Student

На другој години Медицинског факултета доведено је у питање испуњења датих обавеза

15 марта, угпавном је завршвн упис студената за Омпадинску пругу. Од укупно 2.711 чланова НСО-а, уписано ]е 2.500, што у процентнма износи 92,3%. Најбоље се одазвапа п-рва година, на којој се од 1.053 члана НСО-а, пријавило Резуптати по остапим годинама су спедећи: Друга годнна, од 976 чланова НСО-а за Пругу се пријавипо 874, тј. 89,2%'. Трећа година. од 291 члана НСО-а, пријавипо се 256, што значи 87,6%. ЧетРрта и пета година, од 302 чпана НСО-а, пријавило се 268, тј. 88,7%. Треба нарочито Шодвући усрех другова апсопвената, који су од 89 чланова НСО-а 77, или‘ 86,5%. Овако вепики број пријављених другова јасно говори о великом одушевљењу. Кsје влада међу студентима Медицинског факултета у вези са одласком на Омладинске пруге. Те обавезе уско су повезане са учењем другова студената и од резултата који у том омислу буду постигнути, непосредно зависи њихово извршење. Ако бада из Те перспективе погледамо стање на Медицинском факултету, видеКемо да оно, захваљујуКи забрињавајуКом нераду друге године, која својом бројношћу претставља добар део укупног броја студоната, ии издалека не одговара датим обавезама. Учење на старијим гддинама, као и на преој години, која је успепа да преко кружока оствари над радом другова, засада је прилинно добро и само у спуч?ју да се одржи овакав интензиван темпо рада, могу се очекиватн задовољавајући резуптати. Међутим, на другој години стање изгледа овако. Заосгалих испита из хемије нма 156, из физике 84 и из биологије 10, што укупно изиоси 250. Овај број се сваким даном повећава, захваљујући несавесности многих сгудената, који 6у све досада прикривапи своје заостапе испите и самић! тим лишили себе сваке помоћи НОО-а и на. ставне комисије, Коју она преко курсева, семинара и консултативним коиференцијаУа по поједвним предметима указује друговима студентима. Ова појзва истовремено открива озбиљан Пропуст секротаријата НСО, који ни до успео да оргбнизуЈв евиденцнју и контролу над друговима са заостапим испитима. Курсеве и семинаре, којима руиоводе другови демонстратори, посећује свега 50% пријављених другова. На основу досадашњег рада демонстратори, иако одиста улажу много напора за што бољи успех курсева, констатовапи су нимало пријатиу чињеницу, да Ке од тог броја ноји учествује у раду, минималан део успети да положи испит (од 12 свега 3), што опет, са друге стране, говори о недовољном раду другова. За испит нз анатомије обавезало се 667 другова, из хистологије 571. То значи да до краја семестра оваки студент који је пријавио анатомију мора попожити 4 колоквиума, што укупно узето чини 2.708. Међутим, до 15 марта дато је овега 639, у који број треба урачуиати и другове који су положипи по два колоквиума. Уколико овакво стање и даље потраје, намеће се закљунак да обавезе иеће бити »и из далека реализоване, тим пре, што једној огромној већини другова првостаје најтежи иопоквиум, глава и врат, з да и не говримо о хистологији, ко]у још ни до данас већина другова није почела озбиљно да спрема. Одустајање од испита још увек прати и карантерише рад друге године. Док је у месецу фебруарау број одустапих од колоквиума смањен за 24, дотле се он у марту нагпо повећава и већ дб 15 марта износи 67, што у односу на прошли м.есец, претставља знатно погоршање. Ту појаву морамо иајенергичније сузбијати и не смемо дозвопити враћање на стару праксу, већ и самим тим што одустајање негативно делује на другове који жепе да попажу. Ако, пак, погледамо на стрепице којв на графиконима показују резултате постигнуте у такмичењу за извршење месечних планова по групама на другој години, видећемо да се крећу у размаку од 90—100%. Међутим, ако мапо боље анализирамо те „успехе", доћићемо до закључка да баш у њиховој основи пежи озбиљан недостатак у раду нако чланова, тако и секретаријата НСО-а друте године, који на бззи нндивмдуапних обавеза и. гради те месечне планоее! Ради ое о томе да се у досддашњој пракси, у оквиру месечних планова, обухватао релативно мали део градива, с обзиром на његову обимност и преостало време. Дакне, о ноком успеху, у суштини, не може бити ни говора. Због тога је погребно да секретаријати НСО и наставна комисија све да се појача радна дисциппина и максималџо искористесве постојеће могућности у циљу што скорије лкквидације заосталих испита. С друге стране, студенти, нарочито друге године, треба да уоч« сву озбиљност овог питања и правилно и рационално искористе в)>еме до испита.

