Student

27 априла Народна студентска омладина бираће најбоље претставнике Београда, на изборима за реонске и градски одбор

\ Изложба »Словвначка Корушка« на Техничком факултвту приказујв борбу Корушке за ослобо<Јење и њен допринос у општим напорима слободољубивог човвчанства на уништењу фашизма. Депосредно и убвдљиво изложба изражава тежње народа Словеначке Корушке за присаједињење Југославији к уверење дз ће се припојити Југославији, мада то право оспоравају западни савезници, са којима је народ Словеначкв Корушке заједно лио крв у Ослободилачксм рату.

МИ,НАРОДНА СТУДЕНТСКА ОМЛАДИНА БИЋЕМО ЈОШ БУДНИЈИ И ОНЕМОГУЋИЋЕМО СВАКИ ПРОТИВНАРОДНИ РАД

Грунв НСО.а Правног бакуатета ДРУгв, трвћв и нетвртв ролнне, расправљалв су на својој аајвлничкој конфврениијн о нвнаролним стулвн. тима на свом факултету. 0 њимт ни* Јв много лискутовано. За то нема потребе, нити то пак они заслужуЈу. Када су '‘лругова изтсосили њикона нвлела, стуленти права оу с& ттнтала како оу оии уопштв могли да 6улу на факултету. Зато је оллукз по срим слунајевима била јвлнодушна: напо. љв са факултета! Алексанлар Савин нијв Нвмац. алп му то није ништа смвтало ла -в зо, бровољно јави за вемачкт воЈ:ку. У "вермахту" убрзо постајв офичир и то злогласних „сс“ трупа. Као „сс“ офипир унвствујв т борбама на Исгоином фронту, као октпатор у бпат-кој Пољској. Па капитулапији Нвманке наввлвн јв првл еул и осућен. ПГиро, когруло:т наших наполнпх власти доноси амнестију и за Алексанлра Савина. Уписујв св на Правни Фа. култет и. место ла тложи своје *наге ла исправља своје гретке, он насгавља с.а противнаролним ралом На, факултвту нв рали ништа поаптивно. воћ гр повввуЈв оа наролннм непријатвљима. роварн и гопијунира, Лруги т овој галепијн изла!ника Илић Вилоје. из био 1в нвраалвејан лруг агеката Гвсталоа, Чак јв са јвлним гестаповпем чајвлхо и становао. И приролио Је ла н.вгов рал има четникко.иалајникку држину. Илнћ Вилојв јв ппнснљавчо људв ла нлу V четникв, ла ралв V квтникким органнаапијама Ои *в та; којн је састављао спи г кове от>љт. 6» и пријављивао ит Спецпјалној по. ЈпшиЈн и Гвстапоу. Револвер лоји је иогио Илић аа впвме окупапи!« н ко. l

јим је претно лруговима нијв а&бора. вљен, као нн његоза остала недела. Нијв ааборавно нн друг Радомнр Ми. лошввић, студлит нгава, ииникко ни. тањв које му јв Илић упутио кала јв сав испребијан пуштвн иа аатвора „како је* било, Милошевнћ.У". Ј|астт к влочииа Илпћа-чшотпуњава његово учешћв у убпству млинара Токнћа из Алекгиншв-’- И тај Илић ВилоЈв и Алаксанлар Савин су се \ т пи:а.лн иа Правии факултет ла стулирају. Али отулвжтн права не лозвољавају ла такви иалаЈници бтлу у њиховој срелини. Ззто ће НСО упутити преллог тетскнм властима да се Илић В:тзоЈе н Алвкеанлар Савин удаље са Факкл. тета. Ни Момчило Зиројввић ив Никшаћа ивма славну проголост. Чнтав њвгоц животни иут .јв излајннчкн, лоо. тнвнаполни. За *ре«е окупаппјв пгн. иадо је издаЈннчким мзпијам«. Као '»тан четничког пттаб!! је у IV и V офананви био у Боснн, гле су почињена велика зла наоолуПо ослобоћењу је Знпојевић зобио пгилику ла ев поправн и да св раавија. Унисао се на Правни Фактлтет, мећутнм нагтавља се овојом разорном лелатиошћу. Нанијао се по ка. Фанама и Јвдвом приликом иапао ми. липајца. У свом нзлајничком гчлу отигаао је тако лалеко ла св повозао сз шпијун:ким органнзаиијама. ' т чествуЈв у органнзогању бекства наоолних непријатсља за иногтранство, гли гч наро.тне власти хгатзју. Сала св Зчоојевић налааи у аатвору. П за sирој а вића је урућен *.«хтев Универзитетким втаотима ли гв улаљи са факултета.

