Student

Од активног учешћа у раду „Црвене звезде“ зависи масовност фискултуре на Универзитету

(Наставак са шесте стране) 20 фебруара ове године одржана је оснивачка скупштина фискултурног друштва „Студент 44 . Задатак фискултурног друштва „Студент 44 Је био да омогући свим студентима да се активно баве фискултуром, да се оспособи што већи број фискултурних руководилаца, да се свима онима који показују способности ма у којој фискултурној грани омогући правилно развијање и на тај начин избаци из наше средине што више добрих фискултурних ©кипа, да се преко свега тога обухвати што више студената и тиме помогне физичко и борбено јачање наше омладине. Задаци који су ое поставили пред фискултурно друштво „Студент 44 ,

НА ПРОЛЕЋЕ ЋЕ СЕ НА ЗЛАТИБОРУ ОТВОРИТИ ЈОШ 4 ВИЛЕ РАД ЗДРАВСТВЕНИХ ОДБОРА Од почетка рада на унизерзитету формиран је Здравствени одбор универзитета који је имао своје секције по факултетима. Рад одбора се састојао у оргаиизовању прегледа и лечења студената. Показало се да на универзитету велики број студената, до s'/о болује од отворене туберкулозе, као и од других разних обољења. Тешкоће у овом раду су биле како извршити потпуни преглед свих студената и омогућити лечење онима који су оболели и створити боље услове за ЖlИвот болесним студентима. Још ни досада није се успело организовати један такав преглед, само су вршени делимични прегледи. Тешкоћа је била У томе и још увек постоји, што немамо студентске поликлинике и ако имамо све потребно за поликлинику, али су у питању просторије до којих ни до данас нисмо дошли. Да б(И омогућили болесним студентима опоравак преко лета организовано летовалиште на Златибору. За оправку 4 виле коју су служиле за ту сврху дато је око 500.000 динара. Комплет инвентар за опоравилиште за 160 особа добили смо од Комитета за народног здравља ФНРЈ. Затим рентген, лекове и инструменте у износу од 250.000 динара. Поред овог од Министарства народног здравља Србије добили смо бесплатно амбулантно лечење, за веКину студената попуст у свим државним апотокема од 30°/о за лекове које плаћа наше здравствено удружење, а за 400 студената издати су бесплатни лекови. Затим од Црвеног крста разне ствари у износу од 1,200.000 динара. Ових дана добили смо помоћ од Европског фонда за помоћ студентима у разним медикаментима. Од свега овога дељена је болесним и слабо имућним студентима помоћ у храни, оделу и др. На оправку преко лета на Златибору било Је 237 студената, од тога већина бесплатно. У санаториуме о трошку удружења упућено је 52 студената. у Чехословачку 2, а у Швајцарску треба да иде 7. На лечење по бањама преко лета о трошку удружења била су упућена 32 студента, на клиникама о истом трошку лечило се 230 студената. Приходи у новцу сем оног што је ваведено за здравствене организације, углавном су од семестралних уплата студената. На пролеће наша организација мисли да оправи још 4 виле на Златибору, како би се удвосручио број оних којима је потребан опоравак преко лета. Са свим овим није решеио питан>е туберкулозних студената којих је велики број на универзитету. Зато смо мислили и на томе се с ЗДа ради да уз помоћ народних власти, са Загребачким и Љубљанским универзитетима приђемо изградњи једног санаториума за туберкулозне студенте. Здравствени одбор углавном је задовољио у своме раду у гранииама могућности које је имао Пред нас се у овој школској гоДини поставља задатак да се што пре изврши преглед свију студепата, да са радом отпочне наша поликлиника, да се болешљиви одвоје у посебан дом где би им пружили бољи услови за живот и да се направи најбоља расподеДа у ломоћи здравствених организација оним студентима, којим а је то потребно.

