Student

Под мудрим руководством нашег вољеног маршала Тита и у овој ћемо борби побједити, као што смо досада побјеђивали

(Настгвак ол 1 ст^ане) тогодкшњи план није само присредни план у уском смислу те п и_ јечи. То је у исто вријеме и план бсрбе против свих остатака реакције из доба нарсдно-ослободилачног рата. чије се коријење задржало и до данас. Агитација и пропаганда за Петогодишњи план не смије се сматрати кзо повремени задатак, као за-

датак који може да се сврши на двијв-три конфсренције, са два-три општа предавања. Упознавање омгадине са Петогодишњим планон псстаје најважнији трајни задатак читаее нашз агитационо-пропагандне антивности за све вријеме његоваг извршења. Када се говори о агитацији у вези са Петогодишњим плзном, онда се не смијемо задржати само на слову Закона. Разумљиво ]е да у првом реду треба прорадити сам Закон, растумачити га, прићи му са разних стрзна и организовати за омладину најразноврс*тја предавања на теме: о знзчају Петогодишњег плана; о развитку наше индустрије; о задацима у нашој пољопривреди: о подизањублагсстања наших радних људи у току Петогодкшњег плана итд. итд. Али нзш васпитни рад треба да ззхвати и шире. Потребно је, у првом реду, упознати омладину са Планом и за. дацима њеног предузећз, школе, установе, села, среза. града итд., у оквиру општег Петогодишњег плана, и наша агитација неуморно тре. ба да буде усмјерена за испуњавање и преиспуњавање производних планова сваког радног колектива. С друге стране. потребно јв упознати омлздкну са нзшом земљом, њеним богатствима, са њеном историјом, националном културом. и Упорећивати стање како је било неКсд. какво је сада и какво ће бити.

Искључива задаћа у Петогодишњем плану наших будућих кадрова је честито припремање за задатке који стоје пред њима

Закон о Петогодишњем Длану постав.Ђа задатак да се број квалификоизанпх радннка повећа од 350.000 у 1946 години на <50.000 V 1951 ГOДНнн. Број средшзх струднпх кадрова треба да се повсћа од 65.000 у 1946 на 150.000 у 1951 години, а број сгручшака са факултетсвом спраМОМ ОД 28.000 на 59.000 у последшој годпни петољеткз. Треба да нам буде јасно.да ће оси кадрови у првом реду изићи из омпздинских редоза, а с друге стране да бзш од поаонпног решења ка_ дрсвског питања у вепикој мјери ззвиси испуњење пгана. Народна •■»мпадина нао ваепитна срганизацијз мораће озбиљно да се заложи за овај зздатак. Ја нећу да гсворим о конкретним цифрама по појединим гранама и струкама. Само бих хтио да подвучем када поглед?мо број ученика и студената и њихове успјехе у току ове школске године, одмах можемо јзсно видјвти задатке Народне омладине. У првом реду долази учење. Јрганизација Народне омладине и даље још јаче него досаца, треба да се ачгажује по питању учења ученика и студвната, што ће бити најбоља пр.чпрема за извођење Пстогодишњег плана. Резуптати из готозо свих школа ученика у привреди, средњих стручних, средњих школа, а и универзитета, показују да се ка том пољу мора много вишс учинити. Оаладати науком, овпадати техником, постати мајстор у сеојој струци, то мзра да буде осноана парола свакаг нашег омладинца и омладинке. Какво је стање на универзптетпма? У Љубллил најбољи студонт хемпје од проплсаиих иепита поло :кио је само 15 3 /о, најбољп студеаг машинске технпке 44%, 658 :тудоната Мсдишгноког факултета положило јо укупно 718 цсЈшта. На Београдскои уннверзитету у месену марту лријавило се па Правпом фзкултету 1.772 студента за нсптгге, гл тога броја положило је 1.111., па.ло 239. а 431 сгудснт одустао. Којн су узроцц оваквом стању? Сигурно је да јсш у јздном вели. ком броју наших школа има објентивних тешноћа недостатак поосторија, нвдовољан број наставничз, недостатак уџбеника и учила итд. итд. Али мислим да то није основно Основно је да чланови Народне омладине у нашим школама, чаи и велнки број рукссодилаца Народне омладинв, прилазе том питању фоомалистички, понављају га као пзролу, еоде повремоне кампање и гпедају гз искључиво кроз призму оцјене. Ми имамо безброј извјештаја из организација, безброј статистичких података о слабим оцјенаиа, о просјечној оцјени, аиализи слабих оцјвна итд. итд.; али ми нијесмо добипи још ниједан извјештај који би анализирао добре оцјене, квапитет зна. ња, садржај тих оцјена. Позната је ствар да јв спаба оцјена увијвк реап-

