Student

Конференција Студентског одбора Народне омладине Југославије Идеолошко-политички рад на универзитетима и факултетима у земљи

КонФеренцшу ie отворила друга. рииа Вјера Ковачевић и поздравила присутне делегате са Загребачког и Љубл>анског универзитета, Скопског и Сарајевског факултета и Више педагошке школе v Сплиrv. друта Славка Комара, генералног секоетара Централног већа На_ родне омладине Југославиде и приcvthv господу наставнике. На конферениији ie постављен следећи лневни ред: 1) Идеолошко-политички рад на универзитетима и самосталним đ>aкултетима v земљи 2) Резултати такмичења v зимском семестру 31 Омладинска npvra Шамац Сара.јево 4) Мећународне студентске везе 51 Разно. По првој тачци другарица Аралииа Стојанка чита реферат о идеолошко-политичком раду на Загребачком универзитету. У почетку она ie говорила о Загоебачком универзитету. истичућн да ie v Народну студентску омладину учлањено осам хиљада студената од девет и по хиљада који редовно' прате универзитетску наставу. У пооеђењу са протеклим пернодом рада и активности организаци|е. v данашњем раду осећа се већа живост. Дотичући се питања изграДње npvre Шамац Сарајево, Стојанка Аралица ie рекла да ie омладина Загребачког унивеозитета дала обавезу да he (topмиоати 20 радних бригада и на novrv послати 5.500 студената. Она ie одала признање професорима, који cv одлучили да добровољно илу на npvrv како би и даље радцли са студентима. Референт је затим говорила о кружоцима по којима се студеити припремају, на којима уче. дискутуЈу и усавршаваiv се. Обраћена ie наоочита пажња да се наша студентска омладина што боље упозна са петогодишњии планом изградње и обнове зе. мље. Затим ie другарица Biepa Ковачевић дала реферат о идеолошкополитичком раду на Београдском и истакла да се организаиија НСО-а ол прошле голине наовамо прилично учврстила. То ће. наравно. условити бољи рад v овом семестру. Међутим. иако ie 98°/e студената који nocehviv пре. давања учлањено v НСО. иако сама организација ужива пуно пове_ оење студентских маса, ниЈе било посвећено довољно пажње идеолошко-политичком раду • Наше организациЈе нису биле довољно активне нити будне, нити припремљене да раскринкају противнародне студенте или их изолуЈу. Мећутим. њих има врло мало и они се истичу поглавито на оним факултетима где HMa.iv подршку неких професора (Правни. Бкономски и Филозофски! Но наша организација се v последње време више почела бавити овим питањима и почело се са одржавањем конФеренција на којима се оаскринкавају такви студенти. У наставку свог излагања. другарииа Ковачевић ?е казала: »Организовали смо 104 курса коЈи изучавају историју СКП(6I и НОБ-а. а v пројекту cv курсеви зз изучавање дијалектичког матери'ализма и политичке економије. На тии курсевима ie обухваћено око 6.000 студената. Порел овога рада пазвијен ie и рад по дебатним клубовима. Сваких петнаест дана одржава се ?една тема. У овом семеctpv рад дебатних клубова се побољшао тиме што смо по факултетима спровели анкету тема које студенти желе да слуша Ју. Израдили с.мо нове планове рала v дебаг_ ним клубовима тако ла ће рал v њима овог семестра бити далеко бољи него v протеклом семестпу. с друге стр ане дооада се студенти Београдског унпверзитета нису повезивали са осталом омлалином (радничком) изузев агронома, који су усмерили свој рал и са сеоском омладином , На крају је другарица Ковачсвпћ, истакла да је руководство успело да већ читав низ ствартт исправи. И иоред грешака и тгропуста. наша орга. ннзацнја је блнзка студентским масама, што се иоказало па ннзу акција. f По завршеном излагању другарице Нјере Ковачевић, узео је реч делегат Љубљанског универзптета. који је у свом краћем излагањУ полвуR ao да је тлавни недостатак v ралу опганизације НПО-а по љубљанским Факултетпма бпла недовољна критФка н самокритнка. Илеолопгко-васпитеи рад није бно ддански. Дебат-