као што видимо, били су врло обимни и одговорни. Ради лакшег остварења ових задатака фискултурно друштво на Универзитету организовало је своје огранке преко фискултурних актива по факултегима. Руководиоци фискултур них активц ушли су у секретаријате Народне студентске омладине дотичног факултета. До пролећнег крос контриа врло тешко је ишло са масовним окупљањем студената у погледу фискултурног рада. На пролећњем крос контриу учествовало је око 2000 студената, тако да смо изашли као најмасовније друштво у земљи. После кросконтриа ситуација се поправила. Интерес за фискултуру порастао је код студената. У мају месецу заказано је опште фиокултурно такмичење између Загребачког, Љубљанског и нашег универзитета. Досада се такмичење одржало по неким дисциплинама. Фискултурно друштво нашег Универзитета успело Је да успостави добре везе са свим фискултуоним друштвима. За ЗРЕН Је спроведена агитациЈа још у радним бригадама, тако да се у нек«м Јавило до 80%. На универзитету је створен центар за ЗРЕН коЈи је везан за градски центар. 12 октобра ове године извршена је фузија нашег Ф. Д. „Студента 44 са „Црвеном звездом 44 тако да наше фискултурно друштво постаЈе још масовниl’е. Досада се у главном радило на обједињавању пада по секцијама. При управи „Црвене звезде 44 формираЈу се одељења која ће омогућити њен успешни рад у културно-просветном, организационо-кадровскомг и наставно-спортском и финансиЈском погледу. При „ЦрвеноЈ звезди“ до сала Је формирано 12 секциЈа. Велике тешкоће у раду нашег фискултурног друштва до, сада су биле помањкање финансијских

средстава за набавку реквизита и др., тако да фискултурни активи по факултетнма уопште не располажу реквизитама. Фискултура на нашем Универзитету није још увек постала масовна. Разлог за то је и слаба помоћ секретаријата НСО-а по факултетима у том погледу. Број регистрованих чланова нашег фискултурног друштва још увек није већи од 1036. На јесењем мрос контриу учествовало Је 3000 студената, што говори о повећању интереса за фискултуру. Наше фискултурно друштво на IУниверзитету као и фискултурни активи по факултетима морају поклонити пуну пажњу овом важном сектору. Задаци који стоје пред „Црвеном звездом“ и Народном студентском омладином су да активизарју све студенте на овом пол>у, да далеко више популаришу фискултуру и наше фиокултурно друштво „Црвену звезду“ по факултетима, како би наше фискултурно друштво постало што масовније. У раду на овом сектору мора постојати више плана и сарадње са осталим секторима. Поједине гране фискултуре треба јачати и кроз то припремити студенте за службу домовини. Фискултурно друштво уз помоћ Народне студентске омладине треба да развије интензиван политички, културни и васпитни рад међу чланством и да на тај начин помогне правилној оријентацији свих фискултурника по свии питањима политичког и друштвеног рада.

70.000 радних дана дао је наш Универзитет за обнову

Првога марта почело је такмичење на универзитету, високим школама и академијама. Студенти свих факултета у свом такмичењу које је садржало учење, културнопросветни рад и фискултуру, дали су обавезе у радним сатима и акцијама за обнову и изградњу земље. Одмах се почело са радовима у Београду. Формнрале су се радне чете по факултетима, годинама и отсецнма. У свим овим акцијама био је окупљен приличан број студената, Недостатак је био што нису биле довољно организоване и што Је недостајало алата. Из ових чета постепено су се формирале бригаде коЈе Је требало да иду на пругу преко лета. Почетком радова на Прузи наша организација послала Је више од стотине студенага стручњака за разне послове. У јулу месецу формирано Је 8 студентских бригада. Од тога до 1 августа пошло Је шест на Омладинску пругу, а две на Посавске канале. Сем тога формирана Је чета за прикупљање лековитог биља. У свим овим акцијама учествовало је око 2.500 студената распоређених у 8 бригада. Резултати рада радних бригада четвороструко и више су повећали обавезе дате на почетку такмичења на универзитету. Око 70.000 радних дана дао је наш Универзитет за обнову. Имд приличан број студената коЈи су остали по две смене на прузи. Студенти са радних акција враћали су се са полетом на Универзитет. Ови радови много су користили и појединцима а и данашњем раду на Универзитету. Развило се другарство и већа повезаност међу студентима. Рад преко ове године морамо поставити тако да у току школске године бацимо све снаге на учење и други посао у оквиру Универзитета, како би преко лета пошли поново на продужење градње Омладинске пруге до Сарајева и на друге радне акције где то буде потребно, значи до јула окончати све испите. Као што видимо из досад наве-

