Student

Наш физиолошко - хистолошки институт биће најбољи на Балкану, а имаће ранг епропских института

Нови Физиолошки инсгитут се подиже на месту оанијег пооушеног и биће најмодернији на Балкану и неће заостајати за осталим евоопским иститутима. За изградњу овог инсЋитуга ндоодне власти су дале 29 милиона динаоа. од којих је 6 милиона V поошлој години утрошено. У нзградн>и плана Vчествовали су сами професори. а инж. Секулнћ је пројектовао нацрт по њиховиЧ! предлозима. Институт ће се углавном састојати из два крила. десног и левог, и Једног средишног ранијег дела. На левом крилу V приземљу и првом спрату биће смештен Физиолошки институт, а на другом спрату хемиски институт, а Физички институт заузеће просторије садашњег Физиолошког института. На десирм крилу V приземљу и првом споату биће сиештен хистолошки институт а на другом спрату ботанички институт и биолошкн аа фармакологију. Амфитеатер. ко.ји се налази V соедишном делу. остаће исти, и он ће задовољавати по-, већаном брсују студената. У њему има 800 седишга а са‘ стајањем може да поими 1000 Према добијеним подацима од поофесора д-р Нешковића. поиземље Физиолошког института ће бити састављено из велике сале за практичне радове која ће моћи да прими одједном 200 стуДената. што значи двр пута више од садашње сале. затим. гардеообе, собе за асистенте. две собе за припоемне радове, једне собе за појеДиначпе оадове, велике студентске библиотеке и читаонице—V којој ће се одожавати ванчасовна стручна поедавања. курсеви. семинаои итд Пови споат ће бити испуњен просгооијама V којима ће бити смештене лабораторије за експериментални. научни оад. Једном речју. пружиће се широка могућност научног рада како самих студената, тако и нових научних кадрова. у којима ми оскудевамо. Теооиска настава је претрпела од ослобоћења наовамо озбиљне промене V гоаливу и V начину излагања теориских чињеница. У новом институту и поактична настзва поетрпеће одговаоајуће промене. И једна и друга настава ће тежити да код студената развије Физиолошки начин оасућивања будућих практичних наподних лекаоа« оекао је професоо Нешковић. Већ идућа година генерација сту. дената моћи ће да оади V новом институту. Новаца имамо, намештаћ потоебни столови и оогани биће готови до јесени«, наставио те професоо Нешковић. Многи потоебни матеоијал, инструменти, машине и друга спрема биће изра. ћени V нашим механичким радионииама алн ће се један део. без сумње, увести и из иностранства. »Наша 1е жеља. рекао је проФесор Нешковић. да институт усганови што бољи контакт са чувеним институтима V Совјетском Савезу пре свега. а онда са швајцар-

ским и Фоанцуским. у циљу добијања потребне литеоатуое и мећусобног допуњавања.« Лева страна централног дела поипада хистолошком институту. У сутеоену ће бити смештене огледне животиње, на којима се изводе експериментални оадови. На пр_ вом споату налазиће се лабооатооија за поепараторе и собе за лабооанте. у ко.шма ће се израћивати матеоијал за поактичне оадове. У сутерену десног крила нала. се одељење за кинематограФију и сала за изгоадњу цотаних научних Филмова. Сем тога. овде ће се налазити операциона сала за животиње, лаборатори.је, магацини хемикалија и сала за оптичке хистолошке радове. Поиземље ће бити састављено из велике ауле, искључиво за студенте. затим хистолошко - ембоиолошког музеја. велике студентске пеоионице, гардеробе. огромне сале V којој ће се пројекциоати препаоати. собе за цотање. одељење за колекцију хистолошких и ембриолошких препарата и административне просторије. На повом спрату биће исто ве-

лика аула, библиотека. поостоои.је за поофесоре, два одељења за асисгенте, сала за студенте намењеиа читаоници, коlа ће бити снабдевена поиоучном библиотеком са уџбениннма хистологије на оуском, 'чешком. бугаоском, Фоанцуском је. зику. Сала за практичне вежбе. коЈа ће моћи да прими 100 стулената служиће искључиво биолошком институту. Сем тога на овом спрату ће 4 се налазити просторије за културу и одељења за цитохемију. Други спрат ће бити намењен биологији. Биолошки институт ће имати вежбаоницу, лабораторијум. библотеку и остале споредне простооије. Овакав нови институт ће V сва. ком случају одговорити потребама студената, тео ће испуњавати све услове најмодернијих науших института. Уз изваноедно добре хигијенске услове нове генерације студензта ће. имати могућност ла раде са најмодеонијим апаратима и инструментима. А није далеко лан када ће институт имати модеоан електрионски микроскоп.