не вечери нису довољно квалитативно уздигнуте. У схватаљу идеолошке борбе било је доста дефанзивности. Тако на пр. на Правном факултету студенти уче социологију по скроз ненаучним скриптима, које нису у складу са данашњом друштвеном структ^пом. И остали дискутанти истакли су недовољан идеолошко-политички рад на својим факултетима. Душан Тзурић, који је после тога узео учешћа у дискусији истакао Је досадање успехе у стварању монолитности, политичког јединства студената Београдског универзитета. 0 уздигнутом политнчком нивоу и кри-

теријуму говоре нарочито резултати из(sора по активима. Оне другове који нису одговорили задацима, наше чланство ниЈе хтело да изабере. Зато наша изабрана руководства уживаЈу пуно поверење чланова НСО-а. Одзив студената за градњу Омладинске ируге такође говори о политичком јединству студената. У даљој дизкусији другови су Указали на још неке пропусте у идеолошко-политичком раду. Између осталих говорио је и делегат албаноких студената у Југославији који је истакао важност још тешње сарадње између албанских и наших студената.

универзктетског одбора је између осталог рекао: Ове године омо уопели да створимо план рада и већ од почетва обезбедили смо да се рад wa свим оекторима одвија истовремено. Добра страна плана вида се у томе што у почетку другог раздобља резултати по култ.урио-просветном радУј фискултури и учењу, обзиром да се учи интензивније, нису опали него су се појачали. Друг Шарић је затим шпакао потребу координаииЈе са београдском оргалгизацнјом НОО-а у погледу издаваша уџбеника, јер се дотађало да се чине неиотребни трошкови штаипањем истих уџбеника у Загребу и у Београду. Делегат љубљанског одбора је у краћим цртама нзнео проблеме њихове организације. Он се зауставио

нарочито на неуспеху друге годпне Медициноког факултета. Ни Факула ни Универзитетскн олбор нису на време уочили овај проблем. Знатне тешкоће чине и извеони професори који неће да пишу уџбенике, У днскусији која је настала по нзвештајима претресана су нарочито питања стручног уздизања. На криу дискусије узела је реч другарпца Вјера Ковачевић која је прздложила низ мера за поправљање слабих рсзултата у учењу, као: предавања са диокусијом на којима би се расправљало о тешкоћама у погледу учења, о броју испита и по свему осталом што интересује студенте; састанке професора и демонстратора, еластич. но схватање рада по кружоцима; хитно стварање планова за стручни рад на Прузи.

Стварајмо нов лик студента, који марљиво учи, прати шта се догађа у свету, који је одбацио негативне навике, искоренио егоизам

Потом је говорио друг Славко Комар, генерални секретар Централног већа Народне омладине Југославије. Друг Комар је подвукао важно-зт питања које се претреса. И ако је данас НСО стварно монољитна, чврста и јединствена организација која васпитава студентску омладину на темељу народно-ослободилачке борбе, пнтање идеолошко-полнтичког рада претреса се даназ зато што су се у току практичног рада приметиле појаве нередовног политичког живота, а у извесној мањој меои чак и аполитичности, безилејности. Зачауривање, издвајање од сва.кодневних догађаја, губљење у разним административним послрвима, схватање да >е пропагаида учења јелини задатак. говоре да се изгубило из вида да Је НСО политичка организација коЈа треба да васпитава •зтуденте, да изграђује од њих овесне грађанв ФНРЈ. Друг Комар је даље рекао: „Шта ми да радимо са стулентима који данас низу активни члановн Народне стулентске омлаличе. који живо развратним жизотом? Ми са Тlгм људима морамо живети и ми морамо да успемо да они постаиу иоправан део грађанства наше земљв и ш не буду шпијуни. Ради тога треба нарочито запазити на унивсрзитетима извесне појаве секташтва, нарочито у Загоебу. Нас не може заловољити да се данас седам, осам стотина студената налази ван оргаиизације, када су другови у Београду успели ла органтт*ју 08% студената. што значи ла се у Бео. граду успешније ради. HCO није организација која барата са дефинитивно формираним људима идеолоШКО-ПОЛИТIГЧКИ, него на оопову Статута Наролне омладтгне Југославије треба деловатн на сваког који хоће да ра.ди, ко је частан човек. НОО треба н даље да буле опганизација

