Student

Студент архитектуре добио прву награду на конкурсу ИНО-а града Београда

Друг Урош Мартиновић, студент архитектуре прве године добио је прву награду на конкурсу ИНО-а Београда, ма да су на конкурсу учествовали и познати архитекти- Друг Мартиновић је пре рата желео да сту_ дира уметиичку академију, али због слабог имовног стања мопао је да се упише V средњотехничку школу V школи је већ показао смисао за про(ектовање. Још пре рата учествовао је у напредном смладииском покрету. због чега <е неколико пута био хапшен од београдсне полиције. По ослобоћењу био !в члан I звршнег одбора Нарсдног фронта I и VII реона, затим 1е имао и доуге дужности V фронтовско! организацији и синдика. тима. Данас стурира аохитектубу. Недавно је изабран за поетседника стручног члоужења свог отсека Он прича о себи и своме успеху: _И пое

рата сам желео да пројектујем. али то ниј« било могуће. За нас технича. ре рад је онда био укалупљен и ограничен. Данас се користим оним што је ослободилачка борба дгнала свимз па и нама студентима; могућнсст да напредујемо. да се усзвршавамо. Почео сам да поојектујем још у оредњотехничкој шкопи. Године 1939 добио сам прву награду на школском конкурсу за „Дом учени. ка". По оспобођењу учествовао сам «4 приличио успеха на конкурсу за пројекат гробља за изгинуле црвеио. армејце. Коннурс ИНО.а <• дао широка могућности стручњацима за учешће и мислим дз јв прилично успео, али да због иоаткоће времена није дао оно што би могао дати. Сам про*екат сам радио 20 дана. Нисам имао ни литературе, ни великог искуства. Проблем је био у томе да се

да што вкономичнији стаи и да удовољи савременим потребама. Најтвж« је било дати добру диспозицију свих врста станова, водеби рачуна о минималним површинама проеторија о њиховом проветравању и освстљавању. Говорећи о студентима* о њиховом раду и задацииа данас. друг Мартииовик наставља: .Студентн даиас имају могућности да учеству'|у у иоинурсима и свим другим техничкии радовима. Међууиивеоаитвтсии конкурс идејних сиица »а станична постројења Омладинске пруге Шамац Сараlеео, дао <е одличиа оезултатеСтудеитн треба ла учествују у коикурсу за поо!ектован>е зтаде Цен. тралног Комитета ИПЈ и Поеаиди(у. ма Народне скупштине ФНРЈ уз сарадњу са гг. професорима и архи. тектима ван школе.*

Спољни изглед пројекта

Кроз наше факултете

КРУЖОК МИОДРАГА МАРИЋА УДАРНИКА СА ПРУГЕ

На мругој години Пољопривредно - шумарског факултета један од најбољих■ кружока је кружок дру • га Миодрага Марића. ударника са Пруге Брчко Бановићи. Чланови овог кружока су: Пламенап Ннко. ла, Милева Богатиновић. Миливо\е Ћирић. Њихов метод рада састо-Iао се у томе шго су V кружоку радили нове партије упоредо са наставним планом факултета. 'Ин. дивидуално су обнављали стаго градиво. За впеме паспуста радили су /70 10 часова дневно. Пошто још нема књига они се служе белешка-

ма са предавања ко\е сравњују и допуњуЈу стручном литературри Сви су завршили испите из прве године у јануарском року. сем дру . га Марића који има још испит из политичке економије. Средња оцена кружока јс 8,40. Сала су дили на 6 предмета са другегодине Исто т?ко обавезали су се да ће 100 •/• посећивати вежбе и кружоке. Сви су активни члапови НСОа. а друг Ћирић је демонстратор и један од најбољих фискултурника. Сви су се пријавили за одлазак на Пругу. Р. Н.

