Student

ПРВОМАЈСКЕ ПРИРЕДБЕ НА НАШИМ ФАКУЛТЕТИМА

У оквиру просллве Првога маја на .Београдоком универзитђту орг;тнизован је ннз приредби као део акдија којима студентска омладина иоздравл>а велики презник рада и иочетие радове на остварељу ГЈетогодишњег плана. Петогодишњи план омогућује планску обнову, коришћење и повећање' богатства наше зомље. Он је доказ да је наша власт заиога демократока, да је наш дрЈкасчи сичтем заувек ликвндирао капитализам (тиме и све економоке и друге кризе које нсминовно рађа, ствара капиталистички систем). Он доказује колико је већа премоћ, колико Је у својој суштинп напреднија, колико је лруштвено виша форма управљања код нас него у многим другим земљама. Осгварујуђи план индустриЈблизације и елекгрнфикапије наше су радне масв свесне да сгва[>аЈ,у јак.у н несаломљиву на-родну државу. Оне су свосне ‘ да тнме лпквндирају и беду н незнање, да се боре за срећу, благостање и за културу свога народа. Не жалећи у тој борби напора, дајућн све од себе, наши нароли дочекују Први мај као сзој највећн празник као признање за њихов неуморни рад и ствара.таштво. Поред рефсрата о Првом мају на програму су • били хорови, реиитације, музичке тачке и фолклор. Хор Правног факултета иступно је са песмама које су већ раније иевалн на својим приредбама алн, и поред тога, осетнла се неорганпзованост и неувелсбаност учеснпка. Слаб квалитет прнредбе на Празном факултету показује да културно-просветнн одбор .још ннје схватио .та наше приредбе, поред увек новог садржаја, морају имати и уметнишру тенденцију, јер за то постоје услови. Први лео програма на Економском факулгету огворио је празнично расположење, својом садржином олговарао карактеру Првог маја, лок је лругн део оставио утисак прнсностп другарског вечера. Иако Је приредба у дслини успсла, ипак трсба нагласнти ла припрвмама није посвећено довољно времена и пажње. То се није оглодало само у избору материјала (наролне пссме уз пратњу гптаре, које се могу новодитн и без нарочнтог увежбавања. илн »Прсма изградње« коју е исти лрут репптовао на другоме месту пре два месепа), већ н у оа.мом извођењу. У нгри фолклорне груие није увек бнло доста сигурностн, а хор, којн је иступио са јелном песмом, певао је непове-зано. Фил озофски, П ри родно-матем атн чки факултет, Внша педагошка школа и снндикална полружнииа професора, лалп су заједничку првомајску прнрсдбу. Прирелба није бпла ни нзнад ни испод ксћпне осредњнх дрнредаба са уобичајепим ннзом рецитапија, р.уских песама, хора и фо-лклора. Најуспелнја је бнла хорска тачка коју је изводио доста маосвни и одлично увежбан хор Фндозофског факултета. Топлц је поздрављен деклн Прнр«одно-математичког факултетл Љ. Глншић, који је на челу. Репитапнје су, углавном, бнле олабе (по рђавој традицпји полу репнтоване полу читане), а стуча.) Бана Стојановића који је правио паузе лок пронађе место на хартији гле ,је стао, ннје усамљен у организацпји ирпрелбн. Уз сарадљу синликалне полружннпе студентц Техничког факултета олржали су поирелбу посвећен.у Прв>ом мају. Међу најбољим тачкама била је рецитапмја »Сунпе у рукама« ол Јована Поповића и фолклор којп је лепо извео македонска кола одушевисши п|)исутне. Хор јс нзишао лобро организован и са пови.ч програмом. Ма ла је прнрелба била посвећена Пвроме мају програм није треболо претрпавати рсфератима о Првомв мају и пстоготигањем илану. Н,l Мелишшском 'факултету опремању програма посвећена ,’е пажња о чсму сислочп уопело извођеше појеллних тачака, иако прог[«ам У пелнни није добро састављен. Но свечани карактер ирославе Маја осећ-ао се само у првоме делу. Масовни иступ хора мала су песме биле пеувсжбано. н лве доб[>о олабране репитацпје остапиле су лобар утисак. Лруги лео програма био је својом безнлејношћу у су_ протнооти са оним што су стуленти осећалн п шта Је требало ла провеја.ва у програму до краја. Песме коЈе је певао друг Бугарииовцћ својом салржином нису олговарале овој прирелби. У извођењу програма стулената фармапије и ветерине у свакој њнховој тачпп осећао се салестан припремни рад и извесна сигурност, које пп нашим прирелбама чеето нема. Тај општп утисаж кварила је само јелна тачка рвпитаипја нсдбвољно припремљена Она је могла и да пзостане, а да го ие у-

