Student

УСТАВ ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ СТУДЕНТСКЕ УНИЈЕ

Увод Ми, студенти света, сакупљени на овом Међународном студентоком конгресу у Прагу аигуста 1946, сазваног од сгране Међународног припремиог комитета 12 нација, који је изабран у Лондону нове(мбра 1945 на Међународној студентокој конференцији, а свесни историцског значаја ове епохе када народи изграђују свој мировни уговор, када _се сви радници и омладина огужеђи говечанству боре за основе соцнј ллног и економског напретка и верни узору најбољих наших чланова, палих у борби демократоких народа за своју слободу, завстујемо се да поново изГ|радимо Један бољи свет који жуди за MinpoM, слободом и HainpeTKOM и објављујемо нашу опремност да заузмсмо место које cmio држали тако често у току историје као авангарда светске омладине; и тим организујемо Интернационалну студентску увију. Интернационална студентска унија која је заснована на претставничким студентским организацијама разних земаља, заступаће права и интересе студената и радиђе

на побољшању њиховог благостања и нивоа њихове образованости, у намери да се припреме зе дужности демокра.тски настројеник грађана. Међународно студентско удружење цени јединство свих демократских снага, које раде на «а-претку и чија се делатност заснива на принципима Уједињених нација. као неопходни услов за учзршћивање праведног и трајног мнра и једнакости свих народа.. Део I. Назив Назив удружења биће: „Интернационална студентска унија“. Убудуће одговарађе као ИСУ. Део И. Главно седиште Гланна канцеларија ИСУ биће у Прагу. Део 111. Циљеви Циљеви Уније јесу: а) да буде претставничка међународна организација ових демократских студе|ната целога света који раде на напретку и на тај начин IПомажу да се реше нроблеми свих студената; б) да створи могућности сарадње нзмеђу националних претставника и активних демократских организацијд стаих студената; в) да шири другарство међу студентима целога света; г) да оснгура овој омладини право и могућност основног, оредњег и вишег образовања независво од пола, економоких околности, друштвеног стасња, политичких убеђења, вере, боје и ipace. Да обезбеди студентима широlки обим државннх стипендија и Iпородичних помоћи, а где је (потребио и снабдевање уџбеницима и школским потребама, оолооођење од такса и

сва друга сретства која би осигурала њихову материјалну независност; д) да шири међу сгудентима ноштовање културе свих народа, љубав према слободи и демократији; е) да осигура овим студеитима боље животне уславе и олакшице за одржавање здравља; ж) да учини све што је могуће да се o'бразују јединствене и У пуној мери претставничке студентске ортанизациЈе, демократске по снојој природи које би радиле на прогресу; з) 'да заступа интересе студената у међународним пословlи , ма, да би се међународне организације заинтересовале за проблеме студената. Објаlвљивати у свим подру| чјима најпрече потребе студената; и) да ое пружи активна сарадња | свнм владама и друштвеним оргај низацијама ко’'е стреме ка миру и ! безбедности. Борити се да се исј корени сваки траг фашистич;ке и! деологије и тлачења у свим просветним институциЈама. Сузбијати ширење теорије о расно] надмоћности и све форме дискрнмиlнациј је и изопачавања пауке; ј) да би студенти колонијалних, полуколонијалних и зависних земаља могли постићи овој пуни социјални, економlски и просветни 1 развитак, пружити им као и »ароi дима ових зем'аља сву могућу nioдршку у њиховој бсхрби за слсибоду и независност; к) да се шири студентска сарадња са другом омладино)м и да се ради међу студенгтима на ширењу осећања одговорности према друштву; л) потстицати ла се тековине науке и културе публикују и употребе у служби човечанства и светскога мира.