У ТОКУ МЕСЕЦА ФЕБРУАРА И МАРТА ДЕМОНСТРАТОРСКА СЕКЦИЈА ПОЉОПРИВРЕДНО - ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА ПРЕМАШИЛА ПЛАН

Демонст)>ато|>скл секцнј* на нашем факултету обухватила » 20 поедмета са 70 демонстратора- СвО| рад она одвија по формама које су се показалв као добре; курсеви. групне консултаци)«, посета и вежби. За мартовски иопитни т»к. до 10 марта секпија јв одржала 100 ча<х ва за курсеве. 49 за кптжоке и 249 за вежбе тако да је обухвагила 2.630 студената. Многн студенти су курсевз схватили погрешно. Они сматрају да су демонстратори обавозни ла их потпуно спреме за испите н нв поклањају довол»но пажње нндивидуал. ном раду. што се по>кааало на успеху већ првога аала испита- Извесн« другогви чак траже ла им се демонстратсри лнчео ставе на расположењв- У току рада већина дрсгова лемонтстратора показала ’в мнот способносги и залагања. Свотим пристутгачним објашњетвима истакли су се другови Павловић Новак Аћимовић Ралован. Аврамов Лаза. Мећутим. на_ прављен )в Iедан велики плопуст ол стране ове секпи»с у томе што гу де_

монстратори (Уит само предавачи а нј уЈедло н испитнвачи. У свом будућем раду демонстраторч ће обратити већу пажњу лич.ном узднзању и стручном усавршавању. Свн су се пријавиди аа Иругу и даће максимум иопита како би на Прузи моглн шго више т>моћ* бригадирима- Д. Ш. отуд агр.

НА ЕЛЕКТРО-ОТСЕКУ ОД 189 СТУДЕНАТА 68 ПОЛОЖИЛО ПРОБНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ

У саглаоности са поофвоором математакв. наставна организовала јв месечне пообне писмене задатке. Последњи писмени лао 1© бољ* релултаТе ол поетходних. Од 189 диугова прелазну опену д<У»ило «8. Мд да овај резултат није задовољаваЈУћм. он поетставља известан напредак. На овв пис.мвне задатке не долазе свг. дру!ч>ви. Тгтае не могу ла контролишу овоге знање. иити лају мог\ћностн наставно! комиси 1 ц да има та_ чап преглед читавог отсека и пружи помоћ тамо где *в потрвбно. П. М.. ст- еледтротехнике

ПОЧЕЛО ЈЕ СА РАДОМ ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИЗУЧАВАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ МАШИНА

Кружок ..љубнтеља гехнике“ на Техничком факултету формирао је дељење за и-Ј.учаваае машина- Оделнње јв отпочело рад предаваљем лроФесора Марковића који јв у свом излагању изнво улогу савремених граћевинских машнна V извоћењу граћевинских радова- Он >е нарочито подвукао примену машина у изградњч модерних ауто-путова и траса за железничке пруге, јвр је ту степен механизације рада достигао врхунац. Ту долази темпо рала, затим економпчност и вајзад да су падници применом машина ослобоћени најтежих радова- Потом су приказана два кратка филма V котма је снимљена гралља ауто-путова где машиде изводе огромну већину радова На крају. птхфесор Марковић обећао подршку профеоора V спреман>\ предавања и V набавци струшне литературе- Рал овога кружока неће се органичити само на теоретском изучавању магаина. него ће руководство ооганизс-вати посете радшлиштима. Као прво предвића се посета гралљи агго-страде Бе_ оград Загпеб што ћв слушаопима омогућити да ое на тепвнт птозна т радом матпиа Л. Ж. огуд. грађ. техвике

Изишао је часопис „Народна крила“ ' - ; • ■ '»• ■ • *■ - ■

ЧасопнС „Народна крила“ допрнпв■ ће својим излазком још нвршћем окупљаљу и јсш већем проширива'њу организације спортског ваздухо| пловства. То значи, паеопис ће да омогући да спортско ваздухопловство постане приступачно широким слоје. вима народа из кога ће оно да регрутује своје најбоље кадрове на свим нољима делатности. У новим услови. ма, створеним после осло<sођеља добнло је и опортско вазлухопловство нове одлуке постављено је на широку. масовну базу, тако да је данас омогућено свпм љубитељима ваздухолловства да нађу своје место у оквиру ваздухопловннх опганизација. Залатак часопнеа „Народна крила“ у стручном погледу јесте узлпзаље чланства спогтскот ваздтхопловства. а мтали и нови члаповн тпоба да кроз часопис стекну своја прва знаља, да се упознају еа вазлухопловством, ла се изграђтјг тако ла 6п најбољи ол љих поггалп калровп н стручни ралнитш нате ваздухопловне и пптотп моторппх а. внона. Часопис треба ла окупи све наше познате констргкторе п научне којн ће узетн учетпћа у упа. нређењу стгучпог зпаља свег члапства спортског вазлухопловггва. Задатак часониса ..Наролна крила" у организацпоном погледу је да спроволи јединствент линију спортгкпг вазлухопловства. ла помогне Разчоју ваздухопловних 'тчштава и кружо. ка у савлађи*ан>у свпх теткоћз и нроблема, ла буле путоказ за лаље развпјзље спортског вазлухопловств-

