Student

Припремимо секције за излете у претстојећој сезони

Научно-стручни нзлетн су нссумњиво од великог значаја за уггот, путавање нашег стручног знања добивеног V току студија. Та се потоеба наоочито потенциоа код нас када лабораторнје још нису У могућности да нам илуструју науч_ ну материју н допуне знање стече. но нз књига и предаваша. И иа колико биле лаборатоаије спреиљене. ипад не могу у том погледу да нам пруже оно што нам дају научно-стручни излети. Из тих разлога се и појазила потреба на нашим сђакултетима негде мање негде ви_ ше. за стварањем секција за струч. но-научне излете и поактичке оадове при стручним удоужењима. Пои дзвоћењу овнх излета наше наоодне власти показују увек пуно оззумевање и излазе нам V сваком погледу у сусрет, тако да се поед нас поставља једини проблем да их што боље искористиио за стручно уздизање. Досада. уколико су временске могућности дозвољавале, научки излети су углавном извоћени у самом Београду .или V непосредној близини (индустриска предузећа, народни одбори, задруге, сућења. сузбијање епидемије итд.>. Ми са тих једЈГбдиевних излета. чији ]е број на пример на Техничком сћакултету задовољавајући. имамо из_ весно искуство, на основу којега можемо да припремамо претстоје. ће вишедневне излете у овој сезони. Они треба по својој намени да буду успешни, јер сваки пропуст учињен на овим излетима имаће и лалекосежниЈе последице него што су биле при мањим јелнодиевним нзлетима. Прво н најосновни.је ?е ла успе.мо да сваком нзлету дамо стваоно научни и стручни карактер како у припреми тако и V његовом току. Значн: поред сагласностн наставника који полази на излет, пор'ед одобрења универзктетских и наподних власти и свих осталнх мање-вцше техничхих припрема. пи_ тањем јелног вишедневног излега мооа добро да се упозна најпре стручно удружење и гтоедвиди од колике ће користи по стручност и учење бити излст. Један такав пропуст већ на самом почетку имамо на Техничком факултету по пита. њу излета стулената аохитектонског отсека V Чешку. Иеитрално удружење »е лотло.у такав прложај. као ла то није V његовој моћи да поодискутује и донесе закљуцак о том излету. који по својо] обимности то захтева. већ »е оавнодушно одобравало развидањ? припреме тог излета »на бозу оуку«. Као прва последица тога пропуста ?е та. што су одмах и са осталих отсека почели да оазматрату могућност како би се и они »убацили«. а све скупа ?асно је да иде на штету хаомоније рала мећу отсецима. Да_ ти излету стручно-научни карактео значи усклалити га са пгетњима, коlа су другови слушали. или којз ће за извесно краће време слуаати. или по могућству да на излету другови од наставника добију читаво поедавање из појединих поел мета. за коде нам 1е та очигледност од велике користи. Ми смо V томе погледу имали низ успелих излета, наоочито на Техничком Факултету гле се то понајвише може да постигне (Фабрика мотора V Ракови. ци са г. професором Добросављевићем, Електрична централа V Београду са г. г. професооима Петровићем и Ракићем. водовод у Жаркову га г. професором Николићем и лр.У После овога проблема лолазе већ пообле.ми другог реда. чије се решењр своди на чисто техничке при. поеме и где се са мало више пажње не могу учинити поопусти. Али иппк било их је. На примео по питању недовољног боота учесника (што за претстоЈеће излете свакако не долази V обзир>. дешавало се ла се излет оложи са десетак лругова. а била је у стваги потреба да их б"те пелесет (И технолога ]<* ишло на водовод V Жаркову, 9 другова V млин »9 мај« у Београду? То се дешава због не. озбиљне припоеме од стоане орга. низатора и због постављања излета одозго не разговарадући са доуговима о потреби и важности тога излета. а за то имамо увек могмћности нз састанпимз грмпа НСО-а. или измећу часова Насупоот овоме би била доугз крашост. а то ?е поекобооl‘на посета. тако жа су наставник или одпећени за то доугови из поедузећа V немо ла поуже сво)е излагање сримз и настаје тедна врло ружна слика дезоргагеизаци.је. сво.јевољно оазгледање и лутање доугова. што им не доноси никакве кооисти. На?бољи ппимео за то била те посета жвлезничкој ложионlиии V Београду, г ле с ,г т-г,,, (