Наша помоћ сељачким радним задругама

У веви ; иетогодишњн.ч планом указла с-в потреба аа нарадом фннаиснко-производиог плана сељапких за. лоуга. У иелостатку кадоова Мини-тао. етво пол.онгивlооде НР Орбије обрати ло св стручној НСО-а ГГољоприврелно-штмарског фактлтета за номоћ. Повив јв с олушевл,ен,ем пр« тваћеи. Одмах је органичована тру. на од 19 студената ии*тргктора. Поо. ннводно-Финанги|*ки нлан је 'претре«»и на дискугијама груна иа фактл. тету. С* професопо-м Мири>\ем. те<*ом нланског отсена при Влалн НР Ср6и.Ге, нотло се на терен т Војио тннт гл» ст нолоиисти и *тарооеде опн опгаиичованн ▼ еељалке о*ји' шлруге. покааали т палт лалеко по. зитивиије оавтлтате поема снтчим сељалкнм разнинствиц*-

У Врбасу је иарађен деталан илан сељапких радинх аадруга. П<* извр. шеним припоемама гттленти ст се разишлн по тегену. Гвакн инстоуктор је нмао свој лелокртг Рала. У ирисуству претседника н ки.иговоНе лотнпних вадптга гаотављали ст Фп. нансиско-произво.тни план На овом ралу сттденти Пољопрнврелно-шу. марског факултета аадржали су се на терент де?етак лана, а т току оала слставили су за -.0 ралних задрут« финаноиско-нрвиаводнн пла.и, Гвм то га B4 сељаике ралне ла.лртте лате су нотребне инсгрткпн. Је за са*т*вл.ан.е нлана и тако ст нсте осттоЈобљене ча самостдлнв илан* оање. Ђ П студент Пољопр.-шумарлмт факултета.

ПРОБЛЕМИ НАРОДНЕ ВЛАСТИ У ВЕЛИКИМ ГРАДОВИМА

одломци из чланкв др. Леа ГершиовмНа. објављаног у часопису »Народна држава« број 3/1947