нија спика једног ученика него добра оцјена. Ученик добија слабу оцјену -зато што не зна предвмђени програм. Али добрз оцјена може дз се добије иако ученик не зна можда читав низ ствари о којииа није питзн. Потребно је да се наши будући кадрози. будући рукоЕодећи кадрови на свим секторииа држазне управе и привреде, честито спрсме за задатке који стоје пред њима. То је њихозз искљумива задаћа у Петогадишњем плаиу. Народна смлгдинз треба да сзбиљно ријешгва ту зздаћу и да пређе од њеног старања ?а нЕЗнтитати-згн број прзлазмих оцјема и на старзње дз тај број одражаза ширину знања, ширину нултуре сваког поједиког ђака, Тек тада ћемо моћи да кажемо да је Народна омлздина успи Јела прзвилно да помаже у изграђевању кадра који ће извршавати први Петогодишњм план и остале плансве који су пред нама. Организација Народне омладиче треба на себе да преузме пуну одгозсрност да ппан за уписизање ученика по појединим струкамз иа нижим, средњим и стручним школа-

ма и универзигетима, буде потпуно испуњен. Моћко средство за агитацију је сам Петогодишњи план који јасно показује сваком човјеку и <зс. личину задатака у чијем извршгњу треба да учествује, а и његову личну перспективу у појединој струци која се много разликује од перспективе коју су имапи радници техничари у бившој Југоспавији и која је била врло мрачна. Још бих споменуо једну драгоцјену ковачницу кадрова која ће увелико обезбједити људе способне за извршење ппанова. Наша народна армија не искива само добре патриоте, спремне и способне да у сзаком моменту бране нашу независност и слободу, да чувзју и бдију над на-

порима наших људи ,да изграђују своју будућност. Она у исто врнјеме ствара људе са широким политичким хоризонтима, уздиже њихов о>пшти кулУурни ниво и даје им прилике да се усаврше у мнстим струкзма. У Југословенској армији само у току 2 м)есеца 1547 године чаучило је читати и писати 11.800 бораца, а половично је научило читати и писати 8200. То Је само дио општег плана да ниједан човјек не изађе нсписмен из армије. У точу 1946 године само за шофере и аутомеханичаре оспособљено је 10.000 другова за ввзисте, и радисте, око 5.000 Хтио бих у исто вријеме да одавде упутимо апел друговима омладинцима који се налазе

Народна омпаднна ове године већ је преузвла и некопиио крупних акција које трсбз извршити у сквиру Петогодишњсг плзна. Поред Пруге Шамац —Сарајево. омладина свих наших народних република гради творницу тешких машина апатљииа код Беогпзда. црнсгорска омладина почела јо већ да гради пругу Никшић—Титоград, омладина Босне и Хсрцсговине гради дио пруге Ступгрм —Кладањ. з всћ се и у свим осталим републикама спремају акције зндчгја. Потребе Петогодишњзг ппака захтијеаају, а и искустза ноје наша смладина и руководства имају, омогућавзју да свз омла!динскв радне анције буду узорне у сваксм погледу. Ни јсдну акцију већег стила Народна омладина нс би смјела да предузме без добро оргакизобских припрема које ће омогућити да акција има пун успјех. У првом реду требз пазити на то да доброБољни рад омладинс ни »ајмање не штети нормалном раду предузећа, устаноБЗ, да не ометв наше ђаке и студенте у учењу. Зато се не смије гледати само ионључиво на огромну жељу омладике за радним аицијама, него треба пргвипно и ппански еиономисати радком снагом. Прије сваке акције треба да буду готозе детаљне техничке студије и ријешени основни технкчки пробпеми. Унапрсд треба добро простудирати план рзда у складу са срецстБима са којимз се располаже тано да 6и се још од почетка могло ратвити танмичсње и сваисдневно поатити ток њргозо' извршавања Прије доласка бригаде на градилиште о;-:а мора да буде обезбећена инвентаром. аллтсм и материјалом тако ца бригаде одмах по свсм доласку могу

да почну са радом. Исто тако пријз почетка рада мора да псотоји детаљзн план куптурно-просвјетног, фискултурног рада и стручног подизања омпадине и да се за то обезбнједе средства. Омладинске радне акције порец елана којим служв кзо примјер морају да буду узорне и у сваком другом погледу. На њима мора да се руше стара схвзтања и старе нооме, на њима мора да постоји до де. таља тачнг дневна евиденцнја, на њима мора да се уведе култ чувања материјала, апата, машина, штодње грађе, горивн, на њима мора до мансимума да се развија иницијатива за откривањс и исноришћазгње извсра потребног матерчјапа који нису предвиђени планом. оне морају да буду примјео у 6рзики извоћења, у квалитету посла, у њиховој економичности. Неколико ријсчп о нашод најве Кој акцпји. о поносу сваког омладинла и омладинке Омладпнској прузи Шамац—Сарајево. Досада су на градилнште стнг.те двпје групе бригада I смјене са Vкупно 58.000 омладинаца и омлалннки, 12.000 омлалинапа и омлалинки дошло је више иа пругу него тито је тражено. Резимипа!\ћи досалашње усптехе Наоодне омлалине V обиови и изгоадњи земл>е. друг Рато је поешао на нзше голне акците V вези са Петоголишњнм планом. које мо. гу много ла помогну да се Плаи нс само изсрши нл впитеме. него ла се изрпшн и поије впемеиа. Друг Рато је затим новео подат. ке V вези са ооганизаиијом живота Прузи из ко.је се јасно вили ла 1е организација на знатно већој висини него прошле голине

