Student

СЛАВА ЖРТВАМА 14 ДЕЦЕМБРА 1939

У низу светлих дана којима Је испуњена историЈа нашег напредног студектског покрета, дана коЈи су припремили велике тековине коЈе ми данас уживамо, стоЈи као славан спомен 14 децембар 1939 г. Тога дан а Је напредна радничка и студентска омладина Београда, у крвавим демонстрацијама коЈе Је приредила, исказала мржњу према реакцконарним и противнародним властодржцима и истовремено ма_ нифестовала своЈу веру и борбену одлучност за боље дане коЈи ће доћи. Створе« Још одмах па оснивању Универзитета у прошлом столећу, ометан и прогањан од стране реакционарних режима, напредии студентски покрет окупио Је у своЈе редове најпрогресивније и најоданије студенте. Руководство покрета, радећи у условима 6-то јануарске диктатуре, схватило Је да ће студентски покрет моћи да кма успеха у раду Једино ако се споји са напредним покретом радничке и сељачке омладине.

Овамо ујвдињене напредне омладинске онаге сложне у борби

против непријатеља, прегстављале су велику опасност за тадашње власти и због тога је читав покрет био предмет сурових прогона и крвавих репресалија. Но упркос томе, покрет се развијао и стално повећавајући своју онагу организовао се за борбу за боље дане читавог народа. у тешким данима владе ЦвЈетковић —Мачек, када је због појачане активности шпекуланата, које је лодржавала власт, скупоћа и тежак живот радних маса достигао свој врхунац, одиграле су се 14 децембра 1939 год. велике радничкостудентске демонстрације. У овим демонстрацијама учествовале су све прогресивне омладинске снаге, радници и студенти. У условима онога времена онако масовне демонстрације значиле су велики и револуционарни покрет. Оне су биле сигнал за окупљање и активизирање напредних снага свих наших народа. Оне су биле знак непокорности и чврсте решености на борбу противу непријатеља нцрода.

Београдска полиција, злочиначки Је отворила ватру на голоруке раднике и студенте. Том приликом погинули су студенти: Мирко Луковић, Боса Милићевић и Живан Седлан, а много радника и студената било Је рањено. Али ни ове жртве нису поколебале демонстранте и демонстрациЈе су се наставиле до дубоко у ноћ. Читав напредни Београд са огорчењем Је примио оваЈ злочин ненародних режима и са бескрајном мржњом према неприЈатељу почео Је још активније д а збиЈа своје редове, Још боље да се припрема за одлучну битку. Пут коЈи су обележиле ове студентске жртве јесте пут којим је напредна омладина свих каших народа ишла кроз народно-ослободилачку борбу и иде кроз борбу за обнсву и изградњу ка стварању срећне будућности наше Федеративне Народне Републике Југославије. Нека је вечна слава жртвама 14 децембра!

Боса Милићевић

Живан Седлан

Мирко Луковић

Са годишње скупштине НСО-а Поздрави страних делегата, делегата Загреба и Љубљане Народној студентској омладини Београда

НАЂ МАГДА У име Савеза студената мађа/р-ск)их уlНlиверзитета и виооких школа, ловорила је другарица Магда Нађ. Између осталот другарица Нађ је рекла: „Двадесет пет годииа смо живели иод фашизмом и нисмо могли да ствсиримо |једну јединствону орган/изалцију. Тек стрије годину дана састао се Савез мађарских 'Студоната на коме је рошено да се створи Једна нова демомраткжа оргаиизаци;а која ће да ради на новом подиаању Мађарске. Тако смо раскинули са расцелканошћу и Iствloрили омо јединствену организацију која се зове МЕТЕС. Досада Народни синови синови радника и сел>ака код нас нису могли да студирају. Досада је било свега 5% народиих оиногва међу студентима. Сад је већ другојачије: имамо 10% студената радгиичког и. Iсељачкот порекла, а циљ »ам је да половlина радничких синова може да посећује универзитет. Још имамо много да радимо и интелектуална омладина нма двострукн циљ: да ради иа свом уздизању и Iла иапрадњи земље. Ми настављамо борбу и нећемо мнровати док не створимо једну нову демократску Мађарску. Дошли смо код вас да учимо, да видимо ваше универзитете, да вндимо ваш рад, да усвојимо та искуства и да их лренесемо у Мађарску, да бисмо и ми били толико радни и борбени каи и ви“.