У почепсу овога чллнка друг Гвршкопић ианео је успјехв и нвдоста*. ке у рвду НАролних атавти у градовима. Ово питање је расмотрила конференција претогавштка вародннх одбора нелотшх грлдовв. Отварајући оту аоиференонју рекао је друг Карлел: „Сви знате да «у жаши нарелви одбори биди аа вријвме рата приЈе свега сеоскн олбори, одборл малих градића и ла смо се мн тек вослије ослобођеша нашли л-нцем у лиив е таквнм »омплнкованим механнзмом кап што је живот неликих грвлова Уллаећи у те велике градовв, мн омо тамо жашлц јсдан систвм којн је sно у суштој супротиости еа аадаиима који су првд нама стајали и рааум*нво јв да смп такав апарат по суштиин и»еговој морали раарушнти, нсто онако како смо морали раарушити митав апарат старв труле државе, као апарат .уггветаваша "И клд■сног господства. Морали смо дронаћи такве органиаационе форме и та. квв мвтодв рада наших народнЂх ол. бора којв би одговарале суштчгни нашнх наролних власти. У томе емо ми, као што сам кавао мало прије имали мало нскуства. Првма томе, ми смо морали нријв 'вега, да унимо на нашим оонстввним Iскуетвима“. На основу реферата одржа-ннх на овој конФерениији: »0 органнааци* оним нроблемнма у »еаи оа иаградн-ом отатута«. >0 нриврвдним проблемима у градовима« и »0 «шиалним и адрввственим проблвмима« и дионусије, нарочито на основу олговора којв еу на гштања иалн друг Карлељ н дрјт Килрип, ианео јв друг Гвршковић у евпм чланку оснпвну проблвматнку ввликих гра* лова и дао аакључке и смернипе конфвренпнје зз даљи развој на ; родне втасти у ввликим грвдовима. ГРАДСКИ НАРОДНИ ОДВОРИ И ГРАДСКА ПРИВРЕДА Највиши дргл.ни држа.ви? упрад% како савезни тако и реп.убликанскИ,нису посветилн довољно пажње ррзл. ским народнпм одборцма. а напосв градској приврвли. Тп зв опитујв т велнкпм шаренил? оргзнизаиноних облика н ааосталостн гралске приврв. ле ича општвг раввоја наше привпедв. Пнтање рејона је. на иримјер, V сваком гралу друкчнје ријешено; не лрукнијв е обвиром на швроликв ус. лове V градовим*. него иринцннијел. нп лрукнијв. Форме ел.па.лње са н«ролом нутем коифврвндцја. еавјвта, 7линнцх олбора нтл. још су сасвнм неодређвнв. иестабилне и разнолик«. Нигдје ивгу још нзћвне олређе.не Форме саралње са сиНдикатнма кзо најмасовнпјим организашфма раднпг народз V тралови.ма. Пгнвгојом се у сваком гралу лрукније рукородн, а несто Је она врло занемарена. Иекуства нз ппјединнх гралова нис.У пренпшена на дрмге градов<». Те Јез. накп вријелн н за рјешавања сопнЈалних н влравствених проблема. Vочивши овако лутање V основннм органивапивним нитањима. ковфврен. пнја јл увилјела нптребу ла ее у впвом релу у републикама оснтјт м.гнистарства ча клмумалнв нпс.плкв која ће лавати смјернице аа газвој н<шит градева, з наролито гралске ппиврелв. Поекп овиг мннистарртава моћи ће и рвнгЛлт«каиl-кр нлчле нв посрвлнијв ла утичу на равво: гратова. Овп важно чОпг тогд штп цаше гралове V пернпду индустријалиаапије и слектрификаиије чекаЈт велнкн затачч. Гра.тпвн ћ<» гго. стати пентн нцтуетрнјвлизппијв, они ће св лаље раавијчти и расти. Кон(ћервнггч ; а јр нокчзала тв ачтпи гралски олбори нису дпвољно свје-нн овог сног залатка. да нист ноинрем. љеки за и,°гово извршењв. Оии чвсто и ие знајл а« плчноне ннпг'тоиЈализапнје кот ће с-в снровозитн у њитпвпм гралу Не.лпстаје јетзн пентрални орран т нладн кпјн ће се о том стапатн и лаватн смјрричттр град. ским иаролиич Олборима. Нсто тако од.)рљеи>а за изгралњт власти морају вишр нажњв носнетити ррддовима н нзграћинањт оогаиа влагги и оггана управе у рралпвима. а ив ла градеки иаролии олбоги самн нрактипистилкн рјвшавају огнвтке нпоблеме орранизапнје каполие влаети. ОРГАНИУАИИЈА НАРОДНИХ ОДВпрд У ГРАДОВИМА Палапгња опгаикзапија иаооднит птЛпп* у ррачп*-т>л н « едговага еиеттпт- *■ , гв гватлва У рв« ловв ет квелико теЛлпцркш пррнеее ие опгатЈизациоие Фооме окпгжнит и ореских народних одбора коте ии (•аме више,.Ив одроварајт потребама То ее односи н на организацнон«