тиче на целину приредбе, Много свежине унела је у програм музпчка тачка (виолина и клавир). Фолклорна група и слнка из руског жи-, вога успели су да створе првомаЈско раоположење. Дворана је била препуна студената н гостију. Академија лнковних уметностн у сарадњи Драмског студија. Музичке академије и Ветеринског факултета, дала је најуопелију приредбу са уметничким одабраним програмом. Зоран Ристановнћ, отудент Драмског студија, репитовао је иесму »Сновц неимора Рада« од Мире Алечковић. Верно оживљашдући песннкову зампсао уносно је у стихове даровшнм рсцитаторскнм способностпма пуно жара и нскрености, вешто везуЈућц данашњицу са народннм цредањем; правилном дик_ пијом лепо је наглашавао разнолике мотпве пссме. На нашим ирнредбама треба чешће роиитовати песме млалих књижепника, јер оне живо реагују и наЈприсније побуђују и уочавају величпиу нашнх данашњнх задатака. * * * Карактер Првог маја дана мобдлизапије радних снага за остваре-

ње пјхвот петогоЈИшњег плала осетно се у програму, кроз редитације, кроз песме, кроз слике из нашег живота. То нас потстиче на нова прегалаштва, даје полета за нова стварања. Али, осврћући се на уметнтошу страну олих лриредаба. неминовно сб намеће стари закључак, да у нашим програмима нема још довољно систвма, озбпљности, ирнредбе немају нзглед делпне, још увек се родн на дохват, програми се склапају од старих тачака. Оно што би освежнло. бнло новост, што би карактериоало наш непрссгаии рад на узлизању уметничког ннвоа прнредби-појави се иегде као искра. Но та искра треба да се разгори, претвори у лучу на чијем ће се пламену васпитавати отуденти, одгајити њихов уметнички и књижевни укус. За то иостоје уалови. могућност, материјал. Њега треба тражити међу нама, на факулгету дајући свему томе приклалну форму у којој ће бити основно не бројне и шаролпке прире-дбе, већ солидни квалитет којн олговзра сна-зи иаших културних секхшја, потреби паших студената.

