Student

У БРАТСКОЈ ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

Утисци са праксе студената технике

Педесет студената технике Београдског, Загребачког и Љубљанског универзитета провели су летос два месеца на практичним радовима у Чехословачкој, као гссти чешког студентског савеза. Праг лепи стародревни словенски град, пун је споменика славне прошлости. Заволиш га од првог тренутка, а напуштајући га чини ти се да си оставио неког блиског и драгог и дуго још затим сећаш се његовог, теби тако познатог лика. Карлов мост стоји сав потамнео од времена, а Влтава шуми и као да ти прича историју давне прошлости. Ту, на њему су се борили голоруки студенти против најезде Карла шведског који је тек преко њихових лешева крочио у студентски град. Горе су Х-радчани, дворови чешких краљева. Високо на брегу стоји гвоздена кула са које се види цела варош као на длану. Мостови на Влтави има их око дванаест пресецају реку. Ту је и Олимписки стадион Масарика, многооројни шумовити паркови својим зеленилом уоквирују ову дивну слику.

Наш живот у ЧСР.

Дошли смо у време када су многи индустриски радници имали летњи одмор. Те дане смо употребили за упознавање града иза излете. С редњовековни дворац, сазадан на високим, стрмим стенама сада је претворен у интернационални логор студената. То је Хруба скала или „Чески рај“, како је тамо зову. Срдачно смо се поздравили и били дочекани веселим узвицима Чеха, Бугара, Француза, Белгијанаца, Румуна и Данаца. По подне је било фискултурно такмичење у тробоју. Од наших се није био нико пријавио, све док нас нису Чеси почели задиркивати да се не смемо такмичити. Прво се такмичило у скоку у даљ. Победио је ДРУг Лазар 'Борђевић скочивши преко 5,5 метара. Другу победу у бацању кугле однео је друг Миле Стокић и тако је у укупном пласману Југославија освојила прво место. Када су сутрадан дошли совјетски студенти, радости и весељу није било краја. Дубоко у ноћ, после програма у коме су учествовалк студенти свих народности, певали смо руске песме, које су знали сви, јер је огроман углед који међу омладином ужив а Совјетски Савез.

Титова Југославија - симбол борбе и обнове

У једном прашком биоскопу приказивао се филм „Југославија“. Одједном, за време претставе, цео балкон је почео да скандира наше пароле. Мислили смо да је то грула Југословена, али на крају претставе изиђе један од њих пред платно и поче на чешком да говори о нашој борби и нашим напорима, као и о љубави коју су наши народи показивали према н>имз. Тек тада смо схватили шта је у ствари. То су били омладинпи чешке радне бригаде, који су били на прузи Брчко —Бановићи. Пу■блнка је са одобравањем пропратила речи овога омладинца и аплаудирала Стаљину, Титу, Бенешу и словенској солидарности. Речи „братство —јединство", нама тако блиске, проламале су се са•лом. Формирали смо заједничку поворку и ево нас на Вацлавским -Намјестима главном тргу Прага. Спонтане манифестације, срдзчни поздрави грађана трајали су До поноћи. Љубав Чеха према маршалу Титу је огромна. Једна наша група Радила је у фабрици електричних машина „Колбен и Дањег“ која сада носи име „Заводи маршала Тита“. Приликом Маршалове по сете фабрици, дељене су радницима наше цигарете. Многи од њих, иако страсни пушачи, нису их попушили, јер су тако хтели да очувају усиомену на вољеног човека. У свим проблемима изградње Узима се наша земља као пример. Руководиоци чешке државе указу

ју на нашу борбу и прегнућа. Нарочито чешка омладина црпе снагу и полет идући за примерпм наше омладине.

Индустрија

Када се уђе у „Титове заводе“, прво падају у очи велике дизалице, које стално прелазе изнад наших глава, преносећи често терет од 50.000 килограма. У почетку смо се плашили да се ланац не прекине. Касније, радећи, то нам је постало просто и свакидашње. Кроз средину фабрике пролази нормални колосек, којим се транспортују израђени електромотори и парне турбине. У градићу, који у ствари претставља ова фабрика, налазе 1 се и велике ливнице. Ту је посао најтежи, а и темпо рада најјачи. Од заглушне хуке не чују се разговори. Радници се споразумевају углавном гестикулацијом. Калупи су спремни за ливсње, радници су голи до појаса. Влада велика топлота. Носе челичне лонце из којих искачу варнице и бије јарка светлост. „Шкодине“ творнице у Плзену су највеће предузеће у Републици. Оне спадају у највећа предузећт ове врсте на свету. Обновљене после рата, „Шкодине" творнице

данас раде са 65% предратног капацитета. На улазу многих одељења стоји симбол срп и чекић. Та су одељења обновили комунисти добровољним радом. Ове творнице израђују необично добре алатке. На изложби у Паризу обрадио је најмодернији амерички струг један комад челика за 20 минута. Чешком стругу за ист ; такав комад требало је 4 минута. Кад овај струг ради лете усијани комадићи материјала. Сваки дан доноси нове доживљаје и нова искуства, која жељно примамо. Многи од нас су видели само на слици како изгледају електромотори. А овде пред нама они се стварају, и ми смо у стању да пратимо цео процес производње. Прво се секу и слажу лимови, и тако постаје костур ротора и статора, који иде до одељења где се ставаљју намотаји. По-

том се испитује изолација и најзад монтери склапају. Све оно што преко дана вндимо, увече прелиставајући наше школске књиге, употпуњујемо теоријом. Тако везујући чврсто теорију и праксу извукли смо највећу корист од нашег боравка у фабрикама. Другови и другарице технолози радили су у Батиним творницама у Злину, где су имали прилике да виде најмодерније методе у сериској изради обуће. У „Стаљиновим заводима“ су се упознали са производњом синтетичког бензина, што је за наше прилике врло важно, пошто се он производи из мрког угља, кога наша земља има У изобиљу. Порцулан, а нарочито каолин, који је важан за електроиндустрију, привукао је такође њихову пажњу. Машинци су се упознали са израдом свих детаља. машина, почев од завртња, па до дизлмотора, аутомобила, локомотива и авиона. У Житковицама и Моравској Острави Су највеће ливнице и постројења високих пећи. Другови су имали прилике да посматра.у изливање једног одливка тешког 70.000 килограма. Рудари су радили у рудницима на северу Чешке, чији уређаји спадају међу најбоље у Европи.