Борба против професионалних болести и тровања у СССР

У Совј eTCKiOM Савезу Шo(авећуlје се агромна пажња ооиту|рањlу радиика. Особиту нажњу у рзду ooibјетске науке и сав(јетских власти на осигурању радника, заслужује бсхрба против прафвсионалних болести и тровања као и ортанизовање 'Савремене техlничке заштите рада аа спречавање такв(их болести. У ту оврху по овим предузећима организују ое здравкггвене, хипијенске и здраlв(ствoно - профилактичке секције. Рад obihx заонива се на раду peoiHCKiHx н фабрич!ких лабораторија за проучавање хнгијенсних услова рада, на истраживању уарока про ф есиО(Н ални У болести и тропањд, као и па лечење радника о■болелих Hia iCßOjoj дужности. До иред сам рат на oiboimc шољу постипнути су видни резултати, иако је у Лењинпраду од 1925 —1935 подине 6pioij Iгр'офесионалних ( болести у опасним гранама Iинд!устрије опао на једну петину. У гравама металне 'индустрије 6poij оваквих обољења спао је ва (једну десетину. Наронито (је запажено нагло опадање професио,налlних тровања у грапама индустрије, где се прерађују најопаонијн отровн као: олово, жива итд. Кад П(роизвlo!дње термометара и других физlичких инструменат& прм чему неколико ictoтина радвика долазе непосредно у додир са (једним од . Iна|ј'опаониlјих отрова Ж(Иво!м случајеви нрофвсионалних болести су скоро саовим ишчезли. Тако је на прнмер у једној од нај|већих фабрика 6oipних кола Iсузбијена професионална болест јпроузДакована од отровннх racoißa, на та)ј качин, што су монтиранн огромни вентилаторн који су отстранили на сат 400.000 м 3 истрошеног ваздуха. Захlваљујући овим инсталацијама случајеви обољења сведени су на миннмум. Лекарока здравствена служба у ратној нндустрији у току рата знатно се повећала, Оне раднике ко;ј.и раде у Iиндустри|јиl штетн!o!ј по организам,, претледају с времена на време, према опаснасти посла. У фабрlикаlМ'а које прерађују нарочито опасне отрове, радно време је знатно смањено. Радници сем нормалне онокрбе пр!имају и дновнн додатак у исхрани. |Настојању савјетских власти да сузбије професионалне болести стоје на располагању и све тековине совјетске науке, која је учинила инопо д,а радни народ СССР спокојјно изграђује земљу социјализма.

Наши студенти на лечењу у Чехословачкој

Светски фонд за помоћ студената послао је наше студенте Данила Дабудовића, Загорку Михалџић, Златка Синобада и Силвна ЕлазаРа на лечење у Пове Смоковце у Високим Татрама Чехословачке. Чехословачки одбор овога фон-, Да упутио је писмо са извештајем Да су другови стигли и да им је тфужена помоћ како би се што пре опоравили и оспособили за даљих студија*

ИЗ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА

„Дан отворених врата“ на московском Универзитету. Сваке године у совјетским вишим научним заводима установљен је „дан отворених врата“ за пријем будућих студената. На слици је професор А. А. Кљушин у разговору са будућим студентнма физичко-математичког института

БИЛИ СМО У БУГАРСКОЈ

На позив Општег студентског народног савеза неколико наших студената било је овог лета на опоравку у Бугарској. Један од њих прича: „Логоровали смо осамнаест дана у Чамкору, једном од најлепшнх, планинских летовалишта у Бугарској заједно са бугарским студентима. За време нашег боравка уверили смо се како је велика љубав братске бугарске студентске омладине према нама, према нашим народима, према нашој народно-о*слободилачкој борби према нашем Маршалу. То је оно најлепше и највеће што смо у Бугарској нашли. Ма колико да смо им причал« о нашем студентском нокрету, о нашој народноослободилачкој борби. ипак нисмо могли да задовољимо њихове жеље да о нама што више сазнају. И он,и се поносе нашм борбом. Ми имамо Логу Рибара, они имају Адел Берт Антонова, „Малчика“, а У разговору увек кажу: „Наши Лола и Малчик“. Последњих десет дана нашег боравка у Бугарској напустили смо логор, растали се од наших студентских другова да би смо посетили и унознали Бугарску, бугарске раднике и сељаке. У Пловдиву и Варни обишли смо низ фабрика. У свакој фабрици слике: Стаљина, Тита. Димитрова. При фабрици „1 Мај“ у Варни посгоји дечије обданиште. Малиша-

ни су нама у част рецитовал« и певали наше партизанске песме и су да 'нам кажу ко је Тито. ИзмеНу осталих посетили смо село Брезово, 50 км. североисточно од Пловдива. У овом селу 250 породица заједнички обрађују своју земљу. Они се поносе својом кооперацијом, а поносе се и тиме што је њихов крај дао лрве лартизане. Недалеко од Брезова одржавао се тога дана помен десеторици партизана који су пали у борби пре две године. На „Степановом кампу“, месту помена, слегло се 22 села. Одржан је митинг који се претворио у одушевљену манифестацију љубави за партизане, за нову Бугарску, за Титову Југославију, за братство међу словенским народима. Када је руководиоц митинга објавио да је дошло десет Титових омладинаца, одушевљењу није било краја. Опет новн завети, нови другарски поздрави пуни љубави и поштовања. Онога дана кад смо напуштали Бугарску, пре поласка воза са софијске железничке станнце, сви они који су се тога дана нашли «а станици, играли су козарачко ксло; септемвријци (њихови пионири), војници, железничари, стари и млади. И сви су нас они отпратили шаљуђи борбене поздраве нашој омладини.