ЗДЕЊАК МОХАЧ Ирпред Дем*olКlратокоlг савеза чехоlсловачких студената” (Кolлференцију је 'Повдравио друг Здењак Мохач. „Необично сам срећан што могу, »а В'аш позив да П'риlсуству'јем годишњој коlН|ференцlиј'и НСО-а Баоградокот универаитета. Желим пре овега да будем тумач Iплаlмених поздрава целе чехоlслоlвачке студентске 01младине 6ратсlКом НСО-у Београдског универзитета и да предам за уопо!мену овај скромии дар. Молим вас да ми опростите што ћу сад Јнаставнти на чешком језику: Нова Титова Јутославија и нова Чехословачка дају нашим односима нови дух, уносе у њих мнопо више реалности, стварног и неизвештаченоlг братства и жељу за узајамну пријатељску номоћ у свим правцима.“ Говорећи о спази на-ше омладине наставио 'је; „Чехословачка омладина која стоји нред истим задацима као и »и, кад треба да учествује у реализовању двогодишњег плана Готвалдове владе, не мисли да вам докаже своје симпатије само речима већ и делима. Сећамо се Чехословачке бригаде кај)а је учествовала у грађењу Омла|дннlске пруге, пе само трајног споменика љубави југословенскеомладине лрема својој отаџбини него и споменика братства у раду напредне омладине целе Европе. Идуће године, када будете наставилн са градњом Омладинске пруге, доћићемо опет. Наше школе и фабри-

ке су вам широм отворене. То је прави израв братске оарадње омладнне Југославије и Чехословачке, сарадње документоване делима.“ Нагласивши да ће чехословачка омладана бити уиорна у борби за коlна»чlно уништење фашизма, на крају свога говора рекао је: „У ва-

шем дивнам граду почео је Словенски конгрес. Он тражи од сгудентске омладине да ионунlи и овај велики задатак: да се ножртво-вавим радом, 'Савеоним испуњавањем својих студвнтских обавеза што нре сврстамо у велику нородицу словенских трудбеника на нољу 'културе и технике. Наши народи очекују да ћемо испунит своју дужност."

ДЕЛЕГАТ ЗАГРЕБАЧКОГ СВЕУЧИЛИШТА

Другови и другарице, У првом реду доногсим вам братске и најсрдаlчннје гвolздраве свнх напредиих студената Загребач;ког свеучнлишта. Данашњн положа|ј студената и данашња студентока омладнна доживљује овоју најсјајннју епоху. Она данас уједињује не само Iстудеlнте појединих факултета него свих факултета заједно и изражава ч;врсту решеност, да раме уз ра/ме са свнм нашим народима 'К|ренемо и створимо своју нову земљу која се темељи на слоlбоди. братству и једишству свих нашнх нароlД,а. Нама је позната историја нашнх народа н нашег студентсксиг покрета при.је 1941 године. Полнтика тадашњнх реаlКцноlнарlН'их властодржаца била је разједињавање и Iнаlших народа н еас студената. То раlзједињавање било Је и са ваше страlне од разннх велико-Iсрlпских чаршиских елемената и са наше стране од разних IмаlчекоlВlСких и усташких елемената. Нама је позната даlнашња ситуација на Бвоградском уииверзитету, а ја могу да каlжем да је нста таква 'ситуа!ци)ја н на нашем свеучилишту, да смо и'сто тако доследно отстранили из наших редова све сне реакционарне елементе, који су успели да ее задрже у већем броју код иас него на

