Student

ТРЕЂА КОНФЕРЕНЦИЈА НДРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ ЉУБЉАНСКOГ УНИВЕРЗИТЕТА

У недељу, 17 о. м. у оквиру про славе Међународног студентског дана одржана је на свечан начин трећа конференциЈа НСО-ауниверзитета У Лзубљани. Ова конференција имала је задатак да сумира резултате рада лрошле године, да одреди перспективе рада за рву школску годину и да потврди избор новог руководства Универзитетског одбора НСО-а, које је било‘ већ изабрано на састанку пленума. Овој конференцији су, поред 1.500 'Студената и већег броја наставника присуствовали још и министар просвете НР Словеније др. Фердо Козак, министар здравља др. Акчин, министар социјалне политике А. Хржишник, секретар Ц. К. КПС друг Стане Кавчић као и делегације албанске, загребачке и београдске Народне студентске омладине. КонференциЈу је отворио претседник Саша Цвахте, студент, поздрављајући све присутне и подвлачећи значај Међународног сту, дентског дана. По завршеним поздравима, друг Саша Цвахте одржао је реферат о раду НСО-а у току прошле године. Затим је новоизабрани претседник Петар Грашек, студент рударства одржао реферат „О улози студентске омладине у народној држав'И’ ЈугославиЈи“. После тога се .прешло иа дискусију и расправљано Је о питањима односа према учењу, односа пре-ма професорима, о новом стилу у раду, о културно-нросветном раду и о повезивању са радничком и сељачком омладином. НајзначаЈније је било излагање друга Антона Валанта, студента филозофије да стручно знање, без опште културне и идеолошке изградње није довољно. Илуструјући ово, он наводи пример Немаца, моји су добри стручњаци али 4 су ипак градили крематоријум. Указујући на то да парола ове конференције треба да буде учење и идеолошка изградња друг Валанта Је завршио речима: Нема солидног студента без солидне идеолошке изградње. Данас није могућан практичан рад, без идеолошке изградње, која је променила свет не само силом оружја, него и силом духа. Друг Стане Кавчић, организациони секретар Ц.К. КПС захвалио се на оданом признању Партији, у чије име он поздравља коцференцију и жели јој успешан рад. Друг Кавчић је подвукао да се може видети из резултата изнесених у рефератима, као и из диккусије, да НСО иде добрим путем, путем мојим иде од 1941 године цео слове- ј

■ начки народ сз осталим народима Југослав!И|Је. У свом даљем излага'њу је друг Стане Кавчић рекао да, је словеначки народ данас јединственији него икад. То показују недавно прошли избори. И поред огромне победе народа над свим непријатељима, непријатељ ће покушати да свим могућим средствима онемогући даљи развој народие државе и да под маском демократије и ненаучних лажи разбија јединство словеначког народа. Ето, ту је потребно да нарсдна интелигенција помогне народу, да раскринка непријатеља у његовим намерама. Перспективе развоја иаше републике Југославије потпуно су јасне. Могућности рада 'Интелигенције су огромне, али нама није потребна ннтелигенција која само шабло.нски ради свој посао. Народу су потребни људи са моралним вредностима и спсобностнма да схвате интересе државе. Говорећи о новим људима ФНРЈ, друг Кавчић је рекао: „Ми нисмо нови људи само по то.ме што см'o научили из књига', ми смо НOIВИ људи по својој спремности за жртве, другарство, искреност, поштење, по љубави за домвину, подређивању личних интереса и.нтересима заЈеднице, интересима политике. То морално богатство, које се ковало у гвожђу, које је попрскано крвљу наших најЗољих другова, палих бораца, то ра-

звијајте даље у вашем свакидашшем животу, то уносите у ваше учионице, у ваш Уннвераитет, у ваше домове. То морално богатство удружите са правилним знањем, са правилвим погледом на свет. То је нови тип Iнародне Iинтелигенције, нови тип интелигенције ФНРЈ.“ На крају свог излагања, друг Кавчић се осврнуо на оне каји из било ког разлога нису схватили данашњицу и стоје по 'страни, а имају способности и довољно поштења да иду с нама. „Тим људима треба помоћи и дужност је сваког члана НСО-а и члана Партнје да се бори за те људе и да им шокаже прави пут. Ово се односје и на ваше професоре и наставнике, који желе да својим знањем служе народу. Помозите им да промене схватагве о животу, да отстране старе навике. Тим ћете много помоћи свом народу и стварању његове срећне будућности.‘ < Крај говора друга Кавчића пропраћен је бурним овацијама, Комунистичкој партији. Затим је друг Душан Грум, студент технике прочитао резултате такмичења. Победио је медицински факултет. После тога послати су поздравни телеграми. На крају претседник Грашек предложио је резолуцију која је акламацијом прихваћена.

