Student

ЗАШТО НИЈЕ УСПЕO ПРЕГЛЕД СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УННИВЕРЗИТЕТА

- У НАСТАВКУ ПРЕГЛЕДА ПРЕГЛЕДАЋЕ СЕ СВИ СТУДЕНТИ

Као један од најпречих и најважнијих задатака у овом еемесгру, поставља се пред Удружење за здравствену заштиту нашег Универзитета обављање, односно наставак. већ започетог општег студентског прегледа. Да би се тај огромни посао, који је, како по свом опсегу тако и по начину извођења, досада јединствен у нашој земљи, правилно и са што мање тешкоћа извео, потребно је да се сви другови упознају са циљевима тога прегледа као и са самим системом прегледа. Свима је ћознато да међу нашим студентима има релативно велики број оболелих од туберкулозе, а нарочито оних који су кроз четворогодишња страдања били у немогућности да сачувају здравље. Има и таквих који и не слуте да су болесни од те страшне и подмукле болести, или да нагињу њој. Да бисмо били у стању да поведемо радикалну борбу против тог социјалног зла, нужно Је пре свега да тачно знамо право стање ствари, да имамо праву и истиниту слику здравственог стања свих наших студената. Једино на тај начин бићемо у стању да правилно, организовано « ефикасно пружимо помоћ свим болесним друговима. Само тако ће се моћи локализовати жариште и до максимума спречити

дал>е ширење ове тешке болести. Зато се и поставио као први и непосредни циљ овога прегледа: пронаћи све болесне другове, омогућити им лечење по санаторијумима и болницама, пружити им потребан опоравак. сместити их у мензу са јачом и бољом храном једном речју пронаћи све оне другове које треба ставити под највећу лекарску контролу, пружити им сву могућу материјалну помоћ и указати им највећу другарску пажњу. Исто тако важно је наћи све оне код којих је процес обољења тек у зачетку, који можда и не сањају о болести, и учинити све како бисмо 'ИIХ избавили од даљњег пропадања. Није мање важно пронаћи и оне другове ко)ји Досада никако нису били инфицирани, јер ће се такви са ВС-вакцином учинити отпорним против ове болести. То је један од врло важних и корисних циљева овог прегледз. Осим тога овај преглед даће нам могућности да већ сада пронаћемо оне којима је потребан опоравак и да плански и правовремено шаљемо другове у наше опоравилиште на Златибору. С друге стране. преглед ће нам показати и проценат здравих другова и омогућити нам да проценимо своју физичк\' снагу. По завршеном прегледу бићемо у стању да предвидимо снагу и величину наших радних бригада да знамо бројност на коју можемо ра•чунати. Користећи савремену медицинску технику, свима ће се друговима снимити плућа. Снимање ће се вршити Љакога дана од 13 до 16 часова у Главној војној болници. Непооредно пре снимања на рентгенолошком одељењу те болнице другови ће примити картоне које савесно и читко треба испунити Следећег дана по снимању, у 13 часова, другови ће долазити на анатомски институт Медицинског факултета по резултате. Болесш другови. којима то буде потребнс (а то ће бити означено на кзртону) ићи ће истога дана на интер. нистички преглед у студентску амбуланту на I интерној клиници Уколико им буде потребан специ јалистички или лабораторијск! нреглед, добиће тамо потребна у пл’тства. Сви остали ићи ће такоће истога дана, на Манту-реакциј; која се даје на анатомском инсти туту Медицинског факултета. Дру ги дан после примања Манту-а. ] 13 часова. сви ће доћи на анатом ски институт да им се прочита ре акција, а они којима то буде по требно, примиће још истога час БС-реакцију. Тиме је преглед за вршен и сви ти другови истог дана иду да се региструју што ћ се чинити такође на анатомско: институту. За све време преглед другови морају носити собом сво Је картоне са снимцима, и на ре гистрацији их предати. како б добили потврду о прегледу. Пре глед је обавезан за све другове другарице, осим за оне који с већ прошли кроз општи студет ски преглед у прошлом месецу. Са факултета ће се долазити н I снимање у групама од по 50. свг г ко пола часа, већ према распоред који ће бити правовремено обЈат љен. Тиме ће се избећи ссвишн губљење времена и непотребне п