Собољуб Станисављевић студ. медицине

У очекивању испита, студенти права преслишавају се пред својим факултетом

Помоћ народнх и факултетских власти болесним друговима пољопривредно шумарског факултета

Почетком ове школске године народне власти и руководство Удружеп.а за здравствену заштиту студената, поставили су као најважнији задатак лечење болесних другова од туберкулозе, јер су ренгеноки сннмцн показали да је 35 другова Пољопривредно-шумарског факултста сла. бог здравља и да пм треба што пре дружити помоћ. Комитет за лародно здравље ФНРЈ даће преко Удружења помоћ са Пољопривредно-шумарскот факултета послана су засада два друга у иностран. ство, један друг у санаторнјум, 9 у болпицу, а 7 кућама па ленење. Залагаљем економске и здравствеие секције образована је у Земуну дијетална менза у којој 45 друтоза слабијег здравља, добијају бољу н јачу храну. Сем тога из Београддког магазина следовано је 144 кгр-шећера и 176 кутија копзерви, које су подељене сиромашним друговима слабијег здразља. Да би студенти мотли налтавити успешно своје студије здравствемо стање студената је даназ од великог значаја. Наша секција проналазк болесне другове, испитује њихове материјалне услове и пружа, у сагласности са Удружењем 'за здравствену заштпту студената повољне у:лове за лечење.

Љ. Данић, студ, агр&н.

КРУЖОК РАДНИКА НА ДРЖАВНОМ ИОТНТУТУ ЗА ФИСКУЛТУРУ ПOЛOЖИO ИСПИТЕ СА OЦЕНOМ 8,4

На неким факултетнма а такође и на ИнститЈту за фискултуру натазе се међу осталим -ггудентнма и други раднпци, ноје су послали Јодин:гв јви сињдикати н-а школовање те па као стручњацн корнсте у раду пашвм сиаднкалл км оргањизаци зм.ј. Јасно да су ти друтови оа непогк?кнм школскнм образовањем морали улоаигги макеимум напора ла савладају градиво I семест.ра- Јетики канин био тв кружож. Друг Крачаћ Јослф. добровољно се јавио да будч руководилац тога кружока ида упућуј© другове н V сгЈ.*рћ, које су њима биле непознате. Кружок другова радаика у којем се та_ лазв: Ђорћевнћ Радмило, Јањад Салих, Трајковоки Васиљ, Амееагич Саднх и Честних Миха, дао ј.е исшгт из биологије, као н колоквиј из ;шатомцје. хемије и војнв обуке са в»>ло добрнм резултатом. Средња оцена кружока јв 8,4. Треба нагласити да су ти друлвн активни чланови НСО-а, а такоће да су се ови нријавилји за одлазаис на градњу нруге Шамац —Сарајево.

Јауковић Јелица ст. Држ. Ипст- за филк-

ћгм впемону изради ррафичке радове из геодезпје, графоетатике, техничког цртања и надртке геометријеИз статакв друг с-е обанезао да изради 246 задатааса. Ту обавезу је испукило свела 18 другова тј. 35%За техничко цртаљв дата је обавеза на три листа. Обавезу је нопунило 32 друта или 72%. Мосто 123 листа израћено је 110 или 89%. Из геодезије <Јбавеза је дата на 4 црхежа,, а копунило ју је> 19 другова, израђено је свега 126 листова или 76%. Обавеза за други лкзт нацртне геометрије најслабнје је испуњена Место 48 цртежа завршеош >е света 16. Овега 7 друтова ,>в поттуно испунило обавезу илп 16,б°/о, а 4 друта пнсу те иопуиилн ни пз једног предмета- То су: Ацовић Милопт, АнтопиЈевић Мнхајло, Стевановић Милутнн п Гмчев Георгије. Резултати овог међугрулног такмичења у цслини не показују тако рђаве резултате, али посматрајући поједЈшачно видкмо да нма другова који се уоппгге не труде да реализују своје обавеве.