СТУДЕНТИМА МOСКOВСКOГ УНИВЕРЗИТЕТА

Прославаљајући Међународни студентски дан упућујемо овоје пламене братске поздраве вама, студентима најстаријет универзитета херојског Совјетског Савеза, који сте у току Великог Отаџбинског рата показали свим студентима света како се студенти синови свога иарода боре за слободу своје домовине као и за сл!ободу свих поробљених народа, који сте у лериоду обнове и мирне изгра-дње показади безбројна херојства, који имате огромне заслуге за стварање моћне демократске -међународне студентоке организациј|е, Сећајући се свих оних хероја студеиата који су у вашој као и нашој земљи неустрашиво и несебичио пали за слободу свог народа и права човека ми се спремамо да и даље улажамо све своје снаге за о|стварен>е јединства демократоке ■омладине света, да заједн-о с вама, нашом херојском браћом као и са осталим студентима света водимо упорну борбу за остварење трајног и праведног мира, демократије и слободе за све народе.

Живели студенти великог Оовјетског Савеза! Живело јединство свих демократских студената света! Живела Интернационална студентска унија! Студенти Београдоког универзитета

Телеграм Антифашистичког комитета совјетске омладине

Од стране студената и студенткин>а Совјетског Савеза шаљамо срдачни поздрав демократским студентима Југославије на Међународии студентсми дан. Желимо вам да са 'успехом овладате науком на срећу нове, демомратске Југославије. Живела тесна сарадња студената Јутославије и Совјетског Савеза у борби за срећан и трајан мир. Антифашистички комитет совјетске омладине Студентска секција. РЕКТОР ЛЕЊИНГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ВОЗНЕСЕНСКИ ОДРЖАО КРАТАК КУРС ИЗ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ

У оквиру краткаг курса из „Политичке економије“ делегат ВОКС-а, ректор Лењинградскаг универзитета А. А. Вознесенски одржао је на Правном факултету три нредавања. У својим предавањима се углавном задржао на основним питањима и методи изучавања политичке економије. Он је указао на штетност и ненаучност разних буржоаских метода изучавања како Политичке економије тако н осталих нредмета из облаг сти друштвених наука. Дијалектички прићи стварима а материјалистичми их изучавати то је основ совјетске науке. На моменте предавач је правио ноређења У разним схватањима света и живloта поткрепљујући конкретним нримерима. Овакав сусрет наших студената и професора са претставницима согвјетске науке, друг ректор нас утисак. Поред тога што смо дошли до драгоЦ)еlних (Сазнзња иа совјетске науке друг ректор нас је упознао и са начином предавања. Јасност. лакоћа и нримери у предавањимаl пружају слушаоци- ма врло приступачан материјал. <

ГТосле 'обиласка културних центара у Југославији А. А. Возиесенски је отпутовао за ССС.

ЗАВРШЕН ЈЕ КОНГРЕС КЊИЖЕВНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ

У присуству делегација књижевннка Чехословачке, Албаније', Бугарске, Румуније, Францусме, Мађарске, претставнlи,ка Савезне вл.аде и владе Народне Републике Србије, чланова совјетске амбасаде, делегације ВОКС-а, чланова секретаријата Централног већа родне омладине Југославије, претставника Југословенске армије, синдиката, масовних народних организација и претставника културног и уметничког живота, свечано је отвоlрен 17 о. м. Први контрес књижевника Југославије. Конгрес је кратким говором отворио друг Јован Поповић, а затим су делегати поздравнли Конгрес. На крају свечаног дела прочитани су телеграми које је Конгрес упутио генералисимусу Совјетског Савеза, Стаљину и маршалу Југославије, Титу. У наставку рада Конгреса, одржао је реферат друг Радован Зоговић са темом „О нашој књижевНости, њеном положају и њеним задацима данас“. У реферату је друг Зоговић говорио о догађајима који су се последњих година одиграли у нашој земљи и у свету, о променама које су извршене у нашој домовини, животу наших народа, њиховим међусобним штвеним односима и њиховом културном животу; затим О' . томе како је живела, како је одговара-