жве у Главној војној болници које су већ бнле узрок незгодних испада. Како је потребно да се сваког дана сними тачно 370 стуДената, то је потребно да другови у тачном броју и У одређеном времену дођу. Свака несавесност и олако схватање имаће за последицу неискоришћавање и упропашћавање филмова који су државна, народна имовина, а које нам је Комитет за заштиту здравља ФНРЈ са много разумевања доделио. и тиме омогућио овај преглед. Ако знамо колика су реткост ти филмови, колико су они потребни нашем народу, нећемо дозволити да их својим изостанком или неозбиљношћу упропашћавамо. Потребно је нагласити да групе буду тачне, дисциплиноване и савесне, јер је то једино што од нас тражи Саннтетска управа Југословенске уније, која нам је широкогрудо и до краја ставилз на расположење како своју апаратуру, тако и особље. Нама, као члзновима Народне студентске омладине, то неће бити тешко и нећемо дозволити да због нашег држања запиње посао, тим више, што знамо да само заалгањем сваког појединца можемо успети. То је и наша обавеза према болесним друговима. В. Вукман, ст. мед.

ДИСКУСИЈЕ И ДИСКУТАНТИ

У нашој средини човек на сва~ . ком кораку наилази на питање : дискусије, њене важности и корисности како за заједницу тако и , за појединца. Код нас на Правном , факултету она је поготову неопходна, јер омогућује продублшвање и лакше савлађивање материјала који проучавамо. Поред тога, дискусија је важан чинилац у решавању проблема из живота наше студентске организације. Нажалост код нас дискусија ни. је увек дала очекиване резултате. Један од најважнијих узрока томе су сами дискутанти. Ради илустрације навешћу један од уобичајених начина дискутовања „непоправивог и дискутанта. Он почиње: „Другови и другарице, желео бих да кажем само пар речи, да се укратко осврнем на извесне пропусте из реферата, да изнесем један проблем питање омасовљења наших секција, али пре свега ја бих хтео да се са пар речи осврнем на начин дискутовања мојих претходника, наиме /а бих рекао да у дискусији треба да будемо што конкретнији..." итд. итд. И дискутант би онда око десетак минута говорио о томе како треба бити кратак у излагању, како ствар треба конкретизовати.... Поновиће још двадесетак пута реч но", па ће најзад прећи и на свој \ „конкретни“ предлог који ће наравно изложити „само у пар ре; чи“. Најзад „конкретан предлог“ ! /е ту: „Од нас /е важно да се сви за, ложимо и дамо све од себе..." , А затим наставља опширно о ДУжностима чланова НСО-а, о светлим традицијама Правног факултета, о нама народним правницима. Најзад, кад је свршио са сво[ јим предлогом он жели да се са Г „пар речи“ осврне на примедбе осталих дискутаната. Сада долази „Јово наново" и коначно после једног сата отприлике дискутант завршава извињавајући се што је . морао ето тако укратко да изложи у целу ствар, а о томе б и се дало још дискутовати. Резултат оваквог дискутовања Је . јадан: дискутант је говорио дуже а оп референта. а није дао никакав . користан предлог, слушаоци сг Уа залуд изгубили драгоцено време, а е и стппљење. а у решавању проблеVI ма се ни за корак ниЈе макло даље. а А међутим, све је то заиста мо. гло да се каже са неколико речи: I- ти и ти другови нису се заложили; и метод популаризације са катедре I- не сме биги једини, треба упутити и другове у масу, у агитацију. Зато у предлажем да се одреде следећи другови... тројица ће ићи на балкон и прићи и објаснити друговиа ма значај акције... и слично. I. У интересу свих нас Је да се у овакви примери којих на жалоа }- није мало што пре поправе, ис. о корене. Мој предлог Је: т. Прво, да се сваки друг коЈи же-

