутим, иако је побољшан ефекат рада, још увек се осећа недовољна организација рада. Иако много мање, понавља се превртање вагонета'. Нерlационална распонела људства још увек изазива застоје у раду. Да би се исправиле грешке организ'ацlИolНoг карактера штаб бригаде решава да сутра изађе на градилиште заједно са командама чета, сат пре ночетка рада, како би створио рационалан нлан рада и расподеле људства. Среда 31 VII 1946 Бритада Је јутрос у 7 часова ишла на станицу Бистарац да испрати другове из Румунске бригаде.. На градилишту се међу бригадирима осетио замор; радни елан Је попустио. Резултати рада опали су у односу на јучерашње. Наша бригада је јуче заузела друго место у деоиици, док је данас дошла међу последње. Број избачеиих кубика смањио се за око 90. Све ово покадује несхватање такмичења, несхватање да уопех долази само код смишљеног и планског повећавања норми, код сталног подизања радне способности и елана у раду, а не са повременим великим резултатима и великим скоковима. Из свих о/вих разлога штаб бригаде је одузео заставицу 111 чети и решио да је задржи у штабу до Даљих резултата.

Одлуком Главног штаба радних бригада бр. 12 о додељивању признања најбољим бригадама на градњи Омладнноке пруге од почетка радове друге смене, а посебно у време од 7 до 17 августа 1946, похваљује се и XIII београдска радна бригада. Ово је био највећи потстрек моји је истакао паролу: Будимо ударна бригада. И тако смо почели борбу за ударништво. * Одбојкаши Бугароке бригаде такође су били наши гости бригаде ради одржања утакмице. Срдачан дух који је владао на обема странама учврстио је братство наших бригада. Иако су изгубили утакмицу, наши су их другови носили на рукама и клицали бугарској омладини. За ово време су одржане две

бригадне конференције. На једној ] се шоворило о утицају расположења Iна рад, о 'нездравој мритици, неопlоразу.мlима, и саопштено је да се из логора не може излазити у купаћим иостимиЈма и томе слично, из обзира према. становништву ових мрајева. Затим се прешло на дискусију о Iобавезаlма. Бригада се 'бавезала да ће избацити 420 муби/ка земље, шод условом да раде два молосека. На крају се говорило о уређењу логора после чега се прешло на завlршаваlње започетих радова. * Четвртак 29 VII Ноћна смена Је залекла тежак терен. Колосек је био преврнут, радило се само на једном молосеку. Земље није било, копали су је сами. Дневна смена такође је радила на једном колосеку са истом тешмоћом недостатка земље. Булдозер им је био покварен. По нодне су наши фискултурници одиграли полуфиналну утакмицу у одбојци са Мариборском бригадом и победили је у два сета са 15:1, 15:5. Уторак, 3 августа 1946 Данас су прва и трећа чета радиле од 4—6 ујутру и од 12 —16 по подне, док су остале радиле од G —l2. Данашњи резултати су најбољи које смо досада постигли. Чланови скопске радио-станице доlШли су HaiM у госте и увече давали приредбу у мругу нашег логора. Прнредби су прнсуствовале н друге бригаде. Ово је било најлепше вече ко.је смо провели. Кроз дим од vioropcKe ватре која је горела испред бине одвијао се програм као у бајци. Хармонику и ниолине, жагор и песме прекинуо је наједном звук пиштаљке: XIII бригада, збор! Било је 22 часа. Све се поламо утишавало а пред стројем XIII бригаде командант је стајао и почео дз говори: „Да би се пружни насип на 65-