која васпитава. У вези -з тим ми треба да имамо пред очима стално једну чињеницу да има и таквих бандита, таквих типова па које ми не можемо да делујемо, људи ко,ји су не само учествовали у непријатељским јединицама који cv чак извршили кримииална дела. Ми не можемо да се задовољимо тиме ако је народна власт дала њима право гласа а они су заиста типови. Такве типове које не можемо да поппавимо треба да избацимо баш због тога што њих на читавом Универзитету има можда 10, а у -зтању су да рсмете рад читавог Универзитета. У складу са широком линијом морамо да иоставимо тако да се једном заврши са опортунистичким односнма мекушаца." Друг Комар је затим подвукао штетност небудносђи и уљуљкано. сти у досадање успехе. Он је тгодвукао највалснији задатак стварање повог лика студената који марљиво учи, прати шта се догађа у свету, који Је одбацио коивенииоиалне негативне навике тгорочито оне у односу према а.ткохол7 и према жеиама. Нови студент треба ла искорени код себе егоизам, иидивидуализам, да Је чврсто позезан са селом, са радницима и да помажс њихово културио-просвстно узлиза. ње. Таквог •зтудеита органнзаиија НСО-а неће створити само иреко кружока, дебатних клубова и курсева, По завршеној рсчи друга Славка Комара, у дискузији су узели учешћа претставиик Ректората Београлског универзитета Ђурађ Бошковић и иретставиик сииликалне полружиице ирооветних ралника л-п Дпагослав Јанковић. који су изпазили мишљење о потреби сталне саралње између студената, професопа и ’3ин. дикалне организаиије наспвника.

У наставку конференције претресано је питање такмичења и стручног рада

Први је говорио друг Дугааи Ђурић, члан секретари Јата београдског Универзитетског одбора НСО-а. Он Је истакао да ни један факултет ниЈе одговорио овојим обавеззма у учењу и иолагању исиита,. Изневши статистичке податке он је наставио* “Као што виднте на пале и оду•зтале долази јелнт трећина од пријгвљених испита. БроЈ одузтзлих је впше него два иута већн од броја палих, што опет доказује да у прошлбм геместру није се довољно радило, заправо доказуЈе да ми оном најважнијем залатку учењу од. носно боље рећи контролн учења нисмо у довољној мери обратили пажњу. Свакако да зато има објсктивнпх узжжа као што је недоста. так уцбеника и томе слично, али све то не може никако да умањи оно озновно да ми нисмо имали контролу такмичења. Не може се рећи да наше руковолство није поставнло то као наЈважнији задатак. али морамо да констатујемо ла руководства нису оргнизовала било давање помоћи било већу контролу v ваду. полагању испнта итд. • Питање полагања испита је уско повезано са похађањем вежби наро. чито на оним факултетима где су вежбе неопходне и са иредавања. По овоме смо током ирошле годнне имали олређепи став: на тим факултетнма је било иостављено да -зу ппедавања обавезна за све. лок кроз овај семестар смо оставили да сами наставниии контполишу похађање вежби и предавања и

десило се то да наши нгзгавииии нису показали резултате у контроли похађања, а и наше организације ннсу дале у том погледу наставнииима никакву помоћ. От/да и по питању радне дисциплине имамо читав низ пропуста. И по једном од врло важних сектора, кружоцима, такође нисмо поступили оиако како смо били по. ступили прошле голине. и ту -зу се показали прилично слаби пезултати. Огроман број студената није учио у кружоцима.“ Друг Ђурић је лаље изнео извесне пропусте у схватању улоге демонстратора. Пошто се лотакго питања стварања стручиих библиотека и изнео тешкоће и уопехе v погледу издавања уџбеника, лруг 'Бурић Је прешао на излагање рада по културно-просветном 'зектору. Рад по културно.просветиом сектооу карактерише недостатак доброг плана и евиденције такмичеља, тако да иије постигнут потпун ефекат. ОкЦије су живеле засебнич жнвотом, без ловољно контроле од страие иентралног културно.просветпог одељења. Друг Ђурић Је затим истакао вилие резултате к.урсева НсториЈе CKIT (б), узпехе у фискултури, коЈи су донели нагаем фискултурном друштву похвале и наградв од стрзне Фнскултурног савеза (за Јесењи крос, шах, футбал). Имајући искуство нз ирошлог семестра, сала смо v стању ла такмичење боље организујемо. Друг Шарић, делегах Загребачког