ла наша књlИ,жев«ост на те догађаје и прО'мене, на патње, напоре, нужде и успехе народа; и најзад о најпречим задацима и обавезама наше књижевности, о објективнииМ н субјективним условима рада и могућностима наших књижеввиlка и наше књижевности. На заседању Конгреса 18 о. м. дао је књижевник Иво Андрнћ реферат „О статуту Савеза мњижевника". У почетку ;р€ферата он се осврнуо на нотребу донсишења Статута, који до данас наши књи 1 жевници нису имали. Пројекат Статута није ни IКопија «ити оригинална творевина. Приликом састављања његоваг предлота користили су статути књижевlкичких организаlЦија нама сродних (земаља, нарочито Статут Савеза швЈетских књижевника, у чиЈај дугој практичној примени у животуи раду совјетских књlижев«и,ка наши књижевници моту нађи мнаго корисиих пlотстицаја На заседању Конгреса 19 о. м. настављена је дискусија по нројекту Статута, у кајој су делегати изнели своје примедбе. После тота претседник коlмитета за културу и уметност при влади СССР Иван Иванов;ић Анисимов поздравио је Кангрес па је кандидациони одбор предложио управу Савеза књижевника Југославије. Конгрес је једнагласно усвојио предлог.

ЧЕТВОРОГОДИШЊИЦА ХЕРОЈСКОГ СТАЉИНГРАДА

ПРАВАЦ ГЛАВНОГ УДАРА У трећој недељи Немц« су предузели одлучан јуриш на фабрику. Такву .припрему за напад свет није 'знао. 80 сати без прекида радили су авијација, тешки .минобацачи и артиљерија. Три дана и три ноћи прегворили су се у хаос дима, ватре и грохота. Шиштање бомби, шкрипеће урликање мина из шестоlцев.них „будала“, тутњава тешких граната, отегнуто завијање сирена само то је било довољио да заглуши људе. Али ово је само претходило грмљавини експлозија. Искидани пламан експлозија буктао је у ваздуху. Урликање растргнутог метала проламало је простор. Тако је било 80 сати. Тада се припрема свршила, и одмах у 5 сати ујутру прешли су у напад тешки н средњи генкови, пијане хорде наоружане аутоматским Iпушкзма, пешадијски немачки пукови. Немци су успели да продру у фабрику, њихови су тенковн урлали крај зидова радионица, они су расецали нашу одбрану, отсецалиЛкомандна места дивизије и пукова од прве линије одбране. Изгледало је, да ће дивизија, лишена руководства, изгубити споообност за отпор, да су командна места, доопевши .под непосредни противнико;в ударац, осуђена на Iпропаст. Међутим, догодила се чудна ствар: сваки ров, сваки бливдаж, »свака стрељачка ћелија и утврђење развалине кућа цретворили су се у утврђења са својнм руководством, са овојом везом. Подофицири и редови Црвене воуске постали су Iкаманданти, који су вешто и мудро одбијали иападе. И у томе горком и тешком часу команданти, штабни официри цретворили су командна места у утв;рђења и сасми, <ао редови, одбијали непријатељеве нападе. Десет напада здбио је Чамов. Огромни риђи командир тенка, који је бранио командно место Чамова, пошто је иапуцао' све гранате и метке, искочио је на земљу и стао Iкамењем да бије по аутоматичарима, који су се нриближили. Командант цука је сам пуцао из мннобацача. Љубимац дивизије, командант пука Михаљев, ногинуо је од нототка бомбе у командно место, „Убијен је наш отац“ товорили су војници. Мајор Кушнерјов, који је дошао Iна место Михаљева, пренео -је овоје ко!мандво ме-