деиог, Народна студентска омладина нашег Универзитета имала је великих успеха у раду, али то још увек иије оно што се очекује од нас. С друге стране видиио огромну помоћ народних власти, које су у овој години, за живот наше земл»е још врло тешкој, обзиром на рушевине и страдања у рату, помогле до максимума студентске организације, које су за о&нову нашег Универзитета поред овог дале 140 џилиона динара. Никад у животу наше земље ниЈе толико давано за науку. Ми знамо да ни поред свега овога немамо све потребно за студије, да Још у много чему оскудевамо. Али ми треба да будемо свесни тога да од нашег рада и нашег залагања у општенародним напорима зависи какав ће бити живот оних коЈи дођу после нас. Ми смо позвани да им омогућимо да буде што бољи. Ми морамо бити дубоко свесни овога и нашим радом и залагањем одговорити да смо достојни великог поверења. Београдски униврезитет пре рата и у рату дао Је огромни кадар за стварање онога што ми данас уживамо. Београдски универзитет стекао Је славу по сво Јој борбености и слободарности духа као мало који у свету. Истина Је, да се наши данашњи задаци разликуЈу од предратних задатака студената, али се ми Још увек много не осећамо у животу нгше земље. Поред рада на универзитету, у првом реду поред доброг учења, треба више да се осети учешће по свим питањима у животу наше земље. Кроз рад на универзитету и учествовање у животу наше земље данас треба да се изграђуЈе нови тип народне интелигенције која ће бити прожета дубоко делима народа. У раду треба да покажемо упорност, велику издржљивост и пуни самопрегор. како би се кроз све то очеличили и оспособили да истраЈно служимо своме народу, да свестрано овековечимо и унапоедимо Још ви»пе оно што Је он створио и данас ствара.

Дискусија по реферату

По завршшојм реферату другарице Вјере Коиачевић,, отвореиа је дискЈусија. У Iкраткоlм од 10 мииута, (Кo|ји је дат после читања извештаја, дискутаlнти су се писмено !Прlија(вљИвали радном претседништву. Исцрпна дискусија, у ко<јој су узели учеш!ћа другови са разних сектора наше организациlЈе, обухватила је !нај'важни)је проблеме који се постављају пред ново руководство и његоlВ рад у текућ'oј ШКО.ЛСКОЈ ГОДИIНИ. Рад ј&опференције се већ одвијао, када (је стигла другарица Митра

Митровић-Ђилас. У тревутку када ју је секретар Народне студентске омладине нашег универзитета, друг Брана Јанковић, поздравио у име окупштине, дворана се проло!мила пљеском и поклицима који су се ускоро сдили и јединствев захтев; „Ми-тра да говори! Митра да говори!“ Искрено и одушевљево ноздрављена од масе другарица Митра Митровић - Ђилас је одржала говор, често прекидана спонтаним и дугим одобравањем:

факултету зато што их је било малр, дао незадовољавајуће резултате. Као резултанта свега долази и то, колико је друтова диплиомирало, колнко |је наша земља добила стручњака. Поднзање стручњака ие иде оном брзином као што иде развитак наше земље, Пloтреба наше земље, тим пре што се наша земља налази пред национализацијом. Излажење кадрова иде веома споро. На Ветеринарском факултету, на прнмер, од ослобођења до данас је днпломирало света 8 другова а у читавој Југославији имамо близу 700 ветеринара. Наши другови морају запети што више у учењу тако, да IН'аша земља да што више стручњака. Другарица је говорила да је било кружока где се време траћило. IДа би Iодговорилlи свом учењу као најосновнијем задатку, потребно је да располажемо извесним елементарним нотребама. Оно што је стајало до могућности студвнтске омладине, а то је штамнање књига, мислим да су наше стручне оргаlНизације у знатној мери оствариле. Отштампан је огроман број скрипата. 69 уџбеника и скрипта је отштамнано на нашем Универзитету. Ако се погледају техничке потешкоће са којима се борило, пре 'овега недостатак новца, хартије и осталог, вндећемо да су другови сагоревали на пос.ту, само да би одговорилн, на време издали уџбвнике. Заиста као пример како се ради у тој секцији за штампање служи Правни, Медицински и Техиички факултет. Акциоии одбори имали су свкције за библиотеку и за нзлете. Једна новина постоји у раду наших стручиих органицзација што у односу на годнне пре рата иије било; а то је секција демонстратора, која је формирана крајем нрошле године при акционим одборима. У прво време миоги другови нису разумели значај секције за демонстраторе. Схватило се да су другови демонстратори нека врста нових вођа кружока, а не људи ксији тцеба на ттрактичним вежбама да помажу како у теоретском тако и у гграктичном раду, не као људи који треба заједно са професорима да тумаче. Многи другови, па чак и руководства