ли да дискутује претходно спреми за дискусију; Друго, да претседавајући опоми. ње дискутанте који предуго говоре или се не држе предмета диску. сије, а ако исто наставе да им се одузме реч. Уопште да правилно води ток дискусије. Онда ће, верујем, наше дисусије бити много конструктивније и корисније свима нама. Вукашиновић, I семестар Правни факултет

НА СВОЈИМ КОНФЕРЕНЦИЈАМА СТУДЕНТИ ПРИМАЈУ ОБАВЕЗЕ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Правни факултет. Амфитеатер IV. Конференција групе 111 и VI године. Н>их око 100. А чланова „по списку“ близу 200. Другарица Анђа Врзнћ отвара конференцију. НаравЈНО, „академских четврт часа“ касније. Дневни ред: 4 тачке. Посећивање пре(дзвања, учење, семинари, нопити, ненаучна предавања, била је друга тачка. Дискуснја је Јасио оцртала проблем баш ових година, „днпломе по цену“. Студенти долазе неспремни на испите (случај КоЈића, ксији је већ пао из Административног права и пошто не зна да одговори, на Iпримедбу професора Ј,да преокочимо ово нитање“, спремlНо одповара „наравно"!), моле професоре да ик пропусте, пријаве велики броЈ иопита, из већ|ине падну, неке положе (зато што их полажу већ други или трећи пут, па се професор „сажалио“). Карактеристичан је случај Луке Марђеновlића, који је у ј аlнуар'ОКО!М року прнјавио 5 иопита, а свега један ооложио. А неки ттрофеоори ћуте, не реагирају, «е направљају глупости коЈе прнча)ју некн кандидати. Професору Владисављевићу, ннр. Један студент прича о томе, да су пре рата у Југославији постојала 3 народа, а

сада их има нет! Г. нрофесор ћути. ј Или г. Жујовић, када кандидат го- _ вори да појединац може имати 20— * 100 хектара, мислећи ваљда на не- п што десето, каже „врло добро“. ,ј Закључак. Студенти Правног фа- ( култета неће такве „стручњаке“ да ( пуштају у државнн апарат. Зато је ј основнн задатак побољшати квали- , тет иопита. 1 Због тога демонстратори не сме- , ју да се угледају на Лепу Цагић, демонст р атор а из Грађанског пра- ; ва која месец дана није долазила на факултет, или Милинка 1Е Стојановића, демонстратора за Полнтнчку економиЈу, који, док објашњава у кружоку, гледа на сат, жури, а каткада и неће да објашњава. Наши асистенти не омеју да буду асистенти на нлатном описку, јер студенти засада немаЈу од већнне 'Н/нкакве користи. А још мање оме да се деси оно што се десило асистенту из Уставног права, да објашњење разлике између конфедерације и федерације» првдложи као „згодну тему за семннар“. И нитање нов-их уџбеника дошло је на тапет!. Као да редакциони одбор није прочитао већнну књига. Иначе, оне се не би појавиле. Толико је ту набацано непотребних ствари, толико нвиаучних излагања... Дешаеа се, пример г. Јована Ђорђевића, да обори Грего Неву, на када она пита због чега, г. Ђорђевић коистатује да Је погрешио, иапитује је поново и она положи. Дакле, потребно Је да гјг. професори обрате више пажње оном што студенти говоре и правилно оцењују знање студената. Поноћ ое цриближава. Расправља се нитање чланова НСО-а, кофи нису довољно активни. Другови их критикују. Затим се претреса о друтовима које треба лредложити конференцији актива за пријем у чланство НСО-а. Пешинац Божидар и Сотировски ■ Мнлорад су се напили и потукли у 1 кафани. Органи народних власти су ' их казнили. Н>има иије место У НСО-у. - Одлука није једногласна. Соти• ровски брат Милlорадов, је против тогз. А брат Милорадов спада у оне чланове НСО-а „који нису довољно актнвни“.

IЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ Радна 'конференција актива Вееринарског факултета Iпривукла г. велики број студената. Иктереовање студената било је огромно, Iаш због тако важ!»их ствар«, као ато су учен>е, одлазак на пругу, )р!га!НизациоlНо учвршћнвање НСО-а, :оје су биле на дневном реду ове :01нференци'је. Претоедник НСО-а друг Д. Теиић износећи пронусте и њихове /зроке, указао је да само актинзирањем свих студената у раду -ЈСО-а, као и пораст чланова 4СО-а учиниће да се рад нравилто одвиlЈа у нашој студентској ор■анизацији. На конференцији је ззнето да су другови из културзо-.просветне секције колективним залагањем заслужили да оеl Iпред зашим факултетом похвале, нарожто чланови хора Ветеринарског ћакултета. Економска секција је гакође правнлно раднла и 'одпав'o- своме задатку. Али има секција које су захваљујући насивном држању појединих чланова секција знатно подбациле у раду. Реч је о фискултурнсчј секцији. Фискултура 'није схваћена нити су студенти «а-шег факултета осетили какав зиачај она треба и мора да има у народној држави. Овог семестра се од студената очекује пуно ангажовање у фискултури, а студентске органlИзације са своде страие даће пуну моралну и материјалву намоћ. О такмичењу на Ветеринарском факултету друг Тешић је рекао: Такмичења није било. Бипо је нспуњавање обавеза, али такмичарски дух се ниј-е осетио у раду студената на нашам факултету. Да би се У наредном семестру нспуиили задаци каји стоје пред НСО-ом Ветеринарског факултета, мора се 'подићи н учврстити дисциплина чланоеа 'НСО-а, извршити задужења и «а та>ј нач,нн групе ће постати носиоци такмичарског духа. На крају друт Тешић је изнео пред студенте рђаво нонашање појединих чланова НСО-а,, којн својим понашањем како у лнчнсш животу тако и на факултету крње углед народног студента. Студенти су са великом нажњом слушалн излатање друга Милосављевића, претсед;нlика наставне комионје, о учењу, о поlСтнпнутнм резултатима као и о великом броју студената који слабо стоје са учешем.. Повећати број курсева, прећи на нлански рад кружока, посећивати редовно нредавања и вежбе све ово упражњавати као опробане методе рада и успех неће »зостати. Специјална тачка иа дневном реду ове радне конференцнје бил?l )е одлазак на пругу Шамац —Сарајево. Друг Љ. Козић, кроз сижет' реферат, поткрепљен прошлотодишњилт колективннм животом студемата на прузи, говорио је о привредном значају пруге, о томе да сваки студент буде један »У хиљадама аних кој|Има се днви цео свет“. Секретаријат НСО-а Ветеринар:ког факултета је на крају коиђеренције наградио најбоље учечике нашег факултвта дајући тако потстрека свим студентима, да прегну На учење за што бољи успех. Награђени су следећи другови: Пантелић Ђорђе, ветеринар, Добричић Слободан, ветерииар, Марковић Божидар, апсолвент терине, Палић Душан, апсолвент ветериие, Милосављевић Слава, апсолвент вет&рине, Брањић Велибор, IV година, Јанковић Живорад 111 год., Петровић Златибор II! годииа, Стојановић Божидар II година, Стојановић Миле II година, Креаковић Вишеслава II година, Бешовић Жарко I! годииа.