Нада Божин

ЧЕТВРТА ГРУПА НСО-а ГРАЂЕВИНСКОГ ОТСЕКА НИЈЕ ИСПУНИЛА ОБАВЕЗУ

Четерта група. I годкне НСО-а грађввншжог отсека прнхватала је такметчење и обавезала се да у најкра-

Шоферски курс је при крају

За неколико часова завршиће се са теоријом и прећи ће се на поак. тнчну примену. Међутим, практичном оаду неће моћи да приступе они који нису оедовно пратили наставу и савладали основно градиво. Да би се теже партије што боље објасниле, одожавајм се и оепетиције уз разгледање модела и делова возила. Подељени по групама курсисти прате очигледнм наставу и сваки може да слуша оно што га највише интересује, или што му још није довољно јасно. Нањеће групе слушалаца су око диференцијала и електричних уређаја. То су и најтеже партије. На постољу од цигала намештен 1е отворени диференцијал. Преда. вач објашњава. приказујући како се воши поенос и како 1е омогућено да се на кривини један точак боже окреће од другог. Улога малих зупчаника тзв. »токача« најзад је јасна. Сви механизми су масни ол густог мазива, али се ретко ко устручава да упрља руке. ВеН личе на шофеое. већ су стручњаци! Око електричних уређаја скупило се много слушалаца. Не могу сви да виде и они позади довија. ју се, намештају сандуке или се пењу на гомилу стаоог материјала. Предавач је друг Боби, организатор и руководилаи курса. Он даје завршне испите и увек нађе довољно воемена па посзеги млађим друговима. Као добар сту. дент и одличан мајстоо. истоајно је оадио и поред многих тешкоћа ооганизовао је наш курс. Он оедовно посећује сва поедавањз. Прати начин излагања предавача, бележи недостатке да би их исправио. Пред њим су динаме, магнет, »бобина«, ротор електромотора. Мпоги.мз нису у основи јасне примене ових напоава. поготово аоугови.ма који не уче физику. Индукована струја, прекидање магнетиог поља. скок напоиа V бобине од 6 на 15 К\У волти. све се то не може видети Ту помажу шеме. цртежи. теори.је. Један узме кабл-магнет, други обрне оотоо и она! што држи осети сиажан потрес. Ма да 1е напон висок. није опасан. јер 1е ампеоажа мала. Ма да је већ време да се час завоши нико не жуои да оде Настава и оад тоају и даље Сваки ол курсисга желн ла штг» боље упозна све да би могзо ускоро ла селне за волан и да сам вози Тако се споемату млади кадрови возача кож ће већ на прузи моћи да примене своја нова знања и да их употпуне V поакси.

Томић Бранислав. студ. мед.

родној привреди. Стога ће овај курс имати велику поактичну примену. Једанпут недељно одлази група студената V Ветсерум V Земун и тамо вежба пол руководством и надзооом наставника Гавре Милина и д-ра Мирка Станића. Захваљујући њиховом пожртвованом залагању. посетиоци курса показали су воло добар напредак, тако да су најбољи способни за самосталан оад. Курс је још увек V току и трајаће до коаја семестра. На овим акцијама уштећено 1е државно; каси око 10.000 динара.

Акција на стручном усавршавању студената ветерине

Секција за стручно усавршавање студената Ветеринарског факултета. у коЈој се својнм радом истичу другови Добривоје Стеванов и Раде Исакула, преузела 1е у току зимског и летњег семестоа ове го. дине више акција у ниљу што бољег стручног усавршавања и оспособљавања, нарочито студената ста_ оијих година Циљ оваквих акциЈа је стварање могућности студентима за упознавање опште праксб на свим животињским врстама. тео се на наше клинике доводи мали број дацијената. Начин на који ће се извести ове акците су посете великим ДРжавннм и мањим поедузећима за прераду животињских намирница. за поераду сировина животињсхог пооекла. зазодима за изоаду ветеоинаоских лекова. кланицама и ДРПрва акцита изведена 1е V току зимског семестоа V којој је учествовало око 300 студената свих година, а изведена је туберкулинска реакцнја на 3.000 говеда V 6 села беогоадског округа. Тако 1е дата помоћ теренским ветеоннаоима V споечавању ширења заразе. Током летњег семестра организован }е курс кастрирања свиња. Тач’ курс посећују студенти IV и V године. Овај посао су услел малог бооја ветеринара обављали лаици, те су тиме наносили велике губитке сточаоству и матеоијалне штете на-