СЕКЦИЈА КОНСУЛТАНАТА НА I ГОДИНИ МЕДИЦИНЕ

На/ст&вна комиг.нт оЛрлжтада је секпиту консултаната на ш>вој години мрдицигне. Она има за цил> ш помажв друговима V савлаНиваљу прећеног гралива. Засала посто»и само секпија консултаната из физиве. Консултапије се одржавају једноу нолвљно и већ св осећа корнст од н>их. Мећутим. коисултапше не шсећује велики бро’ другова- Са две анатомскв групе на консултапите не долази више од 50 другова од укупно око 240. Други недостатак је V томе што и другови ко’Н доћу иа консултаиију не лолазе мве« стгрешти ▼_ след чега се н« развита дискуоита те ое овај начин рада не ко.рисги огнако кано 6н тробало.

Пролеће у лабораторији

Нал столовима сс ланас силно размахнулз младост; врева н жамоо гласова инlг се сдилн V склад. Нови се путеви слуте и ужурбаност нова токреће све на оад. Све данас идс лако... Над пламеном у зделици Супстанпа ври и изгаоа. коај мене доуг псвуши. Кроз облак белих шаоа смеше се нови видици: сваки план нам 1е смео и сваки напов доаг. ■’ ”*г V* * г ' тесму е лету и Прузи, ча епрувети титра -■*" поолетњи зрак.

Путаноо Паула ст. технике

НОВИ РЕЗУЛТАТИ СА ИСПИТА НА ИСПИТИМА ИЗ СТАТИСТИКЕ НА ЕКОНОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ ОД 249 ПРИЈАВЉЕНИХ 1O3 ПАЛО И ОДУСТАЛО

Резултвти иротеклих нспита су ј слични он*ма у јанувру од 1181) ПрИЈАВЉеНОГ ИШИ«, 240 другов* су одусталн, 150 пми што чинн 33*/*! палих и одуогалих (боз податика о књнгоЕОдству). Средња оцена јв 7,41. Једини предмет где су резултатн много бољн јв и најважнији предмет на факултвту полнтичка. еко. номија. Пријавило се за испит далеко већи број нвго раније (264). П&лих н одусталих има 55. шхо чини 20% од пријављеннх иопига. Просечна оцена (7,93) ввћа је од просечне оцене свих предмета. Ранијв се проценат одуотадих и палих из политичке економија кретао око 40%. Стручио удружев.е у еарлдн.и сл профеоором учинило је све да олакша слремање ншнта из овог прелмета. Органнаовани су кружоци (18 на броју) н најбољж другови су их обилазИли н помагалн им у радУ- Н* самом факултету демонстратори су одржавали колективне часова У кружоцима је било обухваћено 117 другова 2 друга еу одусгала, 7 пало м 108 положило оа просечвом оценом 8,60. а од 147 другова *оји су ман»е илн више индивилуално радили, или нередовно долазили на колективне чаоове пало је или одустало 46. Поједини кружоци еу постигли лепе успвхе. У кружоку број 4 радилн су 20 другова и друшрииа и сви су нвложшш оамо један са шестицом, а десет са одличном опеном. Кружок број 13 сачињавали су другови војни питомци Радуловић, Бацковнћ. Јова Новић, Ведичковић, Пирвовић. Петвк и другарица В.таданка Јовановић. Они су постнтли одличан уопех 9,71. Другови Радуловић И Бапвовић су пред иопите раднли и са друтима и формирали још један кружок коЈи Јв постигао оредњу оцену око 9,80. Реаултати из стгтистике н (правреднв матемАтике су слабн. Из статнстнке од 249 пријављених, 103 је одустало или па-то. Од полагапа привредне математике 46 друтова су одустали. а 181 који су полагали, постигли оу просечну оцену сввга 6,37. Колекгивни часови кз привредне математнкв ггретварају св у прелавања демонстратора. умевте да се жривредна математттка радж у групама до Зо људи. гле 6н овлком појединпу лемонстрвтор помагао у решавању зааагака. И још јелно, греба разумети најзаж ла ни привредна математика ни статистнка нису »лаки< предмети и не могу се спрематн за 10 дана. што у осталом доказују и ови иопитн. На испитима у овом року било !е н рђавих и жобрих по;единапа. Мплан Прераловић жриликом ко- ( »агања из нолитичке економије, лок су другови жре њега олговарали. извукао јв питање и почео тв-! боже ла на хартијн жрови концмтт. Иавадио је из џеиа сввску у којој имао олговоре н» главна пнтања н преписао шво му је треба.ло. Затим је прочитао »конпечтт« пред професором Марковнћем и добио 7. Алн лруговн Гртјнћ и Бапковић. који су нриметиЈгн итж Је жрут уралио. чоставнлн ст слтчај жгколским властпма и испит му )е воништен Стулент Милав Барака на испиту | пз техно.тоги!е шред професором Деметровићем жоказао Ј» нотнуно незнањв. Пачво је молитн профеоора да му да >барем шестипу* јер за толико >ситурноа »на и кала нрофеоор нијв нристао. замолио га је ла напнше ла „ни.lе лошат - . Кј.ла су изгппле опече из тетноло гије крај имена Мнлана Барвха дгајало јв >није дошао<, Исти