Старање за омладину

Омладина Југзслгвије има крупке задаткв у извршсњу Пстогодишњзг лгана. Ја бих на ирају хтио да упозорим нгше руководиоце и на другу страну питања. Колико год бриге буду посввћивали мобилисању омладине за иззршење тих задатака, толико треба да је посвећују и старању за омладину. за њен културни развој, за њену забаву, за њено фи. зинно развијзњз. Каши руководиоци не смију нинада сметнути с ума. дз је наш учитељ маршал Тито рекао, да су главни згдаци омладине да уни, да се физички развија и тек онда учествује у обнзви земље. Брига за потребе омладине, и то не омладине уопште, него сзаног омладинца и омладинке посебно. брига за њихов одмор, нопико и за њихов рад, треба да постану састазни дио рада сваког нашег руководиоца. Пред нама су велики циљеви, али и велике тешкоће које треба да сзвладамо да бисмо до њих

дошли. Дуккост је читавб нашв орггнизације да помогке да се те тешкоће што прије савлдлају да бисмо што прије иззшли на чист друм, гдје кас у стварапачксм раду неће ометати мкогс бриге ксје данас постоје. Не заборзвимо, другови. нинада ријечи које су омладини Југоспавије упућене у прогпасу Центрапног комитета Комунистичке партије Југославије: „Оиладино Југоспавије! буди и у будуће у првим редовкма борбе за изградњу зе. мље, за остварење Првог петогодишњег ппана! Буди почосна што си у читавом свету постала пример оданости домовини, а у својој домовини и пример пожртвоваког рада и прегалаштва. Петогодишњи ппан ће оствзрити све услове за срећан живот младих, за светлу бу-

Изградићемо Пругу до 29 новембра 1947 године, дана рођења наше Републике

у армији да што боље искористе вријвме и широкв могућности које им св тамо пружају, ца што боље савпадају свој војнички занат и у окоиру њега дигну стручно знање. Наша земља у извршењу Петогодишњсг ппана очекује то од њих. Исто тако хтио бих још једном да подвучем потребу да се наше организације Народне смдадине науче да искоришћују зкање и искуство демобиписаних бораца, да их смјеста прихвате у организацију и што прије укпопе у рјешавање многобројних питања која стоје пред На* родном омлздином. Задња демобилизација је показапа чак и кебрижљив однос према њима.

дућност нових поколења. 0младино Југоолавије, бори се зз његово бори ое одсада нао и досада. дз будеш прва на рзду, прва у борби за ствар народа и домовине!“ Пођимо, другови, смјело у борбу за испуњавање Петогодишњег пла. на! Под мудрим руководством нашег вољеног мари Јала Тита и У овој ћемо борби побједити, као што смо до свпа побје^ивапи." Крај говора. Рате Дугоњића пропраћен је олушепл.ешгм' атауаом.

Помоћ ФЕСЕ кашем Уннворзнтету

Пре кратког времен Р стигао је у Југославију поклон међународнз студентске организације за помоћ (ФЕСЕ) студената хемичаоима Бвоградског универзитета Поклон састоји од 134 врсте хемикалија у вредкости око 10.000 швајцарских франака (што значи око 110.009 динара). Врвдност тих хемикалија за наше студенте је у ствари неоцењива с обзиром да ге вођина у кашој земл»и или много тешко или никако није могла набавити. У највекој количини у покпону јв било глацијалне сирћетне кисепине 100 кг затим њеног етил-етра око 30 кг, 50 кг. натријум-аиетата по 25., гнилина и иитробензсла и ки» других ређих хемикапија у нсшто мањим копичинама. ЗначајН;, је нопичина спементарног јода и мзгнезијума као и око 1000 флзшица микроскопских боја, И пошто су хемикалијв биле на путу баш у време највећих мразева било је извесне штетс наронито код течкости чије су флаш* од педа попрскале. Највећу је штету претрпела сирћетна киселинз које је стигпо читаве око 70 кг. и миироскопске боје од којих је остало 640 флашица. Сотало јс стигло неоштећено. НСО београдског универзитеетз послао је 40% свих хемикапија студеитима у Загреб и Љубљану, а 60 % је распсређено нашим факултетима и то првенствено Техничком, Филозофсксм и Фармацеутском, а делом и Медицинском, Ветеринарском и Агрономском Како су већина хемикалија органски препзрати, послужиће углавном за вежбе из органске хвмије, док ће поједини служити и за аналитичку хемију, а микроскопске боје и з? вежбе из биолошиих и медицинскиж нвука Ова секција ФЕСЕ, тако иормсна за рад наших студензта показала јв, не први пут, како се коннрвтно остварује сарадн> 9 студената свих спободољубивих нација.

Наши народи очекују од нас струнне кадрове, дорасле за извршење Петогодкхшњег плана

Друг Рато Дугоњић

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 26