Буба Микзиловић, члан секретаријата НОО-а Медицинског факултета

Консултација на првој години Медицинског факултета

Почетком И семестра на I гвди. »и се отпвчсло са одржаван>ем консултација из физике и хемије. Њима руководе демонстратори и имају за цил> да у дискусијама по пређеном предмету, квалитет знања студената и омогућеим полагање максималнрг броја испита пред одлазак на Пругу. Мећутим, ма да су сви сратцли корисност ових састаиака. догађа се, да они не усџеју; или отпочну са закашњењем или се чак и не одрже у заказано време или се преКИНУ. Разлога има више. Један од главних |е што поједини другови сматрају да ће само на консултаиијама да науче. па пошто претходно не отворе књигу својим питањима о најосновнијим стварима, које су могли да нДуче на предавању (само да су били пажљивији), задрже дискусију. Док се њима објасни. често остане врло ма_ ло илн ни мало времена за најтеже партије због којих је баш добра већина и дошла.

Има и таквих који двлазе само вади пријатних вазговора. на ко1е трсба на иашим конференцијауа указати. Догаћа се да не постоји добра координација измећу руководиоца групе за наставу и руководиоца аЈстива. На консултацији из органске хемије IV и V анатомске групе. тек што се првшло на рад, један по један, уз лупу и разговоре почели су студенти да напуштају амфитеатер. Због чега? Руководство V анатомске групе организовало је колективну посету биоскопу. Карте су биле узете. Немогуће је било да се даље ради и консултација је прекинута. Ово је могло да се цзбегне, да 1е друг који руководи колективним посеупоз«ат тачно са распоредом рада своје групе. Укол/ико се овако настави. ове ће се консултације уместо да буду олакшице за реализовање наших обавеза, претворити V састанке на којима губимо своје најдрагоцвније време.

М. Радосављевић, ст. мед.

„ДЕМОНСТРАТОР ТРЕБА ДА СЕ СТРУЧНО УЗДИЖЕ И ДА ЈЕ ЗАИСТА ВРЕДАН" ИЗ ЗАКЉУЧАКА УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ОДБОРА НСО-а

Било ‘ је шжушаја подизања стручног нивоа демокстратора на Техничкдм факултету, алн се томе није прилазило довољно органнзо. вано тако да су покушаји остали појединачни. Леп пример указује рад професора Тутунџића са демонстратором Радомиром Бижолцем на технолошком отсеку у Заводу за електрохемију. Демонстратори за" матЈематику на електро-техничком отсеку Бајић и Раковић раДили су са професором Кашанином на продубљиваџ.у питања из векторне- анализе. На технолошком отсеку одржава се курс за демонстраторе из теориских основа органске хемиГе. предмета који се досада није предавао. Курс је изазвао интересовање тако да му присуствују и * остали студенти и свакако ћс бити прилог подизању општег стручиог нивоа. Последњих дана професор Карапанџић почео је рад са демонстра. торима из математике на грађевинскбм’ отсеку. Неколико другова,ра_ лили су сами на пбеводу стјзучие и обради тема заструн не зидие новине. Демонстратори су досада углавном прмргли пррфесбрима и аси-1

стентима у прегледању радова. Једино на које демонст>ратори држе на технолошком отсеку већина Демонстратооа Јгоетворила у 'лаборанте. Овај посао који демонстраторџ врше замена асцстената, потребан ]е —' јер условл>ава правилно развијање наставе нарочито на годинама са већим бројем студената и огромна је помоћ нашим друтовима и универзи. тетској власти али није довољаф. Што тешњи конхакт са паставницима помогао би правилном развијању демонстратора. Упознавање са струЈном литоратуром као и опремање збирки н задатака. помогли би свнма студећтима и допрпнело стручном уздизању демоисгратора. Професор треба повремено да држи часове и да се на њима претресају семинарски радови. Ово треба да буде клша научних кру. жока које треба омасовити на нашим факултетима. Од таквих демонстратора прећи ће се после лако на аспиранте и каидидате техничхих наука. Ми сенадамо да професори као и до* еада неће жалити труда да укажу Сву могућу помоћ, нарочитр кад зкају. Да стварају кадрове који ће I да их замене.