Конкурс за књижевне и ликовне радове студената

СЕКРЕТАРИЈАТ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ОДБОРА НСО-а БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА У НАМЕРИ ДА ИСТАКНЕ ЗНАЧАЈ КОНКУРСА ОБЈАВЉЕНОГ ПРЕКО НАШЕГ ЛИСТА, РАСПИСАНОГ У ОКВИРУ ТАКМИЧЕЊА ЗА ДРУГИ КОНГРЕС НАРСДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ. ПОВЕЂАО ЈЕ УКУПНИ ИЗНОС И БРОЈ НАГРАДА. НАГРАДЕ СУ САДА ОВАКО РАСПОРЕЂЕНЕ: ЗА КЊИЖЕВНЕ РАДОВЕ: I НАГРАДА 2500 II НАГРАДА 2000 Ш НАГРАДА 1500 пет IУ-тих награда по 500 дкнара. ЗА ЛИКОВНЕ РАДОВЕ: I НАГРАДА 2500 II НАГРАДА 2000 111 НАГРАДА 1500 динара, УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ OДАЗЗАЛO СЕ ДА ПОМОГНЕ У ОЦЕЊИВАЊУ РАДОВА. ЖИРИ САЧИЊАВАЈУ СЛЕДЕЋИ КЊИЖЕВНИЦИ: ДУШАН КССТИЋ, ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ. НУСРЕТ СЕФЕРОВИЋ. ЧЕДОМИР МИНДЕРOBИЂ, МИЛАН ДЕДИНАЦ. ЖИРИ ЗА ЛИКОВНЕ РАДOBЕ САЧИЊАВАЈУ: 0 БИХАЛИ-МЕРИН, Ђ АНДРЕЈЕВИЋ-КУН, ЈОВАН ПОПОВИЂ РАДОЕЕ ТРЕSА ПОСЛАТИ ПОД ШИФРОМ, НАЈДАЉЕ ДО ;5 МАЈА КУЛТУРИО-ПРОСВЕТНОМ ОДЕЉЕЊУ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ОДБСРА НСО-а, БЕОГРАД - ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ. КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНЕ И ЛИКОБНЕ РАДОВЕ СТУДЕНАТА РАСПИСАН ЈЕ С НАМЕРОМ ДА СЕ МЛАДИМ И ДАРОЗИТИМ КЊИЖЕВНИIЈИМА И УМЕТКИЦИМА СТУДЕНТИМА ОДА И ОД СТРАНЕ КАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДМНЕ ПРИЗНАЊЕ ЗА ЊИХОВ РАД. КСНКУРС ЋЕ, ПО СВОЈ ПРИЛИЦИ, ОТКРИТИ И ИМЕИА МНОГИХ НЕПСЗНАТИХ, ЧИЈИ РАД И СПОСОБНОСТИ ЗАСЛУЖУЈУ ДА БУДУ ИОТАКИУТИ ОВАКВИХ ДРУГОВА ИМА НА НАШИМ ФАКУЛТЕТИМА. СЛУШАЛИ СМО ИХ. И ТО НЕ ЈЕДНОМ, НА НАШИМ ДРУГАРСКИМ ЕЕЧЕРИМА. ПРИРЕДБАМА, ЛОГОРСКИМ ВАТРАМА. КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНИ ОДБОРИ ФАКУЛТЕТА ТРЕSА ДА РАЗВИЈУ ЖИВУ АГИТАЦИЈУ ЗА ОПШТЕ УЧЕСТВОВАЊЕ СТУДЕНАТА НА КОНКУРСУ. ЕОДЕЂИ НАРОЧИТО РАЧУМА О ДРУГОВИМА КСЈИ СУ И ДОГ-АДА УЧЕСТВОВАЛИ У НАШИМ ПРОГРАМИМА, ДАВАЛИ СВОЈЕ ПРИЛОГЕ ПРИ OРГАНИ3O3АЊУ МНСГИХ НАШИХ КУЛТУРНИХ МАНИФЕСТАЦИЈА РОК КОНКУРСД ПРИБЛИЖИО СЕ. НАРОДНА ОМЛАДИНА БЕОГРАДСКСГ УНИЕЕРЗИТЕТА ТРЕБА, У ОКВИРУ ТАКМИЧЕЊА ЗА ДРУГИ КОНГРЕС СМЛАДИНЕ СРБИЈЕ, ДА ПОКАЖЕ И СВОЈЕ УСПЕХЕ НА ПОЉУ КЊИЖЕВНОГ И УМЕТНИЧКОГ СТВАРАЊА.

М, Бајић: Одмор

ПЕСМА МАЈУ

Хтео бих данас да на срце ставим звонки смех улице, клик птице V лету; празник човечанства стихом да поздравим: О. како је много рздости на свету! Хтео бих данас ДУшом да обујмим сав свет у овом слављсиичком сјају... Гле: на транспаренту, заставама рујним. у оку мог друга песма Првом Мају! Утри, друже, трудом орошено чело; гледај: сва сс земља пламом распламсава. Знај, и твојих руку би ће ово дедо и у њему вечна Лењинова слава... Хтео бих данас да V стиху сваком поопева ми родиа земља врт у цвету; да све што осећам кликнем једним дахом: О. тако /е много радости на свету !...