вашем уеиверзитету и да вам гарантујемо да ћемо све оне моји су се негде затурили, отстранити из наших редова. Унаточ таквој ситуацији ко!Ја је владала све до (скора мн мажемо с поносом да гледамо на наш антифашистички нокрет који се развиј ао у рату и нрнје рата. Зато другови, и ваша данашња конференција има да да инове форме IнашоlЈ новој организацији и ново руководство. Она има четвороструки значај: у гарвом реду да, аахваљујући чврстини наше организације, избаци све оне заоlстале реакционарне елементе са наших свеучилншта, доуго, да учењем, стручним уздизањем створи нове кадр'o- кадрове који су нам данас н те како Iгаотреsни, треће, да гареодго'јнмо све остале студентске масе ко>је су још ненвучно' одвојене и оне који им'ају још кукавички однос према нашој новој стварности, да остварнмо и 'бсрбено и радно |единство, не сам!o ваших студената него и свих студената нз Загреба!, Љубљане, Сконља :и Сарајева и да заједно кренемо са својим народима новнм стазама,. стазама опћет препорода. У тој заједничкој тежњи желнм вам најбољи успех на овој конференцнји и у читавом будућем вашем раду.

ЈЕРЦ СИМО ДЕЛЕГАТ ЉУБЉАНСКОГ УНИБЕРЗИТЕТА

У име Народне студентске омладине из ЈБубљане, конференцију је поздравио.друг Јерц Оимо; , Другови и другарице, Доносим вам искрене поздраве из Словеније, поздраве Iстуденlата нашег универаитета и ноздраве Народне студентске омладине у ЈБубљани. Радостан сам да могу присуствовати прегледу вашег рада и пренети искуства ваше организације. Ми студвнти нове Југославије морамо данас при нрегледу свог досадашњег рада и започињању нове етапе нодвући једно; да омо део раднога народа, да оу наша стрем 1 љења иста као и у свој привреди,

на пољу и у ТБOРНИЦIИ. Велика јс наша oдго I Вo|рнlo'СТ ;пред 01нима који пребацују шараде, подижу производњу, дају ударнике. Ми сви градимо (бкУћну Југославију. У -шм раду мостално и 'поиово доказиlвати Да су ;пале све преграде иамеђу нас и раднога народа, да су све наше за!једничке снаге уложене у исти циљ. Морамо створити студ°нтаинтелектуалца новога типа. Наши Пагаори у Љубљани, ваши у Београду, н по o'сталим универзитетима, доказаће да смо и ми студенти једна карика у великом процесу који врши иаш херојски радтаи човек и да је IПриlзтаање које је он одао нашем реду датаас Iтаајlвећа част за сваког народаог 'студента.

Из дискусије МИЛАН ЈОСИМОВИЋ Наше будуће акцнје

Друг Милан Јосимоввћ, командант XIII беопрадске (студентоке) ударlне бригаде иа Омладганшој прузи, Ш(ввзао је у својој дмскусији задатак учења и рада на обнови и изградњи ввмље, Iподвукао потребу преношења и искоришћавања искустава стечених на Прузи и Каналима, као и Iприп|ремања за нове радове. Оно што је било битно у налним радним бригадама, због чега су иаше студентске бригаде успеле да се успешно такмиче са рад-

ничким и сељачкиМ бригадама, то је што смо успели да такмичеше схваггисмо и када смо га схватили, успели смо да постигнемо знатне резултате. Мислим да оно такмичење и онај начин рада кроз такмичење на Прузи треба да пренесемо на свој живот «а факултету... Предуслов нашег пуног и успешног учешћа у радовима на обнови и изградњи земље је оолидно припремање и редовно полагање испита. вв

МИЛЕ СТОКИЋ

О нашвм другсим задатку коЈ и је покггавио друг Тито, товорио |е друг Миле Стокић, ст. Осврнувши се (најпре (на нзвесне г,решке у организацији ,рада и често неправилан став према фикжултурн, друг Стомић >је IИстака)о да интересовање мод 'студената за фискултуру ипак постоји, што докавују и