ВЕС Т И ДЕМОНСТРАТОРСКА СЕКЦИЈА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА) ДАЛА ЈЕ У ТОКУ ПРИПРЕМАЊА ИСПИТА ЗА РОК У МЕСЕЦУ ЈАНУАРУ 533 ЧАСА Од тога 50% су плаћени часови а 40°/о бесплатни. У раду су се нарочито истакли: Васа Радуловић, демонстратор из трговачког књиговодства, Радојко Тодоровић, демонстратор из трговачке рачунице и Даница Миљковић, демонстратор из политичке економије.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ Дајмо што више испита да би смо могли узети што већег учешћа у изградњи пруге

У горисуству 'Пlро'ректора др. Кон- 'нам »и иаш акгив демонсгратора. стангиновнћа, гостгодина професо- —■ Да би у свему овоме успели, ра Демегровића и великог бр-оја потребно је омасовити наше сексгудената одржана је 4 фебруаЈра ције и одборе и на тај начин раконференција НСО-а нашег фа- стерегити другове ко)ји у њима ракултета гто питању такмичења 'и де, омогућити им да «а време поучвШћа у изградњи пруге Шамац ложе што више испита, да би мо—Сарајвво. гл)и да учествују на изградњи ОПрви референт Миодраг Радо- младиноке пруте Шамац Саравић, претседник Удружења, поднео Јевоје реферат о досадашњем такми- Реферат о тирузи Шамац —Сарачењу. Он је изнео успехе и недо- јев-о одржао је прегседник НСО-а. статке на пољу стручнскг уздизања друг Милијан Арсић. Говорећи о и осталим секторима Iнашег рада. значају пруге за иашу оопствену У последњем испитном року сту- нзградњу друг Арсић је рекао. денти који су радили у кружоци- Омладинска пруга је један од ма постигли су просечно за 'један фактора ко>ји ће помоћи да развећу оцеиу него они ко-ји нису бијемо све оне предрасуде и заорадили. Нарочито велики уопех статке капиталистичких схватања ностигли су кружоци из 'псугитич- у свести људи, све шт° кочи наш ке економије. Било је и таквих развитак и обнову. кружока који нису постигли ус- к -колики дубок преопех. То су они за којс наставни , одбор није знао да постоје, који оражај чине > нашо) свести су „дивље“ радили. радовн као што је наша пруга, У наставку свог реферата друг Арсић је указао на чињеницу да Радовић је подвукао да Ј е наш хo ћ е . м , o да дамо што више иснајглавиији задатак учење. ‘ - „ - Што више шшита, да 0-и што да би смо ишлн м пругу. више нас могло да оде на -пруту. —• Зато је анкета о нолагању иЗатим је подвукао да, иако су спита коју спроиодимо, заврш-ио поједиии одбори и секци}в пости- ј е друт Арсић, у вези са пругом и гли добре успехе У такмичењу у ћемо је ми свим силама потодносу на Универзитет , и ако су наша предавачка секција и наш помоћи. фолклор међу најбољима, наш у диокусији новодом реЈферата фискултурни огранак у неколико је учеш ћа велики број студисциплина на првом месту, ипак _ сстакмичење није одв*/ало ира- лензта - Джкутанти су иетел-и исвилно унутар факултета. Показала куства и задатке рззличитих одсе потреба да се то такмичење ра- бора, истичући да задатак који звије између година, група, кру- стојн пред нама; изпрадња -пруге жока, појединаца. У том циљу на- Шаи _ с | поставља поставни одбор ће организовати анкету у којој ће сваки студент дати т Р да се одмах почнемо опререалну и остварљиву обавезу ко- мати, учећи, радећи у кружоцима, лико ће испита положити. на курсевlима и семинарима, посеВелнку пом-оћ у учењу пружиће ћуlЈућ , и редовlно предавања. нам наш Одбор за нздавање уџбе- „ иика који се обавезао да до 15 а- После поздрављен од прила отштампа ове уцбеиике: за студената, узео је реч г. др. Конкоје буде добно рукоп-исе од етро- ста’нтиновић. Ои је рекао да професора. Господа професори се та- ф е °ори прнхватају предлог фа' кође такмиче међу собом и труде НСО-а ча ге ускооо осе да нам обезбеде уџбенике да би у д . у 01)0 се наше учење могло правилно држи један шири заједнички са■ одвнјати. Знатну номоћ пружи-ће ста-нак нрофесора и студвната.

ННРОПНН СТУПЕНТ

СТРАНА б