том километру осигурао од подривања воде, потребно је непосредно уз станицу Пољава изградити бетоиски пропуст дуг 36 метара који би регулисао ток »оденот слива. Овај је посао од необичне гажности јер од нега зависи даљи развој радова. Може ли наша бригада да прими обавезу да га изгради за 48 сати? Радило би се »епрекидно, даноноћно ...“ Комаидант није завршио реченицу а већ се проломило „ура“ за извршење нове обавезе. Радоози >оу имали o)Дlмак да отпочну. Требало је да трећа чета прва крене на посао. Када Је командант рекао да се издиоје добровољци, цела је чета хитро изашла. Гости су се растурили, остале чете отишле на i спавање, а трећа чета већ се поI стројила. Киша је почела да удара iп о шаторима у тренутку када је чета напустила логор и у трку, с neaMOiM, упутила се на градилиште. I * „ ‘ Среда 1и четвртак, 4 и 5 IX Рад у току ова два дана траје беопрекидно. На пропусту једна чета замењује другу и то не по неком радном времену, в<ећ чим се примети зам!ор доводи се смена. Ради се на наоипу као и досад У i логорима је врло жив!o. Једни спавају, други су тек устали, једу, трећи су на раду. У четвртак увече у логору је велико узнемиреlње. Сваког част се, чека да пропуст буде завршен. Око 21 час цела бригада излази на лрадилиште и стиже у тренутку када ударник „Шкепа“ баца последњу лонату и диже је виооко. На насипу се налазе Цељска, Са-

рајевска и Бјелloварска бригада из 111 смене. Прво ~'ура“ све бригаде прихватају и као на ју\риш слећу са iHaiOHina доле код нрапуста, где је бачена последња лопага Читав минут разлеже су дутачко „ура“. На насипу гори ватра. Командант нзше бригаде, затим технички руководилад друг Оима и иајзад друг Џумхур говоре о раду наше бригаде, io великом уопеху пропусту који је завршен пре пр-едЕиђеног рока, за 46 сати (mpe рата се радио и по месец дана), затим о томе да рад XIII ударне брипаде треба да послужи као путоказ бригадама 111 смене. У логору се опет пали ватра. Ту су и бригаде 111 смlене. „Ш|кена“ и Радмило духавlито приказују разне слlике из живота логора. Дубоко у ноћ бригада одлази на спавање док се ватра полако гаси, доследња ватра наше бригаде. Сутра одлазимо за Баоград. Буторајац Драгутин, ст. техн. зам. коман. XIII ударне студ. бриг

Шума је прокрчена, Ускоро ће доћи шине

ИЗ HAУKE И ТЕХНИКЕ

Машина за добијање витамина

Професср В. Енгељгардт и научни сарадник Академије наука СССР М. Шаповалов приказал и су на седници биолошког одељења Академије наука машилу за добијање витамина А из рибљег зејтика. На изради ове машине радило се у лабораторији бгохемије физиолошког института Павлова, пуне две године. За добијање витамина А искоришћује се метода молекуларне дестилације у великом вакууму. Витамин А извлачи се у

великој концентрацији, у чистом облику, а само уље остаје после тога непромењено и може се употребити за исхрану и у техничке сврхе. Народни комесаријат рибље индустрије СССР, уз чије учешће су били организовани ови радови, намерава прво да уреди полуфабрично добијање витамина А по новој методи, а затим да примени и сту методу у широком обиму.

Нов начин бетонирања при високој температури

На Уралу је у кратком року завршена изградња нове красногорске електричне цеитрале капацитета 250.000 киловата. У условима јаке зиме, при изграђивању темеља као и бетонирања појединих дел-ч-а конструкције, примењен је ооигиналан начин загревања земљишта и бетона

помоћу цеви. које су биле загре зане паром и истовремено служиле као арматура у бетону. На овај начин омогућено je регулисање температуре приликом извођења радова, а тиме и велико убрзање изградње, уштеда материјала и радне снаге.

Течност која штити моторе амфибијских кола

Изгледа нам чудно да се амфибијска кола крећу попопљена у води до радијатора. се постиже премазивањем делова који су под водом, извесним течностима које су отпорне према њој. Али питање није тиме решено у nornvности пошто није била пронађена течност чије би дејство било дуг трајно. Сада је мсцутим пронађена течност која има сличне особине са ланеним уљем и велики је непријатељ воде. Том се течно-

шћу премазууе цео уређај за паљењс. Ако би се та течност просула на кап воде која се налази на каквој металној површини, она ту кап воде, затим се подвуче под њу и избацује. Ова се течност осуши за некслико часова и цео осушени слој такође одбија воду. Ради приказа трацшсти тог премаза, стављеп је v водени резервоар електрични мотор премазан том течношђу. Под oi им условима мотор може да ради три године.