ИЗИШЛЕ СУ ПРВЕ КЊИГЕ „СИНДИКАЛНЕ СТРУЧНЕ БИБЛИОТЕКЕ“

У циљу подизања стручног ни. воа наших радника, Јединствени синликати су почели са нздавањем своје стручно популарне бибфтогеке. Досадашње изашле књиге тоетиоају најразновосније проблеме из оазних грана индустоије мета* лотехнике. електротехнике. иНлустрије врења, исхране, текстилне, шумске итд. По том се види да је обухваћена већина стручних питања која интересују нашег оалникз, што се види из чињеница ла су књижиие по изласку оаспродате а већ је нзашло друго издање. Излагање је просто и сажето тако да се после читања стекне сна слика о пооблему ко.ји се обраћује. На библиотецн сараћују наши наlбољи стручњаци мећУ ко.јима има доста поофесооа нашег Унивеозитета Ми се даиас налазимо на прагу електоификације и индустоијализације. Данашњица захтева да будсмо упознати са свим пооблемимз у вези са тим. Ово ћемо постићи и читањем ове библиотеке из које се може обоадити гоадиво бозо и добоо. што је воло важно с обзиоом на мало воемена коте имамо. У поакси ће многи машински инжењеои оалити можда V фабоици кожа. Они ће познавати оал машине, али је потоебно ла зкају нешто и о поеоади коже. Млаћи студенти, коlи нису уошли V проучававање стоучних стваои. а већ оаде теооиске поеДмете. треба лл прате издањз библиотеке. Iео ће кооз научно-популаоно излагање стећи тзмну слику о ономе што ће учити допније. Досада су изишла следећа издања: 1) Ливење метала, од инж. Милана Трбојевића; 2) Бетон и аомиоани бетон. ол инж. Б. Фурунџића: 3) Проветравање јамских простооиЈа. од инж. В. Павловића; 4) Унутрашње електоичне инсталацнје, од инж. М. Конфортиа; 5) Електролучно заваривање. од С. Раћеновића; 6) Производња пива, од Љ. Шистека; 7) Локомотиве. 1 део, од инж. Ђ. Разуменића; 8) Подземна електрична мрежа. од инж. М. Цвијића; 9) Техничко цртање у машинству. од инж. Б. Илића; 10) Техничко машинско плетење, од Ж. Стаменковића; 11) Наша жита V пекарству и млинаоству. ол инж. М. Мартиновића; 12) Радионичка меоила. од инж. В. Божића: 13) Гооива и сагоревање, од инж. В. Фаомаковског; 14) Готова кожа. од инж. М. Гавриловића; 15) Анатомија довета, од инж. М. Стевановића; 16) Електромотори, ол инж. М. Крстића; 17) Справе за обраду метала. од инж. М. Зрнића. Књижице излазе сваких осам дана а цене су приступачне. од 7 до 15 динара. Тоебало би све наше библиотеке и читаонице поетплатити на издавање ове библиотеке, а исто тако снабдети и поодавнице боошура и лневних листова по факултетима. У акцији сакупљања књига за оалничку омладину. ове књижице биће најбољи поклон коти може студент дати као свој прилог. ПоздрављајуКи акцију Јединствених синдиката за подизање стручног знања радника наше индусоија. пајтоплије препоручујемо издање ове библиотеке нашим читаоиима. Пројекат уредбе о Ликовној академији

Пон Одељењу за култуоу и уметност Министаоства поосвете образована је комисија која треба ла изоади нацот уредбе и нацот поогоама наставног плана Академије ликовних уметности. Уредбом се предвиђају у Академији два одељења: одсљење за наставнике и одељење за ликовне уметности. Олељење за наставнике имаће залатак да створи кадар који ће се посветити педагошком позиву као наставници цртања соедњих и стоучних школа. По положеном ди лломском испиту Академија изда.је

слушаоцу диплому наставника, педагога и тумача ликовних уметно. сти. Мећутим. овом дипломом Ака демиlа не поизнаје слушаоцу оан уметника. Питање кадоа наставника цртања наших средњих школа једино ће се оешити на овај начин. Ова Уоедба треба да буде привоемена и важиће до остварења реорганизације свих уметничких а кадемија у духу стручних школа. Овај задатак извршиће Комитет за културу и уметност Владе ФНРЈ.

СТРАНА 8

НАРОДНИ СТУД.ЕНТ

Број 26