‘ Обрадз за стручне зидне нррине кзкзе се ва нашем ФакулТеТУ \*>НИЊУ ДИ чддају такође су поАе Iјада за уздизање Дембнстратора. Шлом овом послу, као и сваком другом треба приступити плански. Д. М.

Демонстратори Техничког факултета, озбиљна помоћ у извршавању наставног плана

У школској 1945-46 годиви није се успело, упркос залагању извесног дела демонстратора, (уколико су они и постојали као организована целина) да се обави потпуни поеглед завршних оадова у заказаним роковима, тако да је преглед IV листа код технолога. а V код машинаца одгођен за јесењи семестао- Немарност, слаба контрола демонстратора, крајња неодговорност појединаца, довели су до тога да је било ус_ поставити тесан контакт студената и њехових демонстратора. још маше остваоити координациЈу н>иховог рада. Међутим протекла школска година остађила нам је V наслеђе 232 недовршена рада на машинском. технолошком и електро-отсеку (I содина), а отклањање овог озбиљног пропуста, захРевало је максимум залагања друтова издемонстоаторске секције. Данас се у картонима наших демонстратора налазе имена 663 другова и другарица, пријављених за графичхе радове. Од тога броја вежбе посећује њих 597. Известан проценат отпада на другове који су запослени, или ма из којих дру гих. већином оправданих разлога, нису V могућности да ове године иду упоредо у овом предмету са својим друговима. Важно је напоменути да су радови ове године квалитативно 6ољи V порећењу са радовима из протекле године, мала не на потпУно задовољавајућој висини. Осећа се да другови боље раде и заиста је било успеха у олганизацији рада. Први лист завршило је у року 80°/о, док проценат другог у ооку завршеног листа износи 90%. IV група машинаца и део II гоупе технолога. додељених Демонстратору другу Зоговићу, Колективно сннмају са модела суботом по подне, при чему им демонстратор даје потребна упутства и објашњења. Ову групу обишао је инж. Илић и рекао џа 1е задовољан озбиљношћу њиховрг рада. Мећутим у савлаћивању техничких проблема није се даље отишло. Они и данас стоје на мртвој тачци. јер их је моментално немогуће осклонити. Један ол најоеновнијих је недостатак довољног бро ја цртаоница. Иитање сала за цртање данас је отворенб и оно је од огромног значаја за поавилан и нормалан развој студената на о_ вом пољу. Други проблем, везан за правилно извршење наставног плана. је недостатак потребног броја цртаћих столова, тако да Доу гови своје радове завршаваЈу' код својих кућа. препуштени сами себи. уместо да колективним радом, у друштву својих демонстратора. употпуњују и уздижу ниво свог

стручног знања. Недостатак ноде. ла који се тако јасно испољио пои ликом снимања за IV лист, отклбњен је самбиницијативним залагањем доугова са електро-машинског отсека, тако да се сада ради на чишћењу и припремању око 70 комада модела у’ машпнској лабораторији факултета. На коају треба подвући чињеницу. да је радни елан. као и свуда, и на овом пољу пада захватио велики круг студената, и ла ће по свему судећи. Нарбдна студентска омладина одговорити датим обаве зама у овом предмету.