Миодраг Томић

Ново издање „Капитала" ПОВОДОМ 75-ГОДИШЊИЦЕ ИЗЛАСКА РУСКОГ ПРЕВОДА

11 ре 75 годана. 27 марта (8 априла) 1872 године иеишао је руоки ирепод лрвот дела ~I\апитала“- То је био један сд оних догађаја воји су одиграЛIИ вндну улогу у историји руске друштве-не мисли. Руоки нревод био је ирви иревод „Каиигала“ на страни јеоик. У Руоијн су идеје марксизма одмах прнвукле широку пажњу прогресивпих кругова друштва- Примерци немачког иодања које се појавило у |есен 1867 гбдине у Хамбургу, всћ су за неколико недеља досаели у Петрогоад и Моокву- Исгакиути људи руске илтелигеициЈе оа огромним интересовањем су пришли Марксовом делу. Године 1883, шест дана после смрти Маркса студенти Петровске псљопривредне академнје гелеграмсм су замолнли Кнгелса да стави на гроб незаборављеног аутора ~Капитала« вепац оа натпиоом; »Бо>ри;у за права радншса у теорпји н за њсно осгнарење у животу.« 'Тиме је нривукло Маркоово дело парочиту пожњ.у руоког читаоца? После чегвртог века Лењпн је писао да сз неодољива привлачна сила оке теорнје у томе и састоји. што она сједињује отрогу и високу научност (јављајући се као последња реч друштвене науке) са револуцнонарношћу и сједнњује не случашо, не само што је оснивач локтринв сједшвавао у себи оообкше научшгка и роволуцпоиара, већ сједињује у самој теорији иитерно и нсраскндно. Чињенида ла се превод Капитала“ пајпре појапио у РусиЈи. није била никаква случајност. Напротив, та Је била потпуно законс-ка последипа читавог хода развитка прогресивне руске друштвене мисли у XIX веку. У Русији су Марксове илеје лошле на мното гтоголишу под.топ’ него у ма којој другој земљн. Маркс је створно своје дело базтгпајућп се углавном на културиој и паучпој основн Западне Европе тачније њених највећнх земаља: Немачке, Фтан цуске и Енглеске. Средина прошлог столећа показала ое као ппелом у исторнји разнгпка Западне Евроне. Револуппја 1848 н чаотжтички покрет ЕпглескоЈ т_ плашилп су имећне тсласе- Филистерство и разноврсна реакшшнарна стпу.јања захватнла су такозвано о_ бразовапо друштво. Гасвим друге прилнке су се стекле V Русији. Напредна руска шттелнгенштЈа водила је самопрегорну борпротнв пагкжог апооллтизма и сттах исво-кметског урећења. Илеје Бељтшског и Херттеиа, Доброљубова л Чернишевског. нелељпво су владале умовима напредпог дела руског лруштва- Велнки пуски револупионаои и демократи-просветнтељи доСТИIГЛЦ су висови стлша.љ научног позпања. ТБихов бла гоподни ‘ гест прппремио је терен за пшгу>ну великнх прокалазака Маркда н Енгелса. Прво руско излање „Кзпптал.а , ‘ пзтштло је. за тадаптње пштлике. \’ велижом тиражу тпи хнљаде пример.тка. Кроз месеп и тто грећича тиража те била паспро.дана. док Је пгво немачко издање, које 1е изишло V тттражу од хиљалу нг»имет>ака, раступгпо тек т ток\ г ол пет голшта. Пут распростнрања мапкоизма V Ртпичт кше бип ттт>ав и глалак као „Невски трг“. Оп је волио кроз савлаћивање илсзита које су се раћалс услед заосталости политкчког и ско_ ттоулког ■'•пећен а зечљ°. кпоз гозоблччоње лажштх приЈатоља парода, који су шжушавали ла замепе шшведну теАт>игу Мдlпксп са мепташшом разповослчтх попкттиопспттих ппетотава. епо_ хе пре Матжга. Алп ова’ пут 1е во_ тп'в од победе до побел« Леводесетпх голтна ппошлог века млади револ\>”исслтж стмпажћи тта тпнотптт п г тг бопбе зз слоболм. пт>е свега обраћали су се „Кантггалу". кб су они тражпли и налазпли