факултета иису схватили да дем-онстраторима треба заиста пружитм -пом-01ћи и да су демопстратори л>уДИ -К'o]':и ,ПО -СВОЈ-ИМ стручпим И IПO- квалификаци-јама могу да буду руководиоци. Данас имамо скоро 400 демо»стратоlра на нашем Уииверзитету. Значај демонстгратора је и абот тога велики што мм желимо да намоlгнемо Iнапгим демонстраторима с једне стране, а с друте стране што ми желимо да постипнемо уопех, желим-о да дамо пуну номоћ у стварању наставног кадра у нашој младој Републици. Укупно узевши када се ногледају резултати нашег стручмгог рада видеће се, да -су ти резултати у односу пре рата много 6ол>и али још увек је очггао Iизвестан број одбора на факулетитима к-оји ннсу довољно заоштравали питање учења које (је нај-важниј е питање у нашој делатности а која -је често свргаута на неко друго место. Тако се често запоставља стручан рад на раг чун нечег другог. Деш-ава се да се заказују састанци онда када се имају вежбе, тако да -је руководство Народне сгудентоке омладнне својевремено било принуђено да врло оштро реагира на такве п-о-јаве. Из излагања друга претседиика где се нагласила в-ажност стварања кадрова, произилазе и нашн задаци, задаци студантске организације. Ако се узме у обзир да Република Србнја (има више од милион неписмених људи, онда морам(о да се замислим-о к-ао активисте Народне студентске 'омла|дине и да то питање стручног уздизања заоштримо до крајњих граница да се не би десило он-о што је било у јунском року да је велики бро(ј људи пао на (иопиту. Да би остварили оно што је другарица нагласила у рефер-ату, нужно )је да се -ств-оре такве организационе -форме рада, нужно -је да се чвршће окупнмо око омладин-оке организације, нужно -је да радећи кроз омладиноку ортанизацију добијем-о перспективе и шнри замах тако да -би на но-вој идућој конференциј и м-огли већ да износ-нмо боље резултате и да би тај на-ш -извештај бно нспуњен -већим -бројкама но што је то сада. (Наставак на осмој странн)

Другови су сагоревали на послу до би на време издали уџбенике

Дискусију је отворио друг Душан Ђурић-Зинаја, по питању остварења нашег првог и најважнијег задатка учења. Осврнувши се на рад стручних организација на нашем универзитету, др|уг Зинаја |је рекао: Ја ћу се осврнути на рад наших бтручних организација на Беопрадском универзитету. Другарица претседник, а и другови наши гости: друг Швабић и проф. Шљивић су наглаоили у свом излагању значај стварања кадрова «а нашем Универзитету, назначилн су потребе наших најширих сло(јева за стручним подиз ањ ем н ародн е инт е лиг еициј е. Заиста, ако се упореде стати(стичми подаци наших делања после ослобођења са онима пре рата, в.идећемо да су се постигли велики резултати на 'стручмом усазршавању такр, да резултати у полагању ионита, резултати у излажењу и подизању кадрова премашу.ју и но 100%. Као 'Што је поанато, наш Акциони одбор, који је био не само 'стручно руководство него и поЛИТИЧКО РУКОВIOДСТВО у услови/ма предратне Југolславlије, ио ослобођењу наше земље престао је то да буде самим оонивањем и постој ањем Народне студентске омладиие. Ако се пооматрају резултати од задње годишње скупштиие до данас, ако се сумира'ју резултати свих наших стручних удружења, насто-

јања свих студената нашег Уннверзитета, доћи ћемо до закључка да је наша Народна студентска омланове Југославије у многоме коренито нроменила свој однос према раду у првом реду првма учењу. За измену тог односа у првом реду има да се захвали општем политичком стању и смерницама којима руковloди Народна студентска омладин.а. Наша велика четворогодишња борба, (народно-ослободилачка бор•ба нашег народа, на чијем је челу сгајао маршал Тито, томе је највише допринела. Ја бих се укратко ос ри ко!Је су заступљене у нашој 'студентској (oрганизациј(и. Пре 'свега, најболннје питање је питање како ИУна који начин појачати учење. Кало је много потешкоћа, али наши народи с 'пуним IПlравоlм од нас. Било је много потешкоћа али наши народаи студенти и то у првом реДУ другови који су дошли из партизана. и борбе, учивили су све да би савладали те шотшекоћЈ. Дошло се до закључка да је много лакше учити у групама. Створене су нове форме рада рад по кружоцнма. Рвзултати су били знатно већи тамо где се радило у кружоцима. Другарица је у реферату натласила да ое на вашем Универзитету било првко 800 кружока. Видели смо да су кружоци медицинара и филозофа показали најбоље резултате. док је машински отсек на Техннчком

БРОЈ 10

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7