формв којв оу поотввљене у опћем закону о народним одборима. Ме. ђутим, аакон јв доаволио да владе народних рвпублика мијењају тв фор. ме, али то овлашћење није у ловољеој мјерн иокоришћено. Иту се баш осјећа недостатак органа који би се отарао искљуднво о раавоју гратова. У градовим* нијв у ирвом реду ри. јвхпеж) питање, еаетава самих назол. них одбора. Изостављамо за сада по страни чињениду Д* има низ градова у којима још нису проведени изборн који устварн н нвмају потпунв ка. родив олборе, као што јв Бвоград. ма ла. оу баш у Београду коришћене миоге форме нове оаралње оа магама у уттравн као што су савјети, уличне и рејонске конференцијв на нојима одборннпн пплажу рачЈтта о свом ралу. На примјер, рејонски наролни од, борн у Загребу, иако оу изабранп, имају исти саотав као наролни олбори у малим селима. Они у ствари итју оамо ичвршни олбор. Нема<"ћи, лакле. већн број вдбоцника који бн били повсачни с масама, рејон. ски нароЈНн олбори у Затребу врше своје поотове преко уличних блбоРа Ншролног фронта и на тај начин претварају органе Наррдког Фронта у помоћнв орране држазне управв. У структури извршних одбора ос, но<вни јв иедостатак помаа»кан,е полјвле иамефу онвративних и часто функцнонадних послова. Док лв у савезној и рвпубликанској црнврллк ввћ дзвно прешло на руковођвље приврвлжим нрвдувећнма путем 7права, а оала оо прелази на дирекпиЈв као виши организзпиони облнк, дотле у градским олборима, привред. ним предуаећима руковсде >ош увијвк ојтјељења која имају и разне функционалне и административне аалатке. Пгиврвдно одјељење, ла нримјер. вршн надзор над прнватном и аалружиом пгиврвдом, банп св дистрибупијом и контролом рапи оннранв робв. а истовпемено упоавља трговачким и другим првдузеђима. .Другови се у градовнма нису снашли, Д| %на грћлску пррррвлу прал}е и уи оав Црописе коЈи св односв на савезн» и републикансед прелуаећа, јер они садпјвавзЈу осиовну линију вла. Дв ФНРЈ V руковођеау приврелом. Овакво административно управљање привовдом нв само што онемогућуЈв правилно руковођењв. нвго и на. ромнлава огроман и гломааан биро. кратски аларат. Често имамо исте по. словв на двијв странв, а бнпокрапија рјвшзва цроблеме помоћу акта. штам биља и других блрократских метода којн само пвввћавају бирократски апарзт- Бврокпатско и нвоператнвно руковођењр лола.зн ло изражз.ја и кол ооаи-алних и злравотвених установА. ЈБнма такође руко&олв одјељења илн појвдини чиновиипн у одјељењима. умјесто да непосредно одговАрају извршном одбору првко јелног повјереннка. Говорвћи в органнаовањч дирекпн. ја и њиховој н«н.*)срвлној олговорности иавршном олбору, друг Кнлрнн јв рвкав: „Днпвкција трвба ла будв нвиосрвлно вваана ва друговнма иа пзвпшнор вдбора, који су аадужвии оа том граном дјелатностн. Другови, пак. нз извгшнор одбопа, који су аадужени са том рраиом лјвлатности нв треба да имају иекн крупан апарат, негв онн, као одговорни људи иа иввршног влбора. опроволв непо. срвааи надзор над днрекпнјом". Ди. рвкпијв, нак. ве могу да вршв Функпионалне послове, као што јв иалазр нал нриватном н валружном нпиврвлом, листппЛупија. нодЈела карата и елично. Игро тако ни управв сопијалнит институпија н§ мору ла вршв паздноЛу помоћи, разнит Увјврења н елично. ’Полјела оперативних пов.лова од функпионалнит не смије Лити само вањека. еамо у нааиву. него ее мора очитовати н у унггарњоЈ структурн сфгана н у њиховом стнлт рала. у. ДИСКУ-НЈН о снеппфичним ,»гга.. ниаапионим формама у граловима на конференпији се дошло до закључка да те форме тгеба да бтду поставље. нв у гралским статутима. Градски статути, оснм уношења основних права и дужности наролних олбора. баш трвба ал оиЈвше пнтање основинх форми организапијв наролие власти у градовнма. Л» би ©в те форме установљавал* по одређеннм принпипима. Комитет аа аакочодав. ство и изгралњт народне власти нре. таео је ла иарал* основне тезе о гралскнм статутнма. Сваки ррал треб*. уа номоћ олјељвња а« нагвад. њу нарвдже властн нретсјелништва влале наролна рентблнко, да нсраЈге ввоЈ отатгт на» у њега уиесе сне фогме, које су му потпебне. а које поотвљеним основним дривцжннма.

