Student

ПОВОДОМ ОТВАРАЊА СЛОВЕНСКОГ КОНГРЕСА

СЛОВЕНСТВО ПОБОРНИК НАПРЕТКА И МИРА У СВЕТУ

8 децембра ове године отвара се у Београду Словенски конгрес. Тај дан претставља догађај који свакако неће и не може остати незапажен у светској јавности. Лако је претпоставити да ће се извесни познати гласови поново подићи широм Запада, са старим оптужбама о учвршћивању „Словенског блока“, ширењу „челичне завесе“, и т. сл. Али у овом тренутку тренутку борбе за мир, од iMHOro веће важности је став који ће широке народне масе у свету заузети према Конгресу Словена. Он ће бити мерило и недвосмислен доказ, да Словенство ужива данас симпатије раднога човечанства. Ми смо дубоко уверени да ће Словенски Конгрес у Београду бити најтоплије поздрављен од свих нација и боја, са свих крајева земљине кугле. Шта нам даје разлога да тако чврсто држимо до тога уверења? Довољне су две чињенице, и то: 1) став Словена У II светском рату и 2) став Словена после рата, у данашњој борби за мир. Данас. после двогодишњег мирнодопског живота, много што-шта се заборавља из страшног периода 1941 —1945 г. Али има ствари које су непобитне. Ко је поднео најтежи део терета у рату? Словени. Ко је дао највеће и најстрашније жртве? Словени. Ко је у својој упорној, бескомпромисној борби показао најлепше примере ндејности и свести, без шпекулантства и прикривених рачуна? Опет Словени. Радке масе света добро памте у кога су упирале поглед очекујући крај рата свој спас. Једна је Армија на свету названа „Ослободитељицом човечанства“ Црвена армија. Допринос словенских земаља у борби против фашизма оправдава поверење и глас који они уживају међу слободољубивим масама света. 13 милиона људи читав један народ жртвовало Је Словенство у овоме рату, за цело човечанство. Та борба се наставља и данас, за зеленим столом. Опет су Словени они коЈи стоје на брапику права и части малих народа, на бранику истинске демократије. економског и културног прогреса.

Доследни својоЈ борби, они настављају оним путем кога су се ммоги некадањи савезници одрекли- Милиони очију упрти су у тај пут пут међународне сарадње и мира. Сваким даном постаје све јасниЈе да Је солидарност Словена Једна од наЈЈачих залога да се неће скренути са тога пута. Конгрес у Београду ће битн снажна манифестација те солидарности. Зато ће он и бити наЈсрдачниЈе поздрављен од свих оних коЈи желе мир и прогрес. Јер, било то коме право или не, Словенство Је продрло у свет као поЈам Слободе и Напретка. За нас, омладину словенских земаља, а понаособ за студенте, овај Конгрес претставља отварање нових перспектива и указивање на озбиљве задатке коЈи стоЈе пред нама. Ми, коЈи се данас налазимо на Универзитетима ЈугославиЈе, СовЈетског Савеза, Чехословачке, Пољске или Бугарске, бићемо сутра носиоцн културе своЈих земал>а, носиоци ног напретка Словенства. Од нас се очекује да будемо на висини захтева коЈе ће наши народи постављати пред нас.

Отпочео је рад Већа омладине балканских земаља

Јуче, 5 о. м., отворен је у Букурешту састанак Већа омладине балканских земаља. Састанку присуствују делегати Народне омладиие Југославије, Народне омладине Албанмје, Демократске омладине Бугарске и НезаlВ'Иlсне федерације демократске омладине Румуиије. На позив Већа омладине балканских земаља, Савез мађарске демократске о>lладине такође је упутио своје Iпретставlнике. Нашу делегацију сачињавају другарица Брана Перашћ, члан Секретари|јата Централног већа, друг Јанез Випотни, члан Секретари Јата Централног већа, друг Батрић Јовановић, члан Централног већа, друг Мирослав Креаиић, ганерални секретар Фиокултурног савеза Југославије и потпоручник Артур Такач.