Енергија ветра

За искоришћавање овог природног извора енергије згало се још у дубокој прошлости. lt>y су људи којристили, истина на веома примитиван начин, још r.pe више од хиљаду година. Тако <у се већ у деветом веку појавиле прве ветре=њаче v Европи које су употребљаване за мељаву жита. Има изЕесних знакова који н: м допуштају да наслутимо да су ветрењаче употребљване и раније, али о томе засада немамо никаквих поузданих доказа. Ветрењача из IX века је уз извесне мање измене, била употребљавана искључиво за мељаву жита све до скора. Али У другој половини прошлога века идеје исксришћавања енергије ветра у многоме су се прошириле. Нарочито велики успех у toj области постигао је велики руски научник Н. Ј. Жуковски. Благодарећи његовим открићима стара ветрењача подешена је за различиту употре бу. Тако је она почела да се употребљава за дробљењс соли и вештачких ћубоива, за подизање воде из бунара, код vi, најзад. за покретање великог бро ја једноставних нанраса за обрл ду дрвета, метала и других које се употребљавају у ееоском газдинству. Ово је дало потстрека совјетским научницима, да користећи се успешним п жушајима из|веденим у Америци изнађу могућност искоришћавања енергије ветра за добијање електричне енергије. После дутотрlајних испитивања уз сарадњу читавих група научника утврђено је да се та енергија може употребити и то тако ла она за иајкраће ссеме растере"и друге изворе енергије. На основу тога оллучено је да се пређе на масовну производњу направа за коришћење енергије ве тра првенствено оних које ће производити електричну енергију. редвиђено ie да с; изради око милион мањих постројења Koj’a ће дати 8,000.000 кв. У току наред-

них двадесет година цифра ових постројења lie се зпатно попети тако, да уз најскромкпји прорачун можемо рећи да ђе се број киловата подиђи на 1:0.000,000.000 чиме ће се уштедети 70,000.000 тона угља. Ова уштела горива одговара производњи снази 70 рудника годишњ г капацптета од тона 300.000. В. С.

ВЕСТИ из Културно-просветних одбора

Културни одбор Филозофског факултета одлучио )е на својој последњој седници да оснује културно-уметнички актив који ђе у предизборној кампањи сарађивати са Народним фронтом Првога реон' —о На Ветеринарском факултету је одржано прво другарско вече старих и нових студената, посвеђено петогодишњици устанка македонског народа. —-о На Техничком факултету сваког дана од 12—13 часова, преносиђ*; се преко микрофона изводи из предизборних чланакт. —о Културно-просветни одбор Ветеринарског факултета организовао је аналфабетски течај за радкике који раде на довршењу зграде Ветеринарског факултета. —оАгрономско-шумарск; > факултет се обавезао да ђе у гоку такмичења организовати хор од осамдесет члшова. Музичка ачадемија се обавезује да ђе дати пет хооовођа за оне факултете који немају диригенте. • ФилозОфски факултет Је извршио прву успелу колективну посету старих и нових студената изложби српскот сликарства XIX и XX века.

Стање радова на Омладинској прузи

Радови на већем делу Омладинске inpyire налазе се у завршној 1 фази.

Тунел „Мајтица" је ових дана коначно завршен 54 дана пре првобипно постављеног рока. На оектору Пољане где ће се налазити велика станица са вишеструким колосеком, ложионицом и 24 помоћие зграде, ангажовано је 11 бригада од умупно 24 бригаде, колико се сада налази на земљаним радовима. Радови на тунелу број 3 развиЈаЈу се преко плана; брнгадири овог сектора поново су скратили рок завршетка овог објекта. . На оним секторима, где су земљани радови дефинитивно . обављени, раде 9 бригада од којих 2 на пошумљавању. Досада је од Брчког постављено укупно 52 км. пруге. ' • На зидању станичних зlГрада раде 13 зидарских бритада. По досадашњем темпу рада предвиђа се да ће завршетак станичних објеката ићи у корак са завршетком целе тгруге. Значај овог успеха биће утолико већи што сви послови нису улазили у рок за завршетак Омладинске пруге.

У колу сз нашим сталним посетиоцима из околних села

БРОЈ 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5