отудвнт Ба ракл покушао је и кол арофеоор-а Тодоровића на полагану прћвредне иоторије да измоли »није лошао«, али профеоор Тодоровић није пристао и оборио га. Профеоор Деметровић мора да такве отудентв одени по њиховом знању и тиме докаже да није тачна крилатипа међу студентима кзко »код Демех. ровића нико нв пада«. Још једна непровилност логодила св код полагања кљиговолства. Предмет се полаже писмено. Пород професорл полагању приеуотвују и демонстратори. Они треба да иомогну спудентима при изради аадатака. алн никако да сами раде те залатке место студената. Оии ву обратно ралили, из другарства или тачнијв нз погрешнот схватања другарства. Био ј,е великл број неопремннх другова, који су изашли на иопит књитоводсгва рачунајући ва такву помоћ демонстратора. Било је и сзсвим незрелих одговора на озим испитима. Из политичке енономи/е један друг је казао да се прва друштвена подела рада (између сточарских и земљородничких ппомена) јавипа у 11 веку нашв ере, а други да се Велика францмскз рволуција догодила у 14 веку тј. у средњем веку. Један студент тунао јв све ове одговоре из|авизши на полагању статистике да се стахановски покрет јавио у 17 веиу. Насупрот овим примерима истак. ли су се другови као што је Рајко Радунозић ио»и |е понззао темељно знање из политичкв економије или друг Хасан Хаииомеровић ксји је у овом испитном роиу дао четири испита; попитичку енономиЈм, статиотику. привредну математику и књиггводство и из свих прдмета добио десетке.

3. Пјанић, отуд. ековомијв

ИСПИТИ НА IV ГОДИНИ МАШИНСКОГ ОТСЕКА

Обаве-зе којв ву дали машинтш IV године су доста ввлике и судећи по гемпу рала и долахању испита би1е ишуљене. Сви лруровн су вандидирали н У п»ку је полагање испига Ш голине. Резулт&ти испита су доста лобри. [Јрелнл опена ј 7,45. По постигнугим резултатма треба истаћи рал кружока Р. Благојевића и кружока А Иколомова. Р. Благојевић је лао ове испите треће године и отпшао на Пругу у првој оменн. Остатам нз кружока нетостаје по један п- етмет ла би завршили 111 голину. Порел рала на струнном пољу с и жругови овога коужока су акгивни чланови НСО-а. Кружок А. Иколмова и Р. Стојадииовића нстиче се својим озбиљним ра.том и добрим опенама на нспитима. Д. Зоговић порел свестраног ралм у НСО-у, је демонстратор н руковолилап магоинског отсека *а штампаи.е ктвига Он показтје олличне резултате на стручном пољу. У месепа марта положио јв хемиску технологију (10) н парне коглове (9). Остали жругови исто тако рале веома предано. Међутим постојв труговн који нв Р*ле. Случај друга Припе коЈи иле несппеман на испите н Аранћеловићи. Ивановића. Петровића и Поповића који ол почетка ове гаколске голинв нису положили готово ни јелан иопит, ма ла з* то немају никаквнх оправданнх раадога. Ч. М. СТ, Твх, 1

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 23