Мост „Црвене армије" преко Дунава круна новембарског такмичења

Двадесет деветог новембра, на дан прве годишњице Републике, у присуству совјетских и југослоаенских радника и инжењера, совјетског посланика Лаврентијева и министара Савезне владе и владе СрбиЈе, претставника масовних организација и око 100.000 грађана, маршал Тито је предао на свечан иачин саобраћају мост преко Дунава. Предлог маршала Тита да се мост, у знак признања совјетским радницима који су на њему радили, назове мост „Црвене армије“, присутни су одушевљено прихватили кличући Црвеној армији, генералисимусу Стаљину и братству и пријатељству радника СССР-а и Југославије. На митингу су говорили: Нинко Петровић, претседник ИНО-а Београда, Тодор Вујасиновић, министар саобраћаја Савезне владе Лаврентијев амбасадор СССР-а, Колоколов, главни инжењер градилишта, Вјећеслав Иванович Попов радник говорио је 'у име совјетских градитеља, а у име наших градитеља Станко Доброш. Ово дело није обично ни по свом обиму ни по свОјој садржини. Мост је дуг 1260 метара и спада међу највеће на Дунаву. Утрошено је 850 вагона гвожђа које је добрим делом извађено из воде. Сто деведесет и пет занивака нам говоре да је истекло много зноја за 6 милиона радних часова, колико се на мосту радило. Овај мост је резултат такмичења радног колектива наших и совјетских градитеља. И једни и други су примљену обавезу часно извршили. Мост је завршен у предвиђеном року, насупрот непредвиђеним тешкоћама које су произвеле ненормалне атмосферске прилике. Сав метаријал који је недостајао, као и своје најбоље стручне кадрове, по наређењу генералисимуоа Стаљина, послао нам је Совјетски Савез. Ти кадрови и тај материјал није био сувишан Совјетском Савезу. Напротив, он му је и неопходан за лечење његових дубоких рана задобијених у овом рату. Ова помоћ, као и низ ранијих помоћи, не само материјалних и техничких већ и културних и научних, које смо добили од Совјетског Савеза, значе остварење уговора о послератној помоћи и сарадњи. Она је израз велике љубави и разумевања. Ми такође знамо да ће нас Совјетски Савез и у будућности помоћи свуда где год будемо на-

ишли на тешкоће. Предати мост, цима који су за време рата као који има огромне и многоструке војници Црвене армије донели важности за наш саобраћај и при- слободу поробљеном човечанству. вреду је заиста најлепша честит- Ово братство са најбољим радника којом се може братском народу цима света, наши радници he вечеститати празник републике. чито чувати и њиме се поносити. Радећи заједно са СовЈетима, После толико година су се пррнаши радници су научили много шетали ново-асфалтираним мостом од њих и као важна чињеница из- радознали грађани. Међу њима је градње овог моста излази и то да било свечано обучених радника и смо добили кадар људи који су ударника коЈи су показивалн- своспособни да сами изграде нове Јим пријатељима, грађанима и рообЈекте. Али поред овога чисто ђацима укусно израђене споменистручног значаЈа за наше раднике це и легитимациЈе коЈе им Је дало значајно Је и то да су они годину Савезно министарство саобраћаЈа, дана радили са радницима соција- захваљуЈући се на несебичном залистичке земље који имају иску- лагању. ство у двадесетогодишњем раду на изградњи своје земље, са радни- И. Рашовић, ст. технике

Предавање професора Д-р Јулија Доланског на Филозофском факултету

У свечаној сали Филозофског факултета одржао је 3 децембра д-р Јулије Долански, професор славистике на Карловом универзитету у Прагу, предаеање о периодизацијк српског књижевног романтизма. Присуствовао је већи број професора и студената филозофије скоро само са славистичке групе. Професора Доламског поздравио је у име Филозофског факултета декан д-р Љубиша Глишић, а потом је д-р Радован Лалић, секретар Словенског комитета, рекао да сарадња на културном пол>у у многоме доприноси зближавању два братска народа. Професор Лалић је нагласко да је д-р

Долански познат као добар познавалац југословенске књижевности и српског језика. Објавио је расправу „О руским темељима српског реализма.“ Професор Доланоки је у своме предавању ,на српском језику прво говорио о књижевности уопште, а потом о својој периодизацији српског романтизма, која се разликује и од Скерлићеве и Савковићеве поделе. По његовој поставци први период пада од 18141830, други шмеђу 1830—Ш50, а трећи, каснији романтизам од 1850 до 1860. На крају је професор хтео да дубље уђе у стваралаштво Његоша и Бранка Радичевића и дао своју обимну поставку.