КО нх 1е бнло), ма да СУ До тада вилели иожда више пута ложноккцу. и тада само вндеди ложионн. цу. Овакав пропуст нзрочито не бн смели да дозаолимо ггои вншедневним излетима: иилУстригска преду_ зсћа Сдовеннје. државно добро Бе_ ље н друга иеста. пон којима треба да репрезснтујемо наш Унквер. зитет. Све те поопусте кот ггроистичу тедзн из другога отклонићемо на време, ако приступимо озбиљном организовању тих нзлега и са наше и са друге стране, наиме да на време обавестимо другове *з дотичннх поедузећа са којим их циљем посећујемо. Кајзад бн дошао т проблем чнсто Финансиске природе. чизе би оешење. порсд повластице које смо добилн од народних власти, у многоме требало да олакша фонд за стручне излете, којн оснивамо при стручним удружењима нз нашнх сопствсних средстава путем улога и добровољннх прилога. Код другова »е овај фонд наишао на различито разумевање. Најбоље разумевање Је било онде где се већ сада осећа потреба за њим. Мећутим потпсба за сгварањем овога фонда нма шиоу перспекткву н она постот. тако да једиог дана фонд трсба ла буде средство којим ћемо ла_ ко и ефикасно да решавамо све Финансиске проблеме у односу на извоћење стручшгх излетаД. 3.. ст. техннке

Секција за излете Економског факултета пребацила дате обавезе

Обилазећи сеоске набављачкопотоошачке задруге, чланови ове секциЈе су V погледу књиговодства поужили велику помоћ руковод. ству ових задруга указујући имиа поавилан оад V всзи са жоношењем наших нових уоедби о књиговод* ству. У том раду, само у марту, иесто 14 задруга колико је била дата обавеза. обишло се 19. То поетставља Усп«*х тим пре тто }е већина другбва, чланова секци|е, ових лана полагала испите, и дала позитивне резултате У помоћи администрацн.ји месних народних одбора. такоће гч постиг. нути заловол»ава?ући резултати. Место шест. чланови ове секцијеобишлн су 8 одбора и ту пружили сво?у помоћ вршећи исправке н V. казујући на правилач пзт н пазвој као и на важност Уредне алминнстрацнје. Што се тиче предавања по селнма београдске околине. и ту су наши студенти користили сеоским трудбеницима Кроз већи брот пре. давања наши студенти су изнели значат стварања задруга по селнма. осврћући се на важност њиховог Формирања н на тачање задружног сектора Број предавања V послелње време тоебало је ла буде већи. али услед салашњих пољо. привпелних радова по селима. било те теже окупнти сељаке и лРжати им прелзвања Поред горе наведених резултата секпита је ооганизовала излет за Оси?ек V Бооово и створила ?е везу са Ученицима Тоговачке акалеми?е V Беогоаду. где су чланови ове секције одожали 9 колективних часова из књиговодства и поивоедне математике. Тиме пружили поиличну помоћ тамошњим ученицима; одожан 1е тедан оефеоат Vнчтао саме секције »О фонду руководства«, који ?е увелико користио члановима ове секците који су се упознали са његовом важношћу, његовим начином Фоомирања и његовим корисним свохама. РезУлтати које ?е постигла ова секиија V многоме доказују да су наши студенти схватили озбиљно такмичење за П конгрес омлалине Собије, јер као што се вити они су сваким ааном све више са народом коме помзжу, а сз нароном нашег села Овакав оат ове секиије нека буде потстрек и стуаентима лочтих Факултета ла извоше сво!е обавезе V поетконгреснОм такмичењу. Сл Шинполић. С. Ш.

ИЗ НАШИХ ЕКОНОМСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА Како смо решили питање лечења болесних од туберкулозе