На свим универзитетима припреме за одлазак на пругу у пуном су јеку

По реферату дрУга Алије Крпо, члаиа секретаријата НСО-а Београдског универзитета. v коме je посебно говорено о учешћу Наролне студентске омладине v изградњи пруге. нрешло се на дискусију. Друг Шарић, делегат Загребачког универзитета нагласио ie да је овогодишњи одзив студената на њиховом Универзитету знатно већи него ппошле голине, јер ie и сама кампања спроведена са више плана. У том смислу организована ie и »бригадна недеља«. Бригаде ће се организационо формипати До 15 марта, тако да ће тпи бригаде моћи ла оду на градњу novre 1 апоила. лок ће остале ла коену v ivnv. 64 студента предавача. спремни cv да одмах nohv на npvrv. Прет. поставља се да ће на nnvrv поћи најмање око 200 професора и асистената. коЈи ће остати по месец дана Говооећи о одласку професора на Поуг\'. другарица Стојанка Аоалииа каже; >Како cv наши професори схватили одлазак на Пругу? Наши проФесори схватили су одлазак на Поугу као свој задатак. Ово питање cv они решавали преко своЈих синдикалних подружница и оа_ змотоили све ствари v вези са Пру_ гом, шта ће они оадити на Прузи и о томе начинили план. У томе на Загребачком универзитету предњаче професоои архитектуре. У плану cv предвидели каква поедавања требз Да држе студентима на Прузи«. Делегат Љубљанског универзите. та друг Цази, изнео ie да се припоеме за одлазак на Омладинску npvrv на Љубљанском унивеозитеtv налазе v пуном Ickv. Огромно одушевљење Koie ie обухватило студенте јасно говоои да ће велики бооЈ студената поћи на изградњу noovre Шамац Сарајево. Друг Лосимовић, члан секретарцјата НСО-а Београдског универзитета ie рекао: • 2-На Београдском универзнтету одзив студената за одлазак на Омладинску npvrv Шамац Сараieao ie велики. Досада се при Јавило преко 90°/о студената. На осноbv тога се предвиђа ла ће на тоад_ њу Пруге поћи око 30 бригада. Последње недеље, поед завошетак vписа v бригаде. организоваће се. као и на Загребачком свеучилишtv »Недеља npvre«. којом ће се завршити стварање бригада«. f

Унивеозитетски одбоо за поипое. ме одласка на flpvrv, v заједници са факултетским одборима, на осhobv * прошлогодишњих искустава, изралиће планове за рад на новој прузи. Осврћући се на питања дотакнутих v реферату као и на ток лискусије, друг БатриН Јовановић, члан секретаријата Централног веha Народне омладине Југославије, говорио је највише о питању учења студената на Прузи: »Могућности учења на Прузи биће велике. ieo he студентске бригале физички оадити само по подне. Успех оства_ рења пуног стручног рада завнсиhe највише ол припрема ко.је he се извошити по том питању на Унивеозитетима и бооја наставника који ће поћи са студентима на радове«. Дал>е. друг Јовановић ie говорио о поедавачима. руководиоцима куосева и културним руководиоцима. које требз да обезбеде Унивеозитети. Ови ће другови. полазећи 4 априла. на прузи остати V лве смене, а за њих ће Централно веће израдити планове семинарских оадова и тема. На Koa.iv се осврнуо на прошлогодишњи рад студентских бригада на прузи Брчко Бановићи, на њихове недостатке, од којих ie био највећи: недовољно повезивање и зближавање студената са радничком и сељачком омладином. Ичвлачећи искуства са прошлогодиш. њих радова треба да се израде пла_ нови за овогодишњи живот и оап студената на новој прузи Шамти Сарајево. Другарица Вјера Ковачевић. секретар универзитет. одбора НСО-а и друг Славко Комар. члан секретаријата ЦВНОЈ, третирајући досада нерешени проблем извоћења праксе старијих студената. истакли cv да ово питање не треба схватити круто. већ треба настојати да се Mehv студентима оазви,ie ocehaj неопходности учешћа на изградњи пруге. Одлагање праксе за идућу годину. обухватило би сз_ мо један мали број студената појединих отсека, док би већина сту. дената, којима ie пракса потребна, имали могућности да је и на самој прузи изведу. Учешће чиновника студената на изградњи npvre решиће се тиме што ће они свој једномесечни годишњи одмор моћи да проведу на Прузц.

БРОЈ 17-1« Y

НАРОДНИ СТУД.ЕНТ

СТРАНА 3