пролећни и јесењи крос, и да фузија са „Црвшом звездом" као и стварање Комишје за техиику и спорт прн ЦентралlНloм већу Народне омладнне Југославије, да!је реалне могућности за ств)арни полет фискултурног живота на нашем Универзитету. Стипендисти из Чехословачке о нама и нашој земљи

На Филозофски факултет дошли су стипендисти из Чешке. Када смо од њих затражили нешто за „Народни студент“ врло радо су нам иаписали следећи чланак: „Већ је прошло недељу дана како смо дошли из Чехословачке у Београд као стипендисти југословенске владе, ради студија на Филозофокбм факултету. А колико нових ствари смо за то време већ видели! Други начин студирања, тј. појединачни испити, за које се наше удружење слушалаца филозофије бори још од дана поновног отварања универзитета после рата; затим подела језика на групе; систем кружока, где постоји могућност марљивог стручног рада итд., све се то код нас тек сада уводи. Наш УСФ у Чешкој марљиво ради на свим секторима, да би студенти.\|а било јасно да припадају једној масовној студентској организацији која хоће да поштено изврши све задатке које јој постављају друштвене потребе, како данас тако и у будућности. Образовали смо радне бригаде за руднике, шуме, пољопривреду, и радили смо на уређењу факултета и семинарских библиотека. То је резултат тога

што је интересовање за политичке, друштвене и економске проблеме наших народа темељним радом продубљено. А све то врло ,много користи студентском синдикалном покрету. Мислимо, да се припадници других народа у Југославији, ако долазе са чистим намерама, не осећају дуго као туђинци. Нарочито ако припадају братским словенским народима. То се огледа У надлештвима, на факултету и уопште. у сваком сусрету са Југословенима. Југословенска омладина (нас одушевљава и ми ћемо од ње много научити. У њој видимо омладину, која је у свом животу највише заинтересована бескомпромисном борбом за лепшу будућност народних маса. Видимо да постоји чврста веза између радничке 'и студентске омладине, и знамо да скуп ових снага претставља за цео народ гаранцију да ће се сва она пажња коју поклања омладини демократска Југославија, вратити народу у виду добрих васпитача најмлађих чланова нове државе. Видимо учешће студената у решавању свих савремених проблема земље, сећамо

се често Омладинске пруге и многих других радних акција, и ценимо много такву студентску омладину која је брзо схватила где јој је право место. На нас студенте из Чехословачке није деловала нити ће деловати ма каква лажна пропаганда, јер смо се својим очима уверили шта је југословенска омладина добровол»но урадила за своју земљу, и ми ћемо се трудити да је достигнемо. Ценимо то што смо стипвндисти јутословенске владе која тако поштено и несебично, као мало која друга влада у Европи, сем СССР-а, ради за свој народ, и настојаћемо да односи између Југославије и Чехословачке који су били увек добри, буду још продубљенији, још чвршћи.“ Милена Кашпарова, студ. славистике, стипендиста југословенске владе

Предавање академика Тодора Павлова за студенте и професоре Београдског универзитета

На Правном факултету и Коларчевој задужбини у Београду одржао је своје прво предавање члан бугарске делегације, која је учествовала у раду Словенског конгреса у Београду, академик Тодор Павлов са темом „Физика и филозофија“, и „О методама". На првом предавању, академика Тодора Павлова поздравио је др. Душан Неделжовић, шеф катедре за филозофију на Филозофском факултету. Предавању су присуствовали: министар рударства у влади ФНРЈ Бане Андрејев, министар грађевина у влади ФНР.I Влада Зечевић, претседник Коми-

тета за школе и науку Борис Зихерл, министар индустрије у влади Народне Републике Србије Жарко Веселинов, министар здравља у влади Народне Републике Србије др. Урош Јекић, секретар Народне скупштине Србије Милорад Влајковић, проректор Београдског универзитета др. Павле Савић, продекан Филозофског фа)култета др. Сретен Шљивић, велики број професора Уничерзитета и гимназија, официра Југословенске армије и студената Београдског јуниверзитета. Академик Тодор Павлов ће одржати још неколико предавања.

НПРОДНН СТЧПЕНТ

СТРАНА 3