Главна етапз борбе противт туберкулозс која се ове школске године повела иа нашем Уннверзнтету прнмиче се крају. Почетком деаембоа прошле годнне, како је то својевремено пнсао »Народни студент« у Ректорату је одржан састанак коме ст присуствовалн микнстао просвете Србије. универзнтетски руководиоци. претставниии Министарства народног здравла, ИНО-а и руководнопн Удружен»а за здравствект заштктт студената. На дневном релт тога састанка би_ ло је претресање проблема туберкулозе на нашем Универзитету м утврћнвање начина на који дд сс поведе борба противт н>е. На са. станку се најбол»е очитовала искрена брига и пуна воља универзитетских н иародних власти да се учинн све како би се очувало и поДигло здравле студената. Проблем се ннје поставио искључиво као студентски, него V оквиру општенародног проблема. Као неодложно поставило се; прво, пронаћи све студенте коlи болују од отворене туберкулозе н упутитн их у санаторнуме или клинике на лсчење да би излечени наставили студије и да 6и се на та» начин споечнла тубеокулозна жаоишта. нзвори ту. беркулозе међу студентским масама; друго. пронаћи све студенте лакше оболеле којима је потребна стална лекарска контоола н створитн за њих посебну мензу са обилном и даком храном. Од тада је Удружење за здравствену заштиту предузело мер« да изврши тс задатке. Четвороиесечни самопрегорни оал многих, члзнова НСО-а довео је до цил»а. Средства и начини којима смб се служили били су разноврсни Како се као непосредан задатак поставиЛб поед нас 'пронаћи болесне ол отворене туберкулозе, то је одмзх започео општи студентски преглед. Преко 12.000 рентгенских снимака. огроман боој интеонистичких и специјалнстичких поегледа залагањем иогих аасистената Медицинског факултета савестан свакодиевни оат студентског лекара д-р Мајнхајна, масовно ангажовање студената мсдииине (може се рећ и читаве ле'l- здпавствене бригаде) све т о пружило нам 1е могућност да пронаћемо болесне. Таквим друговима требало је створити могућност за лечење. Комитет за народно здрав. л>е ФНРЈ примио »е то на себс. Нз. ше иамере да се отпочне граДњом мећтуниверзитеггског студентског

санатооијума прнхваћене су као те_ дино радикално решење и то је задатак најближе будућности. А да бн се још сада решио проблем лечења болесних другова. Комитет нам »е доделно 200 кревета по разним санаторијумима V земл»и који ће се расподелити на све универзитете поема броју оболелих студената. Број који ће наш Универзитет добитн омогућиће лечење свим доутовииа. Изјсо ће тим креветииа располагати удружење и оно упућивати другове на лечење, с пуним правом се може рећи да поседујемо »привремени студентски санаторитум«. који ће до изградње нввог студентског санаторијума углавиом задовољавати наше потоебе. Педесет кревета на Голнику а трндесет иа Твполшчзши примиће

V току наредних дана 80 оболелих студената Како ће трошкове з$ гн* оомашне студенте сноснти /порад Минисарства здравља и наме Удружен»е, то и секретаријат! факултетских одбора са своје уТ<»нв тоеба да се заложе и да настСје да све оболеле другове. без обзи>а на то да ли они то желе нли н« (јер се оади Како о њиховом влавгитом тако и општем прд>нађу, као и то да упуте исцрпна мАлље. н»а о њиховом имовном стаиу Удружењу за здравствену заикиту. како би се исти одмах послјвти на лечење. То је најбољи начин|ла за. иста сваки од оних кодима је§гоl потребно иде на лечење и! да се здравственим фондом обухваЛ-е доу говн слабог имовног стањаД В. Вукмаи, ст. медИциие

Албански студенти на Економском факултету

Прл рата сттлвнти одлаавли су на студи>« V фрашцуску и другв стране звмље, лошто V свотој земл»н нису нмали \’ттаверзитгта. Даеас међ\тим, лнн лолазе т нашу земљу, код братскнх и нријатељских нагола. На нашем Ф*.кујгг г ту утн ш 10 ибаноких студената. Још 25 сттдената Албанана надазв ое по другнм факултетима. Они су овде тек гри месепа. Иако V почтвку нису уопште знали наш језик данас св »име век прилично служе. Друг Ратко Начо нам прича' „Имамо у дому курс орпског језика, учи нас једна ваша другаlрипа. студент слависгике. Рал V кружоку нам много помаже. како V савлађнвању јозЕка. тако и у ереоалл градижа. Ва_ ши другови се миого труде да нам V томе помогну. У иашем дому организовали смо к\~рс историјв СКП(б). Имамо кшигу на албанском језику. тз нам њено изучавање не претставл>а ннкакве препре®е.“ Засада, док не савладајт потпуно српокн >езок они учо само прнвредну математику и трговачко кн»шч>водетво: шмају овоје кртжоке у дому сттдевата, укључени су и т наше когжоке. Наш нарол јв малн, наставља лруг Начо. наша земља *в к>ш неразвијева. али ми ћемо у за«елнипн с вашнм народима. тесном подиткком. економоком и култушом саралњом успетн да се гздигпемо" В. К„ пгуд I род.