Наши аеронаутичари су употпунили своје стручно знање у Прашким фабрикама авиона.

У Кладну

Пред полазак смо били у Кладну, великом индустриском центру у коме су и велике ваљаонице познатог „Полди“ челика. У младој Болеслави посетили смо „Шкодине“ фабрике аутомобила. Свуда где смо пролазили: у фабрици, на улици, на футбалском игралишту и у позоришту поздрављали су нас братски и срдачно. Заиста је љубав чешког народа према нама неизмерна. Сретали смо много наших шегрта који тамо уче занате, као и студенте стипендисте чешке .владе. Све ово показује да Чехословачка република настоји да помогне нашој земљи коликогод може.

Богдан Везилић, ст. тех

Дипломски испити на Техничком факултету

Добили смо осам нових инжењера

Осам студената и студенткиња ар- Фојнице), народне историје (школа хитектонског отсека Техничког фа- за примењену уметност), монуменI култета дипломирало јз. На тај начин талне грађевине јархитектонски отједан део обавеза, које су диплом- сек) и зграде за становање (једно ци архитектонског отсека лримили у насеље). оквиру такмичења за зимски семе- Постигнути успех је врло добар стар, остварен је. Дипломски испит (8,6). Њих петоро добило је оцену полагали су из урбанизма, (решење 9, а троје оцену 8.

Са Медицинског факултета

Сп студентима V семестра на часовима интерне

Разговарам са студентима 111 године. Један ми прича: „Ове године је за V семестар уведена једна новина: колективне вежбе из интерне медицине. На овим се вежбама демонстрира пређено градиво. Посматрамо рад наставника, повезујемо стечено знање у једну целину, једном речју, стварамо целисходну представу о клиничном раду. Практично, показујемо своје знање и способности и учимо на својим грешкама.“ Полазим са њима заинтересоваи у амфитеатар интерне клинике. Сала је препуна. Жагор и нестрпљење. Час почиње. Болесници се уводе пред пуни амфитеатар. Преглед почиње. Прилазим једном студенту. Овај пажљиво бележи анамнезе болесника и најзад прелазе на ствар; „На шта се жалите, молнм?!“ пита важно. „Боли ме са десне стране г. докторе“! „Погмуло или оштро!“ „Па и једно и друго!“ „Хм“, вел,и г. доктор „кашљете ли?“ „Помало!“ „У реду!“ па се замисли. „Извините, од чега су вам умрли родитељи?“ „Хвала Богу, обоје су живи и здрави!“ „У реду, хм, свуците се!“ И млади, будући доктор прелази на преглед. После дуге аускултације, опипивања стомака, враћања по неколико пута на несрећну десну

страну, заврши се преглед уз „хвала“. И млади „доктор“ бележи нешто дуго, погледа неколико пута зналачки пацијента, климне главом и завршава. Изгледа да је задовољан. Прилази асистент. „Шта мислите колега?“ „Подозрвња су ми на... Ово не тврдим јер немам рентгенски снимак. Пошто су болови на десној страни', а јетра. је повећана, симптоми гово'ре да је неки тумор иа јетри. Треба узети анализу крви.“ Асистент узима листу, погледа преплашенога пацијента, тражи међу својим листама његову, загледа је. „На погрешном сте путу, колега. Овде је за сада само јак мишићни реуматизам". „Ах, да, на то нисам помишљао!"

ФАКУЛТЕТИ У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ

Педагошки институт у Сатлинабаду престоници Таџигистанске СССР

РАД ФОТО-СЕКЦИЈА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТУ

У оквиру културно - просветпог рада по нашим факултепЈма потребно је истаћи и рад фото-секција. Ма да сусе у овом раду осећали мањи или већи пропусти ипак су укупни резултати задовољавајући. Као пример залагања потребно је истаћи рад фото-секције Правног факултета. Преко 30 снмика Пролећног кроса, 23 снимка разних фискултурних приредби, 13 снимака културно-просветне делатности документовали су активност Правног факултета на свим тим поњима а тиме је учињено много за популаризацију и омасовљавање свих ових секција. Четрдесет снимака са разних излета допринело је јачању интересовања студената за све излете. И као што је рад у току године прнказиван кроз многобројне снимке, тако је и рад бригада на Омладичској прузи, њихово залагање и пожртвовање добило свој одраз кроз 160 снимака.

Курс из остеологије на Ветеринарском Факултету

На иницијативу наставне комисије ветеринарског факултета основан је курс за новоуписане који су прешли са других факултета а поглавито са агрономског. Први час је одржан 5 новембра. Руководилац курса је М. Стојановић. Његова врло приступачна предавања претстављају велику помоћ слушаоцима курса. Ово је један од примера сарадње и колегијалне помоћи између студената ветеринарског факултета. А. С.

БРОЈ 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5