Предраг Јовановић, ст. тех

ИЗ HAУKE И ТЕХНИКЕ

Паста од флуора спречава оболење зуба

До обољења зуба долази што се глеђ, која покрива зуб на било који начин пробуши и тако створн могућност продирања инфекције у унутрашњост зубне кости, пулпе и живца. Истражујући могуђност заштите глеђи и на таЈ начин спречавања зубних обољења, совјетски научник Лукомски после дуготрајног рада пронашао jtt, да паста која садржи флуор може успешно да чува глеђ. На тај начин флуорна паста чува зубе од кариеса. Две године Лукомски

сз својим сарадницима врши посматраша на стаматолошкој клмници у Лењинграду. Зуби код деце, обрађени пастом од флуора. не показују знакове кориеса. Деј ство флуоризације траје око шест месеци. Препарат је нешкодљив а његова употреба веома једноставна, тако да овај проналазак отва ра широке перспективе неговању зуба. Из часописа „Наука и техника.“ гвожђа без претходног скидања рђе. О њему се не зна довољно, али углавном је састављен 'од ланеног уља, казеина, соде и пигмента. Премазивањем аарђале површине овом смешом, гвожђе се чувч од сваког разорног деловања рђе.

КАКО САЧУВАТИ ГВОЖЂЕ ОД РЂЕ

После завршеног рата многе фабрике биле су уништене и тиме велики број драгоцених машинерија остао изложен атмосферским иеприликама (киши, снегу), тако да је рђа њима наносила велику штету. Као рђање сматрамо разарање гвожђа по површини под утицаЈем ваздуха и воде. На име ради се о једном хемиском процесу, тј. позезивању кисеоника у присуству воде, чиме се ствара гвожђани хидроксид који даље прелази У оксид. Скидање рђе са већих стројева (гвоздених конструкција) врши се нарочитим справама за бацање оштрог песка (издробљен кремен с пречником делиђа од 0,4 —1 мм.). То се чини помоћу компримираног ваздуха тако да честице песка падајући на површину конструкције скидају наслагу рђе. Важно хемиско средство за скидање рђе је 15°/о фосфорне киселине. Заштита од рђе гвозденог иредмета који је изложен киши, снегу врши се премазивањем са средством приближног коефициента ширења са температуром коефи* циента ширења гвожђа. Обично је то мешавина PBaOi ланеном уљу. Предмете који ће остати под кровом бојадишемо разним лаковима на асфалтној бази. Постоји један амерички патент који ће свакако 'одиграти важну улогу пошто дозвољава заштиту

СПРЕЧАВАЊЕ ГУБИТКА ВИТАМИНА Д-2

Проучавајући могућности за о> чување витамина у животним намирницама, амерички су констатовали да млеко које се чува у обичним прозрачним боцама, губи за 6 часова, под дејством светлости, 80°/о веома важног вигамина Д-2. При употреби мрких боца, губитак се за исти период времена смањује на 10°/о.

НАЈВЕЋИ ЕЛЕКТРОМОТОР НА СВЕТУ

У САД недавно је конструисан гигантски елекромотор од 48.000 коњских снага. Овај електромотор ће бити употребљен у сврху покретања система црпки која ће чребацивати воду из вештачког „Рузвелтовог језера“ у један басен, из кога he се мрежом за надводњавање, искористити огромна новршина веома плодне земље које услед суше за сада необрађена. Пумма, коју ће покретати овај џин пребациваће 50.000 литара воде у једној секунди на висину од 81 метра. У блиској будућности предвиђа 'е израда 12 агрегата овог »нтезитета. ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРНИХ ОДБОРА

Фармацеутоии факултет приредио је у недељу 20 о. м. прво другарско вече, у кругу старих и нових студената, оа Iприред6ам, кај a је била добро стасећена. Пропрам је i6ho добро одабран али у његаво спремање иије уложено доlвољно времна, те ннје 6»ио на оној аисини, каја би се очеасивала од студензта. Фото-секција Ветеринарског факултета извештава бригадире XVI студентске бригаде, да су снимци са Омладинске пруте израђени и да их могу добити код другарицс Мисирке Срданов са П семестра. У. заједници са земунским синдикатом студенти су посетили село Петровчић, недалеко од Зему-

на. Уз помоћ студената израђене су једне зидне новине. Друг Бајчетић говорио је о значају избора и улози Народног фронта. У понедељак 28. о. м. у 17,30 чгсова, у сали број 5 Правног ф«култета, г. др. Фишер ће одрж>Рги предавање „О потреби средњих ветеринарских школа.“ У суботу, 26. о. м. у 19.30 часова, у анатомској сали Ветеринарског факултета, одржаће се друi арско вече. Програм је посвећен изборима 10 новембра. По програму игранка.

НАШИ ПРОДАВЦИ

Из записника техничке секције; „На Медицинском факултету, услед небрижљивости продавца новина, 250 бројева „Народног сгудента“, није продато.“

Норма fce бити пребачена!

БРОЈ 3

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРAНА 7