ИЗ СЕЋАЊА ПОЛА ЛАФАРГА

Фридрих Енгелс

Упознао сам се с Енгелсом 1867 године када се појавила прва књига „Капитала“. „Сада, када си ти постао мужем моје K%epKe,“ казао ми је Маркс, „треба да те представим Енгелсу“ И ми смо отпутовали у Манчестер. Енгелс је живео са својом женом и њеном рођаком, која је тада и • мала 6 или 7 година, у скромном дому у предграђу. Недалеко од њих пружало се отворено поље После пораза револуције у домовини, Енгелс се као и Маркс преселио у Лондон. И Маркс и Енгелс остали су без икаквих сретстава за живот. Нужда је присилила Енгелса да пође путем свога оца и да се врати у Манчестер, где је узео исто оно место у уреду, на којем /е био 1845 године. Енгелс је увек волео друштво младих и увек је био гостољубиви домађин. Колико ли се лондонских социјалиста, другова који су тамо путовали, емиграната са свих стра ■ на састајало недељом за његовим братским столом! Сви су они напуштали његов дом, очарани тим вечерима које је он оживљавао својим оштроумљем, својом заводљивом живошђу, својом неугасивом веселошћу. Не може се мислити о Енгелсу, а да се у исто време не спомиње име Маркса и обратно: њихови су се животи толико уско повезали, да су сачињавали, да тако кажемо један једини живот. А сваки /е од њих не мање претстављао јасно изражену посебну индивидуалност по спољњем облику и по карактеру, темпераменту и начину мишље~

ња и осећања. Они су се први пут срели у последњим данима месеца новембра 1842 године, у редакцији „Рајнскеггазети,е и , коју је Енгелс често посећивао. Када се Маркс, „искористивши“ чињеницу да је цензура забранила „Рајнску газету“ оженио и прешао у Француску, Енгелс је провео с њим, септембра 1844 године, неколико дана у Паризу. Преписку су започели, како каже Енгелс у својој биографији о Марксу, са заједничким радом у „Немачко - француском годишњаку“, и од тог времена почиње њихова заједничка делатност, која се завршила тек смрћу Маркса. Почетком 1845 године министарство Гизоа је послало Маркса по тражењу пруске владе из Француске, и он је прешао у Брисел. Ускоро је тамо стигао и Енгелс. И када је револуција од 1848 године поново ускрснула „Рајнску газету“, Енглес је ушао заједно с њим у редакцију и замењивао га када је Маркс морао отићи. Енгелс и Маркс су навикли да раде заједно. Енгелс који_ је и сам долазио до крајности у својој тежњи за тачношћу, ипак је често био изван себе* од цепидлачења Маркса, који се није одлучивао да отштампа ни једне реченице коју не би могао доказати на десетак разних начина. После пораза револуције 1848 године оба пријатеља су била принуђена да се растану. Један је отишао у Манчестер, други је остао у Лондону. Ипак они нису престали бити духом повезани: свакодневно или скоро свакодневно у току два-

десет година делили су преко писама своје утиске и мишљења, поводом политичких догађаја и својих научних радова. Та се преписка сачувала. Чим је Енгелсу било успело да збаци јарам трговине, он је напустио Манчестер и отишао у Лондон, где се настанио у Риџентспарку, десетак минута хода од Митланд-парка, где је становао Маркс. Свакодневно, око један сат он је одлазио Марксу и, ако је време било погодно и Маркс био за то расположен, они су одлазили заједно у шетњу по пољанама Хемстеда. Када се због било чега није могло шетати, они су сат или два разговарали у радном кабин&ту Маркса, шетајући тамо амо, један по једној, други по другој дијагонали. Ја te живо сећам једног њиховог спора који је трајао неколико дана. За време спора они су, сваки за себе, размишљали о спорном питању, да би дошли до заједничког мишљења. Никаква дру ш га критика њихових мисли и рада није за њих имала толико значења, колико та њихова измена мисли. толико су високо ценили они један другога. Маркса и Енгелса није зближио само заједнички умни рад, већ и узајамна нежна наклоност. Сваки од њих је увек мислио само о томе да на неки начин обрадује другога; сваки се од њих увек поносио с другим. Једном је Маркс добио писмо од свог хамбуршког издавача, који му је јављао о посети Енгелса и називао овога најочаравајућим човеком кога /е икада сусрео. „Ја би хтео видети човека прекинуо се Маркс у читању пиСМР који не би нашао да је Фред исто толико мио колико и наображен.“ Код њих двоје све /е било заједничко: новац и знање. Када су Марксу поручили да се прими дописника за „Њујоршку Трибуну , он је почео проучавати енглески /е-зик, 'а Енгелс је за то време преводио његове чланке и понекад чак, кад је то било потребно, сам их писао. Када /е Енгелс радио