ор.ужје нспобедаве снле. Друг Стал>ин је на састанку проаlагандис“га. заказаном поводом изласка „Коатког курса исторнје СКП(б)“ V јесен 1938 годике, лричао катоо је коајем дсвсдесетих годшга група младнх марксн. ста У Тифлису набавила „Капитал“. Са много труда успело им је да новцем војн су сакупнлн колективно, код кшнжара пабаве јсдан од малобројних примерака очуваног од парскпх жандарма, а оида је бно орг шизован нрепнс руком читавог обшмког дсла. Овнм рувописом су се касније користили др\т Стаљик и љегови пријатељи, који су уносили у радничке масе ндеје маоксистичког учеља. Русија је постала друга отаџбика марксизма. Русија ,је постала отаџбпна лсшинизма. Израставши на рус_ Iсом тлу и базиран на гранитним темељу Марксовог учења, лељинизам се Јавља као највиша тековина не само руске, већ н свстске културе. Лењин ,је већ дгведесетих година прошлог века астулио не само као поборник идеја Маркса. већ и као гсшгЈални настављач његовог дела. За разлнку од свошх прстхолника из групе „Ослсбоћење г,ада“ Лењин ,)е од самог почетка своје активностп жчкааао стваралачки став према марксилму. Овај став је нашао свој јосан израз у следећим речима Лењика: „Ми уопште не гледамо на теорију Маркса као на нешто савршено и неприкоснопено. ми смо иаШкугнв убеђени ла ; е она поставила оамо ка.мсне темељце оне пауке.коју сс.пијалиотн морају да покрећу даље у свим правшгма, а,ко нс желе ла од живота- Ми мислимо ла је за рускс оопијалисте нарочито неонходна самоста,ттна разрала теорше Матжеа. јер ова теоргиа дајо тек оп_ тте рлжоволеће основе, које се примењују попаоооб, птхтма Енглсокој дпукчије него нрема Фгоннмској, пре_ ма Француокот ломтсчлт пего лрема Немачко’ а. ттоема Немачкој дпукчше нето према Руоији". (Лела Лењина 1| лео. гтт*. 4Р9). Лењнн и Отаљин су обогатнлп матжсизам великим прона.тас-шкма којн су поднгли бесмтугксот учења Маркса на нови виши степен. Онн су одбили јурнше на матисшаам његовнх отворених непрнјатеља и разобличилн покушаје изопача.ва ња Марги сс.вот учења од стране агената бур_ жо-ллије у радничти>м покрету-ревиоиопжлп., реформиста мењшевика и ропегата различптнх врста. Велшса Октгбарска соштјалистичка револгција у нашот земљи Јавила се као светско_исто.рис.ка победа маркоизмалсњннизма. Исторша Iр, крснула према Марксу. поема Лењину, према Стаљину. Ндеје маркспзма-лењиннзма шнјтстсо су се пролтриле V нашој земљнУ годинама совјетг.ке власти радови Маокса, Енгелса. Лењина и Сгаљипа издаванп су у милионсктт тнражу, превздсни на Језике с.вих нарола који пастањују нашс великм отаџбину, Реакпионарне спаге V ни-зу држана покупта вале су ла уннште маркспзам. Жалостан подухват. Одвратна истопија хитлерилма показала 1е ла оз спаљипањем књнга не могу спалит»: идејс, да се окрвављеном сепиром џелата не могУ пресеКи истшнти закошт друштвелог пазнвтка- Ако п поред тога хитлеровске методе борбе НРOТSГВ ко-мунизма палазе сала нодржаваопе V наким друтим земљама. то се поводом тога може споменути само изрока старих: ~к.ала боговп же* л в чч казпг они и газтм одмтгима '\ : “. »Учсље Маркса ;е свемоћно зато што 1е тачио“ пнсао *е Лењин пре неколнко дсоетина голина. Свакп нови преокрст исторнЈе поново потвпћује тачност свемоћнот учења маркс и з ма.лс њтппгз ма. (Превол нз чла.нка А- Леонти^ва). Р

6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 25