ПИТАЊБ РЕЈОНА И НАСЕЛА Питаи»в рејона. и насељд ш у једном гроду шје досада лотпуlЕо правилно ријешено. У sоогрзду ов У посљеддне вријомо доШло до форми које могу бити ПЈтоосаз другкм нарддшш одборима- На ионфорешциЈи сз лошло др уверецд, да народно одборв рвјона треба оонивати оамо у падовима од проко 80-000 стадшвника Један рвјон треба да обухвата углавном всће и, компактне диједове П-ада који кмају у извјесном омислу »асебну вом.ша-тну проблвматику, коју o'шг трвба да рјвшавају. Само ће такви рејони бити животно слособннЛГалеии рејоии. као у Љубљаш (10 рејона) нв могу пра®илно функиилниса.ти. Зато св Јхрутови узалуд трулв да вм дају атрибгге власти- Поред рејона могу постотти у свнм великим, а и дрјтим градовима насол>а Насеља су. уствари или насеобнчгв у не-поореддгој ‘ блиаиии г]-ада која ћв даиас сутра потпуно срасти с градом, која имаГт стаковништво што радп у граду или јв са грвдом нвпосрадно повеаашо- Али та су насеља .јогп ушгјек одвојеиа од града, имају сгвојв »аоебн«, паропнто поЈвопривррдне пробломе. Тадсва насе, л.а треба везати с градо<м и дати им пссебан народтгн одбор слинне структ\*ре као мјосни народнет одбор. Наролдигм одборима рејоша н иасеља троба у статутима датн сасаим одређвпу надлежност. поставити ооновпз сфгантаапионе Форме. дати нм будет и шнхов властити статут- Без тога они и нв могу битл на.родии од« бс.ри, Тамо гдјв се наролшом одбору н* може датл властита надлежшост, статут л буџет. тамо ц нв треба оонивати нвроднл одбор, >е*р ои онда и нпв орган власти. УЧЕШТЈЕ НАРОДА У УПРАВИ Досадаљв вскуотво )в Пo(клсадо да ое у градове не могу преиооиш фор, ме оарадшв с масама које су у току , Рата изграћенв у селима и градаћима- Збор бнрача пе можв бити у градсвима ооновна Фо(рма сарадн»в оз маса.ма. Он може да остане са.мо у васељиима, а у осталим днјеловнма града мора нужно да св лрвгвори у ширв конференпнЈв које сазнва од_ боц' н н» ко.јима ће одборнашн полагзтл биратнма рапуна о свом раду н Јжоправљдти о предлозвма граћанг и ооновнлм недостацима народКlих одбора. Поред тога. у градовама треба нароплту пажшу посвегити олржАвашу аасјвдаша на.родвет одбора. Она мора)у битн 'алша- Њнма тг сба дати тирок публпцигет, да гтжђанл могу да црате рад народног одбора- На засЈелаљима треба рјешавати оснорна питанд« даватн омЈврнвцв извротном одбору л вршнти кгшт ролу швгова рада. Мвђутнм, нп OЕН облици нист довољии за Н6ПОсредко учешћв народз V упрапн- Да бн св оргапкзовало учвшћв народа у утгравн. иавршни одбори треба, да буЛ7 иврсто повезаш са оиндгпкатима. омладидоким, женокнм култутжвм и Фнскултурним организацијама. Преко шнх треба да мобилизтграЈу народжв масв за радов« на ивградн,(л н обнови града. Лооада. о®в оргалгивашгје кису у дорољној м.јери тграткле и помагалв рад градокит народних одбоРв-. Гашликатн н омладипгокв о«ргашгзацијв 'Р'ото ов баве само свођгм спвинФичиим пробломтгма, а нв ннтврвстју ев за рад народвоЈ* одбора, нв уче овојв чланство да прати рад наргдиог одбора н дз. му покгаже. Има Фабркка. гд|в стгнднтат добро ралн, а палтгитт ев угнтђе ?гв за ра.д народног олбора. Рзлом наРОДнит одбрра чегто ов бзвв само улнчнв Фронтовокв организапнт. Градоки иароднн одбори са овоФ странв често нису тгомагалн рал нарсдних оргвдшвашг>а. Нису задатке огнт оматралл као својв, којв би и самн требало да остваРУЈт уа помоћ маоовзпгх органнзаннЗвдатак нодичаша фискултуре. на иримЈер. очито нијв само задатак Фискултуринх н омлчјгииских оргакпзапи)а. наро и звдатак народног олбрра. Недовољно учешће маоа у управи. недовољна контрола најшнРнх маса беш кров в*нхо®о учешћв V извршавању задатака оађа бирократнзапнЈу дпжавнв тнраве V гра*. лввЈРма Зато ччентћв тшгрокнх наројгних м*са V швршмву вадатака нзродних олбопа тгроко нлролнтгх оргаииватгија наЈбољи облик бврбс дрогав б«рolкрвтцјв, ,

2

Н А Р 0 Д Н И СТУДЕНТ

БРОЈ 23