I НАIЛ НШИ РЕЗУЛШИ УЧЕЊА N Р«Д« ПОШАЂЕ ДА СЕ ПРИПРЕКДМО 3« II КОНГРЕС

Отворена је дијетална студентска менза

Петог апоила је на свечан начин извсшено отварање мензе за лако оболсле другсве. Отварањм мензе поисуствовало је делегат Министаоства просвете Н Р Србије Ж. Радовић. претставник универзитетских власти Д-о С. Шљивић, члан секоетаокјата НСО-а Београдског универзитет* Душан Ђурић. руко* водиоцн студентских злрзвствених и економских организаиија и *РУгови одрећени за исхпану V мензи. Том приликом лпуг Вукман. прстседник Здравственог удружењо НСО-а поздравио је присутне и изразио своје задовољство што се данас приступз остварењу једне од највећнх обавеза коју је Удружење за здравстзену заштиту Узело на себс. што се отвара дијетална студентска менза. кота ће учкнити много да другови чи)е де здпавље Угрожено ојачаlу и оспособе се за даљи рад на студијзма. Друг Вукман Је истакао да те до отварања ове иензе дошло захваљујући старању народних власти о студентимз и пожртвовању другова који оаде по нашим организацијама. Посде доуга Вукмана узео реч г. Радовић. који Је обећао даљу помоћ нзролних власти студентима. Д-о Шљивић 1е потом подвукао своЈу оадост што види успешно из_ вошење једне студентске акције. После говора д-о С. Шљивића

понсутним гостима и Вл|ц се хране V мензи /хгеовиоан оучак. То је био повмЛ>учак V иовоотворепој дијеталчој мензи. Цросторије у којима 1е Сме-. штена менза обновљеие су и преурећене. а налазе се у улици Светозаоа Маркови Ка. У мензи вдада* IV примерна чистоћа н ред; стодови су застрвени белим чаошавнмз. V к\хин>и као и V топезарит је светло и чисто. Хигијени се обраКа највећа пажња. баш обзиромна спсиифичан карактео мензе. »Храна коlУ смо обезбедили дру« говима одлична Iе. ПриступиКемо м споављању спсцијалних Јела за он« доугове кошма је потребна наоочн. та исхоана. Јело Ке садржати пове Кане количине меса н масноћа, што Ке оболелим друговима омогуКити опоравак«, каже »едан од другова кош су оадили на организовању мензе. Другсви који се хране V мензи поијатно су изненаћени њенкм уреКајем и храном коју добидаЈу У њој. Засада се издаје ручак и вече. оа, док Ке се питање доручка пешити путем анкете меКу доуговима који се хране у менаи. Иако хоана стаје око 1200 динаоа. студенти пла Кају само 750, док разлнку сноси Министарство поосвет« НР Србије и Удружење за здоав. ствсну заштиту студеиата.

Првн ручак

ИЗ ПОТПОРНОГ УДРУЖЕЊА

Доносимо преглед расподелв помоћи ко]а јв аа меоец март додељвна студентима од Потпорног удружвн»а. Помоћ у новцу и храни примило м унупно 796 другова у износу од 331.131,50 дннара. Расподала помоћи по фанултетима извршена је на ооај начин: I колона број дру!гова који су примили новчану помоК; II иолона износ ове помоћи у динарима; 111 колона бро! дпугова који су прммили помоК у исхрани; IV колона износ у динарима; V колона укупан број другова који су примили помоћ ; VI колоиа укупно издато иа име помоћи.

1 Техиички факултет 2 Медицински факултет 3 Пол>. шумарскн факултет 4 Филозофски факултет 9 Правни факултет 6 Економски факултет 7 Ветерииарсии Факултет 8 Фармацуетски Факултет 9 Теолошки факултет 10 Музичка академија 11 Ликовна академија 13 Виша педаг. школа

БРОЈ гз

Н А Р О Д Н И СТУДЕНТ

5

40 16.650 94 47-168,50 134 63-818.50 40 10.400 140 62.040 180 72.440 74 21-900 126 52-855 200 74.755 8 3-300 53 26-692 50 63 29-992,50 21 9.400 26 12.568 47 21-968 22 9.100 25 9-642 47 1-8.742 18 6 329 31 11.106 49 17.431 4 1.150 15 5 831.50 19 8 981,50 3 1 500 — 3 1.500 7 3-500 — 7 3-500 14 6 95С 5 2.483 ’19 9.413 14 4645 12 5-945 26 10.590

Счето 287 94-830 529 238 ‘»11.50 798 311 «3* 80