Бож. М. Бурић. ст.тех

Професор Карапанџић помоћиће демонстраторима у питањима математике

Дббар пример сарадње између појединих неставника и демонстоатора је сарадња и рад демонстратора математике ка I години !грађе9инског отсека и друга про(l'ес.ора Ђорђа Карапанџића. Иако је дошао тек .почеђком летњег се_ мссгра, уложио )е све снаге да помргне студентима да савладају наЈтежи предмет математику I. Мени је Једини циљ да стујденхи науче и ;што науче да ствао'нб знају каже он. И збиља он ■то свуда и -доказује: на предаванд вежбама. а то је показао и прошле годцне када је отишао са бригадрм агронома на Омладннску пругу и, пооел предавања. Vчествовао на раду. Он обилази вежбе 'са демонстраторима, разговаоа и Упућује у боље начине рада. На овом састанку установљена су редовна саветовања, тако да се грешке и недостаци на воеме исправљаЈУ и има се тачан преглед ситуациГе. Друг Лрофесор такође преноси своја педагошка искуства и упозиаје демонстраторе са начином објашњавања. Велика је пажња поклоњена и уздизању самих демонстратора. Тако ће се спровести анкета међу демонстраторима математике на грађевинском отсеку о питањима која интересују демонстоаторе из области математике. Предвиђени су и самостални оадови демонстратора по извесним питањима. На та) начин де : монстратори примају велику помоћ и V стању су ла је пруже дру_ совима. Д. П. М.

СМАЊИЋЕМО ПОТРОШЊУ ТЕХНИЧКОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА 50%

У пеоиоду општих припрема за одлазак што већег броја студената на Омладинску пругу, демонстратор-ска седсци.ја Медицинског факултета се максимално залаже за иавошавање семестралног плана. Овај план 1е састављен према општим потребама студената и поема реалним могућностима појелиних института Суштина плана је стручни бад. Што више мурсева, семинара. контроле над сгручним радом Студената то је оно што је секција поставила за летњи семестао. По овом плану биће у току семестоа одржано 24 семинара, биће дато 2340 прековремених радних сати на институтима. Порел овог? секпија ће дати 42 стручно-популарна предавања за раднике, село омладинце и пионире Групе де. монстратора са појединих инсти. тута смањиће потрошњу материја. да за 50%, У културно-просветно! раду предвиђена су 2 предавањ? за дебатни клуб и 43 чланка з* зидне новине и »Народни сту, дент«.

В. Варагић ст. мед.

Бактериолошки институт права радна заједница

Поред такућег рада са студвнткма, лрофеоор 'Борђевкћ је још одмах у почетку увадео К потребу личног иаграђнвања и усавршаваља демонстратора. Да би његова веза са Демонстраторима била што ближа и интимкија, да би имао што бољи увад у њихов рад у Институту и у томе их помогао саветима и ово.јим искусгвом, он је у своме кабинету за њих инсталирао за једним столом пет радних листа за микроскопирање и бактериолошки рад за сватсог демонстратора по >едан микроскоп. Ту опи под рушводством свога тгрофесоа. изучавајући бактериолошку техпику у у почетку, улазе иостепано у скопериментално бактериолошко изучавање. Да би истовремено. гроппгрили и овоје творетско знање из бектериологије, проф. 'Бофђепић им одржава два часа недељпо. ча којима износи материјал који ое предаје и студентима, само много опгапгрппје. Порел овлађивања самим предметом, демонсрраторе сада и убудуће, очекује и рад са студентима рад. ..Ннје довољно само знати, треба то умети препети и на другога. То је лопекад тежак. алп увек важап посао“ каже сам професор- Зато. иако је он V својству продекана нашег факултета исувише заузет, штак налази времена да тедашпгт недељпо одржава са демонстра.торима п аоистентима неку врсту сеегинат>а за педагошки рад демонстратопа на бактериологији. За ово је он сам дао удеју, а демонстратори су је прихватили. На тим семинарима. један од демонстратора. пошто 1е обрадио јелпт теапг из ч бактет>вологије. износи је за одређено време, онако како би Је студентима излагао. свргаетка настаје критика педагошке стра.пе изнетог рада од стпане осталих демонстратора и асистената и на кра.ћг од самот тгрофесора. Овс ое иоказало као веома корионо. тер се самим ти:.г прво упознате матерттл и дрУго. оно пгто те тош важни.те, демонстватошт ое вежбалу да 6уду и добрн предавачи. Није се занемарио нн вад. Овак« од демонстратора је добио по тедну тему да обрали прво бпблиографски. а затим и експетжментално. Тим делом рада код дсмонстратч ра оуководи донент Др. М. Ђуришић, који увек спремно пружа иомоћ и упућује у ове интересантне радове. _ Бактериолошки институт је стварно једна права радна заЈеднипа. Он је за демонстраторе постао љихов радни дом, где они проводе највећи део свога радног времена. . . .. м. в. м.

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 20