на свом „Анти-Дирингу“, Маркс , /е прекинуо свој рад, да би за њ написао економски део, којим се Енгелс, по његовом сопственом признању, делимично користио. Енгелс /е проширио своје дружење на целу породицу Маркса. Кћери Маркса биле су и његова деца, а онц су са своје стране називале Енгелса својим другим оцем. Тосе пријатељство продужило и после смрти Маркса. Само је Енгелс био у стању снаћи се у рукописима Маркса и издати литерарно наследство које је Маркс оставио. Енгелс је одложио на страну своју општу филозофију наука, на којој је радио више од десет година, и за коју /е припремио преглед свих наука и њихових најновијих успеха, да би се потпуно посветио издању двеју последњих књига „Капитала". Енгелс је волео научни рад. Он се интересовао свим областима знања. После пораза револуције 1849 године, сео је на да би прешао из Ђенове у Енглеску, јер путовање из Швајцарске преко Француске, није било баш безопасно. И он је искористио тај случај да би стекао неко знање из морепловства. На том је броду Енгелс водио дневник у ком је бележио измене у положају сунца, смер ветра, стање мора итд. Енгелс се највише интересовао филологијом и ратном вештином; он им /е увек остао веран и стално је пратио њихове успехе. И сами, на изглед безначајни детаљи, њему су били драгоцени. Сећам се како је искористио посету свога друга Меса, који је дошао из Шпаније и читао му на глас зборник шпанских песама да би научио скандирање. Његово познавање европских језика и чак појединих дијалеката било је управо невероватно. Када сам се после пада Комуне сусрео у Шпанији са члановима меснога Националног савета I. Интернационале, они су ми причали да у секретаријату лондонског Генералног савета мене> замењује у питању везе са Шпанијом неки Анжел, који пи-

ше на најчистијем кастиљском наречју. Тај Анжел нцје био 'нико други него Енгелс, само су његово презиме они изговарали по шпањолском. Када сам отишао у Лисабон, секретар ЈЈационалног савета Португалије Франчиа рекао ми /е да су писма која је добио од Енгелса на савршеном португалском јдзику задивљујуће дело, особито ако tсе уочи сличност и малене разлике. између тих двају језика и талијанског језика, којим /е Енгелс такође савршено владао. Интерес за знањем код Енгелса задовољавао се потпуно тек онда када би овладао изучаваним предметом до ситница. Када ствараш неку претставу о размерама и великој разноликости његовог знања, и ако узмеш у обзир и његов живот испуњен делатношђу, тада се и нехотице чудиш, како је Енгелс, иако не кабинетски учењак, могао накупити толико знања. Тачно, као и неограничено памђење испољавало се код њега у необичној брзини рада и не мање задивљавајуђој лакођи схватања. Радио /е брзо и лако. У његовим двема великим, светлим, радним собама, чији су зидови били скривени орманима са књигама, није се на поду могао нађи ни један комад папира, а књиге, осим неких десетак на писађем столу, стајале, су све на својим местима. Исто тако он је много пазио и на своју спољашност: бодар, брижљиво дотеран увек је изгледао тако као да је спреман за смотру. Ја не знам никога који би тако дуго носио иста одела, а да она не би никада изгубила свој фазон и да су увек изгледала као нова. Ако је он у односу према себи био прорачунат и дозвољавао себи само оне издатке које је сматрао безусловно нужним, то је у односу према партији и партијским друговима, који би му се обратили за помођ показивао безграничну доброту. (Превод из „Агањка")

БРОЈ 9 НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3