сто у бетонирану цев, која је пролазила нспод фабричких радионица. Неколико сати водио је бој на улазу у ту цев Кушнерјов, његов начелник штаба Дјатленко и шест официра. Онн су ‘имали неколико сандука ручних траната, и тим гранатама они <су одбили све нападе немачких аутоматичара 1 . Овај невиђени по жестини бај трајао је, без престанка, неколико дана и ноћи. Он се више није водио за поједине куће и радионице, он се водио за сваки басамак степеница, за угао у уском ходннку, за ноједину машину, за размак међу машинама, за гасну цев. Ниједан човек ннје отступио у томе боју. И ако су Немци заузимали неки простор, то је значило да тамо више није било живих црвених војника. Ови су се борили анако, као риђи горостас теикист, чије презиме није Чамов сазнао, онако, као санер Количенко, којн је зубима нзвлачио клин из гранате, јер му је лева рука била нребијена. Као да су они што су ногинули предавали свају снагу живЈИма. И бивали су такви тренуци, кад су 10 активних бајонета успешно бранили положај батаљона. Много пута прелазиле су фабричке радионице од Сибираца Немцима, и наново их Сибирци заузималн. У том боју, Немци су успели да заузму низ зграда и фабричкнх радионица. У том бају Немци су пастнгли максималну нанрелнутост напада. То је био највиши нотенцијал њиховог ударца на главном нравцу. Као да су |Подигавши прекомерну тежину, залажилн неку унутрашњу опругу, која је стављала у дејство њихов пробојни ударац. Графичка линија немачке навале шочела је да нада. Грн немачке днвизије бориле су се нротив Сибнраца. 117 пешадијских напада коштало |је нет хиљада немачких живота. Сибирци су издржали овај натчовечански напор. Две хиљаде тона тенковског метала, претвореног у старо гвожђе, легло је пред фабриком. Хиљада тона граната, мина, авионскнх бомби нале су на фабричко двориште и радионице, али је дивизија издржала навалу. Она се није повукла са самртног положаја, она се ни једанпут није осв!рнула назад, онз је знала: за њеним леђима била је Волга, судбина земље.

Нехотице размншљаш,, кахо >се 'исковала та велика отшорност. Ту је утицао и народни карактер, и висока свест велике одговор'ноlсти, и тмурна Iјачина оибирске отпо'рно | сги, *и одлична вРјиичка и столитичка 'опремноот, и строта дисциплина. Али ја бих хтео да псхменем још 'једну црту, која је одиграла велику улогу у тој великој и трагичној епопеји о див«olм чедном моралу, о јакој љубави која Је везивала све људе сибирске дивизије. Дух спартанске скромиости својствен је свима старешннама дивизије. Она се осећа и у ситницама свакодневlног живота и у од‘рицаlњу од 100 трама ракије, која им по закону припада, за све време стаљннтрадских бојева, и у разумноЈ пословности без ларме. Љубав, што је везивала људе дивизије, видео сам у тузи, с коЈом товоре о погинулим друговима. Чуо сам је у речима редова Михаљевог пука, кад је одговорио «а нитање: „како сте?“ Ех, како омо, остали смо без оца. Видео сам је у дирљивом сусрету седога нуковиика ГуртЈева са батаљонском болничаркам Зојом Калгановом, кад се вратила, пошто је по други нут била рањена. „Здраво, драга моја девојчице“, тихо је рекао Гуртјев и с »испруженим рукама пошао у сусрет мршавој, ошишаној девоЈци. Тако само отац може, да дочека 'Своју кћер. Ха љубав и поверење једног нрема другом помагали су у страшним ббјним редовима,, да стану на место команданта, поlмагали командантима и штабним официрима, да се лате митраљеза, ручне бО'мбе, боце са запаљивом течношћу, да би одбили немачке тенкове, што су били донрли до ко'мандних места. Жене и деца никада неће заборавити своје мужеве и оцеве, којн су изгинули на великој в.олшкој линнји. Те дивне, верне људе немогуће је заборавити. Наша Црвена војска М'Оже само једним достојним начином да ода ношту светој уопомени оних, који су пали на нравцу противниковог главног ударца ослободилачком офанзивом, која не зна за препреке. Ми верујемо, да Је час те офанзиве близак. Новембар, 1942 године.

В. Гросман.

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 7